АНДРИЋГРАД: Програм у част Милутина Миланковићa

ИСКРА на Фејсбуку

Milutin Milankovic

У част великог српског научника свјетског гласа Милутина Миланковића у Андрићграду ће 18. марта 2016. године бити уприличен програм са циљем очувања успомене на његов лик и дјело. Уз Николу Теслу и Михајла Пупина, Милутин Миланковић је највеће име српске науке, велики математичар, астроном и геофизичар, оснивач Катедре небеске механике на Универзитету у Београду и потпредсједник Српске академије наука.

У првом дјелу програма у биоскопу „Доли Бел“ са почетком у 18 часова биће премијерно приказан документарни филм посвећен овом српском великану у режији проф. Драгана Елчића. У другом дјелу програма у галерији Андрићевог института „Лубарда“ са почетком у 19 часова у организацији Удружења „Милутин Миланковић“ из Београда биће приређено свечано отварање документарне изложбе која носи назив „Милутин Миланковић – живот и дело“.

О Милутину Миланковићу
Миланковић је рођен као аустроугарски држављанин у Даљу, варошици на Дунаву, 28. маја 1879. године. Његова породица потиче са Космета и у Славонију се доселила у познатој сеоби Срба под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. године. Студије грађевинских наука завршио је у Бечу, те је као грађевински инжењер пројектовао бечки водовод, реконструисао велику катедралу и градио зграде у аустријској престоници. На позив Јована Цвијића, Михаила Петровића и Богдана Гавриловића, Миланковић напушта уносни посао у Бечу и прихвата понуђено мјесто професора примјењене математике на Београдском универзитету. Непосредно по почетку Великог рата, Миланковић заједно са многим знаменитим Србима бива ухапшен од стране Аустријанаца. Као ратни заробљеник провео је пет година у аустроугарским затворима. Године 1919. враћа се у Београд, постаје члан војне делегације Србије и учествује у преговорима са Бечом. Велики српски научник умро је 12. децембра 1985. године у Београду, а осам година послије, његова жеља да његови посмртни остаци буду пренешени у родни Даљ је остварена.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење дуготрајних климатских промјена, узрокованих астрономским промјенама положаја Земље у односу на Сунце (данас познати као Миланковићеви циклуси). Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости наше планете, као и климатске промјене које се могу очекивати у будућности. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча са својим радом „Померање Земљиних полова ротације“. Ствараоц је најтачнијег календара до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Само 2 секунде дуже траје година по најтачнијем календару. Миланковић је доказао да на Марсу не може постојати цивилизован живот, јер је својим прорачунима показао да су тамо температуре превише ниске да би живот у таквом облику постојао. Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и науке уопште, а то доказује у неколико својих дјела. Наука је овог великана сврстала у врх највећих умова 20. вијека, а НАСА међу 15 умова свих времена чији рад се бавио планетом Земљом. У част достигнућа великог научника у астрономији, 1965. године, научници Совјетске академије су један кратер на даљој страни Мјесеца назвали „Миланковић“.
Своју заоставштину у научном и уопште стваралачком раду, Милутин Миланковић је оставио Српској академији наука и умјетности у којој се чува и његова радна соба.

 

Горица Ћећез, iskra.co

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.