Зоран Ђинђић (Фото: Goranka Matić)

Данас се навршава 15 година од убиства некадашњег премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића.

Ђинђић је био ненадмашан говорник, а залагао се да се проблем Косова и Метохије ријеши подјелом, уз обострано прихватљив компромис.

Једна од његових изјава јесте да је за Србију „најгоре да Косово буде фактички независно, а да га онда такво као млински камен прикаче Србији на ногу и кажу – ви сте одговорни за њега и док не хармонизујете односе, не можете даље“.

Ђинђић је мјесец уочи убиства, у писмима упућеним још у фебруару 2003. године, тадашњим лидерима Велике Британије, Америке и Русије Тонију Блеру, Џорџу Бушу и Владимиру Путину затражио хитан разговор о статусу Косова и Метохије, упозоривши да јужна српска покрајина клизи у независност, те изнио свој приједлог да је треба подијелити.

Он је предложио да се без губљења времена приступи тражењу компромиса који би био прихватљив за српску и албанску страну, наводећи неколико опција за размишљање.

Прва опција би, према Ђинђићевом мишљењу, била федерализација у којој би Албанци и Срби имали сличан статус као Бошњаци и Хрвати у Федерацији БиХ, односно Косово и Метохија би било више од покрајине и мање од федералне јединице.

Друга опција угледала би се на Кипар, са територијалном демаркацијом, али непромијењеним границама, при чему би Срби организовали свој политички живот углавном на сјеверу Косова и Метохије, уз гарантовање мањинских права српском народу у енклавама на југу и заштиту споменика и вјерских објеката.

Трећа опција, у случају да ове двије не успију, била би, сматрао је Ђинђић, промјена граница споразумом, тако да би у том случају српска национална заједница добила дио територије, а пошто су Срби чинили 18 одсто становништва Косова и Метохије, овај проценат би требао бити усклађен на бази имовинских права.

„Ове опције требало би да буду тестиране корак по корак остављајући довољно времена да се провери њихова могућност имплементације. Међутим, требало би да будемо довољно храбри и да се суочимо са најдраматичнијом опцијом – трећом“, писао је Ђинђић Путину, Бушу и Блеру.

Ђинћић је убијен 12. марта 2003. године на улазу у зграду Владе Србије, а непосредни починиоци из редова криминалног „земунског клана“ и Јединице за специјалне операције /ЈСО/ су 2007. проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

Главни организатори убиства премијера Србије су некадашњи командант распуштене ЈСО Милорад Улемек Легија и вође „земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, док је непосредни извршилац бивши замјеник команданта ЈСО Звездан Јовановић. Спасојевић и Луковић убијени су 27. марта у покушају полиције да их ухапси у акцији „Сабља“.

Ђинђић је био једна од кључних личности промјена у Србији 2000. године и вођа ДОС-а, када је, послије масовних протеста 5. октобра због покрадених избора смијењен дотадашњи предсједник СР Југославије Слободан Милошевић.

Ђинђић је потом постао премијер, а његова влада, која је формирана 25. јануара 2001. године, започела је амбициозне реформе, социјалне и економске, а послије много година затегнутих односа успостављене су добре релације са западним земљама, нарочито са САД.

Залагао се за сарадњу са Хашким трибуналом, а током његовог мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима и Милошевић.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Шамцу. Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примијећен међу младим дисидентима.

Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој, о теми „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Ментор му је био један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. вијека Јирген Хабермас.

Ђинђић је сахрањен 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. У погребној поворци која се кретала београдским улицама било је више стотина хиљада грађана. Међу њима је било и 70 страних државних делегација.

Чланак БЕОГРАД: Петнаест година од убиства Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: srbijadanas.com

Навршило се 14 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.

Испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова „највеће организоване групе на простору бивше Југославије“, како је означен земунски клан.

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним „црвеним береткама“, припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за „неко право изнад закона“.

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији „Сабља“ ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић, његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант „црвених беретки“ Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанцу, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена „на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра“.

„Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене“, рекао је тада Ђинђић.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

Чланак БЕОГРАД: Четрнаест година од убиства Зорана Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Србије Томислав Николић заложио се за формирање експертског тима који би се бавио политичком позадином убиства премијера Зорана Ђинђића и сматра да су у откривању политичке позадине, која је по њему очигледно постојала, затајили тужилаштво и тадашња власт.

„Никада нисам веровао у ефикасност рада анкетног одбора и резултата које може да да. Више верујем у то да добро обучени, школовани полицијски инспектори и људи из тужилаштва могу да утврде истину уколико желе“, рекао је Николић у интервјуу за Курир.

Председник сматра да није посао Народне скупштине да истражује било какав криминал, убиство.

Мисли да је прави пут да се формира један тим стручњака који би нас обавестио имамо ли података или не, да ли су све пресуде које су донете у вези са тим случајем засноване на необоривим доказима или на политичкој вољи.

Пресудом Милораду Улемеку Легији није откривена права истина о атентату на премијера Ђинђића и да су у прикривању политичке позадине, за коју верује да постоји, затајили тужилаштво и тадашња власт, каже председник Николић.

„Али, ко сам ја да о томе на тај начин размишљам без иједног папира у руци. Дакле, онај ко мисли да измести истрагу, расветљавање, изван за то утврђених институција, тај заиста ризикује да то ради аматерски и да из тог не проистекне ништа што би расветлило политичку позадину убиства Ђинђића“, рекао је Николић.

Упитан да ли му је необично да некадашњи потпредседник владе Небојша Човић никада за 13 година није озбиљно саслушан, Николић каже да је то сад залажење у сферу рада тужилаштва и да, ако је Човић у вези са убиством Ђинђића саслушан „само четири сата“, онда он уопште није саслушаван.

„Ако је он саслушаван у вези са убиством премијера само четири сата, онда он уопште није саслушаван!…Па док се скува кафа, пита како сте, како су у кући жена, деца прође два сата“, казао је Николић.

Он је рекао да коначно жели да се ‘стави тачка на то’, и да је убеђен да би Александар Вучић могао мирно да стане пред грађане Србије и каже: „Ево имали смо нерешен случај Ћурувије, имали смо нерешен случај Ђинђића, ми смо то решили, то смо испунили“.

„А врло добро знам да није постојао ниједан микрон одговорности на било коме од нас. А ако постоји било која одговорност у односу на оно што је пресуђено, она је сигурно на тадашњој власти“, рекао је Никколић.

Чланак НИКОЛИЋ: Расветлити политичку позадину убиства Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг/Сава Радовановић

Председник Србије Томислав Николић изјавио је данас да је забринут за живот премијера Србије Александра Вучића кога су, како је оценио, могли да га убију као његовог претходника Зорана Ђинђића.

Он је у интервјуу за „Курир“ истакао да Вучића нико из служби безбедности није раније обавестио да се нешто припрема и поручио да је неопходно да се зна да ли у тим службама постоје страни агенти, који раде за друге службе.

„Наравно да сам забринут за мог пријатеља Александра. Ради се о председнику Владе, а мени је лично још већи проблем што је он мој пријатељ, што је о томе да је угрожен сазнао тек кад је био заиста угрожен“, рекао је Николић.

Вучић, нагласио је, не сме да буде склоњен.

„Не само на тај најбруталинији начин већ никако. Од њега тренутно зависи судбина Владе, коју изванредно води. С друге стране, то је породични човек, који има децу. Ко је то могао да пожели да нечије дете на тако бруталан начин остане без родитеља? Ово што је могло да се деси Александру Вучићу, то у Србији никад не сме да се деси. А могло је да му се деси да га убију као Ђинђића!“, упозорио је Николић.

Према његовим речима, бомбе и зоље, које су пронађене у близини породичне куће премијера Србије, указују на то да је реч о покушају његовог убиства јер се зоља, истакао је, ставља на оклоп, а једини оклопљени аутомобил који туда пролази је онај којим се вози Вучић.

