БОШКО КОЗАРСКИ: Где се чува покрадена српска историја?

Сиромашни уџбеници историје у српским школама ђацима пружају површне информације о националној повести, таман онолико колико је трагова исте и сачувано у нашим рукама. Питање једне странице Мирослављевог јеванђеља које се налази у Русији покренуло је причу о државној акцији враћања оваквих и сличних непроцењивих писаних трагова наше историје који би отворили ново поглавље свести о томе ко смо и колики смо заправо у историјским оквирима.

Искористићу ову прилику да подсетим будуће представнике Владе у овој акцији, али и вас читаоце, како су нестајали и где се данас налазе непроцењиви писани трагови наше историје. Опште је познато да је задатак западних сила у нападу на Србију био да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига, због чега се они сада налазе широм света. Зашто? Занимљива и широка тема. Забавите се њоме. До тада, ево малог подсетника.

Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Српски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој. Због његовог уметничког и историјског значаја, Немци су урадили копије, а да бисмо их и ми израдили, траже да платимо ауторска права?! Треба ли да се задовољимо подругљивим поклоном – факсимилом овог дела који је помпезно поклоњен музеју у Смедереву!? Какво понижавање…

Подсећам вас и на Никољско јеванђеље (14. век) које се налази у Даблину у Ирској. Затим и на збирку српских рукописа из манастира Свете Катарине и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, па на Повељу краља Милутина из 1302. године која се налази у Филаделфији. Идемо даље… Лукино јеванђеље из времена цара Душана, налази се у Великој Британији. Савина књига, рукопис монаха Саве с почетка 11. века лоцирана је у Русији, као и Радослављево јеванђеље из треће деценије 15. века.

Посебно је значајан Студенички типик који је Свети Сава написао на молбу свог брата Стефана. Ово је такозвани црквени устав тј. правнилник о богослужењу и животу монаха у српским манастирима, а чува се у Народном музеју у Прагу. Знате ли да је ово скраћени списак таквих драгоцености које су нам отуђене? Међутим поједини трагови нашег високог културолошког развоја доживели су и гору судбину од крађе. Стари српски рукописи и књиге нису само покрадене и расуте по свету, многе су и заувек уништене 6. априла 41. када је Народна библиотека била примарни циљ у немачком бомбардовању Београда. Случајно? Ни најмање. Мислите о томе…