АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: ХИПОТЕЗЕ О ПОРЕКЛУ АЛБАНАЦА -Увези ненаучних ставова неких српских научника –

ИСКРА на Фејсбуку

Kaplan BurovicNaučnu istinu o poreklu Albanaca, kojoj sam posvetio sav moj život i tretirao je od pre 55 godina u mojim mnogobrojnim studijama, izneo sam detaljno u mom delu KO SU ALBANCI ?, koje je objavljeno u Ženevi 2007. godine. Iako sam tamo naučno obrazložio moju tezu, u suprotnosti sa njom vidim da se izražavaju neki naši naučnici, koji, ne samo što i ne spominju moju tezu, pa ni moje ime, već i prelaze preko nje kao da ne postoji, ili – kako to naš narod kaže – kao pored turskog groblja. Ja znam da im to naređuje njihova titoistička svest, iliti totizam onih pod čijom naredbom pišu, pod čijom gvozdenom petom žive, ako ne i pravoslavni fundamentalizam, koji im je zatrovao dušu i oslepio oči. Ali, pošto nauka neće da zna ni za veru, niti za politiku, mislim da je krajnje vreme da se ovi naši naučnici otresu verskog fundamentalizma, politike i titoizma, bar kad tretiraju naučne probleme.

Među njima se istakao akademik, dr Jovan I. Deretić, kome sam kolegijalno jednim mojim člankom skrenuo pažnju preko I-N SERBSKIH na neodrživost njegove hipoteze o poreklu Albanaca, a kako vidim na internetu (koliko za primer spominjem GLAS DIJASPORE i NOVINAR.de!), ima i drugih koji su mu se suprotstavili, ne ulazeći u naučno dokazivanje. Koristim priliku da Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti zahvalim što je moje albanološke teze smelo unela u svoju ENCIKLOPEDIJU, prihvatila ih i, na bazi njih, ona teoretski i tretira albansku dijasporu u Makedoniji, distancirajući se ovako od svega pomenutog i krepko koračajući na putu naučne istine.

NA SAJTU – GLAS DIJASPORE:

–Čini mi se da ljudi, koji se malo ozbiljnije bave istorijom, nisu baš oduševljeni Deretićem.

–Ne čini ti se, zaista je tako!

NA SAJTU NOVINAR.de:

-Meni se čini da…nisu oduševljeni sa g. Deretićem, i njegovim naučnim otkrićima za koja se i ranije znalo…Teze Profesora Dr Kaplana Burovića mogu da drže vodu, da budu naučna istina, i one to jesu, samo tamo gde on opravdano tvrdi da Albanci nisu ilirskog porekla….

I pored toga što su moje albanološke teze poznate na sve strane sveta i na svim jezicima, pa i prihvaćene, vidim da i neki učenici Doktora Deretića tretiraju problem porekla Albanaca preko medija upravo onako kako to on piše i pretendira.

Zato sam primoran da se još jednom zauzmem hipotezom g. Deretića o poreklu Albanaca, da svi vide zašto se ja ne slažem sa njim. Rado ću čekati da mi i g. Deretić kaže zašto se on ne slaže samnom, ako mu to nije zabranjeno.

Po g. Deretiću i njegovim kolegama (Gojko Vukčević, dr Slavenko Terzić, dr Ðorđe Janković, Vladimir B. Sotirović, akademik Mihailo Marković, akademik Mihailo Stanišić i drugi): “Postoje tri teorije o poreklu Albanaca: da su porekom sa Kavkaza, da su mešavina različitih starobalkanskih elemenata, i da su poreklom Iliri”.

Hipotezu o ilirskom poreklu Albanaca tretirao sam opširno u mojoj studiji ALBANCI NISU ILIRI, koju imate na ovom sajtu. Dodajem ovde da je tu hipotezu zastupao i Jovan Cvijić: „BALKANSKO POLUOSTRVO I JUŽNOSLOVENSKE ZEMLJE“ (1. deo).

Deretić i njegove kolege zastupaju onu prvu hipotezu, da su Albanci poreklom sa Kavkaza, braća tamošnjih Albana. Pre njega ovu su hipotezu zastupali papa Pio II Piccolomini (Enea Silvio: DISCRIPTIO EUROPAE ORIENTALIS XV, Roma), italijani: G.A.Magini (MODERNE TAVOLE DI GEOGRAFIA AGGIUNTE A TOLOMEO, cap. sul Eppiro. XV, Roma), i Angelo Mascio (DISCORSO SULL’ ORIGINE, COSTUMI E STATO ATTUALE DELLA NAZIONE ALBANESE, Napoli 1807.). U XIX veku zastupao ju je i francuski konzul u Janini Andri Pukvil, a u XX veku i Josif Visarionovič Stalin. Pod uticajem Stalina, ili pod njegovim pritiskom, izgleda da je ovu hipotezu podržao i sovetsko-ruski historičar Anatol Kliosov.

Ja sam zastupao i zastupam jednu posebnu hipotezu, koju nisam izmislio, već je mukotrpno izgradio kroz decenije, a na bazi naučnih istraživanja i otkrića svetskih naučnika, poznatih albanologa, pa i mojih, ličnih istraživanja i otkrića, a sa kojom su se složili i najveći albanski naučnici, albanolozi. Kako vidim, u poslednje vreme, i sami najobičniji Albanci, sviđalo im se ili ne sviđalo, postepeno je prihvaćaju, pa nam izjavljuju preko medija da za kratko vreme, ova će moja teza nadvladati i među njima.

Naime, Albanci nisu ni sa Kavkaza, niti Iliri, pa ni mešavina različitih starobalkanskih elemenata. Oni su jedan zaseban narod, koji se, kao i svi drugi narodi, mešao i sa drugim narodima, moguće nešto više od svojih balkanskih suseda, što se objašnjava njihovom istorijom bez pisma i, do kasno, bez svoje države. Godine 1908. su ustanovili svoju azbuku, a krajem 1912. su proglasili svoju nezavisnost i počeli da grade svoju prvu državu.

