ЛУБАРДИНО ДЈЕЛО ЈЕСТЕ ЊЕГОШЕВСКА РИЈЕЧ НА ПЛАТНУ: На данашњи дан 1974. године умро Петар Лубарда

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: niksicki.me

На данашњи дан 1974. године, некако изненада, у Београду, умро је Петар Лубарда. Није направљена посмртна маска његовог лика и руку које су насликале читав један свијет. Сахрањен је у Алеји великана у Београду.

Петар Лубарда рођен је 27. јула 1907. године у Љуботињу код Цетиња. Тамо је почео учити основну школу, али му је школовање прекинуо Први свјетски рат. Касније је учио у Цетињу, у Никшићу, Херцег Новом, Шибенику и Сињу. За формирање његове стваралачке личности дјетињство је било од изузетног значаја, а он у дјетињству гледа и памти Црну Гору.

Редовно школовање није одговарало његовом темпераменту, његовој чежњи да иде брже, да продре у суштину потребе бављења умјетношћу. Напустио је школу и отишао у Париз. Учио је сликарство, али не на академији већ обилазећи галерије и гледајући ремек-дјела историзованих великана, Тицијана, Рембранта, Ел Грека, Сезана. Након излагања у Салону Независних и првих похвала у париским новинама, а у домовину стиже са извјесном умјетничком репутацијом. Његово сликарство прошло је кроз неколико фаза, али својим опусом Петар Лубарда остаје један од најдубљих и најосећајнијих колориста српске умјетности.

Лубарда јесте спонтани умјетник који најчешће обрађује свој родни црногорски крај, дубоко доживљаван увијек изнова, који слика људе и призоре много пута сретане, који слика мртву природу коју сам аранжира.

Својеврсна подударност културне политике земље са сликарским и социјалним ангажманом Лубарде обезбиједиће му статус „државног умјетника“ што неће угрозити његов реални умјетнички дигнитет који ће поред домаћих, потврдити и многобројне валидне међународне награде: 1937. Гранд При на Свјетској изложби у Паризу; 1939. прва награда на Интернационалној изложби у Хагу; 1953. Интернационална откупна награда на II Бијеналу; Сао Паоло, 1956. Национална награда Гугенхеим, Њујорк; 1973. Хердерова награда, Беч…

Петар Лубарда остаће особени симбол даровитости која је овјековјечила природу, духовну и историјску изузетност и љепоту његове родне Црне Горе. Многи странци су о њему истицали везаност за родно и национално али никад нису могли да пренебрегну да његови мотиве прелазе националне и регионалне границе. Лубарда је родну Црну Гору ликовно уздигао до свјетских висина.

Горица Ћећез, iskra.co

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.