Фото: РТРС/Срна

Породице несталих српских жртава обиљежиле су у Скупштини града Београда Међународни дан несталих пригодним скупом, са којег су поручили да су незадовољни спорошћу процеса проналаска и идентификације њихових најмилијих и да од Србије очекују да уради више на том питању.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач рекао је да се, према подацима МКЦК, укупно у региону тражи 10.387 несталих, од чега је српских жртава више од 3.600.

„На подручју Хрватске има око 1.890 несталих Срба, а удружења породица жртава су јако незадовољна нарочито са ексхумацијама познатих гробних места у Хрватској. Идентификације иду споро“ рекао је Пјевач.

Он је навео да 20 година након рата није ексхумирано 222 лица, за које се зна да су српске жртве, а што може да се уради сутра, само да се хоће.

Што се тиче српских жртава на Косову и Метохији, Пјевач наводи да има око 520 несталих и да се ту ништа не дешава, јер нема ни ексхумација, нити идентификација, а и удружења из Републике Српске истичу да постоји неселективност у идентификацији.

„На данашњи дан желимо да кажемо да држава Србија не чини довољно да би проблем несталих српских жртава био решен“, истакао је Пјевач.

Према његовим ријечима, у Хрватској и на Косову српске жртве сматрају жртвама „другог реда“. „Намеће се колективна кривица за ратове српском народу, па се сматра да су српске жртве заслужиле то што су добиле“, додао је Пјевач.

Предсједник Удружења киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић рекла је да је веома тешко што мора да констатује да већ 16 година породице српских жртава са Косова безуспјешно покушавају да пронађу своје најмилије.

„Процес проналажења је далеко спорији, него што је био. Заједно са Албанцима трагамо за више од 1.400 људи, а на нашем списку је 525 Срба који још нису пронађени“, рекла је она, наводећи да је велико питања када ће Специјални суд за злочине ОВК почети са радом, али да породице жртава желе да што прије дођу до истине и правде.

Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац истакао је да се на „Веритасовом“ списку тренутно налази 1.874 несталих Срба у Хрватској, међу којима је чак 70 одсто цивила и 27 одсто жена и да је суштина проблема како натјерати Хрвате да раде на томе брже и ефикасније јер ће овим темпом проналажења проблем несталих трајати десетинама година, ако икад и буде ријешен.

„Постоји око 360 регистрованих гробних мјеста и онда се често питамо, а питамо и Хрвате и међународну заједницу – зашто се бар та регистрована гробна мјста не ексхумирају“, навео је Штрбац.

Он је истакао да са стране стижу службени одговори да немају довољно капацитета, али да он сматра да није у томе суштима овог проблема, него у нечему другом.

„Они кажу – ми тражимо 800 Хрвата, ако вама дамо све што имамо, идентификујемо неидентификоване, ексхумирамо позната гробна мјеста, ми вас више немамо чим уцјењивати, гђе су наши“, додао је он.

Штрбац је навео да су у Хрватској убијеђени да Србија крије некакве податке о несталим Хрватима, што није тачно, јер је Србија отворила све евиденције и ексхумирала сва позната гробна мјеста по Србији, углавном уз ријеке Саву, Дунав, Дрину.

„Мислим да ту треба тражити и помоћ међународне заједнице, између осталог и ЕУ, чији је Хрватска члан, мада не вјерујем да их баш могу натјерати“, навео је Штрбац .

Чланак БЕОГРАД: Породице жртава незадовољне спорошћу проналаска несталих се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Црне Горе Филип Вујановић подржао је данас иницијативу српског премијера Александра Вучића о помирењу уверен да би обележавање заједничког дана сећања на жртве рата с простора бивше Југославије било у функцији очувања стабилности региона.

Црна Гора, поручио је, подржава све оно што је у функцији стабилних односа и развоја региона, пренео је портал Радио телевизије Црне Горе.