Po Deretiću i njegovim kolegama, koji zastupaju Kavkazsku hipotezu, na istočne padine Kavkaza (današnji Azerbejdžan i Dagestan), u VIII veku naše ere živeo je stočarsko-lovački narod, koji sebe – navodno – naziva Šćipetarima (Brđanima). Taj predeo je u ranom srednjem veku poznat kao Albanija.

U to vreme, Arabljani, u ratnom pohodu, osvajaju pomenute predele. “Šćipetari” se nalaze između Hazara Mojsijevih i vere na severu (koji ih ugnjetavaju velikim porezom) i Arabljana na jugu (koji im nude povlastice i prelaz u Muhamedovu veru). Albanci su se navodno priklonili Arabljanima, koji zatim osvajaju deo južne Italije i Siciliju. Željeći da i tamo etnički i verski učvrste svoj položaj, Arabljani preseljavaju deo Albanaca sa prostora Kavkaza i naseljavaju po novoosvojenim teritorijama Italije. Na ovom prostoru Albanci su se ponovo našli između dve vere – Muhamedove i Hristove. U neprestanim ratovima i preotimanjima teritorija “Šćipetari” su  bili prinuđeni da često prelaze iz jedne u drugu veru, kako bi što lakše obezbedili svoj opstanak.

Gojko Vukčević, iako se slaže sa Deretićem da su Albanci kavkaskog porekla (pa i ilirskog!), u vezi njihovog dolaska na Balkan – ne slaže se sa njim za vreme i itinerar. Po Vukčeviću su Albanci stigli na Balkan pre nove ere i – “preko pripontijskih stepa”.1)

U XI veku naše ere, u Srbiji je vladao car Dobroslav Prvi Vojislav (1024-1065). Braneći Srbiju, potukao je do nogu vizantijskog cara Vasilija Drugog. Kao posledica toga, u Vizantiji je došlo do nereda, pobuna. U južnoj Italili i Siciliji, vizantijski namesnik Ðorđe Manijak pobuni se i krenu na Vizant da se lično ustoliči na prestol cara. On je vojsku spremio u Italiji, ukrcao je na brodove i krenuo prema Draču. Po Deretiću, u toj je vojsci bilo dosta “Šćipetara”, koji su se marta 1043. godine iskrcali u Drač, što više i sa svojim porodicama, ženama i decom, pa i sa imovinom, stokom !!!

Ðorđe Manijak je potučen kod Dojranskog jezera i ubijen od Vizantinaca. Preostali deo vojske se predao, a sa njima i “Šćipetari”. Vizantinci Ðorđa Manijaka su poređani u redove vizantijske vojske, dok su “Šćipetari”  z a m o l i l i  cara Vojislava da im dozvoli da se naselje u okolini Rabana, na padinama planine Jablanica, gde su, kao stočarski narod, čuvali stoku i plaćali porez Srbima.

Da vidite sada zašto se ne slažem sa ovom hipotezom.

Mapa

Kavkaska Albanija keltskog plemena Albanoi u IV veku p.n.e.

 

1.- Jezik Albana Kavkaza je bio KENTUM grupe, dok je albanski jezik SATEM grupe. Jedan narod sa satem karakteristikom jezika ne može da bude ni brat, kamoli sin jednog naroda sa kentum karakteristikom, ako prethodno nije pretrpeo promenu substrata svog jezika. Svi albanolozi sveta, pa i sami albanski, tvrde da ovaj jezik nije pretrpeo nikakvu promenu substrata. Sledstveno, Albanci-Šćipetari nemaju nikakve genealoške veze sa Albanima-Albanoima Kavkaza.

Ovo je dovoljno za svakog naučnika, ali, za obične ljude, dodajemo i ovo:

 

2.- Albanski jezik ima tako mnogo baltičko-slovenskih (u prvom redu litvanskih!) reči, da je svetski poznati austrijski albanolog, akademik, prof. dr Gustav Majer (Meyer, 1850-1900) izjavio da je albanski jezik brat litvanskog jezika. Sa njime su se složili ne samo mnogi poznati svetski albanolozi, već i albanski, pa i najveći albanolog Albanije svih vremena, akademik, prof. dr Ećrem Čabej (Eqrem Çabej, 1908-1980).

Nema sumnje da su se Albanci (koji se tada sigurno nisu zvali ovako!), možda u prvom veku stare ere, stavili u pokret iz koljevke čovečanstva, Indije, zajedno sa slovenskim plemenima, moguće baš sa Litvancima, pa – prelazeći preko Kavkaza – moguće i pored tamošnjih Albana, stigli su na obale Baltičkog mora, gde su dugo živeli u simbiozi sa Litvancima i spasili se asimiliranja njihovim novim pokretom prema srednjoj Evropi i obalama Dunava, kuda su išla i mnoga druga slovenska plemena, ali ne i Litvanci.

 

3.- Albanski jezik ima tako mnogo rumunskih reči i drugih rumunskih karakteristika, u gramatici i folkloru, da se zamalo rumunizirao. Pomenuti Akademik Čabej, izjavljuje i dokazuje da se albanski jezik formirao u VI veku nove ere upravo u Rumuniji, na padinama planina Karpati i Beskidi. Po njemu i ova dva toponima su albanske reči.

Da ih mongolski Bugari khana Asparuha nisu prebacili 679. godine naše ere preko Dunava, u današnjoj Bugarskoj, u Trakiji, danas Albanci ne bi postojali.

 

4.- Albanski jezik nema mnogo tračkih reči, ali ih ima. Povodeći se za njima, austrijski akademik, prof. dr Gustav Vajgand (Weigand, 1860-1930), poznat kao najveći albanolog svog vremena, pomislio je da su ovi Albanci tračkog porekla. Ja sam mu se suprotstavio i dokazao da tračke reči albanskog jezika ne dokazuju njihovo tračko poreklo, već njihov itinerar kuda su prošli na putu od Indije do današnje Albanije. Pre mene suprotstavio mu se akademik Hans Krahe.

