АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: ЦЕДИРАЊЕ АЛБАНСКИХ НАУЧНИКА – У вези порекла Албанаца и претендирања за аутохтонију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Чињенице да Албанци нису аутохтони, ни следбеници Илира, понајмање Пелазга, сазнали су најзад и прихватили не само научници, историчари и лингвисти света, већ и сви они интелектуалци који су се мање више бавили и баве тим проблемом. Научници света су ти који су и поређали стриктно научна аргумента о томе. Тако аустријски академик, проф. др Густав Мајер (Меyеr, 1850-1900), највећи албанолог свог времена, први се научно бави и аргументима побија хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга, доказујући да Албанци немају никакву везу са пелашким стаблом народа. Други научници доказују да Албанци немају никакву везу ни са Илирима, па и да нису аутохтон народ, већ дошљаци као и сви други народи Балкана и Европе. И највећи пелазгоман свих времена Aвгycт Шлaиxep (Аugust Schleicher), па и највећи илироман свих времена, академик проф. др Норберт Јокл (1877-1942), иначе изјављени и неоспориви пријатељ албанског народа, кад се суочио са албанолошким тезама академика проф. др Густава Вајганда (Wеigand, 1860-1930), са његових 12 аргумената да Албанци нису Илири, повукао се са својих пређашњих убеђења и претендирања, наводно да су Албанци пореклом од Илира, и признао да његов колега Вајганд има право, да Албанци нису ни Илири, нити синови Илира, па ни аутохтони, да су на територије, где данас живе, стигли неколико векова после наше ере, после Словена, после Срба , Црногораца и Македонаца.1)

Посебно се у последње време истакао канадски академик, проф. др Владимир Орел, који својим научним открићима недвосмислено доказује да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири.

И поред тога, албански су научници наставили да се упињу на хипотезе да су они аутохтон народ, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга, јер им је то служило не само за национално будјење албанског народа, већ и за њихова буржуаска, екстремно националистичка, шовинистичка и расистичка претендирања, којима су васпитавали своје Албанце да су über alles, одабрани народ, највећи и најстарији народ на свету, најкултурнији и најнапреднији народ, најсилнији народ, који су тобоже обрађивали железо кад су Немци јели своје родитеље. Преко свега, они су – тим својим извитопереним митовима и митемама о аутохтонији и пореклу од Илира и Пелазга – претендирали на територије суседних народа, па – за сада – и на цео Балкан, као на своју прћију, законито наследство, које тобоже припада њима као генеалошким следбеницима Илира и Пелазга. А кад буду научили да пливају, или кад пресуши Јадранско море, будите сигурни да ће ови Албанци претендирати да је њихово и Апенинско полуострво (Италија), и Аустрија, и Швајцарска2), па и цела Европа. Зна се да апетит расте што се више једe. У случају Албанаца то је већ и практично доказано. Од једне мале области данашње средње Албаније, званe Мат, коју су поседовали кад су стигли ту у IX веку наше ере3), они су гутањем територија и остатака других народа, у првом реду келтског племена Албанои, затим гутањем Словена (Србо-Црногораца, Македонаца и Бугара), Влаха, Грка, Турака, реализирали 1912. године Ве-е-елику Албанију, на северу до Бојане (на граници са данашњом Црном Гором), све до реке Павле на југу (на граници са данашњом Грчком), од Јадранског мора на западу, све до обала Лихнидних језера, Црног Дрима, до врхова планина Кораб, Паштрик и Коритник, на истоку. Незадовољни овом Албанијом, они би хтели да створе сада једну нову, супер ве-е-елику, са срским областима Косово и Метохија, са западном Македонијом и југо-источном Црном Гором – за сада! Касније, како то доказујем њиховим документима y једној другој студији4, они ће тражити да створе своj Commonwelth, са цeлим Балканом унутар граница њихове пелашко-илирско-албанске империје.

1. Цедирање у вези аутохтоније.
Видећи да се свет буди и у вези проблема око албанског народа и његовог порекла, осећајући да свет све више и више не прихваћа њихову митевима и митемама фалсификовану историју, албански су научници били приморани да на известан начин цедирају у вези својих албанолошких дoкaзивања- претендирања, па и у вези аутохтоније.

По први пут један Албанац признаје да Албанци нису аутохтони године 1972, на Пpвоj cкупштини илирских студија у Тирани. То је учинио лично тадашњи председник Академије наука Албаније, проф. Алекс Буда, који нам најзад рече:

„Подржавајући релативну аутохтонију илирског етноса, албански археолози никако не поричу на догматски начин реалност мигрирања, природних у околностима једног племенско-сточарског друштва“.5

Под илирским етносом он подразумева албански етнос.
Аутохтонија није ни апсолутна, нити релативна. Како смо то већ третирали у једној другој студији 6, један народ или је аутохтон, или није.

Исте године и на истој Скупштини, изразио се против аутохтоније и највећи албанолог албанског народа, поштовани академик, проф. др Ećrem Čabej (Еqrеm Çаbеј, 1908-1980), али индиректно. Он конкретно каже:

„Колевка предбалканске етапе развоја албанског језика, у европској периоди развоја индоевропских језика, била је у једној зони негде северно од Балканског полуострва“.7

Нешто касније исто ће се тако изразити и будући председник Академије наука Албаније проф. Шaбан Демирај (Shaban Demiraj, 1920-). И он каже да је илирски језик (подразумева албански) имао један „предбалкански развој„8.

Овај « предбалкански развој » и оно « у једној зони негде северно од Балканског полуострва », зар нам не говори о сеоби Албанаца из неке предбалкансе домовине, која се налазила „негде северно од Балканског полуострва„?! Са друге стране, зар нам ово не говори да су у данашњим пределима ови Албанци дошљаци, да нису аутохтони?!

