ГЕРГИЈЕВ: Чим сам дошао у хотел срео сам Кустурицу и одмах сам се осећао боље

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик

Када бих знао да као музичар могу да помогнем да се сачува било који споменик културе, укључујући и српске светиње на Косову и Метохији, свакако бих учинио све што могу да тамо организујем концерт. Ипак, надам се да до таквог концерта неће доћи, односно да ће политичари научити да сарађују и да решавају проблеме, изјавио је Валериј Гергијев.

Чувени руски диригент, који у уторак увече са Симфонијским оркестром Маријинског театра наступа у Сава центру у Београду, познат је по томе што као уметник прати све важне друштвене и политичке догађаје у Русији и свету.

Светска јавност била је прошлог маја потресена снимцима концерта који је Гергијев, заједно с оркестром Маријинског театра, чији је уметнички директор, извео међу рушевинама древне Палмире, која је тада ослобођена од терориста.

Гергијев са жаљењем констатује да то што је Палмира у последњих неколико седмица поново под опсадом и што је претрпела нова разарања говори о томе да човечанство није кадро да схвати вредност културне баштине која не припада само сиријском народу него целом свету.

„Музичари, нажалост, нису они који могу да утичу на то да се не руше светиње, укључујући и хришћанске. За то су задужени, пре свега, политичари“, истакао је Гергијев на конференцији за новинаре у Сава центру уочи концерта.

Према његовим речима, долазак врхунских музичара у ослобођену Палмиру у мају прошле године био је огроман ризик, али су уметници били спремни да се изложе опасности како би свет видео шта је остало од великог споменика цивилизације.

„Желели смо да покажемо светској јавности да ћемо учинити све што је у нашој моћи да помогнемо сиријском народу да обнови ово светилиште. Ипак, уместо да се обнове споменици, буквално пре неколико недеља било је још већег разарања, јер политичари не могу да раде заједно“, са жаљењем је констатовао Гергијев и додао да ће за сто година бити заборављена имена и председника и премијера, док ће година у којој је разорена Палмира заувек остати уписана у историју.

„То су грешке које је тешко исправити, а цена таквих грешака је нешто за шта не плаћа скупо само човечанство, него и културна баштина. Ако политичари ништа не успеју да учине за очување споменика српске културе, то ће се поново завршити концертом, али боље је да не буде таквог концерта, него да политичари науче да сарађују“, рекао је Гергијев.

Велики музичар објашњава да наступи попут концерта у Палмири немају циљ да промовишу музичаре, диригенте и оркестре, него да пренесу емоције које осећа већи део човечанства.

„Када је Ростропович свирао виолончело на Берлинском зиду који је срушен, нико није дошао њега да слуша, него је Ростропович показивао емоције стотина милиона људи“, нагласио је Гергијев додајући да данас, вероватно, неколико милијарди људи осећа тугу због разарања Палмире и свеопштег страдања у Сирији.

„Музичари треба нешто да ураде против тога, али то је пре свега одговорност политичара“, рекао је Гергијев.

Прослављени руски диригент је истакао да, упркос геополитичким односима и покушајима да се Русија у свету прикаже у негативном светлу, нема никакве изолације руске културе.

„То је потпуна утопија. Свако ко мисли да може да изолује руску културу не схвата у каквом свету живи. Ко може да изолује Чајковског?“, упитао се Георгијев.

Један од најпознатијих светских диригената нагласио је да долазак у Србију није само уметнички чин, већ да за њега представља изузетно емотивно путовање.

„Чим сам дошао у хотел срео сам Емира Кустурицу и одмах сам се осећао боље, јер Емира Кустурицу сви знају. Он је велики уметник, тако да је одмах и мени било лакше пред вечерашњи концерт. Не волим да дођем у неку земљу и да у њој не познајем никог. У Србији се осећам као међу пријатељима“, рекао је Гергијев.
Пред публиком у Сава центру маестро Гергијев и Симфонијски оркестар Маријинског театра, уз солисте, пијанисткињу Анику Вавић и виолинисту Романа Симовића, изводе изузетно разноврстан програм: композиције Шчедрина, Глазунова и Шостаковича, „Прелудијум за поподне једног фауна“ Клода Дебисија и Пету симфонију Густава Малера.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.