<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Зрачење Архиве - ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/tag/zracenje/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/tag/zracenje/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Sun, 26 Jul 2015 16:48:13 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.8.5</generator>
	<item>
		<title>ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ КАТСТРОФЕ: Мутирали цвјетови у Фукушими</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/cetiri-godine-posle-katstrofe-mutirali-cvjetovi-u-fukusimi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2015 16:48:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Зрачење]]></category>
		<category><![CDATA[Фукушима]]></category>
		<category><![CDATA[Цвеће]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=20948</guid>

					<description><![CDATA[<p>Четири године од разорне катастрофе у нуклерној електрани Фукушима, а на Твитеру су освануле фотографије деформисаних бијелих рада. Деформације су сличне онима на лептирима нађеним прошле године у Фукушими, при чему се у студији из 2014. наводи да су послије катастрофе код локалне популације лептира уочене промјене, као што су мања величина, спорији раст, висок...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/cetiri-godine-posle-katstrofe-mutirali-cvjetovi-u-fukusimi/">ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ КАТСТРОФЕ: Мутирали цвјетови у Фукушими</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_20949" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-20949" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Mutirani-svetovi-u-Fukusimi-750x481.jpg" alt="Фото: РТРС" width="750" height="481" class="size-vijest wp-image-20949" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Mutirani-svetovi-u-Fukusimi.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Mutirani-svetovi-u-Fukusimi-300x192.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-20949" class="wp-caption-text">Фото: РТРС</p></div>
<p>Четири године од разорне катастрофе у нуклерној електрани Фукушима, а на Твитеру су освануле фотографије деформисаних бијелих рада.</p>
<p>Деформације су сличне онима на лептирима нађеним прошле године у Фукушими, при чему се у студији из 2014. наводи да су послије катастрофе код локалне популације лептира уочене промјене, као што су мања величина, спорији раст, висок степен смртности и морфолошки абнормалитети.</p>
<p>Чињеница је, међутим, да се оваква врста деформитета и природно јавља код ове врсте биљака, што доводи у сумњу претпоставку да су они посљедица зрачења. Осим тога, према истраживању из 2009, изгледи за појаву овакве мутације (тзв. фасцијација) под утицајем зрачења изузетно су мали код дивљих биљака.</p>
<p>Фасцијација је редак облик мутације који може да погоди стабло, корјен, цвет, а понекад и плод 100 врста васкуларних биљака широм свијета. Мутација се манифестује у пљоснатом, тракастом, избразданом и искривљеном облику, баш какав има и средишњи, жути, дио цвјета бијелих рада на слици.</p>
<p>Није јасно шта је изазвало мутацију, будући да она може бити посљедица генетских, хормонских, бактеријских, гљивичних, вирусних и еколошких утицаја. Осим тога, разлог не мора да буде исти у свим случајевима.</p>
<p>Према једној теорији, фасцијацију изазива хормонски поремећај, који може бити посљедица неке генетске мутације или да буде изазван бактеријама, гљивицама, вирусима, инсектима, а можда и зрачењем. То значи да ће се у неким случајевима мутација пренети на сљедећу генерацију, а у неким не.</p>
<p>Све док не буду тестирани конкретни узорци, нећемо знати да ли су мутиране бијеле рада у Насушиобари посљедица зрачења из нуклеарке Фукушима.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/cetiri-godine-posle-katstrofe-mutirali-cvjetovi-u-fukusimi/">ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ КАТСТРОФЕ: Мутирали цвјетови у Фукушими</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ: Ово су најозраченији градови у Србији</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/osiromaseni-uranijum-ovo-su-najozraceniji-gradovi-u-srbiji/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 05 Apr 2015 11:17:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Винча]]></category>
		<category><![CDATA[Врање]]></category>
		<category><![CDATA[Зрачење]]></category>
		<category><![CDATA[Косовска Митровица]]></category>
		<category><![CDATA[Радијација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=8777</guid>

					<description><![CDATA[<p>На сајту владине Агенције за заштиту од зрачења објављена је виртуелна мапа уз коју стоје информације о озрачености појединих градова. Према овим подацима, најозраченији град није Панчево, како сте вероватно помислили, него Врање. Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије упозорава на радијацију у најозраченијим градовима. Уз мапу се на сајту налази...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/osiromaseni-uranijum-ovo-su-najozraceniji-gradovi-u-srbiji/">ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ: Ово су најозраченији градови у Србији</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_8778" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-8778" class="size-vijest wp-image-8778" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Mapa-radijacije-750x466.jpg" alt="Фото: srbatom.gov.rs" width="750" height="466" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Mapa-radijacije.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Mapa-radijacije-300x186.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-8778" class="wp-caption-text">Фото: srbatom.gov.rs</p></div>
<p>На сајту владине Агенције за заштиту од зрачења објављена је виртуелна мапа уз коју стоје информације о озрачености појединих градова. Према овим подацима, најозраченији град није Панчево, како сте вероватно помислили, него Врање.</p>
<p>Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије упозорава на радијацију у најозраченијим градовима.</p>
<p>Уз мапу се на сајту налази количина радијације у одређеним градовима.</p>
<p>Подаци се обнављају на сваких пола сата, а према њима најозраченији град није Панчево, него Врање. У њему радијација износи 140 наносиверта на сат, чак за девет више него у Винчи, која је на другом месту. На трећем месту је Косовска Митровица, а Панчево уопште није на листи.</p>
<p>Просечна радиокативност износи око 100 наносиверта, али она може да варира горе-доле и до 50 одсто, у зависности од подручја. Опасно је тек кад се ова вредност удвостручи.</p>
<p>То што је Врање на првом месту по озрачености не треба да чуди. Град је током 1999. бомбардован осиромашеним уранијумом, а после се каснило и са чишћењем радиоактивног отпада.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/osiromaseni-uranijum-ovo-su-najozraceniji-gradovi-u-srbiji/">ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ: Ово су најозраченији градови у Србији</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Object Caching 27/44 objects using Memcached
Page Caching using Disk: Enhanced 
Database Caching 11/26 queries in 0.015 seconds using Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-06-16 20:11:48 by W3 Total Cache
-->