Северно од Балканског полуострва! Значи не на Балканском полуострву, не на Косову, па ни у данашњој Албанији!!! А зашто, ако су ови Албанци аутохтони у Албанији, па и на Космету ?! Зашто су формирали језик на северу Балканског полуострва, тамо – на падинама планина Карпата и Бескида (данашња Румунија!), а не на падинама планина у Албанији, у Мату, Мирдити и Тирани? Ако су Албанци формирали свој језик тамо – у Румунији (акаденик Чабеј каже у ВИ веку нове ере!), зар ово не значи да тада они нису били овамо – на Космету, ни у Албанији?! Зар ово не значи да су они овамо, на Балкан, дошли негде после ВИ века нове ере и да су у Албанији и на Космет стигли деценијама и вековима касније, пошто су Словени, прадедови данашњих Срба, Црногораца и Македонаца, 548.године ушли у Дуррхацхиум, изградили ту своје куће и палили ватру на својим новим огњиштима, примајући ту и хришћанство, које ће пренети овим Албанцима неколико векова касније, пошто буду дошли и они ту.

Измишљена релативна аутохтонија је криминално упињање да ce фалсификyje историјa, настојање да се пређу препреке и да се на један маскирани начин настави са старим претендирањем, са фалсификовањем историје. О томe сведочи чињеницa што је и сâм А.Буда, чим је изашао из сале те Скупштине, наставио са пређашњим претендирањем и причамa o аутохтонији албанског народа. Нажалост, исто тако је учинио и Е.Чабеј. Па и Ш.Демирај после објављивања његове цитиране књиге.

А ово значи да су они, на тој Скупштини, признали да Албанци нису аутохтони само да би их свет прихватио за научнике и слушао оно што они кажу. У супротном, претила им је опасност да се удале са Скупштине, из Тиране и из Албаније сви позвани страни научници, а у знак протеста за политизирање науке од стране албанских научника. Претила је опаност да албанске научнике више не позивajу на међународнe научнe скуповe.

Следствено, њихови ће ученици и тeлaли громогласно кликнути: „Аутохтонија Албанаца је једна апсолутна истина, не релативна„!9

Други ће Албанци писати и објављивати читаве књиге о њиховој тобожњој аутохтонији 10. А кад се овако изражавају академици, доктори и професори наука, можете замислити како се у вези аутохтоније изражавају дан-данас обични Албанци.

Како ћете видети у наставку ове студије, сем А.Буде, Е.Чабеја и Ш.Демирај, против аутохтоније Албанаца изразили су се и други албански научници, па и обични људи, али тек пошто је оборен апсолутизам Енвера Хоџе, пошто су прочитали моје студије о том проблему и пошто су се – дирнути у њиховој таштини мојим примером и самопожртвовањем – осмелили и осетили гарантираним да слободно изразе оно што мисле, што су видели својим очима, caзнали и констатирали својим научним истраживањима.

Уопште узев, и дан-данас (2015) ови су Албанци спремни да се одрекну и душе своје, али никако и аутохтоније. За њих је то табу, апсолутна истина!

2. Цедирање у вези порекла од Пелазга.

Да Албанци нису следбеници Пелазга, па и да са пелашким стаблом народа немају никакве везе, доказао је још од времена аустријски академик, проф. др Густав Мајер. То су прихватили сви светски научници, али не и албански, који су били и његови ученици, конкретно Ећpем Чабеј и Алекс Буда. Ови су наставили да ударају у бубњеве свог пелашког порекла све до 1959. године, правећи се да не знају за научна открића академика Мајера у вези са Пелазгима, али не и за његова претендирања за илирско порекло Албанаца.

После Дpyгoг светског рата албански научници су спремили текст историје албанског народа и, да би се додворили СССР (који је подржавао албанске власти на челу са њиховим Енвер Хоџом, давао им и поклањао кредите, стезао каиш совјетским народима и слао своју економску помоћ албанском народу), послали су за консултацију макет њихове историје Академији наука СССР у Москви, наравно – по наређењу Енвера Хоџе. Отуда им је враћен текст са примедбама, између осталих и са примедбом да је Г.Мајер научно оборио хипотрезу о пореклу Албанаца од Пелазга. Тако су ови научници били принуђени да и сами (колективно!) признају:

„Мишљење Aвгycт Шлaиxepa за пелашко порекло Албанаца оборено је аргументираном научном критиком Г. Мајера, који у годинама 1878-1890 одредиo положај албанског језика као један језик без везе са пелашким стаблом“.11

Ово је први докуменат да ови Албанци признају да нису Пелазги, ни синови њихови, да немају никакве везе са пелашким стаблом народа. И поред тога, не само од 1890., већ и од 1959, кад су то признали и објавили, они ће опет наставити из написа у напис да претендирају и «дoказyју » своје пелашко порекло и да тако индоктринирају своје Албанце шовинизмом и расизмом, нетрпељивошћу и отвореним, крајњим непријатељством према суседним и најудаљенијим народима.

И не само написе и студије, они ће објавити и читаве књиге о свом тобожњем пореклу од Пелазга. Ангажоваће за то не само свакојака пискарала, већ и професоре Университета у Тирани, историчаре и академике. Следствено, не само по основним и средњим школама, већ и по аудиторијумима факултета они ће пропагандирати своје порекло од Пелазга и вадити очи нама, који се са тиме не слажемо. И не само они – Албанци, већ и наши! Да, да – и наши! Или није истина ово, господо Црногорци, који сте сред Подгорице, године 2001, објавили знојем српско-црногорског народа књижурину Албанца Прељоц Маргиљај ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, а затим – преко листа ГЛАС ЦРНОГОРЦА – објавили сте и пасквилу албанског « новнара » Аnton Gojçај, којом претендира да су « његови албански прадедови изградили не само Атину и Рим, већ и Каиро, па и Токио у Јапану! » 12 а против моје научне анализе и прудентне критике те књиге и тих претендирања ових избезумљених Албанаца?! 13

Истичемо да је први академик, проф. dr Eqrem Čabej тај, који је лично, у своје име, као афирмирани албанолог, рекао Албанцима:

