ЉУБАВ ГРКИЊЕ И СРБИНА: Најљепшу грчку пјесму написао српски војник са Солунског фронта

ИСКРА на Фејсбуку

Солунски фронт (Фото: илустрација)

Једна од најљепших грчких љубавних пјесама настала је за вријеме великих патњи српске војске у Првом свјетском рату, током боравка на острву Крф.

Познато је да је ово острво постало уточиште српским војницима, а о пријатељском односу и дочеку локалних мјештана према српској војсци зна се много.

Познато је да су се у то вријеме многи српски војници женили мјештанкама. Власник хотела „Бела Венеција“ на Крфу у коме је била смјештена српска влада, удао је све три ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије Александар Цинцар Марковић.

Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса- велика, а фатална, опјевана је у дивној грчкој пјесми „Не љути се на мене, око моје“. Њен превод на српски гласи овако:

Не љути се на мене, око моје

Не љути се на мене, око моје,

што у туђину одлазим

птица ћу постати

и поново ћу теби доћи

Отвори прозор,

плави босиљку мој,

и слатким осмијехом

пожели ми лаку ноћ

Не љути се на мене, око моје,

што ћу те сада напустити

и дођи накратко, да те видим

да се од тебе опростим.

Отвори прозор,

плави босиљку мој,

и слатким осмијехом

пожели ми лаку ноћ.

У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. И како то бива са великим љубавима у вихору рата, и ова је имала болно искуство. Младић је отишао на Солунски фронт, а дјевојка остала да се нада и чека вољеног и његова писма.

Српски младић је своју чежњу за драгом и коначном слободом лијечио пишући управо ове стихове. Послије повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући ка коначном ослобођењу Србије, српски војник је поклонио ове ријечи Крфљанки Хондројанис Харули, која их је касније, уз малу преправку, претворила у пјесму.

Пјесма је и данас симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства. Пјесма је претрпјела мале преправке, па је верзију коју је записала Ефтихија Папагијанопулос чуо и познати грчки композитор Димитрис Кугиумцис, који ју је обрадио и за њу написао музику, а једна од најљепших изведби дјело је Јоргоса Далараса.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.