ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ЛАВ ДИЈАЗ, ФИЛИПИНСКИ РЕЖИСЕР: Морамо се одупрети, због здравља, због будућности…

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Лав Дијаз, филипински режисер, победник Венецијанског фестивала 2016. на Мећавнику. Један од највећих живих режисера данашњице, каже за Дијаза Кустурица. Домаћин Мећавника и Кустендорфа за Дијаза још каже да је аутентични комуниста, човек који живи у складу са филмском естетиком.

Ексклузивно за Искру, Лав Дијаз говорио је данас о свом схватању живота и уметности, о Србији, Путину, филмовима које прави…

Јуче сте овде на Мећавнику рекли да је Достојевски ваш херој. Зашто?

– Отац ми је био социјалиста, одрастао сам уз много књига на југу Филипина где је мој отац радио као учитељ у племенима, већина је била на руском, од Достојевског, Чехова… Чак сам добио и руско име Лаврентиј, тако да је то веома утицало на мене. Он је веома пуно писао о стањима човека.

Је ли истина да сте име добили по Лаврентију Берији? Како се то догодило?

– Нисам знао да је Лаврентиј Берија био масовни убица, убио је велики број људи. И питао сам оца зашто ми је дао име по њему, он је рекао да није било по њему већ зато што је име Лаврентиј лепо и значи лав.

Кустурица за вас каже да сте аутентични комуниста, он је православни а ви аутентични комуниста? У чему је разлика?

– Можда је у питању пракса, начин на који се раде ствари. Марксизам се може прилагодити. То називамо дијалектиком, преиспитујемо ствари, истражујемо живот. Не само да се бавимо животом, већ и да га истражујемо и да му се супротстављамо.

Шта је за вас данас комунизам?

– Због пада, комунизам има репутацију неуспеха. Али велика идеја је и даље ту. Комунизам и марксизам су то. Треба је прихватити и применити. Чак и ако сте само појединац. Себе не сматрам само уметником, сматрам се културним радником. Део моје улоге уметника подразумева да применим дијалектику на свој рад. Да посматрам историју, проучавам је и поредим са нашим животима, на тај начин сам и културни радник.

Ваши филмови су прави целовечерњи, трају по четири, осам сати, колико је тешко држати пажњу гледалаца тако дуго, кад данас на интернету пажњу држе једино клипови од седам, осам секунди?

– То је контра. Када сам почео да се бавим филмом знао сам то, изучавао сам га. Све је наметнуто, изманипулисано. Суштински, то нам намеће тржиште. Морате остати у оквиру два сата да би људи то гледали, радња мора да се креће брзо, од сцене до сцене. Схватио сам да морамо еманциповати уметност, еманциповати филм, његову праву природу, као оруђе културе, уметничку форму. Ако је форма уметности, онда је слободна, зашто се морамо ограничити на само два сата, зашто мора да се прати конвенција брзог кретања радње са сцене на сацену? Зашто филм мора да се подреди само радњи глумаца, ликова? То је веома млад медиј, стар тек сто година, раст филма је и даље широк. Морамо да померамо границе, да откријемо више нивое. На тај начин га можемо употребити као оруђе да унапредимо човечанство.

Какви су ваши први утисци о Србији, Мећавнику?

– Интересује ме Србија, али сам први пут овде. Прочитао сам пуно о историји овог дела света, о историји Србије. То је паралелна историја, као и у југоисточној Азији, имамо веома сличну сложену историју. Другачије је држање, али је борба у друштву иста. Тако да можете да се поистоветите ако погледате моје филмове, видећете да су о томе – постколонијалном периоду, колонизацији, етничким питањима и сложеностима, моралним темељима друштва, дилемама, системима вредности, невољама кроз која су прошла ова друштва.

Колико је место попут Мећавника важно у борби против глобализма, холивудизације свега?

– Тек сад разумем да је ово самоодрживо окружење. На све нас утиче глобализација, али можемо и да се одупремо. Морамо да почнемо од појединца, да схватимо да се морамо одупрети, због здравља, због будућности. Ако погледате интернет, све је брзо, ако не удахнете, одузеће вам се много. Треба да удахнемо отпор. Права промена ће настати из отпора.

Председник Филипина Дутерте, земље из које долазите, недавно је западне политичаре назвао будалама, а за Обаму је рекао да је „кучкин син“. Шта мислите о таквом ставу свог председника, какав је он човек?

– Не знам још увек, на позицији је тек три месеца. Уноси много промена, чак и начин на који говори је другачији. У последња три месеца било је 6000 убистава корисника дроге. Тако да не знамо, и даље га анализирамо. Веома је контроверзан, напада Запад, напада Папу.

Шта мислите о руском председнику Путину?

– Добро балансира између Истока и Запада у свету оваквом какав је данас.

Ваша земља има тешку, сложену историју колоније, колико је колонијама тешко да се заиста ослободе од колонизатора?

– Након шпанске колонизације, покрстили су нас у католичанство, 80% Филипинаца су католици. Осмочасовни филм који се приказује овде, говори о реоволуцији на Филипинима. Године 1890. смо добили слободу али су онда дошли Американци, одузели су нам слободу и остали су ту до 1992. године. Чак и сада нам намећу ствари. Историја је веома сложена, као и ваша. Скоро 400 година шпанске владавине, скоро 100 година америчког утицаја, 4 године јапанских напада између Првог и Другог светског рата, и онда 17 година војне владе под Маркосом, која је била веома брутална. Имамо веома сложену историју, сложену кутлуру, збуњену културу која још увек трага за својим идентитетом.

Зоран Шапоњић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.