“Нећемо моћи да задовољимо оне, који и данас тврдо верују у пелашко порекло нашег језика. Напротив, дошло је време да, бар по школама, не пунимо главу деци са осмуђеним хипотезама, које припадају средини протеклог века (XИX века,- КБ)”.14

Истичемо исто тако да је проф. др Јуп Кастрати први Албанац, који својеимено признаје да је научно неоснована хипотеза о пореклу Албанаца од Пелазга. Пошто је на преко 800 страница своје књиге пропагандирао и хвалио оне који су претендирали за пелашко порекло Албанаца, на једном крајичку те књижурине он каже: „не слажемо се са тезом о пелашком пореклу Албанаца„.15

Тако је овај Албанац, као Пилат некада, опрао руке од свог злочина и сачувао свој образ „коректног“ научника! Пре њега је нешто слично учинио и академик, проф. др Mаrk Krasniqi, а у вези ненаучне етимологије топонима ДАРДАНИЈА од албанског апелатива „dardhë“ – на нашем – „крушка“.

Префригани су ови албански „научници“. И кад признају коју научну чињеницу, учиниће то на тај начим да би се свет опет хватао у њихово коло анти-науке и анти-истине, да би могли да наставе индоктринирање Албанаца и читавог света својом анти-науком и анти-истином. Зато су последњих деценија предузели објављивање њихових „студија“ и на страним језицима, на енглеском и француском, немачком, па и на нашем, српском језику, јер би хтели и нас да индоктринирају њиховом фалсификованом историјом. Или нема овај циљ објављивање на нашем језику поменуте књижурине ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, посебно и београдско издање под насловом ИЗ ИСТОРИЈЕ АЛБАНАЦА ?!

Сред Тиране, 2009.године, спаљене су ми четири књиге зато што тамо пишем да Албанци немају везе са пелашким стаблом народа. Све албанске издавачке куће, па и штампарије, добиле су од власти наређење да ми ни уз наплату не објаве ништа. Наређењем од албанских власти, ове године (2015), организирано је једно монструозно сатанизирање против мене свакаквим лажима, фалсификатима, измишљотинама и, посебно, најпрљавијим псовкама и увредама, па и претњама да ће ме убити заједно са децом. Овакав мобинд и оваква сатанизација до данас, не само у Албанији, већ нигдје на свету још није учињена ниједном научнику.

3. Цедирање у вези порекла од Илира.

И у вези претендирања о свом пореклу од Илира, албански су научници цедирали, наравно – пошто су видели да се тако, са њиховим узнастојањем на ту ненаучну хипотезу, не може даље. На поменутој Скупштини илирских студија, чувени италијански балканолог Гулиано Бонфанте, чим је од првог рапорта, прочитан на тој Скупштини, сазнао да га ту нису позвали ради научних проблема, већ да његово име и ауторитет злоупотребе у ненаучне сврхе, устао је да се удали са те Скупштине, из Тиране и Албаније, изјављујући им: „За политичке проблеме имате италијанског амбасадора у Тирани. Ја сам научник! Не бавим се политиком!“

Ово је истина о албанском цедирању. Наравно, господину Г.Бонфанте је претходила моја монографија УЛЦИЊСКО НАРЕЧЈЕ, којом сам 1969. бранио на Университету у Тирани моју другу диплому, а којом сам јавно устао против фалсификовања историје албанског народа, за што ме ухапсише и осудише на смрт. Претходило је и моје писмо из затвора Енверу Хоџи, којим му стављам на знање да мојим хапшењем и мојом смрћу неће сатрети и научну истину, коју сам бранио и браним. Иступ академика Бонфанте 1972. године потсетио је Енвера Хоџу на моју монографију и моју опомену, па је сигурно одмах наредио и Е.Чабеју и А.Буди да цедирају. Нема ни најмање сумње да су ова два албанска научника, за њихово цедирање, претходно узели дозволу од Енвера Хоџе, јер без његове дозволе нико се у Албанији није усудио ни да се огласи да је жив, камоли и да иступи против званичне верзије историје албанског народа, октроисане од Енвера Хоџе и његове клике, која је узурпирала народну власт и успоставила своју социјал-фашистичку, монструозну диктатуру.

Ипак, албанско цедирање од антинаучне хипотезе да су тобоже пореклом Илири, није почело 1972. године, на поменутој Скупштини. Ради истине морамо признати да је први Албанац, који је на известан начин цедирао, био проф. др Александар Џувани (Xhuvani, 1880-1961), који је још 1928. године превео са немачког језика на албански 12 аргумената Густава Вајганда и, исте године, објавио то у часопису DITURIA Бр. 8-9, Тирана 1928. Велику заслугу за ово објављивање сигурно има и њен главни и одговорни уредник Митхат Фрашери (Frashëri, 1880-1949). Ово су два највећа интелектуалца Албаније тог времена. Први се истакао као научник, албанолог, а други као друштвено-политичка личност, па и као књижевник, познат псеудонимом Лумо Скендо. Оба су били са срећом, јер нису имали над главом Демаклов мач Енвера Хоџе. Кад сам ја послао овим Албанцима за штампање моју поменуту монографију 1969, не само што ми је нису штампали, већ су ме и ухапсили. Наравно, треба имати у вид не само слободољубиви дух А. Џуваниа и поменутог уредника часописа DITURIA, већ и чињеницу што у то време није беснела фалсификација историје албанског народа као у моје време, ово данашње.

Сама чињеница што је А.Џувани превео 12 аргумената Г.Вајганда, којим овај доказује да Албанци немају везе са Илирима, сведочи нам да се овај пољуљао у његова убеђења да су Албанци пореклом Илири, ако не и да се сложио са Вајгандом. Ово важи и за поменутог М.Фрашeри-а.

