БОЈАН МИЛИЋ: Амерички пакет за Косово – компромисно ријешење или диктат велике силе

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Питање могућег одрживог модела уређења за Косово и Метохију у будућности је, свакако, од виталног значаја за безбедност Западног Балкана. Свједоци смо напора српске дипломатије да, колико толико избалансира између утицаја великих сила и сачува своје мијесто у арени одлучивања по питању будућег статуса самопрокламоване лажне државе Косово.

Најактуелнија вијест која је узбуркала јавност јесте посјета помоћника америчког државног секретара за европске и евроазијске послове Веса Мичела. Акценат је стављен на спекулације о постојању плана америчке администрације у “четири тачке“ а који ће подразумевати пут ка решавању главних тачака мимоилажења у дијалогу Београда и Приштине. Како се претпоставља те четири тачке би представљале следеће – да Заједница српских општина добије широка извршна овлашћења, да буде тесно повезана са потпредседником Владе у Приштини који би био припадник српске националне мањине, да Београд омогући чланство Приштине у међународним организацијама и да уколико испуни претходно наведено добије олакшавајуће околности на свом путу ка ЕУ и свесрдну помоћ Сједињених држава у пољу међудржавних односа. То је оно што се претпоставља да је требало да буде тема разговора америчког званичника са премијерком и председником Србије.

Увертиру за посјету Београду је представљала посјета Приштини гдје је Мичел изнео позитиван став Сједињених држава по питању формирања оружаних снага Косова као и то да ће администрација коју представља подржати тај процес на свим нивоима. Додајуђи, при том да сматра да, Русија има деструктивни ефекат по демократију на овом простору. Премијер такозване лажне државе Косово је изјавио да очекује помоћ америчких партнера при потписивању правно обавезујућег споразума са Београдом. Сумирајући резултате посјете америчког званичника можемо закључити следеће- амерички “пакет“ решења за Косово о којем се толико спекулисало и његове могуће четири тачке не представљају никакву новину. Иако је Мичел приликом посјете Приштини изјавио да није дошао да понуди никакав пакет већ да утиче да се дијалог Београда и Приштине настави у позитивном смјеру јасно је да се, иза кулиса, сасвим сигурно разговарало о сету решења која се тичу питања даље егзистенције лажне државе Косово. Ова посјета је имала задатак да припреми терен за оно што ће се звати “оружане снаге Косова“. Иако је јасно да се Београд никада неће сложити са смером догађаја који би водили тим правцем актуелна позиција Србије као преговарача нема много простора за ефективну дјелатност. Бриселски споразум не даје никакве гаранције по повољан исход по српску страну. Јасно је да Приштина нема намеру да учини ефективније кораке по питању формирања Заједнице српских општина а камо ли да додели представницима српског живља било каква шира извршна овлашћења. Потпредседник Владе а који би био из реда српске мањинске заједнице би била функција само “про форме“ и не би имала никаквог ефекта у политичком смислу.

Најбитнија ствар, поред питања формирања оружаних снага Косова а која је могућа тема онога о чему је Мичел разговарао са званичницима у Приштини и Београду јесте свакако чланство Приштине у међународним организацијама. Овдје је акценат , свакако, на добијању столице у УН а која би била издејствована америчким притиском на званични Београд. Нема сумње да Београд неће пристати на “непристојне“ понуде западних партнера али остаје да се види како максимилизовати ову посјету у корист Србије. Реално је да нема решења косовског питања без америчког присуства али је исто тако реалност постојање ојачаног дипломатског присуства на глобалној сцени. Неопходно је наставити са правцима политике који пропагирају пут Србије ка ЕУ без обзира колико он био неизвесан али представља најбезболнију могућу позицију у ситуацији у којој се Србија налази. Европски пут Србије никако не смије бити оно због чега би Београд увео санкције Руској Федерацији и у потпуности усагласио спољну политику са спољном политиком ЕУ.
Уосталом, ни поједине земље чланице своју спољну политику не усаглашавају са политиком званичног Брисела. Јасно је да је ова посјета једна у низу покушаја америчке администрације да покуша дистанцирати Србију од утицаја Москве. Све у свему,наредни период ће свакако бити турбулентан по питању троугла Брисел-Приштина-Београд. Посјета Трамповог званичника Приштини и Београду неће донјети никакву новину у односима Београде и Приштине сем још једног доказа да Сједињене државе, без обзира на администрацију на међудржавне односе и међународно право гледа као на диктат великих сила.

Бојан Милић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.