Фото: РТРС

Адвокат Зденко Томановић, који је пред Хашким трибуналом бранио бившег предсједника СР Југославије Слободана Милошевића, оцијенио је да ниједан од задатака због којих је Трибунал основан није испуњен.

Он је, поводом чињенице да Трибунал званично завршава свој рад 19. децембра ове године, истакао да тај суд није допринио суочавању са прошлошћу, нити успостављању сарадње и повјерења у региону.

„Напротив, од почетка рада продубљује неспоразуме. Ни жртве нису добиле сатисфакцију. А на крају Трибунал није светској јавности послао поруку како би требало да изгледа међународна правда“, рекао је он за „Вечерње новости“.

Адвокат Ратка Младића Бранко Лукић сматра да Трибунал није тежио да утврди истину.

„Настојао је да осуди и оптужи, односно да победи у утакмици у којој су највећи губитници Срби, јер их је највише оптужено и осуђено“, рекао је Лукић.

Хашки трибунал основале су УН 1993. године да пресуди актерима сукоба на Балкану.

Током рада тог суда оптужено је 161 лице од којих је више од половине Срба.

Када се саберу казне затвора Србима је „припало“ више од хиљаду година робије.

Тамо је умро Слободан Милошевић, не дочекавши крај процеса, а у притворским јединицама умрла су још четири Србина.

Чланак ТОМАНОВИЋ: Није испуњен ни један циљ због којих је Трибунал основан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pecat.co.rs

Угледни београдски адвокат Зденко Томановић упозорио је да је предложено кажњавање преиспитивања постојања геноцида у измјенама Кривичног закона Србије у ствари противуставна забрана слободе изражавања и поништавање права на критичку мисао и на друштвено преиспитивање.

„Ово је једна медиокритетска догма која забрањује преиспитивање истине, јер право сваког човека је не само да слободно мисли, већ и да доведе у питање такозвану општеприхваћену наметнуту или догматичку истину“, рекао је Томановић Срни.

Он је додао да аргумент које је у овом случају навело Министарство правде – да је то европска обавеза – није тачан.

„Та оквирна одлука Европског савета није обавезна и нема директну примену, и нема штетну последицу чак ни за чланице ЕУ, а Србија то још није“, напоменуо је Томановић.

Он је истакао да европски стандард није забрана преиспитивања геноцида, већ је европски стандард забрана величања Холокауста.

Говорећи у том погледу о саслушавању у БиХ предсједника Републике Српске Милорада Додика због његове изјаве да „није спорно да се у Сребреници десио велики злочин, али никада неће пристати на тезу да се у том граду догодио геноцид“, Томановић је истакао да чак и европска судска пракса напушта забрану преиспитивања геноцида.

„Наиме, 17. децембра 2013. године у одлуци Европског суда за људска права је констатовано да је повреда права на слободу говора била кад је у Швајцарској осуђен један турски политичар /Догу Перинчек/, који је јавно негирао геноцид над Јерменима. Он је био осуђен у Швајцарској, али је Европски суд за људска права рекао да је то повреда права на слободу говора“, напоменуо је Томановић.

Он је упозорио да се не може никоме ускратити, ни историчарима, студентима, ни истраживачима, ни радозналцима, људима који учествују у јавним дебатама или врше јавне функције – њихово право да другачије мисле и да доведу у питање истину коју је чак и неки суд утврдио да је истина.

„То је једноставно њихово неспорно право“, нагласио је Томановић.

На питање да ли би се, имајући у виду све то, онда могло рећи да све ово има политичку позадину, угледни адвокат напомиње да је основни проблем ових кривичних дјела управо политичност тих кривичних дјела.

„Најбољи пример за то су постсовјетске земље, које су чак уз постојећа кривична дела забране негирања Холокауста додале и забрану негирања злочина почињених од комуниста и тоталитарних власти. Тиме су се на потпуно исти ниво ставили нацистичка деловања и тоталитарни режими у којима су они живели“, навео је Томановић.

Он је подсјетио да је, насупрот томе, у Енглеској, САД, скандинавским земљама врло јасно речено да власт не може да арбитрира историју и акценат је стављен на слободу друштвене дискусије, те да у тим земљама није забрањено преиспитивање чак ни Холокауста.

„Свака држава која је у стању да вам наметне шта не смете да кажете, шта не смете да испитујете или око чега не смете да се јавно замислите – та држава ће сутра да вам диктира шта морате да кажете и шта морате да мислите“, упозорио је Томановић.

Чланак АДВОКАТ ЗДЕНКО ТОМАНОВИЋ: Није европски стандард забрана преиспитивања геноцида се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Адвокат Зденко Томановић сматра да наредба Тужилаштва БиХ да се изврши претрес објеката и рачуна које користи предсједник Републике Српске Милорад Додик, уколико је то тачно, представља административну сачекушу и знак да администрација жели да преузме улогу бирачког тијела Српске.

„Уколико је то тачно, мени то личи на одређену административну сачекушу. Значење те сачекуше увек одређује контекст у којем се она спроводи, лице према којем се спроводи“, изјавио је адвокат Томановић за нашу Телевизију.