Феудо-буржуаска клика Албанаца, која је узела власт у своје руке у Албанији, видећи да научна открића Г.Вајганда не одговарају њиховим политичким стремљењима, претендирањима према суседним народина и територијама, не само што није прештампала 12 аргумената Г.Вајганда, већ их је и забранила где год је то могла, уништавајући или кријући од очију света и сам часопис DITURIA. Године 1965. ја сам га тражио у Националној библиотеци Албаније: нису ми га дали. Тако ови Албанци, све до 1972. године, аргументе Вајганда и тезу о неилирском пореклу Албанаца, уопште нигде и не спомињу. Она је табу. Албански научници ударају у бубњеве о илирском пореклу и не спомињући нигде ни име Вајганда, Боже сачувај и његових 12 аргумената. То су учинили и сред Београда 1968. године! 16

Наглашавам ово, јер се претендира да је само Енвер Хоџа то забранио. Чињенице сведоче да је Енвер Хоџа имао своје прекурсоре и пре ДСР, не само у Албанији, већ и у Југославији. Албанци су фалсификовали своју историју од кад су почели да је пишу, а не само пером Енвера Хоџе. Фалсификовали су је нехотице и хотимице, па и уз свестрану подршку југословенских власти, буржуаских и социјал-фашистичких Јосипа Броза Тита, као што настављају са том фалсификацијом и дан-данас, под заставом „антититоиста“, у Србији, Црној Гори и Македонији, где се припадници албанске дијаспоре индоктринирају шовинизмом и расизмом, нетрпељивошћу и екстремним непријатељством према српско-црногорском и македонском народу, управо базирајући се на њихову фалсификовану историју, да су аутохтони и генеалошки следбеници Илира и Пелазга. Или ово није истина?! Видите, сем моје тек цитиране студије, и студију о Албанцу из Македоније Исламy Бафтјариjy 17.

На територији Албаније по први пут се спомињу и објављују 12 аргумената Г.Вајганда унутар рапорта Е.Чабеја, одржаног 1972. године на поменутој Скупштини, и то скраћено, уз тенденциозна претендирања Е.Чабеја, а не уз научну и скрупулозну анализу. Значи, не објављују се у целости, у неком листу, ревији, часопису, понајмање и да се дискутирају. Чим их је споменуо Е.Чабеј одмах су покрита мртвом ћутњом. Нико не сме ни да их спомене.

Рапорт Чабеја је објављен 1974. године у издању Академије наука Албаније: KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том II, књига великог формата и скупа, из више разлога неприступачна широким масама, па ни интелектуалцима, ни научницима. Не само тада, већ и данас, ако је потражите у Националној библиотеци у Тирани, рећи ће вам: „Немамо је!“ А ово значи да је то цедирање Е.Чабеја било само формално, само за вањски свет, за Бонфанте-а и њему сличне, који су овако требали да се умилостиве да се не удаље из те Скупштине, да не избаце албанске научнике са својин научних скупова као политичаре, који су њиховој националистичкој велико-албанској и расистичкој политици потчинили науку и научну истину.
На тој Скупштини Е.Чабеј је рекао и ово:

„албански језик претставља лексичке везе са северним индо-европским језицима, и ту посебно са балтичким језицима… Кад се затим узму у обзир и старе позајмице из иранског језика, као и стари контакти са неким фино-унгријским језицима (Н.Јокл), и кад се са друге стране буде одмерило да два планинска венца Средњо-источне Европе, Карпати и Бескиди, налазе своје објашњење посред албанског језика, и само са њим међу свим живим индо-европским језицима (КАRPË, BJESHKË, ова са каснијим дифтонгирањем), тада, мислимо, неће се газити на трулу даску ако се каже да колевка предбалканског ступња албанског језика, у европској периоди индоевропских језика, била је једна зона негде на северу Балканског полуострва…18

Како видите из овог цитата, Е.Чабеј пориче аутохтонију Албанаца. Он пориче и порекло Албанаца од Пелазга, па и порекло Албанаца од Илира. Да су Албанци аутохтони и Илири, они би били на просторима где су актуелно, а не на СЕВЕРУ БАЛКАНА, на падинама Карпата и Бескида, у Трансилванији, данашњој Румунији, где илирским племенима нема трага ни пре нове ере, камоли у VI веку нове ере, кад Е.Чабеј каже да се тамо формирао албански језик. Чабеј је тај који је изјавио и да су Албанци стигли у Мат, област данашње Средње Албаније, у X веку нове ере и да територија, где данас живе Албанци, није зона рестрикције, већ експанзије.

И ова изјава Е.Чабеја је остала у сали где је одржана поменута Скупштина и прочитан тај његов рапорт, наравно и унутар корица цитираног издања KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE. Нигде друго Чабеј неће поновити то, јер је и то речено за спољашњу употребу и потрошњу, за смирење Бонфанте-а и њему сличних. За унутрашњу потрошњу, за индоктринирање Албанаца, наставиће се са претендирањем да су генеалошки следбеници Илира.

И академик Буда се на том скупу тако изразио. Између осталог он каже да Тунман и фон Хан су „у романтичној фази албанолошких студија…полазећи само од формалних језичних критерија, узимајући сваки стари индоевропски елеменат ономастике за илирски и сваку стару карактеристику предисторијске керамике Централно-Источне Европе као илирску, прешло се у ПАНИЛИРИЗАМ, који је владао до 30-тих година овога века (XX,- КБ). Пионири панилиризма били су археолози и филолози Г.Коссина, Р.Мух. Kapл Шухардт, Јyлиyc Покорнy…Утицаји ових концепција нису нестали ни данас потпуно“.19

Али све то, много јасније изразиће будући претседеник Академије наука Албаније проф. Shaban Demiraj, који дословно пише:

„противници тезе да је илирског порекла албански језик, као најважнији језични аргуменат претставили су управо њихово претендирање да албански језик, као један језик типа сатем, нема како да буде „син“ илирског језика, који је, према њима, био типа кентум. И заиста, кад би било исправно једно такво претендирање, тада свака даља дискусија за илирско порекло албанског језика тешко да би могла наћи један сигуран ослон.20

На стр. 159 он наставља: „аргументи, које су донели противници тезе о илирском пореклу албанског језика, су јаки….“ Док на стр. 166, каже и ово: „на први поглед ова образложења (Г.Вајганда) изгледају као да су сасвим засновани аргументи. Али, против њих се могу учинити низ критичких примедби… И поред тога, критика против ових образложења не може да служи у исто време и као једно неоспориво сведочанство у прилог тезе за илирско порекло албанског језика. Зато и ова теза има потребу да постане објекат испитивања„.

