Фото: glassrpske.com

Да су друга времена, да је друга средина и да смо ми онакав народ о каквом је и сам Кочић маштао, надајући се да ће такав бити у будућности, српској писаној ријечи не би била потребна никаква афирмација.

Она се, кроз миленијумску књижевну традицију, почевши од Светог Саве, па све до данашњих дана, толико афирмисала да је нас, Србе, уписала међу најдуховније хришћанске народе.

Рекао је ово у разговору за „Глас Српске“ књижевник Зоран Костић, овогодишњи добитник „Кочићеве награде“ за цјелокупно књижевно дјело, које, према образложењу петочланог жирија, представља, између осталог, и несумњив допринос српској писаној ријечи.

– Ми смо нација која ни оно у чему је најбоља не умије да чува и истакне као своју препознатљивост. Тако смо, негдје од средине педесетих година прошлог вијека у име приближавања европским књижевним трендовима, постмодернистичким прије свих, а удаљавања од словенске, превасходно руске литературе, одлуком врха тадашње државе, отпочели са систематским, по нас Србе самопоништавајућим занемаривањем традиционалног, аутентичног и још како афирмисаног књижевног израза – сматра Костић.

Истиче да је главни задатак српске књижевности, прозе и поезије и публицистике, борба за српско ћирилично писмо и српски језик.

– Управо онако, како је својим великим књижевним, али и публицистичким, дјелом цијелог живота радио овај истински трибун, чије име носи престижно признање, којим сам награђен и веома почаствован. Понајвише због указивања жирија на додирне тачке, тематске и идејне, мог стваралаштва са великим Кочићевим дјелом. То импонује и стога што, безмало сви наши кључни проблеми и искушења Кочићевог времена нису изгубили на актуелности ни данас – истиче Зоран Костић.

На тему „преименовања“ српског језика и његове одбране, Костић је нарочито скренуо пажњу књигом стихова са индикативним називом „Језикрвље“, објављеном прије седам година.

Такође, и у новијим књигама изабраних пјесама „Срп“ и „Сто једанаест“ и у тек изашлој збирци „Таче печат“, Костић указује на оне проблеме који нису изгубили на актуелности још од времена Петра Кочића.

– У данашњем турбулентном времену добродошли би нам ватрени, смјели и правдољубиви говори Петра Кочића, чини се, од његове пламене, родољубиве ријечи ништа боље и успјешније не би ујединило српски народ, али и српску писану ријеч – закључује Зоран Костић.

Награде ће овом књижевнику бити уручена у недјељу, 30. августа, у 12 часова на Кочићевом огњишту у Стричићима.

Образложење

Члан жирија књижевник Мирко Вуковић рекао је да је „Кочићева награда“ додијељена угледном пјеснику и драмском писцу Костићу, у чијим дјелима се препознаје патриотски дух Кочића.

– „Кочићева награда“ се додјељује за цјелокупно стваралаштво на српском језику, које, осим умјетничке вриједности, садржи и Кочићев дух, чистоту и пуноћу језика, родољубље, чврстину и јасноћу става, те афирмацију слободе и правде, као универзалних вриједности – рекао је Вуковић.

Чланак КЊИЖЕВНИК ЗОРАН КОСТИЋ ЗА ГЛАС СРПСКЕ: Добро би нам дошле смјеле Кочићеве ријечи се појављује прво на ИСКРА.