ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ДЕНИС МАЦУЈЕВ, ПИЈАНИСТА: Кустурица се вратио да свој народ сједини у љубави према домовини и према уметности!

ИСКРА на Фејсбуку

Денис Мацујев (Фото: Блиц/Промо)

„Класика никада не може бити конкурент шоу бизнису и то је нешто што је ван нашег домашаја. Просто, постоје људи који ће увек слушати џез и класичну музику и тако ће заувек остати, јер та музика може да лечи, крепи, смирује, духовно просветљује, да одвуче од социјалних проблема, од телевизије. У питању је терапија за сваког човека који дође у салу“.

Ово у интервјуу „Искри“ каже чувени руски пијаниста Денис Мацујев, један од највећих пијаниста данашњице, који је претходних дана био гост Емира Кустурице и фестивала „Бољшој“ на Мећавнику.

Сви смо овде слушали ваше маестралне интерпретације Рахмањинова, Листа и Гершвина. Који вас још композитори инспиришу?

С једне стране, ово је доста тешко питање, а опет, врло је лако. Највише ме инспиришу управо композитори чије композиције оживљавам и са сцене преносим на публику. На репертоару имам 46 концерата са оркестром и 23 соло. Наравно, са сваким композитором чије композиције изводим, имам посебан однос. Стога, када ме нечија музика не инспирише, онда је просто не свирам. Све што чујете да свирам на сцени је мој доживљај њихове музике, али је изводим тако да она и даље јесте њихова, мада је ја тада претварам и у своју начином интерпретације.

 

Да ли је руска књижевност, као нешто највеће што Русија има, утицала на ваше поимање музике с обзиром на то да је музика вечита тема, тачније лајтмотив, руске књижевности?

Младим музичарима би овај одговор био користан. Када почињем са вежбањем неке композиције, морам да знам све о животу композитора, па и шта је читао у добу када је компоновао. Руска литература и руска музика имају страховит заједнички пресек. У суштини, оне се никада не мимоилазе. Сви знају ко су Пушкин и Чајковски, па тако имамо ситуацију да Пушкин пише „Евгенија Оњегина“, а касније Чајковски прави композицију са тим именом. Они се спајају у делу иако никада нису сарађивали, јер нису били савременици.

 

Да ли џез, као правац у којем сте заиста фантастични, утиче на вашу интерпретацију класичне музике?

Никада себе не бих назвао џез музичарем. То што ја изводим је моја машта која је посвећена џезу. Џез није нешто што је само уметност. Он се налази у свакодневном животу. То је слободан дух који се код мене увек искаже током дана или недеље. Најбоље бих га дефинисао као начин живота. Наравно, џез ми много помаже у класичној музици, како у строгој интерпретацији, тако и у импровизацији. Момци који су са мном свирали овде на Мећавнику су најбољи џез музичари на свету. Публика на Бољшоју је дивно реаговала. Она прати целу причу и као таква је врло значајна, а свакако је морало бити тако с обзиром на то да су у питању музички образовани људи.

 

Емир Кустурица је приликом вашег првог доласка на Бољшој рекао да је ваше гостовање овај фестивал учинило највећим. Колико је, по вашем мишљењу, велики и важан овај фестивал и по чему се он разликује од осталих?

Мени је јако блиско све што ради Емир Кустурица, јер се доста преклапа са оним што ја радим. Свирам на много фестивала, али имам и свој фестивал у Иркутску који се зове „Звезда на Бајкалу“. Тo није само фестивал, већ отелотворење љубави коју осећам према свом месту, према људима тамо и према својој домовини. Сигуран сам да Емира исто то држи овде. И он се вратио да свој народ сједини у љубави према домовини и према уметности. Из тог разлога, Емира сам позвао да у септембру дође на мој фестивал. Тамо ћу га водити у бању, купаћемо се у Бајкалу и урадићемо све оно што ради и народ који тамо живи, а у циљу приближавање моје културе њему, јер је он исто то учинио са мном овде.

 

Да ли класична музика може бити потиснута од стране тренутно популарне буке коју називају музиком или ће класика ипак надживети све музичке новотарије?

Класика никада не може бити конкурент шоу бизнису и то је нешто што је ван нашег домашаја. Просто, постоје људи који ће увек слушати џез и класичну музику и тако ће заувек остати, јер та музика може да лечи, крепи, смирује, духовно просветљује, да одвуче од социјалних проблема, од телевизије. У питању је терапија за сваког човека који дође у салу. На неки начин, мој циљ је да привучем што више публике и уметника. Огромно достигнуће у Русији у последњих двадесет година јесте што смо успели да привучемо нов аудиторијум, а још ми је драже што се тако нешто дешава и на Мећавнику. Вече када сам наступао овде је само потврдило све што мислим и што сам вам рекао.

Милан Ружић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.