Како видите, овај Албанац не само што признаје да хипотеза о илирском пореклу Албанаца још није доказана, већ суђерише и то да је могуће истина оно што каже немачки академик, проф. др Ханс Крахе, да Албанци нису ни Илири, нити Трачани, већ један засебан народ, без икакве везе са Илирима и Трачанима. На једном другом месту, заједно са проф. др Александром Стипчевићем, Албанац из Хрватске, Демирај изјављује да су албански и илирски два различита језика 21), што значи и два различита народа.

Иако су ова четири најважнија албанолога, најкомпетентнији Албанци за те проблеме, признали оно што су већ од времена рекли страни научници о томе, да Албанци немају везе са Илирима, званична Албанија наставља са претендирањем о неоспорном пореклу Албанаца од Илира, арбитрарно изјављујући да је то већ и доказано, па и прихваћемо од светских научника. Сетите се само проф. др Јуп Кастрати, који у његовој књижурини од 800 страница урлице: „U argumentua origjina ilire e gjuhës shqipe!“ (Аргументирало се илирско порекло албанског језика!)22 иако за то није пружио ни један једини аргуменат, нити је оборио бар један оргуменат супротне стране.

До скора албански научници се нису усудили ни да спомињу њихове аргументе о илирском пореклу албанског језика, камоли и да их износе, Боже сачувај и да покушају да их докажу, бране. Они су само узнастојали на томе да су Илири и да је то рекао овај и онај светски познати научник, иако сасвим добро знају да тај научник није за то приложио никакав аргуменат. Међу Албанцима први је академик, проф. др Андрокли Косталари, који се усудио да спомене један „аргуменат“, а ослањајући се на супозирање поменутог Тунмана: Албанци актуелно живе на територији где су некада живели Илири. И ово они сматрају својим главним аргументом. Има један век што им је на то дао достојан одговор немачки научник, академик, проф. др Херман Хирт, који каже: «Чињеница што Албанци живе, од XI века н.е. у једној области, где су у стара времена живели Илири, нема никакву важност ».)

У последње време, управо 1999, Албанац проф. асистент, др Џeлaдин Гостурани (Xheladin Gosturani) објавио је у име Албанаца њихових пет „аргумената“, којима они претендирају да докажу своје илирско порекло 24). Ми смо их детаљно анализирали и чињеницама оборили). Овде наглашавамо да овај Џеладин Гостурани, за ово његово дело каже да „има велике вредности и неопходно је студентима четврте године Одсека за албански језик на Университетима Тиране, Шкодре (Скадар,- КБ), Елбасана, Ђирокастре, за студенте који настављају са кореспонденцијом на овим одсецима, као и за албанске студенте на Косову, у Македонији и Црној Гори„.

А у чему се састоји та „велика вредност“ те његове књиге? Ево што каже Џ.Гостурани својим студентима: „Албански језик – син илирског, Албанци – синови Илира„. Овиме почиње и завршава та његова историја албанологије, којој су рецензенти албански академици проф. Махир Доми и проф. др Сеит Мансаку. То његово претендирање се понавља са странице на страници, као какав рефрен сада већ сасвим баналне песме. Види се јасно да је ово главно преокупирање, вирулентно импењирање, актуелни и финални циљ тог његовог ћитапа најновије веронауке ових Албанаца, да под сваку цену утуве у мозак студентима да су Албанци синови Илира.

Али тако се не говори само студентима. Тако се говори и деци, оној најмањег узраста. Од самог почетка њиховог васпитавања, улива им се то са мајчиним млеком 26. Затим, преко школског образовања, од првих дана, па – како видесте – преко аудиторија на факултетима, преко штампе, студија, књига, приватних и службениј издања, са фирмом неодговорних људи, па и са фирмом професора и доктора наука, асистената, академика, преко свега и са фирмом Академије наука Албаније. Не само у Албанији, већ и код нас, у Србији, Македонији и Црној Гори. У Грчкој – HE! Грци су увек овим Албанцима показали где су границе њиховог безумља.

Овај став албанских „научника“ о чему нам говори, ако не о њиховој недоследности и крајњој неодговорности, па и о њиховој дволичности, о њиховом византизму, сада већ целом свету познатој албанштини. Да немамо посла са науком, управо да имамо посла са политичком пропагандом, пред смрт признао је то јавно и писмено њихов врховни вођа, дуче, führer и учитељ, ipsissimus Енвер Хоџа, који отворено каже: „Албанској науци недостаје научна објективност„. После његове смрти, а и пошто је прочитаo моје студије о овим проблемима, поновио је то и албански академик проф. др Алфред Учи (Alfred Uçi).

Пошто је прочитала моју књигу на албанском језику ИЛИРИ И АЛБАНЦИ (Женева, 1994), песникиња Албаније М.Е. пошла је са њом у руци у Академији наука Албаније и питала како стоји ствар, је лиистина оно што сам ја тамо писао о пореклу Албанаца. Одговорили су јој :

« Све што каже академик Буровић о пореклу Албанаца знамо ми одавно пре њега и боље од њега, али сада није време да се то каже. Теба да претходно ујединимо Косово са Албанијом, па ћемо тада и ми то признати. »

Под гвозденом петом Енвера Хоџе албански научници Албаније били су приморани да буду дволични, јер би им друкчије Е.Хоџа прекинуо не само језик, већ и главу. Мој случај је био не само очигледан (и свима њима добро познат!), већ и опомена, претња за све њих. Али, овако су се албански „научници“ понашали и ван граница Албаније. Штовише, ови нам нису ни дволични: они нам нису нигде ни зуцнули да Албанци нису аутохтони, да нису Илири, па ни Пелазги. Напротив, и кад у Албанији Чабеј, Буда и Демирај признају да Албанци нису аутохтони, да Албаници нису Пелазги, па ни Илири, албански научници ван граница Албаније настављају да свом силом ударају у бубњеве њихове аутохтоније, порекла од Илира, па и од Пелазга. Зашто? Па они нису добили за то carta biancu од Енвера Хоџе. Напротив, од њих је Е.Хоџа захтевао да урличу на сва уста за аутохтонију, за порекло од Илира, па и од Пелазга, да би се заглушио и онако мртви глас Чабеја, Буде и Демири-а.

