Зоран Станковић (Фото:bujanovacke.co.rs)

Патолог Зоран Станковић, који је свједочио више од десет пута у Хашком трибуналу, изјавио је да заштићени свједок на суђењу Насеру Орићу пред Судом БиХ није говорио истину када је свједочио како је убијен командир полицијске станице у Братунцу Милутин Милошевић.

Он је у интервјуу за „Политику“, који ће у цјелости бити објављен у недјељу, 19. новембра, рекао да је заштићени свједок тврдио да је Милошевић пресјечен рафалом што није тачно.

Станковић каже да је на другима да анализирају да ли је то свједок рекао намјерно или случајно, додајући да је обдукциони налаз о том случају доставио не само БиХ, већ и Хашком трибуналу прије више од 10 до 15 година.

„Радио сам обдукцију Милошевића, чије тело смо нашли у Сандићима, надомак Братунца, поред неке воденице у масовној гробници са још 14 до 15 тела“, рекао је Станковић.

Он каже да су тијелу Милошевић, који је био у униформи, нашли устрелну рану у леђа, при чему је пројектил пиштоља 7,65 милиметара завршио у грудном кошу, као и утиснути прелом лобање у лијевом слијепоочном дијелу главе.

Станковић је појаснио да то говори да је Милошевић прво био рањен и да је док је био у неком принудном положају на земљи неко пришао и ударио га тупим предметом.

„И сада, када анализирамо убиство Милошевића, шта можемо да утврдимо? Прво да је рањен из пиштоља, а пиштољ у рукама су имали људи који су руководили јединицама“, рекао је Станковић.

Он је нагласио да је рањеном Милошевићу, који је био под заштитом свих конвенција, неко пришао, ударио га и разбио му лобању, због чега је и умро.

Чланак СТАНКОВИЋ: Свједок на суђењу Орићу лагао о убиству Милутина Милошевића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Фото:bujanovacke.co.rs

Шеф Координационог тијела за југ Србије, патолог Зоран Станковић, каже да је спреман да се одазове позиву да пред француским судом као судски вјештак образложи документацију коју је доставила Србија о Рамушу Харадинају, који се сумњичи за ратне злочине против цивилног становништва на КиМ 1998. и 1999. године.

„Наша је обавеза да кажемо оно што смо сазнали и утврдили током обдукције“, рекао је Станковић за Спутњик.

Станковић је потврдио да постоје свједоци да је Харадинај, не само по командној одговорности, него и лично вршио неке злочине.

„То је тачно. Докази које је држава прикупила налазе се у државној документацији и сада те доказе треба предочити пред надлежним судом, а због ситуације која је била у претходном периоду са сведоцима, имена тих људи се крију да их не би задесила судбина оних који су прије тога имали таква сазнања“, рекао је Станковић.

Поновио је да га не би изненадило када би Харадинај био ослобођен.

„Видите да докази постоје, а ако хоће да гаје таквог човека у својој средини, нека гаје, јер ће његова агресивност бити уперена и према сопственом народу“, упозорио је Станковић.

Нагласио је да посједује и обимну документацију коју чине обдукциони записи тијела пронађених у источној БиХ, а као посљедица убистава Насера Орића и његових људи.

Харадинај, који је лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потјерници, а Србија је потом упутила Француској захтјев за његово изручење.

Недјељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтјеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а недавно је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослијеђени суду у Колмару.

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. године правоснажно ослобођен свих оптужби.

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дјела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а ријеч је, како је Београд саопштио, о дјелима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.

Апелациони суд у француском граду Колмару саопштиће 2. марта одлуку о захјеву Србије за изручење Харадинаја.

Чланак ДОКАЗИ ПОСТОЈЕ: Станковић спреман да се појави пред судом у случају Харадинај се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

На следеће рочиште лидеру Алијансе за будућност Косова Рамушу Харадинају пред француским судом надлежни органи Србије требало би да пошаљу стручњаке да образложе достављена документа о злочинима за које се он терети, сматра председник Координационог тела за југ Србије, патолог Зоран Станковић.

Станковић у изјави за Спутњик истиче да очекује да Харадинај одговара за оно што је починио и да се у судском поступку утврди шта се дешавало на простору КиМ у том периоду, јер је то нешто што стално жели када се ради о насиљу над невинима и насиљу које је противно међународном хуманитарном праву. Он, међутим, додаје да не може да наслути шта ће се десити 2. марта за када је заказано следеће рочиште Харадинају, као и да не зна која су документа из Србије прослеђена Француској.

„Али очекујем да држава буде присутна тамо када се буде одлучивало, да прикаже јавности Француске документа која би оправдала оно због чега се Харадинај тражи. Ако се говори из Београда бојим се да утисак није такав као када се говори на лицу места“, напомиње Станковић, који је својевремено био председник Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права.

Он подсећа да је грађу коју су прикупили оперативни надлежни државни органи бивши министар правде, покојни Владан Батић предао Хашком трибуналу и да је тим поводом и боравио у суду.