Ријеч је о томе, каже Томановић, да администрација, која је увијек вођена политичких усмјерењем, жели да преузме улогу бирачког тијела Републике Српске и директно утиче на обликовање и јавног мњења и грађана Српске.

„На основу информацијама којима располажем, ја то у овом тренутку видим као административну сачекушу“, рекао је Томановић.

Чланак ТОМАНОВИЋ: Наредба Тужилаштва БиХ – административна сачекуша се појављује прво на ИСКРА.

Апелациони суд у Београду је пресудама од од 20. и 16. јануара ове године оцијенио да су „Е-новине“ њихов новинар Петар Луковић повриједиле част и углед редитеља Емира Кустурице и обавезао их да му исплате 396.800 динара /око 3.200 евра/ одштете – саопштило је Удружење новинара Србије /УНС/.

Суд је наложиo исплату овог новчаног износа Кустурици због претрпљених душевних болова и повреде угледа и части, док се Луковићу налаже да пресуде без коментара и одлагања објави у „Е-новинама”.

Емир Кустурица и адвокат Зденко Томановић, чија је канцеларија заступала Кустурицу у овим поступцима, сав новац од пресуда поклониће установи социјалне заштите која збрињава особе са умереним, тежим и тешким обликом ометености – Дому за децу и омладину ометену у развоју “Сремчица”.

Апелациони суд потврдио је пресуде Вишег суда у Београду и оцијенио да су Петар Луковић и „Е-новине” одговорни због објављивања неистинитих информација о Емиру Кустурици преузетих са сајта „Пешчаник” и portal.ba у јануару и фебруару 2011. године.

Кустурица је прву тужбу против „Е-новина“ поднио због објављивања текста преузетог са сајта Пешчаник 15. јануара. 2011. године под насловом „Новогодишња бајка за убице”, аутора Зорана Јанића и Мирослава Бојчића.

У овом тексту, о Кустурици су изнесене најтеже оптужбе, а да за то није наведен ниједан доказ, при чему је редитељ оптужен да је био „главни човјек за везу са Србијом, особа за контакт, нераздвојни пријатељ” осуђеном плаћеном убици Веселину Вукотићу, за којим је била расписана Интерполова потјерница.

У овом тексту наведене су недоказане и недоказиве тврдње да је Кустурица био курир између Службе државне безбједности Србије /њеног некадашњег шефа Јовице Станишића/ и Вукотића, преносећи Вукотићу поруке и новац.

Што се тиче ове двије пресуде Апелационог суда, Петар Луковић и портал „Е-новине“, обавезни су, пресудом Апелационог суда, да редитељу исплате 150.000 динара /око 1.200 евра/ на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и 88.600 динара /више од 700 евра/ на име трошкова парничног поступка.

УНС напомиње да је један од аутора спорног текста, Зоран Јанић, исте године у категорији онлајн медија добио Награду за истраживачко новинарство за серијал „Кабинет доктора Коштунице“ објављен на „Е-новинама“ које додјељују Независно удружење новинара Србије /НУНС/ и амбасада САД у Србији.

Другу тужбу против “Е-новина” Емир Кустурица поднио је због објављивања текста преузетог са сајта portal.ba, 15. фебруара. 2011. године – “Част и углед Емира К.” чији је аутор Нермин Ченгић.

У овом тексту, аутор је Кустурицу, уз псовке, назвао “омиљеним кловном апарата сусједне државе, умоболном сподобом, четником и фашистом”.

Због повреде части и угледа и проузроковања психичког бола, Петар Луковић и „Е-новине“ обавезни су да Емиру Кустурици солидарно исплате 100.000 динара /нешто више од 800 евра/, као и 58.200 динара /око 470 евра/ на име парничних трошкова.

И у једној и у другој пресуди Апелационог суда, наведено је да интерес јавности не може бити задовољен објављивањем неистинитих и непровјерених информација и преношењем туђих непроверених информација.

УНС напомиње да се позивањем на јавни интерес, медији не могу ослободити обавезе да се уздржавају од објављивања неистинитих, непотпуних или других информација које су законом забрањене те да се слобода информисања не може користити у циљу повреде достојанства и угледа лица на које се информација односи, закључак је суда.

Након што је Кустурица тужио „Е-новине“ због текста пренијетог из Пешчаника, Независно удружење новинара Србије /НУНС/ навело је да тужба представља „притисак на ’Е-новине’ и покушај гашења независног медија“.

Удружење новинара Србије тада је подржало Емира Кустурицу наводећи да а „Е-новине нису изнијеле никакве доказе за тешко оптужујуће тврдње, нису им навеле извор ни поријекло, а текст Јанића и Бојчића илустровале су потписом испод слике у којој се познати режисер назива „редитељем Службе'“.

УНС је у саопштењу навео да не може да подржи ни став НУНС-а да тужба Кустурице против Е-новина „угрожава слободу изражавања и независност медија“, јер слобода медија „није слобода изношења тешких а недоказаних оптужби, којим се грубо повређује достојанство личности, била то позната јавна личност или не“.

Чланак ПРЕСУДА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Е-новине и Петар Луковић повриједили част и углед Емира Кустурице! се појављује прво на ИСКРА.