БЕОГРАД: Сутра 105 година од рођења Меше Селимовића

ИСКРА на Фејсбуку

mesa_selimovic

Сутра се навршава 105 година од рођења писца Меше Селимовића, члана Српске академије наука и уметности /САНУ/ и једног од највећих српских књижевника 20. вијека.

Селимовићев књижевни опус уткан је у центар књижевности у БиХ, али, на ауторово инсистирање, припада и српској књижевности.

„Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика“, написао је Селимовић 1976. године у писму САНУ.

У том писму он је навео да „једнако поштује своје поријекло и своје опредјељење“, јер је везан за све оно што је одредило његову личност и рад.

„Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом“, написао је Селимовић.

Селимовић је рођен 26. априла 1910. године у Тузли, гдје завршио основну школу и Гимназију, а у Београду Филозофски факултет – Одсјек за српскохрватски језик и југословенску књижевност.

Био је професор у Гимназији у родној Тузли, а током Другог свјетског рата је хапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом.

По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор „Босна-филма“ и главни уредник „Свјетлости“.

Због прогона којем су га подвргли босански политичари, највише због тога што је себе дефинисао као српског писца, прешао је у Београд и у њему остао до смрти 11. јула 1982. године.

Селимовић је обављао и дужност предсједника Савеза књижевника Југославије, добио је почасни докторат Универзитета у Сарајеву, а био је и редовни члан АНУБиХ и САНУ.

Добитник је бројних награда и признања, од којих су најзначајније НИН-ова награда /1967/, Горанова награда /1967/, Његошева награда /1967/, Двадесетседмојулска награда СР БиХ, награда АВНОЈ-а, те Шестоаприлска награда града Сарајева /1962/.

Његова дјела су: „Увријеђени човјек“, „Прва чета“, „Туђа земља“, „Ноћ и јутра“, „Тишине“, „Магла и мјесечина“, „Есеји и огледи“, „Дервиш и смрт“, „За и против Вука“, „Тврђава“, „Дјевојка црвене косе“, „Острво“, „Сјећања“, „Круг“, неколико филмских сценарија.

Чувени су Селимовићеви цитати: „Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло, не би на земљи остало ниједно живо биће“; „Свакоме ћу признати право да ме превари – осим пријатељу“; „Разуман се храни да живи, а луд живи само да се храни и гоји“.

Ту су и цитати: „Кад ми је тешко, бјежим у самоћу; кад ми је још теже, тражим добре људе“; „Незадовољство је као звијер: немоћна кад се роди, страшна кад ојача“; „Зло се само снагом доказује, све остало памећу“; „Знање људско је незнатно, зато паметан човјек не живи од онога што зна“.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.