„Уверен сам у племенитост и добронамерност иницијативе Вучића, као и у његову намеру да својом иницијативом допринесе стабилности и добру региона“, рекао је црногорски председник новинарима у Мојковцу, где је присутвовао обележавању Дана општине.

Како је додао, он је присталица афирмације партнерства, објашњавајући да је реч о афирмацији у смислу коришћења онога што су потребе региона.

Вујановић сматра да се државе региона приближавају сарадњом која ће се реализовати у тим пројектима и додао да ће се видети какав ће бити финални ефекат Вучићеве иницијативе.

„Ми у сваком случају доживљавамо као иницијативу премијера који позитивно гледа на потребу да се регион очува стабилним, да се његова стабилност искористи као основа развоја и да кроз то будемо ближи једни другима”, закључио је Вујановић.

Вучићеву иницијативу о успостављању заједничког Дана сећања за све жртве у региону одбацио је хрватски премијер Зоран Милановић, косовски министар спољних послова Хашим Тачи је рекао да она неприхватљива јер би значила релатвизацију и поновно писање историје.

Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић сматра да је иницијатива српског премијера преурањена и недоречена.

Иницијативу је подржао председник Републике Српске Милорад Додик.

Српски премијер наглашава да од идеје о заједничком дану сећања за све жртве рата с простора бивше Југославије никада неће одустати и верује да ће кад-тад, макар и за две до три године, регион помирити.

Чланак ВУЈАНОВИЋ: Вучићева иницијатива је племенита и добронамерна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је вечерас да је његова посјета спомен-обиљежју у Поточарима, посвећеног страдалим Бошњацима у Сребреници, показала људски однос према жртвама, али је истакао да је против политизације тог злочина.

„Никад нисам негирао да је у Сребреници био страшан злочин и да је био непотребан као и сви ратови који су вођени на овом простору“, истакао је Додик.

Додик је за Федералну телевизију рекао да неће присуствовати обиљежавању 11. јула у Поточарима јер то многи политизују, те истакао да је у Поточаре отишао самовољно, када није било велике медијске помпе око тога.

„Увијек сам сматрао да жртвама треба одати почаст, али сам био против политизације која је снажно везана за сам злочин“, нагласио је Додик и подсјетио да је Република Српска сваке године имала изасланика на обиљежавању 11. јула у Поточарима.

Додик је нагласио да га политизација злочина у Сребреници, којом се покушава наметнути колективна одговорност, доводи у позицију да не прихвати квалификацију геноцида.

Он је поновио да се залаже да буде успостављена нова међународна комисија у којој би били и Срби и Бошњаци и највиши свјетски ауторитети, која би тачно утврдила шта се десило на подручју Сребренице, јер би то било најбоље за помирење.

Наводећи да не пристаје на начин на који се пише о злочинима на подручју Сребренице, Додик је истакао да су тамо масовно страдали и Срби, што није наведено у лажном извјештају о дешавањима на подручју Сребренице, који је послужио као основа за каснија судска процесуирања.

„Зашто је проблем да се утврди комплетна истина о Сребреници? У супротном ће бити стално више истина“, нагласио је Додик, подсјетивши да је постојала међународна комисија за истраживање злочина у Јасеновцу у Другом свјетском рату.

Он је истакао да је тешко опростити оно што се десило у Јасеновцу.

„НДХ је створена да би починила злочине над Србима. Тамо су Срби убијани само зато што су Срби, а други из идеолошких разлога. Режим у бившој Југославији заштитио је злочине у Јасеновцу да се не би нарушавала идила о братству и јединству“, рекао је Додик, додајући да су тамо страдали и његови преци.

Наводећи да до сада није било озбиљних покушаја да се то на прави начин историјски прикаже, Додик је потврдио да постоји заједнички пројекат Републике Српске и Србије да буде снимљен филм о страдањима у Јасеновцу.

„То треба да буде нешто што ће да задовољи и највише стандарде и критике у сфери филмске продукције“, поручио је Додик, додајући да ће у том пројекту режисер Емир Кустурица бити незаобилазан.

