БОЈАН БИЛБИЈА: Сигурна кућа за Џефрија

ИСКРА на Фејсбуку

Поново је са нама Џефри Најс, некадашњи заменик Карле дел Понте. У Београд је дошао ексцентрични Британац, са златним прстеном на малом прсту, који је веровао да ће тим истим прстом као од шале да пошаље на доживотну робију бившег југословенског и српског председника Слободана Милошевића, за којег је од почетка деловало да је једина извесна – осуђујућа пресуда.

BOJAN-BILBIJAПравни стручњаци су тврдили да би само један ваљан сведок био довољан да запечати пресуду Милошевићу, али их је Најс, тада у улози заменика хашког тужиоца, извео више од 300, а да пресуду није испословао. Борба Милошевића и Најса подсећала је на сукоб из популарног цртаног филма, у коме птица тркачица увек надмудри самоувереног којота.

Како је време одмицало током четворогодишњег хашког суђења, тако је сер Џефри изгледао све неубедљивији пред разгоропађеним Слобом. Од почетне тезе да је Милошевић извео геноцид у Босни како би створио „велику Србију”, оптужба се на крају борила да докаже да је председник Србије макар чуо за било какав злочин. Тако је велика хашка каријера Џефрија Најса окончана смрћу његовог најљућег непријатеља Слобе. Године 2006. је званично напустио тужилаштво, оставивши иза себе тек један успешно окончан случај. Реч је о случају „српског Адолфа” Горана Јелисића, за кога чак постоји и фотографија како пуца у главу заробљеној жртви.

У случају Милошевића таквих доказа није било, што је јуче у Београду признао и сам Најс. Овде су га свечано угостиле београдске невладине организације у Кући људских права, која се налази недалеко од резиденције председника Србије. Дочекали су га студенти активисти невладиног сектора и понеки НВО ветеран, попут Соње Бисерко, уделивши му почасти као да је реч о истакнутом борцу за људска права, а не о прилично неуспешном хашком тужиоцу.

Милошевић је био интелигентан и бруталан у испитивању сведока, открио је тајну свог неуспеха Најс, али и додао да не можемо кривити Хашки трибунал, који је могао да суди једино на основу доступних доказа. А таквих доказа, у случају Милошевића, није било превише. Новинари у Хагу су се онолико шегачили с Најсом после наступа његовог првог сведока – бившег косовског функционера Махмута Бакалија, који је остао највише запамћен што је својим „јо” и „по” одговорима допринео да и Срби науче понеку реч албанског.

Како је и сам бивши заменик тужиоца нагласио, некадашњи врховни командант није навлачио униформу, није обилазио фронтове и није га било лако ухватити „с пиштољем који се дими”. Ове доказе је покушавао да тражи у снимцима са Газиместана, приписујући им „геноцидне планове”, и обиласку базе Црвених беретки заједно са Франком Симатовићем, али је резултат био сличан као кад онај којот из цртаног филма експлодира заједно са својим динамитом у рукама.

Тако и у овом случају: Кућа људских права више делује као сигурна кућа за неуспешног Најса него што он личи на тријумфалног заштитника људских права.

Политика, Бојан Билбија

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.