КУСТУРИЦА: Филмови су ми спасили главу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: politika.rs

ДРВЕНГРАД – Редитељ Емир Кустурица одржао је у Дрвенграду радионицу за студенте и младе ауторе у оквиру Јесењег позоришног фестивала, истичући да позориште има велику слободу да са мало пара направи велику катарзу.

Кустурица је говорио о слободи позоришта да направи катарзу, тржишту које не дозвољава стварање идеологије неопходне за праву уметност, неопходности чувања своје духовности, али и како су му филмови спасили главу.

„Модеран филм је поклопљен силом холивудских глупости које су врло успешне. Срећна околност је што филм кроз Нетфликс може да уђе у сваку кућу, али не можемо очекивати да Нетфликс тражи паметне филмове. Холивуд тридесетих, четрдесетих година је стварао огромна уметничка дела, да би данас завршио у веровању да је тржиште бог. У таквој ситуацији позориште има велику слободу да са мало пара направи велику катарзу”, истакао је Кустурица.

Сматра да данашњи српски филм трпи највише, зато што се не бави егзистенцијом.

„Био је занимљив случај око кога су се опозиција и позиција сукобили, она баба што је убила инвеститора. Не могу да схватим да се нико од младих не бави причом да жена од 70 година испуца све метке у инвеститора за кога многи тврде да је оно што су капиталисти у својој природи. Њих то не занима, они хоће да направе продор на западно тржиште и у томе се деси да човек побегне од теме из свог позоришта, онога што стварно чини драму”, рекао је Кустурица.

Истиче да би млади аутор могао да направи чудо од те приче и у позоришту и на филму, али да им то не дају идеологије, тј. Фондови, преноси Танјуг.

„Они хоће да се баве мрачном сликом или темама као што је оно што смо ми презирали осамдесетих – ‘дошло доба да се љубав проба’, да све иде на досетке и вицеве. Има страшних драма и комедија код нас, али је мозак негде преусмерен и није довољно фокусиран на људску егзистенцију”, оценио је редитељ.

Он је посаветовао окупљене студенте да инсистирају на егзистенцији и судбини.

„Човек може да буде потресен само ако драмско дело донесе искрену и снажну судбину. Ако немамо судбину извезену у времену и простору, немамо са чим да се идентификујемо. Зато су судбине најпотреснија димензија нашег рада”, објаснио је Кустурица.

Проблем је, примећује славни редитељ, што млади остваре две-три улоге и ако примете да су фотогенични, окрену се рекламама.

„Највећи непријатељ уметности су рекламе. Рекламе су као брза храна, ефектне фотографије које убијају мизансцен. Оптички свет модерног гледаоца је упропашћен рекламама. Оне задају суви естетски тон који нема живот, а велики камермани су постали део индустрије, а не велики уметници и у томе је проблем”, рекао је Кустурица.

Тржиште као велика пијаца прави неред, скреће пажњу Кустурица.

„Живимо у свету где је све пракса и све је везано за тржиште и новац. Тржиште ствара велики неред, не дозвољава да се развију теорије и идеологије. Проблем данашњег света је у политичкој коректности и у чињеници да нам не дозвољавају да наступе идеологије које би биле производ времена у коме живимо, а са надидеологијом која је заправо идеологија банака, тржишта. Позориште може да живи изван тежине у којој ми живимо и у коме нема правила”, рекао је Кустурица.

Наглашава да бисмо дошли до нове естетике, морамо да добијемо нову идеологију. „Није ни лево ни десно, без идеологије нема праве уметности”, подвукао је он.

Кустурица је искрено признао да је његов живот извезен срећним околностима.

„Дошао сам у Сарајево као једини који је завршио престижну академију, направио тв драму и направио велики џумбус због инцеста у тој причи. Мој развој је ишао стазом којом наводим младе људе, а то је да је остварени смисао за људску егзистеницију и људске судбине био параметар за тај успон”, рекао је он.

„Сви моји филмови су некако били израз те моје тезе да је потврда човечности и људскости на граници између светова. Жртвовање за те филмове је текло паралелно са нечим што је била велика фрактура и лом не само у држави која је нестала, него и у души која је то трпела”, рекао је славни редитељ.

Нагласио је да су му филмови спасили главу.