Вучића, тврди Николић, нико из служби безбедности није обавестио ни да постоји некаква назнака, да се припрема оружје, локација…

„И то је оно што страховито узнемирава јавност, чак и оне који не воле Александра Вучића или се преко друштвених мрежа с целим тим догађајем спрдају. Знам да су, кад седе сами и о томе размишљају, и они забринути. Ради се о бесмисленом и бесомучном покушају да се вратимо у 2003. годину, када је убијен Ђинђић. Шта је онда радила Србија 13 година, ако би то могло да се понови?“, упитао је Николић.

На питање да ли то значи да га тренутна атмосфера подсећа на ситуацију уочи убиства Ђинђића и да ли је „потекла из исте кухиње“, Николић каже да о томе, као било који други грађанин, може само да нагађа, и поручује да је на службама безбедности да кажу о чему се ради.

„Или да кажу да нису способни да кажу о чему се ради. Друге нема“, оценио је Николић.

О томе је, како је рекао, разговарао и са премијером, с којим ће поново, најавио је, разговарати на ту тему после 12. новембра, кад се обојица врате с пута.

„Мислим да су успавани људи у многим службама. То једном мора да се рашчисти. Мора да се зна да ли у тим службама постоје људи који су страни агенти, који раде за друге службе, који се и не боје да кажу да им је важније шта мисле неке стране тајне службе о њиховом раду, него шта мислимо ми. Нисмо, ваљда, под фирмом преговора са ЕУ, спремни да трпимо стране агентуре у Србији“, рекао је Николић.

Упитан да ли је могуће да је Вучић тек кад је пронађено оружје сазнао да је у опасности, председник Србије је рекао да „гарантује“ да од служби раније није добијао такве информације.

„А шта је онда добијао ако није добио информацију да се спрема напад на том и том месту. Шта је онда добио? Да му неко псује мајку на Твитеру? За то су способни да открију, а за ово нису? А да ли ово нису били способни да открију или нису хтели, ту је неопходна истрага. Мислим и да се Александар потпуно слаже с тим“, сматра Николић.

На питање да ли се Вучић упашио за свој живот, он је одговорио да „човек на тој функцији не сме да се плаши“, али да мисли да је схватио озбиљно.

Он је, такође, изразио сумњу да се у нашој земљи неовлашћено поједине особе прислушкују.

„Не постоје џаба обавештајне науке, то се учи. А наши у службама то, изгледа, не раде како треба. Ваљда само седе и прислушкују приватне разговоре да би знали ко шта ради, да их држе у шаци, уцењују. Па и кад једна Ангела Меркел није заштићена од прислушкивања, мислите да је било ко од нас? То сад све треба утврдити шта они све слушају и да ли обављају свој посао како треба“, рекао је Николић.

Чланак НИКОЛИЋ: Вучић могао да прође као Ђинђић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Премијер Александар Вучић јутрос је у име Владе Србије поводом годишњице убиства бившег премијера Зорана Ђинђића положио венац на спомен-плочу у дворишту владе.

Полагању венца и одавању поште пристуствовали су и чланови владе у техничком мандату.

Бивши председник владе и лидер ДС Зоран Ђинђић убијен је пре 13 година на улазу у зграду Владе Србије.

Чланак БЕОГРАД: Вучић положио венац поводом годишњице убиства Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/Р.Прелић

Tринаест jе година од како jе на улазу у зграду Владе Србиjе убиjен први демократски изабрани премиjер Србиjе и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

И исто се питање поставља већ 13 година – где би Србиjа била да jе Ђинђић данас жив?

Aко jе судити по различитим мишљењима оних коjи су били његови поштоваоци, али и ставовима његових политичких опонената, одговори би се вероватно слили у jедан – не овде.

A, где тачно – таj одговор, у сваком случаjу, ниjе на политичарима.

И, како га и данас различито тумаче и различито приказуjу његову улогу у савременоj историjи Србиjе, тако му исто у различитим колонама одаjу почаст сваке, па и ове године.

Oве године, такође, његов претходник у смислу лидера Србиjе, Слободан Mилошевић, коjи jе на данашњи дан умро у Шевенингену, као хашки оптуженик, задобио jе много већу пажњу медиjа и jавности.

