ТАЈНА КОЈА ЈЕ ДУГО СКРИВАНА – ОВА ГЉИВА ЛЕЧИ РАК: Познати књижевник се излечио помоћу ње!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Паразитска гљива чага убија брезе као канцер – али у исто време исцељује многе људе и то баш од канцера. Чага је постала права сензација захваљујући руском нобеловцу Александру Солжењицину, који је описао у својој књизи како је излечио рак помоћу брезове гљиве. Научници су доказали да се активни састојци чаге ефикасно боре против многих болести и продужавају живот човека.

Забрањена књига

Крајем шездесетих година прошлог века, у Совјетском Савезу појавила се књига коју нису продавали ни у једној књижари. Она је кружила у преписима и читала се тајно, јер је била забрањена од комунистичке власти. Књига се звала „Одељење за рак“ и била је инспирисана истинитим догађајима. Животни прототип главног јунака је био сам аутор – Александар Солжењицин, дисидент, који је провео девет година у сибирском логору.

У заточеништву Солжењицин се тешко разболео. Лекари су му дијагностиковали рак желуца у трећем и четвртом стадијуму. Затвореник је био оперисан, па је након кратког третмана пуштен из логора. Његово стање се ускоро погоршало, па је Солжењицин отишао да се лечи на Одељење за рак медицинског института у Ташкенту. Тамо је на њему спроведена зрачна терапија, али је поред тога, Солжењицин самостално правио за себе и чај од чаге.

О чудотворној гљиви, која расте на брезама, писац је сазнао од других пацијената Одељења за рак. Они су му испричали о руском доктору Сергеју Маслењикову, који је годинама проучавао лековита својства чаге.

Лек кнеза Мономаха

Доктор Маслеников је живео у малом граду Александрову близу Москве. Током многих година он је лечио локално становништво и приметио је да међу његовим пацијентима никад није било оболелих од рака. Маслењиков је почео да истражује навике мештана и открио је да они због штедње не купују црни руски чај, него праве напитак од чаге.

Чага је паразитска гљива која расте на брезама. Она буквално убија дрво јер вади из њега најважније хранљиве састојке. И баш због тога чага постаје право „складиште“ за витамине, минерале и лековите супстанце.

О исцељујућим својствима брезове гљиве Руси су знали још у средњем веку. У рукописима из 11. века се прича о кнезу Владимиру Мономаху, који је излечио тумор усана помоћу чаге.

Ипак, у средњем веку лековита гљива је била заборављена – све до 20. века, када је доктор Маслеников почео да истражује својства чаге. Много је експериментисао са чајевима и тинктурама од чаге док није смислио најефикаснији рецепт.

Град Александров је постао ходочасно место за онколошке болеснике. Пацијенти су долазили код доктора Маслењикова из целог Совјетског Савеза, живели су у шаторима и чекали у реду данима – само да би дошли до чудесног лека.

Многи болесници су оздравили, о чему сведочи огромна архива доктора. Један од излечених пацијената је био и Солжењицин, који је написао Маслењикову писмо, па добио од њега чагу и рецепт исцељујућег чаја.

Руски писац је после тога живео још пола века и умро је у 90. години. За своје књиге, у којима је испричао истину о животу у логорском заточеништву, Солжењицин је добио Нобелову награду.

Лековита својства чаге

Истраживања совјетских научника су показала да чага има моћно имуномодулирајуће дејство. Она садржи велику количину јаког антиоксиданса супероксид-дисмутазе, који штити организам од слободних радикала и продужава животни век човека.

Доказано је да чага поседује противупална, антивирусна и антигљивична својства. Она смањује ниво шећера у крви, стабилизује притисак и нормализује рад кардиоваскуларног система. Осим тога брезова гљива стимулише перисталтику и побољшава функционисање дигестивног тракта.

Чага такође ефикасно делује код кожних обољења, смањује болове у зглобовима и мишићима, побољшава сан и ублажава симптоме депресије

intermagazin.rs

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.