ЗУКОВИЋ: Језик који форсирају Бошњаци је претходница босанског унитаризма

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

Назив српског језика који се форсира међу Бошњацима представља претходницу настојања или најаве извјесног босанског унитаризма – рекао је потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском језику и језичком планирању.

„Они /Бошњаци/ су побјегли или бјежали главом без обзира из такозваног југословенског, а сад се јавља негдје потмуло један најмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хајте да прихватимо босански језик, а онда ћемо, надају се они, прихватити и босанску нацију са три различите религије. Надам се да ћемо се успјешно супротставити тим тенденцијама“, рекао је Зуковић на трибини одржаној у организацији Српске академије наука и уметности /САНУ/.

Он је оцијенио да је положај српског језика данас такав као што је и положај српског народа на овим просторима, те напоменуо да се у Републици Српској ослушкује шта се ради у матици када је ријеч о српском језику.

Зуковић је навео да је за њега назив специјалне паралелне везе Српске и Србије, које су проглашене Дејтоном, нешто што је необично и што је наметнуто као много шта друго, јер те везе могу бити само трајне и животворне и тога се треба држати.

Он је подсјетио на ријечи Иве Андрића да се у БиХ, ако се одузму туђице и наноси који долазе из политике и медија, говори чист Вуков језик, оцјењујући да се српски језик данас можда најнеразумније „позљеђује“ у Црној Гори и именом и називом и многим поступцима у пракси.

„Али, сматрам то елементарном непогодом и надам се да ће и то брзо проћи. Српски језик је моћна ријека и одбраниће се од разних насртаја и ми то морамо издржати. Кажу да је најхладније пред зору, па можда и није далеко тај тренутак и вријеме када ће се прилике и код нас измијенити“, рекао је Зуковић.

Предсједник САНУ Владимир Костић истакао је да је српски језик есенцијални проблем и питање за САНУ, постамент на којем ова институција великим дијелом гради оправданост сопственог постојања.

Он је подсјетио да је Друштво српске словесности, основано у Београду 1842. године, покушало да ријеши тада још неријешено питање правописа, а да вријеме у којем живимо поставља и повремено намеће питања која готово 175 година нису ријешена до краја, а појавили су се и други неспоразуми.

Скуп је поздравила и изасланик предсједника Србије Јасмина Митровић Марић, истичући да ће САНУ о питању српског језика увијек имати подршку предсједника Србије.

Она је рекла да је језик као дисање, да мора да се учи свуда и увијек, а да је медијска писменост „једна од тешких љутих рана“.

Марићева је додала да је веома лоша порука што на скупу нема никог из ресорних министарстава културе и просвјете.

Предсједник Матице Српске Драган Станић рекао је да је за вођење успјешне језичке политике потребна свеобухватна акција свих слојева друштва, као и свеопшти консензус, те укључивање и политичке заједнице у послове језичке политике.

Станић је навео да је потребно сачинити платформу за заједничко дјеловање у језичкој српској политици, као и да је потребно да се САНУ обрати тим поводом предсједнику Србије, премијеру, ресорном министарству и парламенту и да треба донијети ваљане законе за ту језичку политику.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.