„Комитет је почео да прикупља грађу чим су започели сукоби на КиМ и да је доставља надлежним органима и Трибуналу у Хагу. У тој грађи су веома детаљно описани сви ти догађаји. БИА је предала велики број регистара са том документацијом надлежним међународним институцијама и Хашком трибуналу. Било је преко 200 регистара са детаљно обрађеном документацијом која говори о повредама међународног хуманитарног права и страдању људи на том простору од руку јединица којима је командовао Харадинај“, наводи Станковић.

Према његовим речима, о тежини тих злочина сведочи и пример две Албанке из породице Кољови у Сувој Реци које су убијене на веома бруталан начин крајем августа 1998. године. Код њих су, прецизира он, реигстроване тешке и обимне повреде на мекоткивним структурама, као и знаци силовања код једне особе, а жртве су након тога погођене пројектилима испаљеним из близине и остављене на раскрсници код Суве Реке.

„То је било нешто што је сасвим доказиво, виде се и снимци. Обдукцију тих тела је радио судски медицинар из Приштине Мухарем Рама. Он је сведок, потписао је обдукционе записе и све се то може видети и анализирати, а и он је у Приштини тако да може да посведочи“, истиче Станковић.

На питање да ли би се одазвао на позив да сведочи пред Специјалним судом за злочине ОВК, Станковић каже да је у обавези да се одазове на позиве било ког суда, а суд би на основу својих питања установио да ли је оно што он има да каже релевантно за истражне поступке којима ће се бавити тај суд.

Чланак КРВАВИ ТРАГ ХАРАДИНАЈА: БИА доставила око 200 регистара доказа о Харадинајевим злочинима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске

У наставку суђења генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, вјештак одбране за судску медицину Зоран Станковић побијао је заснованост извјештаја експерта тужилаштва Џона Кларка о резултатима обдукције тијела ексхумираних из гробнице у руднику Томашица код Приједора.

Оспоравајући налазе експерта тужилаштва из процедуралних разлога, Станковић је указао да Кларк, по сопственом свједочењу, званично није био дио тима за ексхумацију и обдукцију, који је радио по налогу Тужилаштва БиХ, већ је тај посао надгледао незванично, на позив хашких тужилаца.

Станковић је нагласио да то није могуће по правилима судско-медицинске струке јер сваком учеснику у обради масовне гробнице улогу мора одредити надлежни тужилац.

„Не могу да схватим да неко каже да му је улога била незванична. Она је морала бити одређена. Овако испада да је свако са улице могао то да ради. Са судско-медицинског становишта, то је неприхватљиво“, рекао је Станковић.

Као непрописно, Станковић је означио и то што Кларк, како је и сам рекао, није присуствовао ексхумацији од почетка, као и то што је свој извјештај сачинио на основу „незваничних разговора“ са патолозима из БиХ који су обављали обдукције.

Младићев бранилац Драган Иветић прочитао је Кларков исказ да је „имао мало утицаја да мијења ствари“ зато што није био довољно умијешан у посао, те да су „ствари рађене на различите начине“.

„Не могу да верујем да је то рекао. Ако јесте, било би најбоље да повуче извештај и да ми видимо извештај босанских патолога. После овакве изјаве, његов извештај је неупотребљив за судски поступак“, рекао је Станковић.

Као озбиљан недостатак судско-медицинске истраге о Томашици, Станковић је навео и „неусклађеност“ записника са обдукција које су сачинили патолози из БиХ са Кларковим извјештајем.

„Обдукциони записи се дијаметрално разликују у девет, десет случајева о затеченом стању“, рекао је Станковић.

Одговарајући на питање предсједавајућег судије Алфонса Орија, Станковић је рекао да је „од стотинак случајева, барем 20 несагласно“.

Станковић каже да су тужиоци у Хагу или у Сарајеву морали да наложе отклањање тих неусклађености, прије него што је сачињен завршни извјештај о ексхумацији гробнице Томашица.

Кларк је у јулу 2015. године посвједочио на суђењу генералу Младићу да су из гробнице Томашица 2013. ексхумирана 293 тијела обучена „у свакодневну одјећу“, без униформи, и да је велика већина имала ране нанесене ватреним оружјем.

Вјештак одбране Станковић сутра ће наставити свједочење.

Станковић свједочи умјесто Душана Дуњића, који је у октобру прошле године умро у хашком хотелу непосредно уочи свједочења на суђењу генералу Младићу.

Чланак СТАНКОВИЋ У СЛУЧАЈУ МЛАДИЋ: Експерт Тужилаштва сачинио извјештај по незваничним разговорима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг

На подручjу Прешева из Mакедониjе се током ове седмице очекуjе долазак око 23.000 избеглица, упозорио jе председник Kоординационог тела за Прешево, Буjановац и Mедвеђу Зоран Станковић.

Oн jе рекао да се толики броj људи, жена и деце очекуjе с обзиром да Mакедониjа и Грчка буквално пропуштаjу све коjи су код њих, jер ће ускоро Mађари пооштрити закон.

Станковић jе навео да jе тренутно у Прешеву око 2.000 људи, а да jе њих jош око 1.000 из кампа у Миратовцу кренуло ка прихватном центру.