Он је указао на чињеницу да, за разлику од Републике Српске која је сваке године имала изасланика на обиљежавању у Сребреници, БиХ никада није послала своју делегацију на обиљежавање годишњице страдања логораша у Јасеновцу, нити је исказала свој став о томе.

Према његовим ријечима, Предсједништво БиХ није донијело одлуку о томе, а предсједавајући Младен Иванић је био лично, а не као представник те институције.

Чланак ДОДИК: Зашто је проблем да се утврди комплетна истина о Сребреници? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Цела прича о депортацији Срба из Америке у ствари је лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражитеља који су сведочили против неких Срба и у Хагу, а који већ десет година нису успели да докажу кривицу ниједног Србина који је у САД, каже у интервјуу за „Новости“ шеф представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, поводом најаве да се у „првом таласу“ спрема депортација најмање 150 људи, углавном Срба.

Ко тражи прогон Срба из САД?

– То су пре свега истражитељи Мајкл Меквин и Ричард Батлер, који су били везани за екипу која је у Хагу истраживала ратне злочине. Када су се вратили из Хага, понели су спискове војних обвезника бивше ЈНА и Територијалне одбране, које су српске власти морале да предају Хагу. То су спискови војника, тада ЈНА, а касније и Војске РС и РСК. Посебно су на мети људи који су били војници у јединицама из Подриња, јер се желело доказати њихово учешће у злочину у Сребреници.

Колико је Срба осуђено и депортовано из САД?

– Није ниједан! Ти истражиоци су били преамбициозни и у почетку су желели да судски докажу да је реч о ратним злочинцима који су ушли у САД. Међутим, како су пред судовима од Пенсилваније, преко Флориде до Чикага, почели да падају предмети против Срба, они су променили тактику и оптужили их да су лагали када су попуњавали документацију приликом уласка у САД, јер нису навели да су били припадници „стране војне формације“. Тактика је промењена, јер прогањаним Србима сада почињу да се баве имиграциони судови где је терет доказивања за тужиоца доста лакши, због ригорозних америчких правила.

Може ли се говорити о политичком „лову“ на Србе?

– Апсолутно. Цео процес у суштини је политичка хајка, без имало жеље да се утврди лична одговорност. Од самог почетка српска заједница у САД није желела да било ко избегне личну одговорност за неки злочин за време рата. Али, досад, што се тиче Срба, држава није могла да докаже да је било који од тих појединаца починио злочин.

Са друге стране, кад смо се побунили и тражили, и преко Беле куће добили састанак са представницима Министарства правде, после неколико месеци почели су да хапсе Хрвате и Бошњаке, што у суштини није био наш циљ. Сада имамо случајеве да су поједини Бошњаци, за које је био „мекши“ филтер приликом уласка у САД, сада признали личну одговорност и злочине против Срба.

ЖРТВЕ РАТА, ЖРТВЕ ПРОГОНА

КОЛИКО је Срба којима прети депортација?
– Нажалост, више стотина људи. Што је најгоре, то су жртве рата којима је због тога Америка и допустила улазак, а сада се управо ти људи прогањају! Они су приликом уласка имали приоритет по три основа: да су из мешовитих бракова, да су они, или чланови њихових породица били у заробљеништву или да су изгубили мовину у војним операцијама на подручју Хрватске, Крајине и БиХ. Овај процес поново прави жртве од особа које су већ биле жртве рата.

ЛАЖНА ПРИЗНАЊА

Било је и екстремних случајева на суђењима против Срба?

– Да. Био је један савезни агент, пореклом Хрват, који је често кроз интимизацију, претње, чак и фалсификовање, колеге убеђивао да су њему лично појединци, на пример у Флориди, признали злочине. У другим случајевима, на пример, на једном суђењу у Мичигену, као преводиоце су користили Албанце из Македоније који не знају српски. Тако су дошли до наводних признања. Било је и признавања под притисцима и претњама.

Чланак ОБРАД КЕСИЋ: Политички лов на Србе из САД због личне освете се појављује прво на ИСКРА.