Васељенска патријаршија донела је одлуку која ће изазвати тектонске покрете у православном свету. Супротно свим канонима и устројству аутокефалних православних помесних цркава, рођена је или боље речено оживљена попут Франкештајна тзв. Украјинкса православна црква, као какав кијевски мутант, супротно њеној природној подређености Москви.
Овакав сценрио је написан познатим рукописом, а главна улога улога додељена првом међу једнакима. Цариградски патријарх је урадио оно што, верујем, и последњи чтец не би помислио, а камоли деловао у корист православне штете. Отворена је Пандорина кутија из које нервозно већ извирују црногорски распоп и македоски одметници. Упаљен је фитиљ на експлозиву у другим патријаршијама са циљем комадања и урушавања чврстих утемељења канонских цркава. Цариград је својом одлуком прешао црвену линију и покренуо процес раскола, готово га легализујући. Српска православна црква је, као најосетљивија у новонасталим околностима стала званично и пре ове одлуке на страну Русије, односно на страну Истине и очувања православног устројства и јединства.Напокон дочекасмо једно јасно иступање и опредељење!
Сада је кристално чиста ситуација, Васељенска патријаршија постала је оружје у рукама наших непријатеља, вероватно недовољно јака и у молитви, чак и кад сабере свих својих пар стотина верника. Постоји нада да ова ситуација од процеса раскола скрене ка процесу чишћења сопствених православних редова. После несрећног кримског сусретања, можда је време за истински свеправославни сабор на коме би се (нетипичним за православне) прецизним хирушким потезима одстранио канцер у настајању, чиме би се очувало тело наше Цркве. Зар нисмо близу тренутка у коме ће Вартоломеј бити анатемисан од стране Москве у коју већина православних и гледа као на нови Цариград? Уколико се сачува јединство православних, у шта не сумњам, тај наизглед јак ударац може уствари бити замајац за ново време, за прочишћење сопствених редова, за јачање ланца правоверних одрстањивањем труле карике. Разрешење Вартоломеја, једина је опција.