Živeći sa svojim kozama po planinama Trakije preko jednog veka, oni ne samo što su se spasili asimilacije od slovenskih Bugara, već su i sami asimilirali porodice Tračana, koje su našli po tim vrletima, a koje su tim planinskim životom izbegli ne samo romaniziranje, već i prelaz sa Balkana u današnju Rumuniju, što se desilo sa pradedovima današnjih Rumuna i Vlaha u III veku naše ere. Preko ovih asimiliranih porodica Albanci su bezsumnje asimilirali, usvojili, i koju tračku reč, kao što su neke od onih, koje nam spominje pomenuti Akademik Vajgand.

 

5.- Albanski jezik ima i bugarskih reči, pa i gramatičkih karakteristika, što nam dokazuje da su ovi Albanci dugo živeli pod bugarskom vlašću. Naime, oni su živeli pod bugarskom vlašću ne samo u Bugarskoj, već i u Albaniji.

Kako se zna, bugarski khan Boris (852-889), na čelu svoje vojske krenuo je u pohod prema srednjem Balkanu, pa i prema obalama mora Jonskog i Jadranskog. Stigao je i do današnje Crne Gore. On je poveo sa sobom ove Albance kao komoru te vojske i smestio ih u Mat, pokrajina današnje srednje Albanije, iznad Tirane, odakle su ga snabdeli ne samo mesom, sirom i drugim mlečnim proizvodima, već i tadanjom strateškom sirovinom – kožom, jako potrebna za vojsku. To se desilo negde sredinom IX veka naše ere.

Jezik ovih Albanaca nam svedoči ovaj itinerar, sa kojim, kako naglasismo, slaže se i Gojko Vukčević, samo što on identificira ove Albance sa Albancima Kavkaza. Da su došli morsim putem, sa Sicilije, kako nam to pretendira Akademik Deretić, sve što spomenusmo u tačkama 2, 3, 4, 5 ne bi postojalo u jeziku ovih Albanaca. Njihovo postojanje je značajna činjenica, koja se ne može poreći. Naprotiv, ona poriče da su ovi Albanci stigli u Albaniju bilo kojim drugim putem.

 

6.- Da su Albanci-Šćipetari prethodno živeli na obale Kaspiskog mora (u tamošnjoj Albaniji!), pa morem prešli na Siciliju i južnu Italiju, gde su po Deretiću živeli od VIII veka do 1043. godine, to je oko 3 veka (!), bavili bi se i pomorstvom, jer su i u Siciliji i u južnoj Italiji imali more na dohvat ruke, pa makar i tamo živeli po brdima i planinama. Tako bi imali i svoju pomorsku terminologiju, naravno sa primesama južno-italijanskog jezika. Svetski su naučnisi konstatirali da Albanci nemaju ni ribarsku terminologiju, kamoli i pomorsku, a ja sam tome dodao da dan-danas ovi Albanci ne znaju ni da gotove ribu, pa je i ne jedu, sem onih koji su to posle turske okupacije sišli na obali mora i naučili to od Turaka. Pored srpskih reči oni imaju i italijanske, ali severne, venecijanske, koje su delimično poprimili preko srpskog jezika.

 

7.- Da su Albance prebacili sa Kavkaza na Siciliju Arabljani i da su tako dugo živeli pod njihovu vlast, oni bi imali podosta arapskih reči. Činjenica je da su arapske reči u albanskom jeziku ne samo brojčano najmanje, već i posredstvom turskog jezika, KUR’ANA i islama. Pa i reč ANIJE nisu primili od onih Arabljana, koji su ih navodno prebacili na Siciliju, već od Arabljana severne Afrike, koji su došli na obale Jadrana kao gusari i pirati, zajedno sa turskim okupatorima, u XVI veku.

 

8.- U Italiji nema ni traga od ovih Albanaca. Današnji Albanci Italije su iz vremena borbi Skenderbega protiv Turaka, a to je XV vek naše ere. Većina njih su bili pravoslavni (pa i danas su takvi!), što ih je sačuvalo od italijanske-katoličke asimilacije. Svi koji su stigli tamo kao katolici, asimilirali su se. Znači, između ovih Albanaca i onih koje zamišljaju Deretić sa svojim kolegama, nema ništa zajedničkog.

Ako u Italiji nema tragova od Deretićevih Albanaca-Šćipetara, ima tragova od jednih drugih, od Albana, koji su bili keltsko pleme. Razlikujte Albane-Kelte od Albanaca-Šćipetara! Ovi, Albani, u IV veku pre n.e., sišli su iz Škotske sa ostalim Keltima, prešli preko Francuske, Švajcarske, Italije i obalom Jadrana stigli do današnje oblasti Mat u Albaniji. Odavde su preko Balkana, Dunava, Rumunije i ruskih stepa, stigli na obale Kaspiskog mora, gde su formirali pomenutu tamošnju Albaniju. Na ovom putu, od Škotske do obala Kaspika, oni su ostavljaji delove svojih plemena, čitava bratstva. Tako su Albani poznati u Italiji još od vremena Rimljana.

Rimski hroničar Pompej Torg piše: “…kažu da su Albani (Kavkaza,- KB) došli nekada sa Herkulom iz Italije, sa Planina Albani (Monti Albani nalaze se na istoku Rima,- moja beleška,- KB), kada je posle ubistva Heriona, gonio njegova stada po Italiji. Pamti se da su, u vreme rata sa Mitridatom, Albani (Kavkaza) pozdravili kao svoju braću vojnike Pompeja”.2)

Nema sumnje da je u vojsci Pompeja bilo i Albana Italije, koji su se na svom maternjem jeziku sporazumeli sa Albanima Kavkaza. U vezi sa ovim ja sam naveo i K.Tacita i Nerona. Opširnije o ovome vidite moju studiju KO SU ALBANOI ?.3)

I na teritoriji koju danas poznajemo imenom Albanija, u oblast Mat, Kelti su ostavili deo plemena, poznato u istoriji pod imenom Albanoi.

