ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (5): Данас не вриједе теорије, остала је надидеологија која се заснива на томе да су комунизам и фашизам иста ствар

Emir Kusturica

18. март 1994.

Тешко ми пада што морам да освјетлим сваки аспект приче Андерграунда. Не успјевам да убједим глумца Лазара Ристовског како на филму не постоји ништа природно. И да је неопходна теоријска сагласност око разлике између природног и неприродног! Велики проблем је што данас не вриједе теорије. Оне су пале заједно са идеологијама. Остала је надидеологија која се заснива на томе да су и комунизам и фашизам иста ствар. Није могуће. Данас је једина теорија, у ствари – пракса. У прошлости, не тако давној, када је свијет био слободан, учили смо теорију музике од Адорна, социологију од Ролана Барта, Дејвида Рисмана, Ерика Фрома. Остао је данас још једино Чомски.

Не знам колико тај неспоразум око природног и неприродног настаје због различитих језика које користимо Ристовски и ја. Он је одрастао са увјерењем да је природност најјаче оружје глуме. У питању је органски процес који се одвија под различитим околностима! На филму су околности увијек вјештачке. Он је гледао много холивудских филмова који се изржавају натуралистички. Сигурно су му промакли Ернст Лубич и Френк Капра. Настали на традицији холивудског филма и слогана „Филм је већи од живота“, они су га идеализовали. Мислим да је већина наших глумаца  концентрисана на натуралистичку традицију коју је стварала телевизија. То су они филмове у којима се лице много боље види (електронска камера) и због тога више личи на оно што они виде у огледале пред којим проводе дане прије филма или позоришне представе! Ја сам, наиме, љубитељ филмова Брус Лија и Андреја Тарковског. Код првог ме хвата бијес када видим како га, онако ситног, провоцирају мангупи у великом граду. Пожелим да скочим и да му правим друштво док се туче с дрипцима. Онда он то учини боље него што сам замишљао. Останем, због тога, закован за сједиште. Намлати их прописно у име свих нас. Код Тарковског ме држи милина створена стањима у којима нас аутор, неосјетно, ослобађа гравитације, одводи у духовне пејзаже својих ликова, кривуда лавиринтом људске душе користећи стварност као елементе фикције а не као пуку репродукцију гдје се ствара утисак о природности о којој говори Ристовски. У филмовима пјесника Тарковског нема ничег од поступака оних који нам пред очи истоваре гомиле описних радњи, снимљених са више камера што онда, како су говорили продуценти, „монтажа дотјера“, музика учини да ствар накваса, а све се то на крају стисне у лабораторији. Сви мисле на лабораторијски учинак који потиснутом свјетлошћу направи чудо. Наиме, музика и филм имају основну заједничку карактеристику. Када се смањи свјетлост на слици, онда боје постају интензивније на платну, а када се стиша музика и звук доведе до минимума и басови и високо фрекветни тонови се боље чују него када се ствар појача до краја. Све ово може уз услов да су камерман и тонски инжењер зналци и да се филм приказује у добрим условима који подразумијевају да звучник није с краја Другог рата а платно неопрано двадесет година. Због ових али и других појмова, мени је постало јасно како филм користи препознатљиве призоре из живота али тек када их и постави макар наопачке, ако редитељ нема у плану ништа боље, тек онда постају филм.

 

(наставиће се…)

Емир Кустурица

3 коментара

  1. nightcry каже:

    Misliš kad je svijet bio Slobodan ?

  2. Иван каже:

    „надидеологија која се заснива на томе да су и комунизам и фашизам иста ствар“ – ово је добро примјећено.
    Живим у Њемачкој и чуо сам тај аргумент много пута, а најчешће се додатно спомене да су Стаљин и Хитлер подједнаки злочинци. У почетку сам немушто ћутао кад би ми неко то рекао, што због недовољног знања језика што због неизграђене сопствене свијести о погрешности такве изјаве. Сад одговорим кад то чујем да ПРВО иде Хитлер, ПА ОНДА стотине хиљада које су судјеловале активно у његовим злочинима и креирали нацистичку идеологију, ПА ОНДА милиони који су подржавали и знали шта се дешава са Србима, Јеврејима, Ромима и многим другима, А ТЕК ОНДА можемо говорити о неким другим злочинима. Такође Хитлеров нацизам је отворено мрзитељска, расистичка и геноцидна идеологија, па није утемељено стављати је у исту раван са комунистичком идеологијом (без обзира вољели ми комунистичке идеје или не). Обично саговорници ућуте или се сложе кад им се то одговори.

  3. Vida каже:

    Komunizam i fasizam i jesu lice i nalicje jedne te iste medalje. Komunizam jeste fasizam i fasizam jeste komunizam. U njihovoj ideologiji nema bas nikakve razlike, a i metode im slicne.
    @Ivan
    Ivane, a sta se desilo u Njemackoj pre Hitlera? (ako vec insistirate da se ide hronoloskim redom)

    Takodjer, komunizam je mrziteljska, ateisticka i genocidna ideologija kojoj i sam Bog smeta. Samo su boljsevici pobili vise od 20 milion pravoslavih Rusa, vjernika. Ali eto, po komunistickim merilima, to nije genocid. A ja sasvim odgovorno tvrdim -najveci genocid je napravljen nad ruskim narodom od strane razuzlanih i bestijalnih marxixta, trockista i ostalog olosa.
    Niti jedna komunjara nije dozvolila da se rasvijetle masakri u Jasenovcu, jadovu, Sisku i jame po Hercegovini.
    A ne, komunjare su stitile fasiste.
    Dakle, Ivane ako komunisti nisu fasisti, zasto su onda prikrivali fasisticka zlodjela?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.