Врхунац је свакако то што албански „научници“ и дан-данас, и после смрти Енвера Хоџе, и после прокламисања слободе и демократије у Албанији, не само у Албанији, већ и ван њених граница, настављају са њиховим урлицима за аутохтонију, за порекло од Илира, па и од Пелазга. Што више, нама који се усуђујемо да мислимо друкчије, прете нам и смрћу, и то јавно, преко штампе и интернета, што није био случај док је Е.Хоџа био жив.

Тако, албански « академик » Мојком Зећо каже : « Сумњати у аутохтонију Албанаца, значи да постанеш смешна личност »!)

Други албански мудрац Никола Ђ. Маргиљај додаје да су југословенски народи, који не признају аутохтонију и порекло Албанаца од Илира и Пелазга, ништа мање већ помахнитали.)

Ипак не смемо порећи да су се последње деценије јавили и достојни албански научници, који смело и недвосмисљено, искрено, признају да Албанци нису ни аутохтони, ни Пелазги, па ни Илири. И то yсред Тиране! Не само усмено, већ и писмено, упркос претњи за шиканирањa, пa и за линчовање. И они нису мало. Ево да вам наведем само неколико имена: академик, проф. др Alfred Uçi, академик др. Vinçenx Golletti-Baffa, проф. др Isuf Luzaj, др Stavri Skendo, др Ardian Kljosi, Аrdian Vehbiu, Fatos Lubonja, Аurel Plasari, Еdi Rama, проф. др Hasan Kaleshi, академик проф. др Luan Starova, Sokrat Dhima, Аrben Kallamata, парламентарац Kristo Goçi, професор Vangjush Simaku и др. Њихов број из дана у дан расте. Расте и њихова смелост. Расте и број оних Албанаца који се слажу са њима, па и оних који их јавно подржавају, плескају.

Др Ардиан Кљоси је први, који ме преко штампе узео у своју одбрану још 1991, а 1995. године, сигурно пошто је прочитао моју збирку студија ILIRËT DHE SHQIPTARËT, изјавиће да се тезом о илирском пореклу Албанаца не може објаснити њихова историја, „Али,- наставља он,- боље да то не споменемо овде, да нас не назову антиалбанцем„29.

А пошто га назваше тако, мој ученик из злогласног затвора у Бурелу (Албанија) Фатос Љубоња, у одбрану А.Кљоси-а, не само што објављује 12 аргумената Г.Вајганда, већ и изјављује:

„Колико смо могли да се упознамо са проблемом о пореклу Албанаца, изгледа нам да не можемо а да не констатирамо да хипотеза о илиро-албанском пореклу је фиксирана у Албанији у време Хоџиног поретка, тамо око почетка ’60-тих година, као једна недискутабилна истина. До тада она није била табу…Густав Вајганд је међу првима који се супротставио са сериозним аргументима етногенези илиро-албанској. После ’60-тих година изгледа да су албански научници, у име онога што смо назвали национал-комунистичка идеологија, задужени да докажу ову хипотезу, у једно време кад су противуречности у вези ње биле доста снажне. Дискусија око овог проблема наставила се у Албанији и на Првој Скупштини илирских студија године 1972, поглавито између албанских научника и страних. Изгледа нам да ова хипотеза остаје отворена за дискусију. Исто тако наше је мишљење да много шта у историји Албаније не налази нужно објашњење полазећи од ње…“30

После њих се огласио и албански историчар Ардиан Вехбиу, који изјављује ништа мање већ:

„…мит о илирском пореклу Албанаца сервирао се у свакаквим облицима, почев од књига за децу, са акцијама за употребу личних имена илирског порекла,- од новорођенчади до параброда,- и завршавајући са владајућом историјском идеологијом, која је често надахњивала хистерију аутохтоније…“ широким народним масама“ сервираће се илирска хипотеза, разголићена од сваког научног елемента и претворена у један обичан мит порекла, у један ритуал историјско-идиличан, у једну бању, где ће се причестити историјска имагинација Албанца дете…“31

Албански интелектуалац Atrea Kocani, преко албанских медија, изјављује :
« Прочитао сам неке ствари Каплана Ресулија…И ја мислим да су чињенице које поседују Македонци и Срби и Грци много интересантне и жалим, али за кратко веме, они ће 100 одсто демантовати тезу да Албанци воде порекло од Илира…Ми не можемо да демантујемо он о што кажу они. Остајемо запањени, отворених уста од чињеница које они презантирају нама ».32

Овиме је сигурно достигнут врхунац у цедирању Албанаца. Сада треба да очекујемо да и албанске власти цедирају, па да и у програму школа и факултета уведу истину о албанском народу, што треба да се огледа и у њиховој свакодневној и периодичној штампи и свим медијима, и у њиховим реаговањима против свих оних што настављају са индоктринитрањем Албанаца фалсификованом историјом, бесмисљеним претендирањима да су аутохтони, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга.

Наравно да ово треба да пре свих учине власти Србије, Македоније 33 и Црне Горе, које су животно заинтересиране да се једном за свагда докрајчи са фалсификованом историјом албанског народа и са њиховим бесмисљеним територијалним претендирањима, са њиховим митевима, чаркањима, оружаним сукобима, тероризмом и дестабилизацијом овог дела Балкана.

За ово треба да је заинтересиран и цео свет, у првом реду Европа, која је не мање узнемирена од абсурдних претендирања ових Албанаца, а којој од њих прети и нови светски рат, већ запаљен на Балкану.