Kad su današnji Albanci-Šćipetari stigli iz Rumunije u Mat (po meni, kako sam već naglasio, to je IX vek naše ere: Akademik Čabej kaže X vek !) našli su tu keltske Albanoe, koje su asimilirali, a njihovo etničko ime ALBANOI, poznatom metatezom albanskog jezika L:R prilagodili su svom jeziku u ALËBAN>ARËBAN>ARBAN, i – zaboravljajući svoje dotadašnje etničko ime – nazvali se tako, što nije izuzetan primer. I slovenski Bugari (Andi) nazvali su se ovako po Bugarima khana Asparuha! I Francuzi su se ovako nazvali po imenu nemačkog plemena Franke! I td.

Znači, današnji Albanci-Šćipetari nisu Kelti, niti pomenuto keltsko pleme Albanoi, ali su od tog plemena, sem etničkog imena, preuzeli i mnogo što drugo, da ih je G.Bajrom smatrao za svoje saplemenike i pisao o njima slavopojke.

Da nisu isti narod, dovoljna je činjenica koju spomenusmo još na samom početku ove rasprave: Albanski-šćipetarski jezik je SATEM, a jezik Kelta (i Albanoa) bio je KENTUM.

U jedanaestom veku naše ere ovi Albanci-Šćipetari počinju da izlaze iz oblasti Mata, pošto su se namnožili i više ih ta oblast nije zapremala. Oni silaze i u dračko polje, pa ih je tu regrutirao 1043. godine drački knez, pomenuti Ðorđe Manijak. Znači, nije ih doveo sa Sicilije sa brodovima, kako to pretendira g. Deretić. Ja ne znam gde je to našao on i čime to dokazuje?

Isto tako i ime ŠĆIPETAR, koliko je meni poznato, potiče iz XVIII veka. Gde ga to našao g. Deretić u VIII veku, i to kod Albana Kavkaza?! Albanci su počeli da se nazivaju Šćipetarima ne po brdima, već po orlu = “shkype>shkipe>shqipe” (prononcira se šćipe), a po primeru Turaka, koji se upravo u to vreme nazvaše OSMANLIJE po apelativu osman = “orao”. I jedni i drugi “sinovi orla”. Hrišćanski Albanci, posebno oni koji su se iselili iz Albanije pre turske okupacije i nastanili se u Grčkoj, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Italiji ne poznaju ime ŠĆIPETAR niti ŠĆIPERI. Dr Petar Bogdan (1625-1689), u njegovom delu CUNEUS PROPHETARUM, Padova 1685, napisano na albanskom jeziku, spominje ih isključivo kao Arbën.

Uz ovo treba znati da Albanci, kad su stigli u današnju Albaniju (IX vek), nisu imali glas Š. Samo posle simbioze sa Srbima (IX-XIV vek) oni poprimaju ovaj glas, pa su se, sledstveno, samo od tog vremena mogli i nazvati Šćipetari, sa Š– (oni to njihovim pismom beleže SHQIPTAR).

Posebno, gde je našao Deretić da su ti “Šćipetari” zamolili cara Vojislava da im dozvoli da se naselje u okolini Rabana, na padinama planine Jablanica, kuda su, kao stočarski narod, čuvali stoku i plaćali porez Srbima?! Kako naglasih, Albance je iz Bugarske prebacio u današnju Albaniju, u oblast Mata, pomenuti bugarski khan Boris (moguće i njegov prethodnik!) i dugo su bili njegovi podanici.

Dodajem: u hronici Atalijatisa, gde piše da je Ðorđe Manijak doveo vojsku iz Italije, piše da je u toj njegovoj vojsci, kojom je pošao protiv Vizanta, sem Romeja, Vlaha i Albanaca, bilo i Bugara (pod kojim imenom su se podrazumevali i Srbi!). Da nije on doveo iz Italije i Srbe na Balkan, godine 1043 ?!

 

9.- Kako je moguće da se teritorija “Šćipetara” sa Kavkaza, nazove i tamo, na Kavkazu, i ovde, na Balkanu, ALBANIJA?! Pa, ako su se ovi Albanci još tamo, na Kavkazu, zvali Šćipetarima (po Deretiću – Brđani!), zašto se i ta “njihova” teritorija nije nazvala po njihovom imenu ŠĆIPERIJA, pa i ovde – na Balkanu?!

Kako je moguće da u II veku naše ere Klod Ptoleme (Claude Ptolémée, II vek n.e.) – po Deretiću – nazove jedan grad Balkanske Albanije ALBANOPOLIS (odredio mu i geografske kordinate: 46° i 41°5’), kad su ovi Albanci (zvani usto i “Šćipetari” !!!) – opet po Deretiću – stigli u ovoj Albaniji godine 1043, u XI veku ?!

Vaistinu, on nam kaže da se tako nazvao taj grad po Belgradu>Beratu, da je ALBANOPOLIS prevod sa srpskog na – na koji to jezik? POLIS je grčka reč, ali ne i ALBANO, pa ni ALBA! Je li moguće da je Ptoleme kombinovao dva jezika u jednoj reči?! I zašto?! Pre bismo rekli da u toponimu ALBANOPOLIS nemamo prevod BEOGRADA, već složenicu od ALBANO (ime plemena Albano-i) i grčke reči POLIS, koja znači “grad”. Odnosno – GRAD ALBANA.

Da je ovo istina svedoči nam činjenica da se današnji grad južne Albanije BERAT (ime ovo koje bez sumnje potiče iz slovenskog jezika, od BELGRAD !), u vreme Ptolemeja nije zvao ni Berat, niti Belgrad, već ANTIPATREA, pa i PULHEROPOLIS. Po današnjem srpskom BEOGRADU nazvao se BELGRAD negde u VII-VIII veku naše ere, a kasnije, negde u XII-XIII veku, Albanci i Vlasi su to deformirali u BERAT.