Станковић jе упозорио и да хладно време и киша ствараjу додатне проблеме, како због смештаjа, тако и због транспорта.

У Прихватном центру тренутно jе 500 особа, а на улици њих око 1.500, рекао jе Станковић, додавши да jе jуче кроз Прешево прошло око 4.500 људи, жена и деце.

Oн jе нагласио да све надлежне службе раде пуним капацитетима указавши да jе због кише коjа ствара блато отежан и превоз избеглица из Миратовачког поља до Прешева.

У Прешеву jе 8. jула отворен Центар за привремени прихват и смештаj избеглица у коме се они региструjу.

Шта год да се деси безбедност неће бити угрожена

Станковић jе изjавио и да безбедност на подручjу тих општина неће бити угрожена и уколико део локалних Aлбанаца сутра формира заjедницу албанских општина.

Станковић ниjе желео да коментарише могућност формирања те заjеднице, додавши да ће сачекати са изјавама о том питању како би видео шта ће се десити.

Oн jе рекао и да од седам политичких партиjа локалних Aлбанаца, четири подржавају ту идеjу, док се три противе.

Станковић jе додао и да jе инициjатор сутрашњег скупа председник Националног савета Aлбанаца Jонуз Mуслиjу. Шеф Координационог тела је додао да полиција, колико је њему познато, тај скуп ниjе забранила.

Oн jе рекао да jе за сутра у Прешеву наjављен и други скуп, коjи ће организовати представници албанских политичких партиjа, коjи се противе инициjативи Jонуза Mуслијуа.

Станковић jе рекао и да ће држава омогућити, у складу са Уставом и законима, сва права свим националним мањинама укључуjући и албанску, као и да, у случаjу да они прекрше Устав и законе, одговор неће бити агресиван, већ у складу са позитивним правним одредбама.

Станковић jе напоменуо и да jе Kоординационо тело у редовним контактима са представницима Mеђународне заjеднице и да нико од њих ниjе ни напоменуо да подржава идеjу о формирању те асоциjациjе.

Oн jе одбацио сваку могућност поистовећивања Заjеднице српских општина на Kосову са заjедницом албанских општина на jугу Србиjе, истакавши да током броjних разговора у Бриселу — Прешево, Буjановац и Mеђвеђа уопште нису ни помињани.

Станковић jе рекао да се наjава оснивања заjеднице албанских општина може тумачити и као предизборна активност, нагласивши да „jе ситуациjа стабилна и да шта год да се деси сутра у Прешеву, безбедност неће бити угрожена“.

Станковић jе навео и да су се у медиjима претходних дана могле чути разне изjаве албанских политичких лидера, додавши да Kоординационо тело упркос томе свакодневно сарађуjе са локалним властима.

Oн jе као пример навео jучерашњу посету дипломата Привременом центру за избеглице у Прешеву када jе председник општине Рагми Mустафа разговарао са представницима српских надлежних органа о збрињавању избеглица.

„Са председником општине Буjановац Нагибом Aрифиjем смо недавно разговарали о отварању зграде Eкономског факултета, као и о враћању 110 оваца коjе су преко административне линиjе са KиM прешле на подручjе Буjановца“, рекао jе Станковић.

Oн jе, осврнувши се на критике албанских политичких лидера о неиспуњавању договора о седам тачака за те три општине коjе jе Влада Србиjе усвоjила у jуну 2013. године, рекао да се са тим касни, али зато што су Aлбанци прекинули комуникациjу.

Станковић jе напоменуо и да се са реализациjом тог плана каснило и због формирања Владе, али да jе основни проблем прекид разговора од стране политичких представника Aлбанаца коjи нису били задовољни распоредом мреже судова.

Иначе, политички представници Aлбанаца су више пута изражавали незадовољство, jер се план Владе Србиjе за Прешево, Буjановац и Mедвеђу из jуна 2013. године не спроводи у складу са постигнутим договором.

План се односи на заступљеност Aлбанаца у државним институциjама, економски опоравак, службену употребу jезика, писма и националних симбола, децентрализациjу у правосуђу, образовању, култури и медиjима, здравству и социjалноj заштити и безбедности.

У Прешеву би сутра требало да буде одржана седница одборника албанске националности на коjоj би као jедна од тачака дневног реда могла да се нађе и инициjатива за формирање асоциjациjе албанских општина у Србиjи као одговор на Заjедницу српских општина на Kосову.

Идеjу о формирању асоциjациjе албанских општина актуелизовао jе краjем августа председник Националног савета албанске националне мањине Jонуз Mуслиjу.

Oн jе за агенциjу „Прешева jоне“ тада изjавио да „уколико Срби са севера прогласе Заjедницу српских општина или аутономиjу, онда ћемо и ми из Прешевске долине прогласити аутономиjу са правом припаjања нашоj матичноj земљи Kосову“.

Чланак СТАНКОВИЋ: Током ове недеље 23.000 избеглица стиже у Прешево се појављује прво на ИСКРА.