За мандата Ђиндићеве владе ухапшено jе неколико хашких оптуженика, међу коjима и Mилошевић, коjем ће, изгледа, и греси бити опроштени пре него Ђинђићу заслуге.

Ђинђићева Влада, коjа jе формирана jе 25. jануара 2001, започела jе амбициозне реформе, социjалне и економске, а после много година затегнутих односа, успостављене су добре релациjе са западним земљама, нарочито са СAД.

Mного година касниjе, Србиjа се и даље, истраjно опире наново покренутим реформама, од стране актуелне владе, коjа на изборима тражи нови, снажниjи мандат да би их коначно окончала.

Ђинђићеви наследници у Немањиноj 12, чланови Владе Србиjе у техничком мандату, положиће у 8,00 сати венац на спомен-плочу у дворишту владе.

Чланови некадашње владе Зорана Живковића одаће пошту некадашњем премиjеру у 12.30 сати, док ће бивши потпредседник владе Чедомир Jовановић „са грађанима“ одати пошту у 11.45 сати, такође у дворишту владе.

Чланови његове ДС, коjи и даље делуjу под истим именом, приредили су у Kући краља Петра Првог документарну изложбу о Зорану Ђинђићу под називом „Зоран“.

Поставка, од вечерас доступна jавности, садржи два сегмента: „Зоран Ђинђић – аутор“ и „Други о Зорану Ђинђићу“, а публика ће имати прилику да види фотографиjе коjе jе снимио сам Ђинђић, књиге коjе jе написао и превео, а у другом делу биће изложене фотографиjе из различитих периода његовог живота, као и књиге коjе су други о њему написали.

Прилике на политичкоj сцени Србиjе битно су другачиjе ове 2016. у односу на 2003. када jе Ђинђић убиjен.

Aли, битно су се промениле и у односу на 2012, када су на власт дошли практично његови политички противници из деведесетих, заменивши на кључним позициjама његове „следбенике“, од коjих jе већина апсолутно урушила све идеjе Зирана Ђинђића отимаjући се беспризорно за титулу наследника и баштиника његових идеjа, дела и намера.

Уместо да наследе његову енергиjу, они су, након разочараваjуће владавине, остали далеко од његове визиjе и идеjе да Србиjу уведе у Eвропску униjу.

На другоj страни, његови политички противници из деведестих заузели су чврст европски курс и добили подршку Запада, за време њихове владавине направљени су значаjни кораци ка EУ, а земља jе постала цењена у готово целом свету.

Ђинђићева ДС у међувремену се неброjено пута поцепала и разделила, утицаj међу грађанима драстично jоj jе опао, а борба за цензус постала мерило њиховог учесћа на политичкоj сцени.

Oно што поштоваоце Ђинђићевог дела може додатно да депримира jе чињеница да се поделама међу демократа не види краj, а тумарање за новим курсом и додатном снагом за опозиционо деловање се наставља.

Не треба у том контексту превидети ни чињеницу да jе jедан броj људи коjи су своjевремено стаjали уз Ђинђића сада „на другоj страни“, те да jе реч о људима коjи су у новоj политичкоj номенклатури преузели значаjне обавезе и одговорност.

Eкономске су прилике, 13 година након убиства тадасњег премиjера, тешке, али иду на боље, реформе у друштву тешко се прихватаjу, jош теже спроводе, говори се о стварим коjе jе требало одавно урадити, али се у jавности истовремено стално оживљаваjу духови деведесетих.

Питање политичке позадине Ђинђићевог убиства до данас ниjе разjашњено, али то jе готово клише, jер ни друга политичка убиства немаjу правни и морални епилог.

У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог jе наведено и да jе то политичко убиство, да jе уперено против државе, да су у њему очествовали криминализовани део JСO и банда Душана Спасоjевића, а да политичка позадина убиства jош ниjе откривена.

Чланак БEOГРAД: 13 година од убиства Ђинђића Србиjа, невољно, на истом путу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Данас је 12 година од убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, на кога је атентат извршен испред улаза у зграду Владе Србије у Београду.

