БАЊАЛУКА: Изложба „Ведрине и сјете Бранка Ћопића“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Срна

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић отворио је данас у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци изложбу „Ведрине и сјете Бранка Ћопића“, која је уприличена поводом 100 година од Ћопићевог рођења.

Чубриловић је рекао да је, осим Петра Кочића, у чију част је успјешно организован јубиларни 50. „Кочићев збор“, Бранко Ћопић најзначајнији књижевник, поријеклом из Крајине, који је вјеродостојно писао о својим земљацима и чије име је незаобилазно у читанкама и лектири за ученике основних школа.

Он је, отварајући изложбу, нагласио да су Петар Кочић и Бранко Ћопић својим дјелима дали велики допринос развоју и очувању српског језика, књижевности и културе.

Чубриловић је истакао да је изложба о животу и дјелу Бранка Ћопића постављена у знак сјећања на једног од наших најзначајнијих писаца који је веома вјешто описао дјетињство, завичај и историјски период, који обухвата и Други свјетски рат, у којем су највише страдали Ћопићеви земљаци – Срби Крајишници.

– Изложба „Ведрине и сјете Бранка Ћопића“ добар је примјер успјешне сарадње научних и културних институција Републике Српске и Србије, посебно градова Бањалуке и Београда – рекао је Чубриловић.

Он је истакао да ова изложба дочарава потпунију слику о томе колико је Бранко Ћопић био и остао важан дио нашег одрастања, образовања и васпитања.

Према Чубриловићевим ријечима, иако је свој родни завичај замијенио велеградским улицама Београда, Ћопић је остао досљедан грмечком духу и хумору који оплеменује његов књижевни језик.

– Наша национална, патриотска и људска дужност јесте да, на свим нивоима, учвршћујемо и даље јачамо везе Ћопићевог крајишког завичаја и његовог Београда, у коме је доживио славу и у коме је завршио овоземаљски живот – рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Он је навео да ова изложба свједочи о богатству пишчевог живота, његовом књижевном стваралаштву и српској култури, коју је узвисио и Бранко Ћопић.

Аутор изложбе, библиотекар и савјетник Библиотеке града Београда Олга Красић Марјановић рекла је да изложба обухвата читав низ досад необјављених докумената, фотографија и архивске грађе коју је сам писац завјештао Српској академији наука и уметности у Београду.

Марјановићева је истакла да су изложбу заједнички припремиле Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Библиотеком града Београда.

Она је рекла да су на 35 плаката документом и фотографијом представљени Ћопићево дјетињство, одрастање и школовање, студије у Београду, почеци књижевне каријере, боравак у партизанима и послијератни период, те да је приказана обрађена и необрађена грађа.

– Ту су и бројни Ћопићеви дневници и записи, можда и они најтрагичнији, написаних пред крај његовог живота, који до сада нису објављивани и неке фотографије из приватних породичних албума са путовања – рекла је Марјановићева.

Она је истакла да је изложбу припремала заједно са библиотекаром Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ратком Марић, нагласивши да је за потребе изложбе скенирано близу 1.000 докумената.

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиљана Петровић Зечић рекла је да су изложбу о Бранку Ћопићу приредили Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Библиотека града Београда, уз подршку Министарства за просвјету и културу Републике Српске и Министарство културе и информисања Србије.

Она је рекла да је изложба отворена до 2. октобра.

Осим бројних грађана и ученика, отварању изложбе присуствовали су и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, конзул Генералног конзулата Србије у Бањалуци

РТРС, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.