ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (1): Страх од смрти није човјекова прва и највећа брига

Фото: М. Цветковић

Фото: М. Цветковић

Док се лифт хотела „Праг“ дизао на девети спрат, чуло се како тегови тону у дубину ударајући о зидове бетонске утробе. Ехо тих удараца одзвањао је један за другим и одвео ме невидљивим путем у прошлост. Осјетио сам исто оно лупање срца у грудима, као у паузама фудбалских окршаја у улици Авде Јабучице у Сарајеву. Тада ме глад тјерала да трчим кући и брже-боље поједем кришку хљеба намазану машћу и посуту алевом паприком, па послије назад, у наставак окршаја.

Сајле на којима је закачена путујућа кутија стругале су једна о другу, а збуњени поглед лифтбоја појачавао је идеју да страх од смрти није човјекова прва и највећа брига!

Пропадање је најстарији човјеков страх.

Новорођенче се уплаши када га бабица дигне из мајчине утробе у ваздух, а први страх рађа се чим погледа према поду. Послије се човјек читавог живота плаши пропадања.

Некада су се људи трудили да не пропадну морално, а данас се углавном плаше финансијске пропасти. Једна пропаст подразумјева другу. Данас је, међутим, обрнуто. Опстанак најчешће значи неморалност, па су новац и морал одвојена предузећа. Морал постаје привилегија, а већина људи не схвата да он помаже човјеку да очува јединство. То је један од разлога зашто ми ћутимо и пиљимо једни у друге када путујемо лифтом. Тако ми изражавамо саосјећање!

Саосјећања има све мање на западној полулопти, тамо су те и друге замршене послове у вези са људском душом, преузела осигуравајућа друштва.

И ја се плашим. Шта ако се кутија откачи од сајли и заједно са теговима полети у приземље, разбије се, а ја останем жив?

Капа лифтбоја кривила се и држала на танкој повезици која му је сјекла врат, а он ју је повремено истезао. Док су спратови испод нас промицали, он је другом руком придржавао мој пртљаг, леђима наслоњен на зид. Гледао ме ружичастим очима као домаћин чију кућу захвата олуја.

– Лифт је из времена руске окупације!

– Мислите совјетске?

– Како господин каже. Али, зар то није исто?!

– Није – рекох.

Разговор није прекинут зато што се он слагао са мном. То је била потврда давно установљене разлике између нас и Чеха. Они су, у вријеме мојих студија, под совјетском чизмом били Исток, а Југославија ни Исток ни Запад. Сада су они Запад. А ми? Ни Исток ни Запад!

У ствари, мање и Исток и Запад него што смо били.

(наставиће се…)

Емир Кустурица

8 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Emire, volim citati, pises umno. Medjutim, kada su u pitanju gradjevine bez materialnih sredstava I novca su ne ostvarive, a kada se ostvare bez istih su ne odrzive na duzi period vremena (vekovni). Moralne vrednosti ne opadaju imetkom. Cesci je uzrok ne imetak.

  2. Његош каже:

    Радујем се сваком ауторском тексту професора. Нову књигу и филм не могу ишчекати. Здрав да си нам Куста стотину година!

  3. Božidar Šević каже:

    Dragi Emire , idemo dalje !
    S poštovanjem Božidar Šević

  4. цмок Торонто каже:

    Победићемо са или без нас…А ти Кусто победи и себе …и изнад а и испод..
    Да си нам у већем броју..где би нам крај био..

  5. Maja R каже:

    vise od cetrdeset godina nisam cula laz iz Kustinih usta ili pera

  6. Mirko Mijaljković каже:

    Da su mi prije polaska u školu pričali o Emiru Kusturici naučio bih samo čitati ono što ti pišeš tako bih proživio život uzvišenim i ničim urpljanim umom.

  7. drale каже:

    Jednog dana (što kasnije to bolje) i tvoj lik će biti u Kamengradu sa velikanima srpskog naroda,

  8. Nada Djordjevic каже:

    Meni je srce puno kad pročitam sve ove komentare o Kusti.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.