ОДЛАЗАК МИРЕ СТУПИЦЕ: Највећа српска глумица прошлог века

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТС

Фото: РТС

Српска позоришна и филмска глумица Мирослава Мира Ступица преминула је јуче у Београду у 93. години живота, остављајући за собом завидну каријеру и успехе вредне запажања.

Мира Ступица рођена је као Мирослава Тодоровић у Гњилану 1923. године, где је са само четири године присуствовала првој позоришној представи „Бој на Косову“ у извођењу путујуће трупе. Током њеног првог сусрета са позориштем у Гњилану, будућа глумица „покварила“ је публици и глумцима представу прекинувши је вриском када је главни јунак, Милош Обилић, „убијен“ на даскама испред њених очију. У адолесцентској доби одлуком сиромашних родитеља уписује београдску Трговачку академију, где први пут показује раскошан глумачки таленат кроз школске представе. С обзиром на чињеницу да је школа није интересовала, бежала је из школе у позориште кад год је имала прилику, правећи прве глумачке кораке на даскама које ће обележити њен живот.

Селидбе и трагедије су представљале један од саставних делова живота Мире Ступице. Породица у којој је рођена из Гњилана се преселила у Горњи Милановац, где јој отац умире од туберкулозе, затим у Аранђеловац, и на крају у Београд, где се Мира препушта магији позоришта. Из породице Тодоровић проистакла је још једна глумачка величина – Бора Тодоровић, Мирин рођени брат са којим је делила позоришне даске у даљој каријери. Пре његовог рођења породица је изгубила два брата, Зорана и Предрага, који су умрли са свега две и три године.

Године 1941. Мира Тодоровић први пут наступа у позоришту. Две године касније удаје се за глумца Миливоја Мавида Поповића и са њим добија ћерку. Потом је била удата за глумца и редитеља Бојана Ступицу, а трећи супруг, након смрти Бојана Ступице који је оставио најзначајнији траг у њеном животу, био јој је некадашњи политичар и председник СФРЈ, Цвијетин Мијатовић, од 1973. године.

Процват каријере глумица доживљава након венчања са Ступицом, са којим је сарађивала у Југословенском драмском позоришту, али и у другим позориштима широм СФРЈ. Од 1955. до 1957. године, Мира Ступица била је чланица ансамбла Хрватског народног казалишта, где је премијерно играла у представама „Глорија“, „Сеинт Џоан“ и „Кавкаски круг кредом“. По повратку у Београд наставља да глуми у Југословенском драмском позоришту и у Београдском драмском позоришту, где остаје запажена по улози у представи коју је режирао Бојан Ступица „Госпођа министарка“.

Прву филмску улогу имала је у екранизацији југословенског филма „Бакоња фра Брне“ из 1951. године, у режији Федора Ханџековића, након чега почиње филмска и телевизијска каријера Мире Ступице. Остварила је педесетак филмских и телевизијских  улога, иако до краја живота остаје верна позоришним даскама.
Остаће запажена по улогама у филмовима и ТВ серијама „Јара Господа“ (1953), „Стојан Мутикаша“ (1954), „Ханка“ (1955), „У мрежи“ (1956), „Делије“ (1968), „Крвава бајка“ (1969), „ТВ Буквар“ (1968-1969) као чувена Кика Бибић, „Доручак са ђаволом“ (1971), „Отворена врата“ (1995), док су јој последњни филмови у којима је глумила били „Седам и по“ (2006) и „Парада“ (2011).

Године 2000. Мира Ступица објавила је своје мемоаре под називом „Шака соли“, књигу која је имала неколико издања и која је проглашена најчитанијом књигом у 2001. години. Исте године, током прославе 60 година њеног професионалног рада, колеге и колегинице прозвали су је „највећом српском глумицом прошлог века“, након чега је Мира Ступица, са скромношћу као једном од основних особина које су је красиле, изјавила да је највећа српска глумица, Жанка Стокић, неправедно заборављена, због чега је предложила оснивање награде „Велика Жанка“. Награда је почела да се додељује најистакнутијим глумицама српског позоришта од 2003. године, а Мира Ступица проглашена је доживотном председницом жирија који додељује награду. Десет година касније, њој у част приређена је и изложба „Мира Ступица – глумица века“ у Музеју Народног позоришта у Београду.

Током живота, позната српска глумица освојила је велики број признања и награда, од којих су најзначајније немачка „Филмска награда за најбољу главну глумицу“ (1964), „Добричин прстен“ за животно дело и допринос уметности позоришне глуме (1981), „Статуета Јоаким Вујић“ (1985), „Стеријина награда за најбољу глумицу“ (1994), „Награда Павле Вујисић“ за животно дело и допринос уметности филмске глуме (2007), „Седмојулска награда СР Србије“ и признање и награда за животно дело на фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“, 2013 године.

Анђела Андрић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.