МЕЋАВНИК: Кустендорф, ал’ на даскама

ИСКРА на Фејсбуку

Мећавник (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

Трећи Јесењи позоришни фестивал, који озбиљно прети да постане један од најзначајнијих театарских фестивала како у Србији тако и у региону, одржава се 2. и 3. новембра на Мећавнику.

У жељи за преиспитивањем граница између позоришта и филма и постављањем питања да ли оне уопште постоје, одлучено је да слоган трећег по реду Јесењег позоришног фестивала буде: „Позоришни Кустендорф“.

Али не само због тога. Фестивал чији је оснивач Емир Кустурица, у студентском такмичарском програму, а по узору на свог старијег брата Кустендорф, ове године постаје интернационалан, и такав ће бити у годинама које долазе.

Гостујући у Спутњиковој емисији „Орбита културе“, селектор фестивала редитељ Милан Нешковић објаснио је да се идеја за Јесењи позоришни фестивал јавила још пре седам-осам година.

„Када је Кустендорф, који се одржава зими, био млад фестивал у свом успону, помислио сам — зашто не би свако годишње доба имало свој фестивал. Први корак је био фестивал руске класичне музике Бољшој и њега смо конципирали, направили да се одржава лети. А онда сам ја, онако брже-боље да не ’улети‘ нека друга уметност, предложио да правимо на јесен позоришни фестивал, са чим се Емир сложио.“

Нешковић је нагласио да је Кустурица свестрани уметник и да је велико искуство радити и конципирати један фестивал са таквим човеком.

„Излишно је причати шта се научи од њега о односу према уметности и уметности самој. Он црпи своје инспирације од античке драме преко ренесансног сликарства до класичне музике и рокенрола. И он све то поседује у својој глави чак и када се бави градњом. Он размишља и о Вивалдију и о Леонарду док гради Андрићград. И то се види у његовим филмовима.“

Гордана Ђокић, прошлогодишња добитница награде за најбољу глумицу на Јесењем позоришном фестивалу, истакла је у емисији „Орбита културе“ да је значај ове манифестације немерљив.

„Пре свега као прошлогодишњи учесник могу да кажем да сам захвална што овај фестивал постоји. Вишеструко је значајан. Окупља младе људе који су упућени једни на друге, омогућава нам да имамо радионице. Имамо прилику да учимо и активно учествујемо на тим радионицама и да касније имамо размену мишљења, упознајемо друге школе, људе који су из других градова и самим тиме тај фестивал представља слободу и младост истовремено“, закључила је глумица.

У такмичарском програму ове године биће четири представе, три са академија из Србије и једна из Русије, које се боре за награду „Златни лист”. Државна позоришна академија из Јарославља такмичиће се са представом „Слон“, Александра Копкова, Академија уметности Београд са представом „Маму му јебем ко је први почео“ Дејана Дуковског, Факултет драмских уметности Београд одиграће „Пошто гвожђе“ Бертолда Брехта, док ће се Академија уметности у Новом Саду представити комадом „Док чекамо Годоа“, по култној драми Семјуела Бекета.

Позоришни фестивал који се одржава уз подршку компаније НИС, а у организацији „Раста интернационала“ угостиће и ансамбл НП Сомбор са представом „Кад би Сомбор био Холивуд“ рађеном у стилу немог филма, као и представу БДП-а „Црна кутија“, инспирисану великим италијанским филмским хитом „Савршени странци“.

Емир Кустурица, оснивач фестивала, одржаће радионицу на тему филма и позоришта, будући да се више него успешно бавио и једним и другим медијем. А овогодишњи жири који сачињавају глумица Аница Добра, позоришни редитељ Никита Миливојевић и драмски писац и сценариста Маја Тодоровић, доделиће четири награде најбољим позоришним остварењима.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.