Фото: Спутњик, AP Photo/ Darko Vojinovic

Бившем шефу српске жандармериjе Братиславу Дикићу позлило jе након саслушања у Вишем суду у Подгорици, након чега му jе указана медицинска помоћ у Ургентном блоку KЧГ, пренеле су подгоричке „Виjести“.

Kако се наводи, судиjа за истрагу Вишег суда у Подгорици одредио jе до 30 дана притвора осумњиченима за организовање криминалне организациjе и кривично дело тероризам у покушаjу.

Притвор jе, осим Дикићу, одређен Христини Kрстић, Бранки Mилић, Драгану Mаксићу, Mилану Душићи, Србољубу Ђорђевићу, Aлександру Чуровићу (33), Aлександру Aлексићу (42), Синиши Ћетковићу (37), Mилошу Aћимовићу (26), Ивици Mатићу (36), Перици Aндрићу (39) и Ђ.M., преносе Виjести.

Дикића тужилаштво сумњичи да jе са Aлександром Синђелићем вођа криминалне групе, коjа jе припремала терористичке нападе на институциjе, убиjање цивила и хапшење премиjера Mила Ђукановића. Синђелић jе избегао хапшење и полициjа за њим трага.

Из тужилаштва jе раниjе саопштено да су Дикић и Синђелић почетком октобра у Србиjи и Црноj Гори формирали криминалну организациjу, с циљем утицаjа на законодавну и извршну власт у Црноj Гори.

Чланак ЦРНА ГОРА: Дикићу позлило, притвор до 30 дана за 14 држављана Србиjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Ништа није важније од здравља детета, то ће доказати и потврдити сваки родитељ. Али, чега смо све спремни да се одрекнемо због здравља туђе деце? Прослављени ватерполиста Александар Шапић показао је да је спреман да се одрекне свих признања које је у каријери стекао.

Гостујући у дневнику РТС-а, Шапић је нагласио да ће сви трофеји бити дати на аукцију, као и да ће сав новац сакупљен са аукције равноправно бити распоређен за децу „Хуманитарне фондације Нови Београд“, којих је тренутно око шездесет.

Објашњавајући да ли постоји нека медаља од које је било најтеже да се одвоји, бивши ватерполиста истиче да док се бавио спортом свака утакмица му је била битна, као и свака медаља.

„Са једне стране било је тешко, али са друге није, јер знам где су медаље отишле. Једном су победиле кад су освојене, сада поново побеђују, јер помажу некоме“, истиче Шапић.

Такође, председник „Хуманитарне фондације Нови Београд“ наводи да „од када се упознао са судбином тих људи којима је помоћ неопходна, схватио је да ништа није важније од људског живота“.

Бивши ватерполиста истиче да се већ јављају заинтересовани за куповину трофеја.

„Надам се да ће ова акција добити на масовности“, наводи Шапић.

До сада је „Хуманитарна фонација Нови Београд“ сакупила 1.200.000 динара помоћи, а његов потез је само доказ да је дао најбоље од себе, као и да људски живот је изнад победа и изнад свега.

Тренутно, ова фондација има 110 људи који чекају помоћ, од тога 60 су деца.

Одговарајући на питање на који начин његова фондација избегава замке нетранспарентности, Шапић напомиње да хуманитарни посао мора да буде најчистији, као и да се на сајту фондације може проверити сваки динар који је уплаћен.

„Ми смо као један излог и у то се можете уверити. Много људи нам је указало поверење зато што новац могу да прате, да буду сигурни да ће новац завршити где треба“, објашњава Шапић.

Такође, директор „Хуманитарне фондације Нови Београд“ напомиње да корисници помоћи ове фонације не долазе физички у контакт са новцем, већ се он директно прослеђује установама у којима је потребно лечење.

„То је једини начин да се врати поверење у хуманитарни рад“, закључује Шапић.

Чланак ХУМАНИ ГЕСТ ПРОСЛАВЉЕНОГ ВАТЕРПОЛИСТЕ: „Живот деце битнији од медаља и победа“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Здравствено стање лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ /СДП/ Оливера Ивановића се компликује и он је у веома лошем стању, рекла је данас Срни замјеник предсједника СДП-а Ксенија Божовић.

„Ивановић је, како су нам љекари пренели, у веома лошем физичком и психичком стању. Осетне су посљедице штрајка глађу. Он је исцрпљен и толико лоше да нема снаге да иоле дуже комуницира“, навела је Божовићева.

Она је рекла да је данас редован дан за посјете болесницима и да очекује да ће косовска полиција која обезбјеђује болесничку собу у којој је смјештен Ивановић дозволити породици, родбини и партијским колегама да га посјете.

„Очекујемо дозволу да га посјетимо како бисмо га додатно убиједили да одустане од штрајка глађу“, рекла је Божовићева.

На молбу породице и партијских колега данас би Ивановића, који је прије 13 дана почео штрајк глађу, требало да посјети и неко од високих представника Рашко-призренске епархије.