За убиство Ђинђића, који је био лидер Демократске странке /ДС/, правоснажно је на вишедеценијске казне затвора осуђено више припадника „земунског клана“ и „црвених беретки“, на челу са Звезданом Јовановићем као непосредним извршиоцем и Милорадом Улемеком Легијом.

Иако постоје индиције, политичка позадина атентата никада није откривена.

Зоран Ђинђић рођен је у Босанском Шамцу 1952. године. Био је српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне ДС, градоначелник Београда и премијер Србије од 2001. до 2003. године.

Ђинђића историја биљежи као првог демократски изабраног предсједника Владе Србије који је, након што је именован на ову функцију 2000. године, покренуо низ корјенитих економских, социјалних и политичких реформи.

Он је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије /ДОС/. Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.

Влада коју је формирао почела је сарадњу са Хашким трибуналом и током њеног мандата, у складу са међународним обавезама, ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је био бивши предсједник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у присуству више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци на улицама Београда било више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији „Сабља“, проведеној одмах након његовог убиства, ухапшен је атентатор, бивши помоћник команданта Јединице за специјалне операције /ЈСО/ /црвених беретки/ Звездан Јовановић, његови помагачи, као и већина припадника земунског и других криминалних група.

У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству Ђинђића, а први на листи окривљених Милорад Улемек Легија предао се српским властима 2. маја 2004. године, недуго послије избора Војислава Коштунице за премијера, а након 14 мјесеци скривања.

Суђење оптуженима за убиство Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду. Они су 23. маја 2007. оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

Амерички недјељник „Тајм“ је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Ђинђић је добитник угледне њемачке награде „Бамби“ за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације „Полак“ за допринос развоју демократије у Србији.

Аутор је низа научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дјела. Активно се бавио и политичком публицистиком.

Иза себе је оставио двоје дјеце, а Ђинђићева супруга Ружица данас води Фондацију „Др Зоран Ђинђић“.

Чланак СЈЕЋАЊЕ: Данас је 12 година од убиства премијера Зорана Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Јевтић, Фото: Ројтерс/ И. Милутиновић

Атмосфера која се ствара у јавности слична је атмосфери линча из 2003. године, кад је убијен премијер Зоран Ђинђић, закључује стручна јавност.

Тврдње министра одбране Братислава Гашића да је премијер Александар Вучић најугроженија особа у Србији и да опозиција ствара атмосферу као пред убиство Ðинђића, како кажу, треба схватити озбиљно.

Марко Ницовић, полицијски стручњак, каже да се у јавности ствара атмосфера линча, а да опозиција само подгрева температуру.

– Нисмо далеко од ситуације из 2003. и надам се да безбедносне службе сваку претњу и сазнања узимају озбиљно и да ништа не препуштају случају – каже Ницовић, док Зоран Драгишић, стручњак за безбедност, подсећа да ако министар одбране износи такве узнемирујуће тврдње, он очигледно располаже неким обавештајним сазнањима.

– Такве изјаве никад не треба узимати олако, нарочито због наше мрачне блиске прошлости и убиства премијера. Очигледно је да многе интересне групе и лобији не одобравају оно што је премијер започео – нагласио је он.

И Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику слаже се да је премијер, због положаја, сигурно најугроженија личност.

– Надам се да Гашић такве тврдње није изнео у жару политичке борбе, јер би то могло да буде опасно. У сваком случају, због свега што се у последње време дешавало, службе безбедности све информације треба озбиљно да узму у разматрање – нагласио је Петровић.

Председник Градског одбора СНС Нови Сад Милош Вучевић затражио је јуче да се хитно одржи седница Председништва СНС и ГО странке због оркестрираних напада на премијера и Владу.

– Предложићу члановима Председништва да се организује скуп који ће недвосмислено показати да ли су грађани Србије за политику Александра Вучића и политику модерне, пристојне, суверене Србије, или желе да њиховим животима управљају својим лажима разни Пајтићи, Јанковићи и Кандићке – нагласио је Вучевић.

Чланак ОЦЕНА ЈАВНОСТИ: Нисмо далеко од атмосфере пред убиство Ђинђића се појављује прво на ИСКРА.