„МАЛА ЗЕМЉА МЕЂУ СВЕТОВИМА“: На данашњи дан 1961. године Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност

ИСКРА на Фејсбуку

Ivo Andric dodela Nobelove nagrade

На данашњи дан, 10. децембра 1961. године, наш велики писац, Иво Андрић, примио је Нобелову награду за књижевност за роман На Дрини ћуприја.

У препуној стокхолмској дворани Концертне палате Шведске академије, обраћајући се нашем Андрићу, члан Aкадемије, др Андерс Естерлинг рекао је: „На Вашој дипломи стоји да Вам је Нобелова награда додјељена за епску снагу којом сте мотиве и судбине историје Ваше земље описали. За Шведску академију је било велико задовољство да у Вама награди представника једног језичког подручја, које до сад није било заступљено у реду носилаца награде. Са изразом најбољих жеља за Вас, ми Вас молимо да примите одликовање из руку Његовог краљевског величанства.“

Иво Андрић је изразио захвалност говором под називом „О причи и причању“ из ког издвајамо један дио: „Моја домовина је заиста ’мала земља међу световима’, како је рекао један наш писац, и то је земља која у брзим етапама, по цену великих жртава и изузетних напора, настоји да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка прошлост ускратила. Својим признањем ви сте бацили сноп светлости на књижевност те земље и тако привукли пажњу света на њене културне напоре, и то управо у време кад је наша књижевност низом нових имена и оригиналних дела почела да продире у свет, у оправданој тежњи да светској књижевности и она дâ свој одговарајући прилог. Ваше признање једном од књижевника те земље значи несумњиво охрабрење том продирању. Стога нас оно обавезује на захвалност, и ја сам срећан што вам у овом тренутку и са овог места, не само у своје име него и у име књижевности којој припадам, могу ту захвалност једноставно али искрено да изразим (…).“

Ivo Andric dodela Nobelove nagrade1

У суштини свог стваралаштва, Андрић није само романописац, он је епски пјесник који говори о нашим судбинама и историји који имају значај и утицај на све нас. Његов савременик, Меша Селимовић, током говора поводом 80 година од Андрићевог рођења, рекао је следеће: „ (…) сви ми заједно много дугујемо Андрићу за љепоту и значај његова дјела, јер нас је све повукло навише, јер је означио високу црту до које се може ићи, као што му дугујемо за углед што су га наша литература и наша култура достигле у свијету: у том погледу он је учинио више од свих наших писаца, и данашњих и досадашњих, више од свих комисија за културне везе са свијетом, више од свих наших амбасада заједно. Мислим да наше присуство у свијету можемо периодизирати као вријеме до Андрића и од Андрића. До 1961. године, наши писци, и они највећи, пробијали су се у свијет ријетко и случајно; послије Нобелове награде, Андрић је нашим писцима широко отворио простор многих свјетских језика, и нашој култури могућност да изађе из свог нежељеног гета (…).“ Овим ријечима он је најбоље описао Андрићево дјело и његов значај на нашу литературу и културу.

Иако су Андрићева дјела била превођена на многе језике, након додјеле Нобелове награде, почиње велико интересовање за овог писца са Балкана и његова дјела се штампају и преводе на више од 30 језика.

Цјелокупан новчани износ који је добио на име Нобелове награде је донирао за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Горица Ћећез, Жељка Остојић, iskra.co

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.