ALBANOPOLIS su arheolozi identificirali sa selom ZGËRDHESH, u blizini grada TROJA (alb. Kruja), srednja Albanija.

 

10.- Sasvim je neprihvatljivo da je drački knez prebacio Šćipetare sa Sicilije u Drač (Albanija) – i to – porodično, sa starcima, ženama i decom, pa i sa njihovom pokretnom imovinom, moguće se misli i njihovim kozama. Knez Drača Ðorđe Manijak bio je tada zauzet prikupljanjem vojnika za rat sa svih strana njegovih poseda, a ne prebacivanjem nekakvih Šćipetara sa Sicilije u Drač, gde bi mu – i da su postojali – stvorili nepredviđene probleme i samo za njihovu ishranu, kamoli i smeštaj.

Pre svega o takvoj njihovoj “seobi” nema nikakvog traga, ni na Siciliji (pa ni u južnoj Italiji!), niti u Albaniji, ni u Draču, niti u okolini ovog grada, pa ni u narodnoj tradiciji.

Albanci tada (XI vek) nisu bili baš sasvim malen narod, kao u IX veku, kad su došli iz Bugarske. Za ova dva veka, gde njihovim poznatim enormnim množenjem, gde asimiliranjem Albanoa, Slovena (Srbo-Crnogoraca, Makedonaca i Bugara), Vlaha i Grka, koje su našli u Matu, moguće da su prešli broj od 50.000 duša, pa su iz svoje sredine mogli izvesti i više od 3.000 ratnika, koje je pomenuti drački knez regrutovao u svojoj vojsci kao najamnike (mercenare), plaćajući ih zato delimično unapred.

Ako su ovi došli sa Sicilije, gde su se to smestili u Drač, makar i u okolini Drača?! Ili su ih ratnici vodili za sobom – gde to ?! – za Vizant, Konstantinopolis?! Čime su se oni izdržavali na putu od Drača do Dojranskog jezera? Najmanje 50.000 duša !

Pa i “molba” srpskom vladaru da im dozvoli da se nastane u Raban – kako to pretendira Deretić – ne stoji. Oni su pali u ropstvo vizantijskog vladara, koji je potukao Ðorđa Manijaka, a ne srpskog “cara” Dobroslava Prvog Vojislava!!! Kao takvi, ako nisu pobijeni, pušteni su da se vrate svojim domovima u Mat i dračka sela, gde su ih čekali roditelji, žene i deca.

Preko svega, taj RABAN nije se stvorio čarobnim štapićem, da bi se tu – sa milošću srpskog “cara”(!) – nastanili Šćipetari, već su ga sami ovi Albanci (i preteče Albanoi!) stvorili u obliku ARBAN, a Srbi su – kasnije (!) – metatezom napravili od toga RABAN.

Ovih deset argumenata mislim da su dovoljni za svakoga da se ubedi da hipoteza dr. Jovana J. Deretića ne može opstati. Argumentum ponderantum, non numerandum!

 

Činjenice, kojima vlada akademik Kaplan Resuli, su jako interesantne i žao mi je što će on, za kratko vreme, 100% demantirati tezu da su Albanci poreklom Iliri. Mi ne možemo demantirati ono što kaže on. Zabezeknuti smo od činjenica koje nam prezantira.

Atrea KOCANI

albanski intelektualac

 

Mislim da svoju hipotezu o poreklu Albanaca g. Deretić treba da je iz osnova prostudira, da je protrese strogo kritički i strogo naučno, a imajući u predvid i ovo što mu navedoh. U svakom slučaju, i njegovo i moje pretendiranje, negira poreklo Albanaca od Ilira, za što sam ja, sledeći snažne argumete pomenutog akademika, prof. dr Gustava Vajganda, Wilijama Tomacheka, Hansa Krahea, V. Pârvana, Sextil Puškariu i mnoge druge, izložio u pomenutoj knjizi dokumenta, činjenica i argumenata, kojima sam nedvosmisljeno dokazao da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje i Pelazgi. A ovo je važno, primarno. Kojim su putem došli u današnju Albaniju, onim kojim pretendiram ja, ili onim kojim pretendira Doktor Dretić, skoro nema nikakve važnosti.

   

    Ženeva,

dana 12. marta 2010.*)

___________________

1) VUKČEVIĆ, Gojko: O PORIJEKLU ILIRA, Podgorica, 1992, str. 198.

2) TORG, Pompej: ISTORIJA FILIPA XLII – 3; ALIJEVK.: ANTIČNIE ISTOČNIK PO ISTORII, Baku 1987. Citiramo po VUKČEVIĆ Gojko: cit. delo, str. 73.

3) BUROVIĆ, Kaplan: KO SU ALBANCI ?,- Ženeva 2007, str. 11. Drugo izdanje – IK GAMBIT, Jagodina 2013.

*) U prvom izdanju knjige KO SU ALBANCI ? (2007) ova rasprava ne postoji. Objavljena je sprva na sajtu GLAS DIJASPORE, Libek (Lübeck-Nemačka), 10.IV.2010., a pod naslovom Dokumentirano poreklo Albanaca. Do 2011. ne znamo da ju je ma ko u bilo čemu osporio, pa ni sâm dr. Jovan Deretić. Naprotiv, autoru su stigle i mnoge čestitke. Jedan od njih, Lazar Vujatović, iz Londona, između ostalog piše mu i ovo:  “Морам рећи да сам као Србин фрустриран на САНУ, што не пoсвeћуje већу пажњу вашем научном раду, који је у потпуности потврђен и студијама као што су ове од Владимира Орела. Умјесто тога, САНУ уступа позицију научницима као што је Деретић и Терзић, чији приступ aлбанолошком проблему, или је полумитолошки, у случају Деретића, или рестриктиран на три тезе и никакву другу могућност, осим те три тезе, као што је то код Терзића. Сa вeликим пoштoвaњeм Лaзaр ВУJATOВИћ. »