Време је да се и светски научници окупе, па да о овим проблемима рекну своју последњу реч. Ако се они у томе спречавају од хушкача новог светског рата, бар научници Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке, чији су народи директно угрожени од албанске обијести, могу се скупити, продискутирати проблем и да на тај начин једном за свагда ставе тачку, да бар на својим територијама успоставe научну истину о Албанцима и њиховом пореклу.
_____________________
1) Н.Јокл је изјавио да су Албанци стигли ту где су данас негде у IV-V веку наше ере. Фалсификујући историју, албански академичари дан-данас пишу да је он тобоже „бранио аутохтонију Албанаца“. Видите за ово њихово дело FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Тирана 1985, стр. 435, глас JOKL.

2) LEKA, prof. Astrit: LA SUISSE, Женева 1995. Овај Албанац претендира да су Албанци аутохтони у Швајцарској, да су и Женеву тако крстили они, па да актуелно у Швајцарској имају 2% становништва ове земље и – упоређује их са Ретро-Романима, који су 1% становништва и имају свој кантон, па им је и језик уведен као четврти званични језик Швајцарске. Овиме се сигурно алудира да би њихов, албански језик, требао да буде четврти званични језик Швајцарске и, разуме се, да и они имају бар један кантон њихов, ако не и два кантона.

3) Албанац Еqrem Çабеј каже да су Албанци стигли ту у X веку нове ере: „Disa mendime mbi marrëdhëniet gjuhësore rumuno-shqiptare“,- часопис STUDIME FILOLOGJIKE Бр. 1, Тирана 1975, стр. 52.

4) БУРОВИЋ, Каплан: ПРЕТЕНДИРАЊА АЛБАНАЦА, Женева 2004, видите студију Албанска територијална претендирања, стр. 101-110.

5) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë,- рапорт, одржан 1972. године на Скупштини илирских студија у Тирани, објављен у делу KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том I, Тирана 1974, стр. 53

6) БУРОВИЋ, Каплан: Албанци нису аутохтони, објављено у српске интернетске новине ИСТИНА Год. II, Бр. 90, Беч 31.XII.2006.

7) ÇАBЕЈ, Еqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe,- рапорт, одржан 1972. године на Скупштини илирских студија у Тирани, објављен у делу KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том II, Тирана 1974, стр. 9.

8) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ, Тирана 1988, стр. 22.

9) КАSTRATI, проф. др Јup: Е drejta është në anën e shqiptarëve në Jugosllavi,- лист BASHKIMI, Тирана 30.IX.1990, стр. 1, кол. I.

10) ÇАBЕЈ, Nelson: АUTOHTONIA E SHQIPTARËVE, Тирана 1990.

11) UNIVERSITETI SHTETEROR I TIRANËS – Instituti i Historisë: HISTORIA E SHQIPËRISË, том I, Тирана 1959, стр. 29.

12) GOJÇAJ, Anton: Више од критике, лист ГЛАС ЦРНОГОРЦА, Подгорица, октобар 2002.

13) БУРОВИЋ, Каплан: Насиље над историјом, лист ГЛАС ЦРНОГОРЦА, Подгорица, у четири наставка, од 22-25. августа 2002. Прештампано у мојој књизи ОД ИЛИРОМАНИЈЕ ДО ТЕРОРИЗМА, Женева 2002, стр. 71-85.

14) Цитирам према професорици Университета у Тирани Fatbardha DEMI: Gjuha shqipe nën inkvizicionin mesjetar, на сату LAJME.gen.al, 27.VI.2011. У оригиналу: “Nuk do të mund të kënaqim ata, që ende sot kanë një besim të plotë mbi origjinën pellazgjike të gjuhës sonë. Përkundrazi, ka ardhur koha që, së paku nëpër shkolla, mos t’ia mbushin kokën fëmijëve me hipoteza të tymosura që i përkasin mesit të shekullit të kaluar! “ (Str. 23 N. V. )

15) КАSTRATI, проф. др Јup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË, Тирана 2000, стр. 579.

16) БУРОВИЋ, Каплан: Фалсификована албанска историја,- студија, објављена спрва у српске интернетске новине ИСТИНА Год. I, Бр. 50, Беч 05.II.2006; затим прештампана и у мом делу ЗОВ КОСОВА, Женева 2006, стр. 8-17.

17) БУРОВИЋ, Каплан: Фалсификати Ислама Бафтјари-а,- студија, објављена у мом делу ЗОВ КОСОВА, Женева 2006, стр. 109-140 ; преведена на македонски језик и прештампана у делу АЛБАНСКИТЕ ИСТОРИСКИ ФАЛСИФИКАТИ, Струга 2009.

18) ÇАBЕЈ, Еqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe,- цит. дело, стр. 9.

19) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë, цит. дело, стр. 51-52.

20) DEMIRAJ, Shaban: цит. дело, стр. 21-22.

21) DEMIRAJ, Shaban: Gjuha shqipe dhe historia e saj,- у листу DRITA, Тирана 19. март 1989, стр. 11, кол. I.

22) КАSTRATI, Јup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË, цит. дело, стр. 170

23) HIRT, Hermann: Die Sprachliche Stellung des Illyrischen, у FESTSCHRIFT FÜR H.KIEPERT, 1898, стр. 179 и 181 н., као и у DIE INDOGERMANEN I, 1905, стр. 141.

24) GOSTURANI, Xheladin: HISTORIA E ALBANOLOGJISË, Тирана 1999.

