(Спомен обиљежје у сребреничком селу Залазје) Фото: РТРС, СРНА

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, данас се обиљежава 25 година од страдања 69 српских цивила и војника који су убијени на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе, Залазје и братуначиким Биљача и Загони.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, 12. јула 1992. године, упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини, убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

Осим 69 погинулих, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих се 10 још воде као нестали, а њих седам су живи заробљени и још нису пронађени. Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније. За ове, као и за многе друге злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.

Програмом обиљежавања, за данас је након свете литургије у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, планирана посјета мјеста страдања и полагање цвијећа код спомен-обиљежја. Код споменика и костурнице у Залазју биће служен парастос за 69 Срба убијених на Петровдан 1992. године, као и за све остале српске војнике и цивиле из ове општине погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Тиме ће бити завршен програм традиционалне меморијално-хуманитарне и културно-спортске манифестације „Петровдански дани“, која се организује у знак сјећања на погинуле Србе. Организатор овог обиљежавања је Одбор за обиљежавање српског страдања Сребренице.

Чланак ЗАЛАЗЈЕ: Обиљежавање 25 година од страдања српских цивила и војника се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Изету Арифовићу, Суаду Смајловићу и Амиру Салиховићу за злочине против српског цивилног становништва, свједокиње Тужилаштва БиХ говориле су о убиству и нестанку браће и мужева у селу Залазје, на подручју општина Сребреница у јулу 1992. године.

Свједок Драгица Лазаревић испричала је да су њена два брата Бранко и Петко Симић нестали 12. јула 1992. године у селу Залазје, а да је исти дан погинуо њен супруг Момир Лазаревић.

Она је посвједочила да је о судбини браће сазнала од преживјелих Миломира Лазаревића и Милана Јеремића, који су се, како каже, извукли из Залазја.

„То је било два дана након што су се извукли. Дошла сам у болницу у Братунац, а они су дошли из Залазја и рекли су ми да је Момир погинуо и да су га нашли на улици мртвог“, рекла је Лазаревићева.

Она је испричала да су јој Миломир Лазаревић и Милан Јеремић пренијели да је „дошао Насер плавим камионом“.

„Они су били у поткровљу и чули су глас. Петко је био рањен у врат и Насер је рекао: `Превијте Перу`. Њих шесторицу су покупили у камион и одвезли. Од тада им се губи сваки траг“, посвједочила је Лазаревићева.

Она је рекла да је касније, када је дошла у Сребреницу 1995. године, од пријатеља сазнала да су јој браћа убијена, додајући да су њихова тијела пронађена 2010. године, а сахрањени су двије године касније, преноси Бирн.

„Тијело мужа сам добила након три дана у размјени. Могла сам га препознати само по гардероби. Био је црн као екран. Нисам могла вјеровати да леш онако може изгледати послије три дана. Не само он, још 14 њих је било у размјени“, навела је Лазаревићева.

Раденка Тубић је посвједочила да је њен супруг Миладин Тубић нестао 12. јула 1992. године у Залазју.

Она је навела да је о околностима нестанка сазнала од Милана Јеремића и извјесног Вељка, који су јој пренијели да је њен муж одведен жив према Сребреници.

„Мужа нисам видјела од 12. јула 1992. године, нити сам било шта сазнала о њему. Надала сам се размјени. Обавијестили су ме 2010. да су нађене кости и сахрањен је 2012. године“, навела је Тубићева.

Током укарсног испитивања свједокиње су потврдиле да су њихова браћа и мужеви били војно ангажовани у Залазју.

Бивши припадници такозване Армије БиХ Изет Арифовић, Суад Смајловић и Амир Салиховић оптужени су за убиства цивила српске националности почињена у јуну и јулу 1992. на подручју Сребренице и Бартунца.

Наставак суђења биће накнадно заказан.

Чланак СВЈЕДОЦИ О УБИСТВИМА СРБА У ЗАЛАЗЈУ: Драгици Лазаревић на Петровдан два брата нестала, супруг погинуо! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Данас се обиљежавају 24 године од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, у сребреничким селима Залазје, Сасе и братуначиким Биљача и Загони. Тада су нестала и 22 Србина.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, јаке муслиманске снаге из Сребренице, упале су у ова српска села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

Служењем парастоса убијеним и полагањем вијенаца на Спомен плочи на Залазју код Сребренице, обиљежава се годишњица страдања Срба овог краја које су припадници такозване Армије Републике БиХ убили у протеклом рату.

Само на Петровдан, прије тачно 24 године, муслиманске оружане формације из Сребренице убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазја и Биљаче. Напад је био мучки, убили су све што су стигли, неке људе су живе ухватили и одвели у сребреничке затворе-прича преживјели мјештанин.

На Залазју је убијен и измасакриран судија Слободан Илић. За његово убиство подигнута је оптужница против Насера Орића.
Карактеристика готово свих напада јесте то да су српска села паљена а мјештани убијани на највеће православне празнике.

Током рата у периоду од 1992. до 1995. године, на подручју општина Братунац, Сребреница и околине плански је уништено и запаљено више од 150 села. Побијено је више од 3.000 Срба.

Подсјетимо, Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске прошле суботе у Братунцу организовао је годишњицу страдања Срба у Подрињу, гдје нико од високих представника међународне заједнице није се одазвао позиву.

Породице и пријатељи посјетили су данас и друга српска стратишта, Загоне, Биљачу и Сасе, српска села која су такође, на данашњи дана нападнута и запаљена а гдје је такође убијено 69 Срба. 70 их је рањено, а 19 се још воде као нестали.

