РЕПРЕЗЕНТАТИВНА МОНОГРАФИЈА О СОМБОРСКОМ СЛИКАРУ: Праг је за Коњовића био судбоносан

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

У издању куће „Fibonacci Academic Press” из Сан Франциска, у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског из Новог Сада и Галеријом „Милан Коњовић” из Сомбора, крајем 2014. године објављено је репрезентативно издање „Flat Horizon. The Life and Art of Milan Konjović”, које су уредиле др Јасна Јованов и др Ана Новаков. У стварању публикације од 295 страна учествовао је цео тим стручних сарадника из Србије и САД, који је читаоцима пружио прилику да се упознају са животом и радом Милана Коњовића (1898–1993) и то кроз неколико целина: прва се бави његовим формирањем, стваралаштвом и животом у Прагу и Паризу, друга открива развој његове каријере средином 20. века док се у оквиру треће целине разматра однос уметничког и религијског у његовој уметности.

Како каже др Јасна Јованов, будући да је реч о публици која о Коњовићу готово ништа не зна, водило се рачуна да се кроз текстове пруже информације о томе ко је он, зашто је важан, како се његова уметност позиционира у европском контексту. Иако се о њему много тога писало, због чега се створио утисак да је су мале могућности да се дође до неких нових података или нових интерпретација, ова монографија ипак има таквих елемената.

– Објављени су нови детаљи о Коњовићевом школовању у Прагу, засновани на документима из Академије, као и значајни сегменти преписке са сликарима Милошем Боријом и Јаном Зрзавијем, детаљи из његових ратних година, као и подаци о уметничким везама које је овај сликар стварао у Паризу. Можда ово не делује довољно значајно за једну тако обимну књигу као што је ова монографија, али су ти подаци утицали на измене у интерпретацији Коњовићевог рада, као што је шире сагледавање контекста у којем је стварао утицало на реинтерпретацију његовог рада после Другог светског рата и утицаја на свеукупна кретања у уметности, те на другачије посматрање његове Византијске фазе. Управо тај осећај да је дошло време за реинтерпретацију његовог стваралаштва подстакао нас је да у ову публикацију укључимо текстове аутора који се раније нису бавили Коњовићем, а већина је таквих: ту је пре свих Ана Новаков, али и Маја Марковић, Ана Ракић, Љубомир Милановић и Розица Б. Шредер – објашњава Јасна Јованов, иначе управница Спомен-збирке Павла Бељанског.

Сагледавајући контроверзна мишљења која су током времена стварана о овом уметнику, о својим личним запажањима када је у питању Коњовић, који је био човек екстрема, наша саговорница каже:

– Своју истину о њему нашла сам негде на средини, посматрајући га више оком историчара уметности него из личног аспекта. Током истраживања која је предузео у оквиру припрема филма „Праг и српски сликари”, режисер Ненад Огњановић дошао је дозначајних докумената из прашких архива, не само о Коњовићу већ и о другим ауторима. Мени је управо тај прашки период био занимљив, јер ми се чини да је у досадашњим истраживањима остао недоречен. Рад на овој књизи чинио ми се као добра прилика да се доба његовог студирања у Прагу интерпретира у контексту тих сазнања. Будући да се Коњовић оженио Чехињом Емом Машровском, он је и касније, и породичним везама, а не само уметничким, остао у вези са Прагом. Свако његово излагање тамо, било да је реч о самосталним изложбама којих је било неколико, било да је реч о наступу Уметничке групе „Облик”, где је Коњовић привукао највећу пажњу критике, били су додатни повод за другачије сагледавање познатих етапа из његовог рада и живота, као и указивање на до сада неистражене чешко-српске уметничке везе из периода између два светска рата. Због тога ми се чини да овде није само реч о Милану Коњовићу, већ и о ширем увиду у време и уметничке прилике у којима је он радио.

Сваки од текстова прати избор Коњовићевих радова, слика и цртежа, који издању дају репрезентативан изглед. Осим тога, укључен је и ретко публикован документарни материјал.

Кроз текстове целог издања провлачи се настојање да се прикаже и Коњовићева личност, а велики број фотографија служи да се прикажу амбијенти у којима је он стварао, посебни у сваком погледу.

Јасна Јованов закључује да су у делу обухваћене све етапе Коњовићевог стваралаштва и да је тешко је из његовог обимног опуса, који броји преко 6.000 радова, издвојити оно што би било вредније, или мање вредно:

– Лично највише волим његову плаву фазу, из које се у колекцији Павла Бељанског налазе изузетно значајне слике. Ипак, уместо апострофирања неког посебног периода, указала бих на значај оних тренутака када се његово сликарство мења, на слике на којима се запажају кључне промене, да тако кажем, из фазе у фазу, јер се у тим радовима огледају све посебности Коњовића као ствараоца.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.