„Запалили су ми кућу, срушили је, отели ми све што сам имао па сам још био крив што јесам то што јесам и што нисам изговарао што је требало, а схватио сам да једина одбрана од свега тога може бити филм и тада сам радио можда најкомплекснији и најупечатљивији филм (“Подземље”) у каријери, а онај који је највише емоционално утицао на мене је „Дом за вешање”“, рекао је Кустурица.

Велико олакшање је било, како је објаснио, то што су се приближавали Титовој смрти.

„Не можемо да споримо да је друг Тито био способан, али као и сви балкански политичари сматрао је ‘после мене потоп’. Све добро што се дешавало у рокенролу, нови талас, документаристички приступ филму у Босни и Херцеговини, односно црни талас у Србији, стварано је у односу према властима и одступу од те власти. Не знам како човек данас може да освоји ту слободу јер ни њена дефиниција не постоји. Све се фокусира на лову, а човеку лова треба. Да баш жртвује свој живот и своју уметност због лове, то не иде. Млади живе данас без идеологије, са лажном левицом, а највећи борци за левичаре су најбогатији Американци што је парадоксално, што значи да је то механизам за овладавање светом”, истакао је Кустурица.

Ипак тврди да дар увек нађе пут и треба имати наступ који води до жељене сцене, али не до црвеног тепиха.

Доделом награда завршен Јесењи позоришни фестивал

ДРВЕНГРАД – Доделом награда и извођењем представе „Црна кутија” Београдског драмског позоришта,  у Дрвенграду је завршен 3. Јесењи позоришни фестивал.

Жири, који су чинили редитељ Никита Миливојевић, глумица Аница Добра и драмска списатељица Маја Тодоровић, најбољом представом прогласио је „Док чекамо Годоа” Академије уметности у Новом Саду.

„Врло аутентична, занимљива, духовита и емотивна представа, којом влада талентован, компактан и уједначен глумачки ансамбл и успева да једну иначе не тако једноставну драму прилагоди својој генерацији и понуди ново промишљање текста”, образложио је жири.

Награда за најбољу режију уручена је Растиславу Ћопићу за представу „Пошто гвожђе”, рађеној у продукцији Факултета драмских уметности у Београду.

„Једноставним средствима, интелигентно, промишљено и веома зрело за своје године, овај млади редитељ, успева да води ансамбл и креира представу која би слободно могла да се нађе на редовном репертоару професионалног позоришта”, оценио је жири.

Награда за најбољег глумца припала је Николи Шурбановићу за улогу у представи „Пошто гвожђе” због „сугестивног владања разноврсним глумачким средствима на врло убедљив начин, због спонтаности и истинитости у игри, због тога што плени и задивљује својом енергијом”.

Награда за најбољу глумицу уручена је Анастасији Климушкиној за улогу у представи „Слон” Државне позоришне академије из Јарослава (Русија), због, како је истакнуто у образложењу, огромног глумачког потенцијала, који је очигледан, посвећености и енергији којом је женски лик ставила у први план.

Поред поменуте три академије, за награду „Златни лист” такмичила се и Академија уметности из Београда са представом „Муму му… ко је први почео” Дејана Дуковског у режији Миље Мазарак.

Уместо оснивача фестивала, редитеља Емира Кустурице, који је због концерта морао да отпутује у Русију, на затварању је говорио селектор Милан Нешковић.

„Као што је Емир јуче рекао, ми овај фестивал нећемо никад затварати. Он ће остати доживотно отворен док год буде нас и енергије коју нам ви дајете да истрајемо у овом ентузијазму који чинимо овде, као што он рече, као будале у овој недођији. Ја ћу симболично подићи ово платно да бисмо гледали представу ‘Црна кутија’. Отварамо још једну представу што је логичан наставак оваквог фестивала”, рекао је Нешковић, преноси Танјуг.

Јесењи позоришни фестивал од ове године је интернационалан, за следећу годину је најављено и учешће Академије из Лођа (Пољска), а идеја оснивача Емира Кустурице јесте да буде продужен, да не би био „као лептир” који се једног дана отвара и дан касније затвара, као и да има своју продукцију.

Кустурица је пре затварања одржао радионицу за младе ауторе и студенте, а синоћ је ансамбл Народног позоришта из Сомбора извео представу „Кад би Сомбор био Холивуд”, ауторски пројекат Кокана Младеновића.

politika.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.