Dana 15. februara 2011, na sajtu NOVINAR.de, ova je rasprava preštampana sa neznatnim ispravkama. Odmah su je prodiskutirali “Srbin Svetosavac” i “Srpkinja Svetosavka”, koji su se pre neki dan javili na ovom sajtu i kao “komentatori” dopisa Luke Tomovića Vapaj Albanaca. Oboje se klinju u sveca i u keca da su SRBI, i to svetosavski, zakleti PRAVOSLAVNI SRBI, ogorčeni neprijatelji Albanaca. Svetosavac u rukavicama nastojava da ispušti vodu Akademiku Buroviću, a Svetosavka oplakujući ga krokodilskim suzama za patnje koje je pretrpeo po albanskim zatvorima, psuje sve Srbe u – “dupe”, pošto – po njoj – oni obraza nemaju. Svetosavac i Svetosavka su ista osoba, Albanac, nama dobro poznat sa ostalih sajtova, koji svakako intrigira, laje i kleveće protiv Akademika Burovića, nastojavajući da protiv njega nahuška Srbe, koje, preko ovakvih komentara, nastojava da ih dekurajiše, da bi položili oružje pred Albancima, da poreknu srpstvo i okrenuli se protv svog naroda.

Dana 18.II.2011. pojavila se i nekakva druga protuha – PORA61, sa svojim smicalicama i izmišljotinama protiv Ak. Burovića. Mora da je i on “Svetosavac”. Nema riječi, pametni si ovi Albanci, samo što nema psa koji će polokati tu njihovu pamet. Za opširnije u vezi ovih Albanaca koji nam se pretstavljaju srpskim imenima, pa i kao Svetosavci, vidite djelo ALBANSKI BUMERANG Sad Sagića, Ulcinj 2011.

Vlasnik portala NOVINAR.de, koji nam se pretstavlja imenom Srđan Marjanović (mora da je i on neka protuha), pozvao je Akademika Deretića da odgovori Akademiku Buroviću, ali mu se ovaj nije odazvao.

Ova je rasprava objavljena 2011. na stranicama akademikove knjige ODAN I ODRAN. Posle nedelju dana preštampana je na stranicama lista TABLOID, God. VIII, Br. 235, Beograd, 23.VI.2011, ali pod naslovom Albanci, Albani, Albanoi – nije svejedno. Tada se na stranicama TABLOIDA God. VIII, Br, 237, Bgd. 21.VII.2011, pojavio Akademik Deretić komentom Morava nije za neplivače, nedostojnim u svakom pogledu, optužbama i uvredama protiv Akademika Burovića, demostrirajući uz to i notorno nepoznavanje albanoloških problema. Akademik Burović mu je dostojanstveno odgovorio, akademskom akribijom i etikom, pa i humorom, a pod naslovom Nekorektna polemika Akademika Deretića, TABLOID God. VIII, Br. 239, Bgd. 18.VIII.2011. Posle ovoga, na stranicama TABLOIDA God. VIII, Br. 240, Bgd. 01.IX.2011, pojavio se i prof. dr Dragoljub Petrović sa polemikom Istorija ne prihvata površnost, kojom (bez ikakve diskusije!) odbacuje Akademika Burovića, njegove teze, a pravi se kao da je za Akademika Deretića, koga nemilosrdno kritikuje pa ga optužuje i za površnost, demostrirajući i on svoje nepoznavanje albanoloških problema. Akademik Burović je i njemu dostojno odgovorio polemikom Naučni problemi se ne rešavaju glasanjem, TABLOID God. VIII, Br. 241, Bg. 15.IX.2011. Pošto je ovaj Petrović nokautiran, stupio je na ring njegov brat Ilija Petrović, preko portala VASELJENSKA TV.com, Beograd, dana 17. februara 2013., paskvilom, gdje prede i naklapa tobože o Albancima, ništa manje već u 4 nastavaka ovog portala, a pod naslovom ALBANCI. Praveći se kao da tobože piše o Albancima, on se osuo protiv Akademika Burovića, falsifikatima, lažima, intrigama, pa i psovkama i uvredama, sve u stilu nama poznatih albanskih protuha i ličnosti. Iako zna sasvim dobro da su Akademika Albanci na živo odrali 10 puta uzastopno, tražeći od njega pa se izjavi za Albanca, Ilija Petrović ga arbitrarno proglašava za “islamiziranog Albanasa”, pa ga naziva ništa manje već i “šiptarsko lajavo kopile”. Akademik mu je odgovorio svojom opširnom studijom INTRIGE I FALSIFIKATI ILIJE PETROVIĆA, objavljena na tom portalu dana 16. maja, na koju Ilija Petrović nije odgovorio, ali je nahuškao protiv Akademika čitav čopor pasa da laju svakakvim besmislicama, psovkama i uvredama, koje im je sigurno sâm on sastavljao i postavljao na tom portalu kao “komente”. Poslije nekoliko mjeseci ovaj se Ilija pojavio i na portalu ŠTAJERSKE NOVICE.eu, odakle se povukao podvijena repa, demaskiran kao agent titoizma, kao intrigant i falsifikator sa flagrantom i besnom titoističkom mržnjom protiv našeg Aklademika.

Godine 2013, pošto se o ovoj raspravi nastavlja po portalima da se diskutira, Akademik Burović joj je priredio jedno posebno izdanje, zajedno sa svojim diskusijama i komentima čitalaca, a pod naslovom HIPOTEZE O POREKLU ALBANACA.- REDAKTOR.

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Тагови:

6 коментара

  1. Срб каже:

    Јадна академија чији је овај Буровић члан. Најјачи аргументи су му баш то за шта оптужује друге:увреде, неваспитање и сл. Буровићу, да би се нешто оспорило МОРА се и доказати а не пљувати. Зато, окани се ти Срба, помажи ти својима и усрећи их.

