АНДРИЋГРАД: Програм Сајма књига за 29. јун

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

Српски језик и ћирилица данас;

Са почетком у 11 часова у Андрићевом институту биће одржан округли сто Српски језик и ћирилица данас.

Учесници: проф. др Милош Ковачевић, Филолошки факултет Београд / Филозофски факултет Пале; проф. др Слободан Реметић, академик АНУРС; проф. др Миланка Бабић, Филозофски факултет Пале; проф. др Јелица Стојановић, Филозофски факултет Никшић; проф. др Вељко Брборић, Филолошки факултет Београд; проф. др Михаило Шћепановић, Филолошки факултет Београд и проф. др Александра Вранеш, Филолошки факултет Београд (Андрићев институт);

Промоција трилогије Немањићи Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића У име оцаДва орла и У име сина оджаће се у Андрићевом институту са почетком у 15 часова. На промоцији ће говорити аутор Владимир Кецмановић и Желидраг Никчевић.

Савремена литература и кинематографија

Програм трећег дана Сајма књига у Андрићграду биће обогаћен радионицом под називом Савремена литература и кинематографија на којој ће о односу и повезаности ове две уметности говорити Емир Кустурица, Lorenzo Miglioli, Giancarlo De Cataldo, Andrea Gambetta и Мирјана Огњановић, преводилац. Радионица ће бити одржана у Андрићевом институту са почетком у 16 часова.

Стваралачки портрет Драгослава Михаиловића

У 18 часова у Андрићевом институту биће представљен приповедачки опус Драгослава Михаиловића, једног од најоригиналнијих и најснажнијих српских прозаиста. О књигама Драгослава Михаиловића говориће проф. др Мило Ломпар, Милисав Савић и Желидраг Никчевић, а разговор ће својим присуством обогатити и сам аутор.

Драгослав Михаиловић рођен је 1930. године у Ћуприји.

Први полукњижевни рад, хумореску под насловом „Писмо“, објављује крајем 1957. у Јежевом календару. Затим неколико година сарађује у новосадском часопису Летопис Матице српске. Матица српска објављује 1967. и прву његову књигу, збирку шест приповедака под насловом Фреде, лаку ноћ, за коју добија Октобарску награду Града Београда. Опет, најпре у Летопису, исти издавач 1968. објављује и другу његову књигу, кратки роман Кад су цветале тикве. Трећа књига, Петријин венац, издата 1975. године, освојила је „Андрићеву награду“. Роман Чизмаши објавио је 1983. и за њега добио престижну Нинову награду критике, а 1985. године и Награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године.

Године 1969, према мотивима свог романа, написао је драму Кад су цветале тикве, која је објављена и, у октобру те године, пет пута играна у Југословенском драмском позоришту, али после многобројних напада на политичким скуповима и у штампи, на радију и телевизији, личне интервенције Едварда Кардеља и јавног говора Јосипа Броза Тита, скинута је с репертоара због експлицитног помињања голооточких заточеника. После тога драма четрнаест година није наново стављена на репертоар – обновљена је у Народном позоришту у Београду 1984, а играни филм према већ откупљеном сценарију није снимљен. Роман је у земљи био девет година практично забрањен, а исто толико званични југословенски дипломатски представник одлагао је излазак превода у једној социјалистичкој земљи.

Године 1990. почео је да објављује и документарно-публицистичку књигу у више томова Голи оток (последњи, пети том објављен је 2012. године).

Објавио је још публицистичка дела и научне студије Кратка историја сатирања (1999), Црвено и плаво (2001), Време за повратак (2006), Мајсторско писмо (2007), као и драму Скупљач (2011). У полемичким текстовима, изјавама и интервјуима осуђивао је две државне концепције коју је Србија током XX века бранила: Југославију и социјализам.

Изабрана дела су му штампана два пута, у шест књига 1984. и у седам књига 1990. године. Осим поменутих, добио је Кочићеву награду за животно дело, „Рачанску повељу“ за целокупно књижевно дело, Виталову награду за збирку приповедака Преживљавање, и многа друга књижевна признања. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1989. године.

Живи у Београду.

Програм трећег дана Сајма књига  завршава се представом Обично вече у извођењу Ланета Гутовића на Византијском тргу у Андрићграду са почетком у 21 час.

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.