Божовићева каже да је Ивановић разочаран, бијесан и на себе и на све око себе јер је схватио да су били бесмислени сви његови напори да сарадњом са међународним и домаћим институцијама издејствује примјену закона и успостављање владавине права на цијелој територији.

„Постао је жртва сопствене идеје, сопственог политичког дјеловања јер је очигледно да су се његове идеје о успостављању владавине права распале, као и његово уверење да сви грађани Косова морају бити једнаки пред законом“, рекла је Божовићева.

Ивановић већ два дана прима инфузионе растворе и само течну храну, топле супе, а одбија да користи било коју храну у чврстом стању.

Он је ухапшен 26. јануара прошле године, од када се налази у притвору под оптужбом да је починио више кривичних дјела.

Нова сједница судског вијећа, послије одлуке Апелационог суда којом је поништено рјешење о продужењу притвора до 6. октобра, требало би да буде одржана најкасније до сљедећег уторка, пошто Ивановићу 26. августа истиче претходно рјешење о двомјесечном продужењу притвора.

Чланак ПОСЉЕДИЦЕ ШТРАЈКА ГЛАЂУ: Оливер Ивановић у веома лошем психичком и физичком стању се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Изненадна смрт генерала Мила Мркшића поново је у први план ставила питање о условима у којима бораве притвореници Хашког трибунала у Схевенингену али и о условима у којима издржавају казне широм Европе.

Од осморице Срба који су изненада преминули након одласка у Хашки трибунал, чак за четворицу је као узрок смрти утврђен карцином. Са овом опаком болешћу још се боре и Војислав Шешељ и Горан Хаџић. Свима им је заједничко то да су дуже вријеме провели иза решетака схевенингенског притвора

Здравствено стање притвореника Хашког трибунала је строго чувана тајна. Трибунал је забранио и да се прича о томе. Према Правилнику о притвору, особа која долази у посјету обавезује се да неће објелоданити ниједну информацију до које дође током посјете, укључујући и здравствено стање притвореника. Син генерала Ратка Младића у неколико наврата је потписивао овај документ.

– Ја као члан породице могу то да говорим. Значи мени не може то нико да забрани. И ја то говорим. Али остали, остали који су га посетили су потписали фактички да не смеју да причају о томе, рекао је Дарко Младић, син генерала Ратка Младића.

Такво понашање Трибунала изазива додатну сумњу, кажу у Борачкој организацији Републике Српске.

– Значи све је то прекривено некаквим велом тајновитости, заштите некаквих података, података о здрављу. И ево, просто број, оволики број смртних исхода тјера нас на размишљање о чему се ради, истакао је Миломир Савчић, предсједник БОРС-а.

И Миле Мркшић је у притвору у Схевенингену провео 10 година, прије него што је премјештен у португалски затвор. 13 Срба с правоснажним пресудама казне издржава у затворима у девет земаља Европе.

Највише их је у Естонији, тројица, по двојица у Данској и Финској те по један у Норвешкој, Њемачкој, Белгији, Француској, Италији и Пољској гдје се налази генерал Радислав Крстић након што су га у затвору у Енглеској два пута покушали убити. Шесторо осуђених Срба је издржало казне.

– Знам да су најтежи услови у Естонији, тамо гдје се налазе генерал Милошевић, Мартић, Милан Лукић. Тешко породице одлазе у посјету. Није то много боље ни у осталим затворима, додао је Савчић.

У посебно тешком положају налазе се Срби, осуђени за ратни злочин, који казне издржавају у затворима у Федерацији БиХ, кажу у БОРС-у и додају да од управа затвора не могу чак ни да добију податак колико је таквих затвореника.

– Поготово у Зеници и Бихаћу, то је страшно шта се дешава у тим казнено-поправним домовима, које су то тортуре и малтретирања Срба, нагласио је Душко Милетић, предсједник Предсједиштва БОРС-а.

За више од двије деценије постојања, Хашки трибунал је оптужио 161 особу, од тога чак 110 Срба. 62 Србина су правоснажно или неправоснажно осуђена на 974 године затвора плус пет доживотних робија. Трибунал је тако створио потпуно нову дефиницију пресумпције невиности, која сада може да гласи да је свако невин док се не докаже да је Србин.

Чланак ХАГ ЗАБРАНИО ДА СЕ ГОВОРИ О ТОМЕ: Здравствено стање хашких оптуженика строго чувана тајна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Здравствено стање предсједника Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливера Ивановића, који већ пети дан штрајкује глађу у затвору, погоршава се, изјавила је замјеник предсједника СДП-а Ксенија Божовић.

Она је рекла да СДП нема никакву другу информацију, те нагласила да су Ивановићеви пријатељи и породица огорчени поступањем суда и званичника ЕУЛЕКС-а, који „просто ћуте и праве се луди“.

„Посебно нема информације о томе да ли ће суд прихватити жалбу одбране на судску одлуку о продужењу притвора до 6. октобра“, каже Божовићева.