  2. Suad SULEJMANAGA каже:

    Srb-e, da ti nije ime Sulejman?! I kao Sulejman mozete slobodno diskutirati, ali – kad ste protiv uvreda, zasto vredjate Akademika Burovica?! Ili nisu uvreda te reci napisane vasom rukom protiv njega?!
    Akademik Burovic nit je pljuvao i niti pljuje. On upravo dokazuje. To vas najvise i boli, pa ste zato i pljuvali i pljujete protiv njega sve i svasta, posto ga ne mozete opet uhapsiti i tako mu zatvoriti usta.
    Ipak, u objavljenoj studiji, mozete li nam navesti bar jednu jedinu njegovu uvredu protiv Deretica i bilo koga drugo?!
    Vasa mrznja protiv Akademika Burovica je ocigledna. Koji su joj koreni: titoizam ili enverizan, to vi najbolje znate.
    Jadna zemlja sto vas nosi!

  3. Срб каже:

    Ткз. Suad SULEJMANAGA, не представљај се лажно. Пусти ти Сулејмана, какве везе он има са ,,академиком“. Ко је ко овде, то види и дете, јер ја НЕ ,,дискутирам“ ja и моји употребљавамо друге речи а не ваше измишњене. Питање је што се ти комшија ујаче (ниси сигурно Сулејман) тако жестиш. Оправдам ако си ,,aкадемиков“ адвокат. Тог твог пулена ја не мрзим, јер ми је мржња страна, то је иначе ваша храна комшија.Смири страсти и настави да подржаваш твог пулена. И на крају, питај професора Деретића шта мисли о твом ,,aкадемику“ и све ће ти бити јасно.

  4. Suad SULEJMANAGIC каже:

    Nemamo potrebu da nam vi kazete mrzite li ili ne mrzite Akademika Burovica, jer nam to najbolje kazu vasi stavovi prema njemu. Akademik Burovic je dokumentima dokazao (A i njegovim zivotom !) da ste ga potpuno nevinog uhapsili i osudili, pa ste vise puta pokusali i da ga fizicki likvidirate. Ako ih niste videli, vidite ta dokumenta, jer vam ih je objavio u njegovoj knjizi TITOISTICKI SUDSKI PROCES, Beograd 2014.
    Ali vi izgleda ne mrzite Akademika Burovica samo sa titoistickih pozicija, vec i sa fundamentalisticko-pravoslavnih, jer je oborio hipotezu o poreklu Albanaca, koju zastupa vas « pravoslavac » Jovan Deretic. Metnuh u navodnike ono pravoslavac, jer vam Jovan nije pravoslavac, vec ateista. Vi ste protiv Akademika Burovica zato sto ga uzimate za « muslimana“, iako sasvim dobro znate da i on nije musliman, vec – kao i Deretic – ateista.
    Vasu mrznju vi manifestirate vasim lazima protiv njega, izmisljotinama i falsifikatima, u kolotecini albanskih neprijatelja Akademika Burovica, koji nema tog zlocina sto nisu ucinili protiv njega i njegove porodice, njegove maloljetne djece, Dusana i Dusanke, koje su masakrirali psihicki i fizicki. Ili i za ovo ne znate ?! Da mozda ne znate ni za dugi intervju MANDELA ALBANIJE, koji je ucinila ovom srpskom vitezu i svetom ratniku poznata novinarka Vesna Jugovic ?! Da mozda ne znate ni za intervju Milomira Marica o njemu ?! Da mozda ne znate ni za djelo knjizevnika Radovana Milica SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG COVEKA – AKADEMIK BUROVIC DISIDENT Br. 1, koje je prije nedelju dana na medjunarodnom konkursu u Ljubljani dobilo drugu nagradu i povelju ?!
    Ja sam vam rekao i opet vam kazem: izvolite citirati iz djela Akademika Burovica uvrede, nevaspitanje i pljuvanje protiv vaseg Deretica, kako to pretendirate vi ! Dokumenta, cinjenice i strogo naucna argumenta, kojima Akademik Burovic dokazuje da g. Deretic nema pravo, nisu nikakve uvrede, ponajmanje pljuvanje i izraz nevaspitanja. Izraz krajnjeg nevaspitanja, uvreda, pljuvanja, pa i monstruoznih zlocina je ono sto ste vi uradili i sto nastavljate da radite protiv ovog COVJEKA, odanog i odranog sina srpskog naroda, kome je i mitropolit Crne Gore g. Amfilohije blagoslovio djela.
    Kako vidite, nisam samo ja advokat Akademika Burovica, vec i mnogi drugi, nacionalno i svijetski poznati ljudi, licnosti i autoriteti. U odbrani Akademika Burovica i njegovih albanoloskih teza istupile su i svijetske naucne institucije, universiteti i akademije nauka. Posteni Srbi, ne samo sto su ga proglasili za Srpskog viteza i Svetog ratnika (Iz Moskve mu je stigla i povelja SVESLOVENSKA NIT, potpisana od kozackog atamana Vojislava Vidanovica !), vec su javno, preko medija, trazili da mu se sred Beograda, jos za zivota, podigne spomenik, jer do danas niko nije branio i ne brani srpsko Kosovo kao i koliko on, jer do danas jos niko nije doprinio i zrtvovao za srpski narod kao i koliko on.
    Podjite, podjite, gedzo, i ucinite 1% od onih djela koja je ucinio za srpski narod ovaj Burovic, 1% njegovih doprinosa i samopozrtvovanja, pa dodjite i pljujte protiv njega, sto nije ucinio koliko vi !

  5. Срб каже:

    Господине, можете ви писати шта хоћете и колико хоћете то је Ваша ствар, али ја Вам кажем да Вашег Буровића (или Вас или било кога) НЕ мрзим јер је то Србима и мени страно, као и сваком нормалном човеку. Мржња прво уништава и убија онога које је носи и шири. Ја Вама само кажем да питате Деретића шта он каже на ово што пише Буровић. Као што знате нит која се протеже од М. Милојевић, Олга Л. Пјановић, Деретић и многи други, није од јуче и није непозната а базира се на аргументима. Дакле, остављам Вас са Вашим убеђењем без зле помисли и намере.