Након парастоса, вијенце на спомен-обељежје на Залазју положиће породице страдалих, пријатељи, представници институција и борачке организације.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА „КРВАВИ ПЕТРОВДАН“: Парастос настрадалим Србима на Залазју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прошле године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју је прије 73 године убијено 228 Срба, од којих 80 дјеце, а према незваничним подацима, убијено је више од 250 српских цивила за та два дана у Сребреници и околним селима.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих невиних жртава, а делегације Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен плоче чиме су обиљежене 73 године од њиховог убиства.

Парастос је служио сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила. Тада је убијена и породица једног стоматолога Јевреја и једног муслимана – предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је данас Милош Николић чији је дјед Јово са снајом Василијом и једном петочланом јеверејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.

Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, а према неким подацима и 107, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Николић прецизира да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

„Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо на различите начине“, прича Николић.

Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Николић је нагласио да се број и имена свих настрадалих 14. јуна 1943. године, на овом подручју, никада нису тачно утврдили, јер то није био интерес комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну за злочин који је починио.

Убијени су били бачени и дјелимично затрпани у јами на локацији у близини данашње полицијске станице одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Суђеске као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци и њихова имања су након рата на мистериозан начин запосјели и користили муслимани.

Данашњем парастосу присуствовао је и Цвијетин Максимовић чији је дјед Богдан једини из породице Максимовић преживио покољ на Залазју јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године.

„Апсурдно је, али је истинито, да се огњиште Максимовића није угасило захваљујући томе што је мој дјед био у заробљеништву“, каже Цвијетин.

Према његовим ријечима, у овој спомен костурници нису кости никавих имагинарних антифашиста, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.

Он је истакао да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика, одају им пошту и чувају успомену на њихово страдање да се никада не би заборавило и поновило.

Чланак ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Служен парастос српским жртвама усташких злочина у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Изет Арифовић звани Ћиза, Суад Смајловић звани Шошон и Амир Салиховић звани Аркан ухапшени су на подручју Тузле због сумње да су починили ратне злочине над Србима у Сребреници 1992. године.
Они су под истрагом да су као припадници снага такозване Армије БиХ поступали супротно одребама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Арифовић је осумњичен да је 12. јула 1992. убио једног од осам цивила српске националности који су се предали приликом напада на село Залазје.

Салиховића Тужилаштво терети да је преостале заробљенике одвезао у непознатом правцу након чега више нису виђени живи, да би након рата посмртни остаци неких од жртава били пронађени и ексхумирани, а за осталим посмртним остацима још се трага.

Арифовића Тужилаштво терети и да је убио два цивила српске националности које је извео из полицијске станице, док је Смајловић осумњичен да је пуцао у једну од жртава која је давала знакове живота.

Изет Арифовић осумњичен је и да је 21. јуна 1992. године, у мјесту Ратковићи, убио цивила српске националности Живана Продановића, који је раније предао оружје.

Смајловића Тужилаштво терети да је 12. јула 1992. године, на каросерији камиона, гдје су се налазила тијела убијених цивила српске националности, као и живи заробљеници, рафално пуцао из ватреног оружја по тијелима убијених.

Међу заробљеним цивилима српске националности налазили су се Бранко Симић, Петко Симић, Миодраг Ракић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Недељко Глигић, Марко Јеремић, Љубиша Глигорић и Драгомир Вујадиновић.

Осумњичени су под истрагом и терете се да су починили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва.

Након хапшења, полицијски службеници Агенције за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ осумњичене ће спровести тужиоцу, који ће их испитати и донијети одлуку о даљим активностима, наводи се у саопштењу Тужилаштва БиХ.

Чланак САРАЈЕВО: Ухапшени Изет Арифовић, Суад Смајловић и Амир Салиховић због сумње да су починили ратни злочин над Србима у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Суд БиХ ће се накнадно изјаснити о допуњеном приједлогу Тужилаштва БиХ за одређивање мјера забране ратном команданту муслиманских снага у Сребреници Насеру Орићу.

Орићеви адвокати Едина Решидагић и Лејла Човић затражили су данас да Суд одбаци захтјеве Тужилаштва БиХ, позивајући се на начело да не може бити суђено два пута за исто дјело, те навели да је Хашки трибунал ослободио Орића командне одговорности.

Тужилац Мирослав Јањић одбацио је наводе одбране да се Хашки трибунал изјаснио о догађајима у селу Залазје 8. јуна и 12. јула 1992. године, наглашавајући да су у пресуди таксативно наведена села за која је Орићу суђено, те да се Залазје помиње само у једној фусноти.

Образлажући наводе о постојању опасности од бјекства, тужилац је нагласио да је Орић изручен БиХ из екстрадиционог притвора. Он је рекао да допуњени захтјев тужилаштва подразумијева ограничење кретања Орића у Кантону Сарајеву и Зеничко-добојском кантону, затим обавезу редовног јављања Полицијској управи Центар, те одузимање путних исправа.

Судија Жељка Маринић је на крају данашњег рочишта истакла да ће се суд о захтјеву Тужилаштва изјаснити накнадно, не наводећи детаље.

Орић је 10. јуна ухапшен у Швајцарској према потјерници коју је за њим расписала Србија за злочине почињене над Србима на подручју Сребренице.

Он је у петак, 26. јуна, специјалним летом из Швајцарске стигао у Сарајево, гдје га је преузела Гранична полиција БиХ. Са сарајевског аеродрома, уз јаке мјере обезбјеђења, пребачен је у Тужилаштво БиХ. Потом је пуштен на слободу.

Чланак САРАЈЕВО: Да ли је Орићу у Хагу суђено за Залазје? се појављује прво на ИСКРА.