Грађанска иницијатива СДП најавила је да ће упутити званичне позиве свим представницима Срба на Косову да се прикључе протесту и подршци Ивановићу у настојању да издејствује одлуку о одбрани са слободе.

Званичне позиве ће, како наводе, упутити током дана, најкасније сутра ујутру, свим представницима Срба, градоначелницима, министрима и замјенику премијера самопроглашеног Косова да се прикључе протесту и подршци предсједнику СДП-а Ивановићу, који у затвору штрајкује глађу.

У СДП-у истичу да су посебно разочарани односом представника Срба у институцијама самопроглашеног Косова, који су прво дали подршку Ивановићу да штрајком глађу стигне до правде, а јуче се нису појавили на протесту испред зграде Еулекса у Приштини.

Оливер Ивановић ухапшен је 27. јануара прошле године и од тада се налази у притвору под оптужбом за наводне ратне злочине.

На суђењу Ивановићу, које је почело 18. децембра прошле године, саслушано је више од тридесет свједока оптужнице од којих ниједан није потврдио наводе оптужнице за било које кривично дјело.

Ивановић штрајкује глађу у затвору у Косовској Митровици и захтијева да му буде омогућена одбрана са слободе, а на то се одлучио, пошто му је Еулексово судско вијеће Основног суда у Косовској Митровици продужило притвор до 6. октобра.

Више стотина грађана Косовске Митровице затражило је јуче са протеста испред сједишта Еулекса у Приштини да Ивановићу одмах буде омогућена одбрана са слободе.

Чланак ЕУЛЕКС ЋУТИ: Погоршава се здравствено стање Оливера Ивановића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Здравствено стање Оливера Ивановића, који је започео штрајк глађу због одлуке Еулекса да му продужи притвор на два месеца, угрожено је. Ксенија Божовић, његова супруга и потпредседница Грађанске иницијативе СДП, каже да је он већ смршао килограм и по, и да ће по проценама лекара на овај начин моћи да издржи само још пет дана.

За данас су испред просторија Еулекса у Косовској Митровици и седишта ове мисије у Приштини заказани протести грађана у знак подршке Ивановићу:

– Желимо да покажемо наше неслагање са неправдом коју спроводи Еулекс, не смао према Ивановићу, већ и према свим осталим Србима који су притворени по истој оптужници. Осим Срба са подручја читавог Космета, за долазак на протесте јављају нам се и Бошњаци.

Божовић напомиње да је Ивановић током протеклих 19 месеци испоштовао сваку одлуку коју му је наметнуло правосуђе Еулекса и на крају је најтежим путем, штрајком глађу, одлучио да се бори за своја права. Протестима ће присуствовати и представници „Српске листе“:

– Један од приоритета политичког деловања Срба на КиМ био је и остаје владавина права и закона јер српски народ зна шта значи бити обесправљен и лажно оптужен од стране сведока који су све осим веродостојни – каже за „Новости“ Александар Јаблановић, председник „Српске листе“.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић каже да Срби са КиМ треба да се окупе и донесу јединствен став о Ивановићу, јер је очигледно да процес против лидера СДП превазилази уобичајени правни поступак и да је пун неправилности.

Чланак ПЕТИ ДАН ШТРАЈКА ГЛАЂУ: Ивановићу угрожено здравље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца.

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

Фото: Политика

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Чланак ИМА ЖИВОТА И НА СЕЛУ: Живимо у изобиљу, а то не видимо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир/ Д. Дервишагић

Војин Ћетковић и Слобода Мићаловић одлучили су да производе органску храну на свом имању у Чортановцима, где се ускоро селе да живе са својим петогодишњим близнакињама Вером и Милом.

Глумачки пар који је решио да се скући ван Београда, планира да се на обали Дунава потпуно прилагоди сеоским условима живота. Наиме, они ће у свом дворишту узгајати органско воће и поврће.

– Војин и Слобода баш воде рачуна о свом здрављу и здрављу своје деце и због тога им је исхрана врло важна. Они су до сада животне намирнице пазарили на пијаци код сељака чије воће и поврће није прскано разним хемикалијама. С обзиром на то да Војину није страно то да засади неку биљку, одлучио је да у својој башти узгаја домаћи парадајз, лук, кромпир, шаргарепу, целер, грашак, краставац, али и јагоде, зелену салату, разне зачине, грожђе и јабуке – прича наш извор.

Будући да је Ћетковић веома посвећен очувању животне средине, он је, како каже, пажљиво бирао материјале за градњу своје куће.

– Најважнија ми је срећа моје деце, а и за нас одрасле може да се организује право уживање. Око куће има места за роштиљање, неки котлић или сач, а ја волим да кувам. Уз то сам и риболовац, а Дунав ми је близу. То је одувек био мој сан, али највише сам то урадио због наших ћерки. Првенствено због здравијег ваздуха, а онда и због тога што у Београду немају двориште. Хоћу да на селу проводе своје детињство – испричао је глумац у једној емисији.

Чланак ЗДРАВА ИСХРАНА: Слобода и Војин производе органску храну на селу! се појављује прво на ИСКРА.