  6. Aleksa MUZAKA каже:

    Gospodine Sulejmanagiću, pridržite se onoga što ste rekli u vašem prvom komentu za Srb-Sulejmana, jer on ne samo što nije Srb, već je i od onih albanskih Sulejmana, za koje se sada pouzdano zna ko su i šta su, posebno čemu ciljaju tim njihovim destruktivnim komentarima, lažima, intrigama, falsifikatima i optužbama protiv našeg Akademika, praveći se kao tobože da podržavaju hipotezu Deretića, pa i pretstavljajući nam se kao Srbi. Akademik Burović im je od vremena razdrao maske, ali oni neće da znaju za to. Menjaju svoja imena i nastavljaju da ga gone sa portala u portal, preko svega – praveći se i da ga ne mrze. Vidite samo njegov “srpski” jezik : “Мржња прво уништава и убија онога које је носи и шири »!
    Pogledajte i njegovo pretendiranje: “окани се ти Срба, помажи ти својима и усрећи их » – kaže Akademiku Buroviću. Znači – on je « Srbin » ! A Akademik Burović šta je po njemu?! Da možda nije Albanac ?!
    Od kad je Akademik Burović izjavio i dokumentima dokazao da je Srbin, ovi Albanci ne prekidaju udaranje u njihove bubnjeve i tambure da je Albanac, pa i vrše mobing na njega, vrše i sataniziranje, kriminalni pritisak i sve moguće šantaže da bi ga primorali da se okani Srba i da pomogne « svojim » Albancima. Za ovo su ga izveli i pred sud, kaznili ga doživotnom robijom, pa su ga i na živo odrali. Da – i odrali !
    Ovaj “Srb” pretendira – kao i njegova sorta Albanaca, koja ga proganja lažima, klevetama i falsifikatima – da Akademik Burović nije akademik, iako sasvim dobro zna da je ne samo običan akademik, već i počasan član upravo njihove – albanske akademije nauka i umjetnosti.
    Najnovije njihovo otkriće: pošto je Burović dokumentima dokazao svoje naučne činove i zvanje akademika, izjavili su da ta akademija niti postoji i niti je ikada postojala!!! Potanko o ovome vidite na njihovom portalu ILLYRIA.
    Ovaj “Srb” koji ne mrzi našeg Akademika, pretendira da su najjači argumenti Akademika Burovića: “увреде, неваспитање и … пљување… ». Iako ga g. Sulejmanagić pozvao da nam to dokaže, on niti pomišlja da se bavi time, jer zna da mu je uzaludno.
    Treba znati da, ne samo što Akademik Burović nije vređao g. Deretića, već je naprotiv –Deretić sa njegovim titoističkim sekundantima vređao Akademika Burovića. Nazvali su ga i “šiptarsko kopile”. I pored toga, Akademik Burović, svojom hladnokrvnošću i poznatim humorom, pozvao ih je da zajedno popiju čašu švajcaskog vina.
    Srb-Sulejman poznaje sasvim dobro odnose Akademika Burovića prema g. Deretiću, zna i njihov dvoboj sa stranica beogradskog lista TABLOID, pa i za pozitivno citiranje od strane Akademika Burovića svega ispavnog što je našao kod Deretića. Do danas niko od albanologa nije se ljepše i dostojanstvenije izrazio u vezi sa studijama Deretića.
    Gospodine « Srbe », pošto pretendirate da je Deretić argumentima dokazao da su Albanci stigli u Drač 1043.godine iz Sicilije, možete li nam navesti te argumente ?!
    Koliko da znate, Deretić se iz diskusije sa Akademikom Burovićem povukao, pa i njegovi sekundanti, jer ih je Akademik Burović pobio dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima, koje su mu prihvatili i svijetske naučne institucije, universiteti i akademije nauka.
    Ali zašto su se svi Albanci angažovali u borbi protiv Akademika Burovića?! Svaka čast izuzecima, onima koji su prihvatili njegove albanološke teze i podržavaju ga, jer nisu svi kao Enver Hodža i njegov grlati telal Ismail Kadare. Deretića Albanci još i ne poznaju. Još ga nijedan nije ni spomenuo, ni negativno niti pozitivno u ovo vrijeme brujanja albanskih medija protiv Akademika Burovića. A ni one koji su svojim albanološkim tezama pethodili Akademiku Buroviću, bili mu i profesori. Ni Vajganda, ni Tomašeka, ni Joklia, ni Hirta, ni Kahea, ni Bonfantea! Apsolutno nijednog od svijetskih albanologa, koji su dokazali da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Zašto su se Albanci angažovali u borbi protiv ovog “akademika” u navodnicima, kako ga pišu oni (!), za koga pretendiraju da nema ni diplomu srednjeg obrazovanja, šta više – i da je nenormalan, kad isto ovo što on kaže rekli su prije njega svijetski poznati albanolozi, akademici, profesori i doktori nauka ?!
    Koliko da znate: nijedan od pomenutih svijetskih naučnika nije demaskirao Envera Hodžu , nije ni spomenuo ime Envera Hodže, kamoli i da nam je dokazao dokumentima kao Akademik Burović da nije bio komunista, već jedan krvavi bandita, koji nije poštovao nikakve zakone, nikakva pravila i principe savremenog čovječanstva. I n d e i r a ovih Albanaca, koji – nemajući smjelosti da se suoče sa njime tamo, gdje ih je najsilnije pogodio i raskrinkao, prave se kao da ne znaju za nijednog drugog albanologa koji negira ovim Albancima autohtoniju i porijeklo od Ilira i Pelazga.
    Inde ira Albanaca protiv Akademika Burovića !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.