ЗДРАВЕ И ПРИРОДНЕ: Драгана гради куће од земље

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Ове куће су здраве и природне. У већини случајева, оне су код нас и економичније за градњу, поготово ако градимо у сопственој режији. Наравно да све зависи од тога шта и како градимо. Земљане куће су еколошке, не загађују околину, а пружају веома пријатан амбијент за живот… То су само неки од бројних аргумената које користи Драгана Којичић, млади архитекта, која је свој живот подредила градњи кућа од природних материјала, од земље, пре свих. Последњих година живи у троуглу Зрењанин – Нови Сад – Мошорин. У овом селу тителске општине посветила се практичном истраживању могућности градње коју протежира.

– Од 2010. радим на промоцији и подизању свести о нашем богатом локалном градитељском наслеђу од земље и техникама градње земљом. Скрећем пажњу на важност очувања традиционалних заната у овој области и радим на њиховом унапређењу – каже Драгана.

Предузима бројне активности кроз теоретска предавања и иступања на друштвеним мрежама, али и кроз практичне радионице, тренинге и летње школе, у сарадњи с нашим најугледнијим институцијама: Покрајинским и Републичким заводом за заштиту споменика културе, Архитектонским факултетом у Београду и Департманом за архитектуру и урбанизам у Новом Саду, Друштвом архитеката Новог Сада, Техничком школом „Милева Марић-Ајнштајн”, Београдском недељом архитектуре, Центром за промоцију науке…

Фото: Политика

Фото: Политика

Пажњу наше јавности на себе је привукла када је од 2011. почела да организује Мошоринску радну акцију – МОРА, а реч је о првој летњој школи земљане архитектуре, где организује и право градилиште. Сваке године с полазницима обрађује посебну практичну тему. Тако се обрађивала дијагностика и превентивна конзервација традиционалне земљане куће, 2012. је прављен зид од балиране сламе, догодине је у своју природну кућу уградила рециклирани туш и тоалет, а онда је на ред дошло зидање земљане пећи.

– Ове године радимо на пројекту „Од бабе девојка”, где ће се од пода до плафона реновирати једна соба, а све на бази потпуно локалних природних материјала – објашњава и каже да у раду учествују млади градитељи из Босне, Хрватске и Србије. Током лета у центру који је у потпуности осмислила Драгана, окупљаће се и деца из школе „Милена Марић-Ајнштајн”, као и групе деце из Титела и Новог Сада

– Куће од земље имају дугу традицију на овим просторима, а самим тим људи имају и велико искуство у познавању материјала. Ове куће имају висок акустични комфор, отпорне су на пожаре. Осим тога, земља је термички регулатор, што значи да има способност да упије вишак влаге из ваздуха, па да га, по потреби, отпусти, због чега кажемо да ове куће „дишу”. Иако људи сматрају да је земља добар изолатор, то је велика заблуда јер најбољи изолатор је ваздух, под условом да се не креће, па су због тога добри материјали они који могу да га у томе „спрече”, као када се са земљом комбинују трска и слама. Земља, својом масом и дебљином зидова омогућава акумулацију топлоте и њено постепено отпуштање. Због свега овога постоји стара изрека да куће од земље „зими греју, лети ’ладе”. Употреба земље омогућава и градњу у сопственој режији, као и огроман креативни и социјални потенцијал јер сваки члан породице може да учествује у градњи – појашњава велика заговорница природне градње.

Ради стицања искуства боравила је у бројним земљама на више континената, где је изучавала могућности градње кућа од материјала из окружења. Сада жели да своје знање пренесе на младе и да им сугерише да се и на овај начин окрену природи. При томе се бави и тешким физичким радом.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.