ОПАСНЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Србији прете поплаве, врућине и изумирање врста

ИСКРА на Фејсбуку

Poplave Kladovo

Подаци из Петог извештаја Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ), који је представљен на радионици коју су организвали Центар за промоцију науке (ЦПН), организација „Један степен Србија“ и ЦЕКОР доноси поражавајуће податке који указују на то да је ситуација у последњих двадесет година знатно погоршана.

По прелиминарним подацима Петог извештаја Међувладиног панела о климатским променама, који обухватају период до октобра ове године, 2014. је сврстана у пет најтоплијих, али има све предиспозиције да буде и најтоплија година од како се спроводе мерења, истакла је је метеоролог и климатолог Верица Гбурчик.

О проблемима на које указује тај извештај и о начинима који би помогли у побољшању ситуације, говорили су стручњаци са Универзитета у Инсбруку, Лунду и Лајпцигу.

Климатске промене у Србији до сада нису изазивале велику пажњу, а један од разлога јесте што нема довољно података о последицама које изазива глобално загревање. Међутим, професор на Метеоролошком институту Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић, истакао је да је урађена детаљна анализа трендова појединих климатских параметара за територију целе Србије
У анализи климатских параметара и њихових промена у Србији праћен је период од 1960. до 2012. године, јер су тада били релевантни и квалитетни подаци.

Ђурђевић је рекао да су све присутнији екстреми на нашим просторима, који се манифестују у дужим периодима суше али и кратким али обилнијим падавинама.

Модели које су дале различитие институције у Европи, добро показују шта се дешавало у последњих 15 година, али предвиђају да ће средња годишња температура наставити да расте, тако се у Србији до краја века може очекивати пораст од скоро 4 степена.

Такође, ови модели су неодлучни да ли ћемо имати више или мање падавина у тридесетогодишњем предвиђању, али за период после 2050. године, очекује се значајан дефицит падавина на нашој територији као пораст температуре у летњим месецима за 7 степени.

Представник ЦЕКОР-а Звездан Калмар нагласио је да у Србији по проценама светске банке, више од 80 одсто укупног природног капитала представљају испаше, усеви и шуме, па би сви сектори требало да узму озбиљно у обзир ова упозорења.

Причајући о променама које све више погађају планету, заменик шефа Института за метеорологију и геофизику на Инсбрук универзитету Џорџ Касер је рекао да су све присутнији екстреми који се огледају у повећаном броју топлих, односно смањеном броју хладних дана и ноћи током године и додао да једини начин да зауставимо глобално загревање јесте ограничавање емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Блиц

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.