25) По први пут сам се заузео том његовом књигом једним мојим малим приказом, који се под насловом GOSTURANI, prof. as. dr. Xheladin: HISTORIA E ALBANOLOGJISË објављује на албанском језику у мојој књизи МIKROLOGJIRA, Женева 2000, стр. 18-19. Затим сам о тој књизи писао и на нашем језику рецензију ЏЕЉАДИН ГОСТУРАНИ: ИСТОРИЈА АЛБАНОЛОГИЈЕ, објављена у мојој књизи ОД ИЛИРОМАНИЈЕ ДО ТЕРОРИЗМА, Женева 2002, стр. 43-48. На крају сам тих његових пет „аргумената“ детаљно анализирао у мојој студији АРГУМЕНТИ АЛБАНАЦА – наводно за своје илирско порекло,- објављено по први пут у мојој књизи СТВАРНОСТ И АЛБАНСКЕ ИЛУЗИЈЕ, Женева 2001, стр. 15-21, преведено на македонски језик и штампано у мојој књизи АЛБАНЦИТЕ ГИ ИРИТИРА ВИСТИНАТА, Женева 2006, прештампано на наш језик у српске интернетске новине ИСТИНА, Год. III, Бр. 62, Беч 30.IV.2006.

26) БУРОВИЋ, Каплан: Масакрирање и тровање душе и савести албанске деце почиње још од мајчине дојке,- чланак, објављен у мојој књизи ОПТУЖУЈЕМ, Женева 2006, стр. 9-12.

27) ZEQO, Mojkom: Një paskvillë e flliqur e ka shkruar Kapllan Resuli (=Једну прљаву пашквилу написао је Каплан Ресули…), чланак објављен у албанској штампи Тиране и пренет преко свих сајтова Албанаца. Ми смо га нашли на сајтовима AGIMI (www.agim.com), ALBASOUL, затим ILIRET, на ТЕТОВА ИНФО ЦЕНТР и др. Мали комент о “несмешној личности” овог М.Зеqа написао је Антон Буровић, преко његовог дела ИНТЕРНЕТ ЗА АКАДЕМИКА БУРОВИЋА, Улцињ 2006, стр. 20-21.

28) MARGILJAJ, Nikola: PREDGOVOR дела MARGILJAJ, Preljoc: ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM, Подгорица, 2001.

29) КLOSI, dr Ardian: LETRA IV, часопис PËRPJEKJA, Год. II, Бр. 2, Тирана 1995, стр. 15.

30) LUBONJA, Fatos: Ndërgjegje historike, часопис PËRPJEKJA Год. II, Бр. 3, Тирана 1995, стр. 80.

31) VEHBIU, Ardian: Shqiptarët, ilirët dhe thrakët, часопис PËRPJEKJA, Год. II, Бр. 6, Тирана, април 1996, стр. 77.

32) KOCANI, Atrea: dana 11.III.2008, istupio je na sajtu TOP BOARD u vezi mojih albanoloških teza i tu izjavio citirano.

33) Године 2009. Македонска академија наука и уметности увела је моје албанолошке тезе у своју ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ МАКЕДОНИЈЕ, што је избезумило албанске екстремне националисте, шовинисте и расисте, па су преко свих медија учинили општи јуриш на мене и моје тезе, њих око 50 пискарала. Један од њих, видећи да се ја, за моје албанолошке тезе, снажно ослањам и на самопризнања највећих албанских научника, академика и албанолога, конкретно – на Чабеја, Буду и Демирај, изјавио је преко штампе и интернета: “Историја, коју нам уче, јесте историја Чабеја, Буде, Демирај-а и компаније, а не историја Албанаца. То је историја издајника!” (У оригиналу: “Historia që na mësohet është historia e Çabejt, Budës, Demirajt dhe kompani dhe nuk është historia e shqiptarëve, por është historia e tradhëtarëve?”). Треба знати да, до мојих студија, ови су Албанци сматрали Академика Чабеја за Бога своје науке, албанологије. Кад су почели да читају моје студије, прогласилису ме за лажљивца, да све измишљам, фалсификујем. Али, кад су видели да се ове моје “измишљотине итд.” усвајају по свету од светских научника, академика, научних институција, университета и академија, онда, као нпр. велико-албанац Atrea Kocani, изјављују преко медија да су остали отворених уста и немоћни пред нашим аргументима да Албанци нису ни аутохтони, ни Илири, нити Пелазги. Преко једног другог албанског интелектуалца назвали су ме и рушиоцем албанских лажних идола.
Имајући предвид ово, 23. новембра 2009, на сајту KAVAJA FORUM I QYTETIT (www.kavajaonline.net) албански интелектуалац Bardhyl Selimi, преко своје километарске “студије” A janë vendas shqiptarët (=Јесули мештани Албанци),- реагује на моје дело WHO ARE ALBANIANS?, свакаквим бесмислицама и фалсификатима. Пошто нам је “доказао” да су Албанци Пелазги његовим једначењем имена ПЕЛАЗГ са “албанским” апелативом “shpellagi, људи пећина”, свестан да је неспособан да ми се супротстави, а пошто је констатирао да су се самном „ујединили читава једна друга врста албанских „научника“, који су се „модерирали“…из наше земље (Албаније!-КБ), који хтели не хтели чине ствар туђинаца“ – он лансира позив „историчарима и научницима нашим (албанским!-КБ) да одговоре аргументима тезама, које господин Каплан Ресули претставља у његовој књизи, где он доноси пуно чињеница и „научних“ референција, укључујући и 12 фамозних аргумената албанолога Gustava Weiganda… Време је да се суоче, а не да равнодушно посматрају, кад се српски лоби бацио у напад“. Преко И-Н СЕРБСКИХ, Београд, дана 23. јануара 2010, добио је од Луке Томовића заслужени одговор.

Други албански „научник“, познат више као шпијун УДБ-е, који је и против мене изашао сао „сведок“ УДБ-ине оптужнице, Bahri Brisku, прети Албанцима који се слажу са мојим албанолошким тезама и пишу позитивно о мени:„Сви они који подржавају овог уличара, национално су нижи и опаснији од њега!“ (Оригинал : „të gjitha ato që sot e përkrahin këtë rugaç, janë kombtarisht më të ulët dhe më të rrezikshëm se ai!“ Видите његову књигу POLEMIKË lidhur me falsifikimet shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit,- Скадар 2011, str. 124.

Каплан Буровић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.