Фото: Танјуг

Истакнути француски режисер Жак Oдиjар, гост 9. „Kустендорфа“, коjем jе посвећен и програм „Ретроспектива великана“, изjавио jе данас да jе занимљиво добити Награду за будуће филмове, jер га то представља младим човеком коjи има целу будућност пред собом.

„Oбично, када добиjемо награде, то се односи на све што смо радили и урадили до сада, па се сами себи учинимо некако старим, а Награда за будуће филмове ме представља младим човеком коjи има целу будућност пред собом“, рекао jе Oдиjар у интервjуу Танјугу.

Говорећи о наградама, аутор филмова „Читаj ми са усана“, „Oткуцаj коjи jе моjе срце прескочило“, „Рђа и кост“, „Пророк“, „Дипан“, вишеструки добитник награде Цезар и лауреат прошлогодишње Златне палме, каже да jе потпуно другачиjи осећаj када се она добиjе у Лондону, Берлину, Венциjи или у Kану.

„Добити Златну палму у Kану значи међународно признање. Kан jе сам по себи место коjе представља светско тржиште и изузетно jе изражен комерциjални аспект. Tо значи да ће те филмове људи гледати широм света“, нагласио jе Oдиjар, прошлогодишни добитник тог престижног признања.

„Цезар или Бафта су награде коjе додељуjу академиjе, очеви у овоj уметности коjи вам одаjу признање, то jе велика част и jа сам врло осетљв на то. Част ми jе што се моjим делима баве такви људи и износе мишљења о ономе што сам урадио“, додао jе режисер.

Oн jе оценио и да се у Kану комерциjалне и симболичне награде, две потпуно другачиjе ствари, обjедињуjу.

„Mислим да jош нисам свестан шта за мене значи награда коjу сам добио у Kану. На неки начин она представља jедан велики породични портрет са тим великанима“, истакао jе славни режисер.

Tема коjа га опседа jе утицаj нових технологиjа на класичан филм и његова будућност, о чему, признаjе, могао би недељама да говори.

„Oвим фестивалом велики синеаста Eмир Kустурица показуjе да има поверења у будућност филма и онога што стварамо. Jа видим повезаност са историjом и са наслеђем, са оним што jе рађено до сада и оним што треба дати у смислу филма. Mлади људи до 30-35 година то разумеjу, повезани су са историjом филма. Већ млађи од њих део су револуциjе коjа jе настала са новим технологиjама и они више нису повезани толико са историjом филма“, констатовао jе Oдиjар, видевши у томе ирониjу „Kустендорфа“.

Oн сматра да млади аутори чине „други културолошки свет“.

„Eмир и jа смо генерациjа, када смо се одлучили да се бавимо филмом било jе jасно да ћемо преузети сво то филмско наследство из прошлости, да ћемо знати каква jе била историjа филма“, рекао jе Oдиjар.

Oн jе приметио да редитељи данас без знања о филму и историjи филма могу да праве филмове, а он jе, признаjе, због тога у чуду.

Tо jе, додао jе режисер, последица времена и он то не критикуjем, већ само анализира и каже да jе то тако.

„Oчигледно да jе раниjе постоjала повезаност са историjом филма, коjа више не постоjи“, истакао jе редитељ.

Oдиjар планира да његов следећи проjекат буде вестерн по роману „Tхе Систерс Бротхерс“ канадског аутора Патрика де Вита, са Џоном Си Раjлиjем у главноj улози, што ће бити његов први филм на енглеском jезику.

„Jа нисам луд за снимањем у Aмерици, ниjе да имам отпор према томе, али jа немам ту жељу, али имам жељу да снимам филм са америчким глумцима. Идеjа за оваj филм jе и настала из разговора са jедним америчким глумцем“, окрио jе Oдиjар.

Славни француски режисер jе синоћ одржао радионицу за студенте и младе ауторе, након што му jе Eрмир Kустурица уручио Награду за будуће филмове.

Чланак ОДИЈАР: Немам посебну жељу да снимам у САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Управо у тренутку када је Жак Одијар стигао на Мећавник, у препуној фестивалској дворани Кустендорфа трајала је пројекција његовог новог филма „Дипан“, приче о избеглицама из Шри Ланке који бежећи од грађанског рата живот настављају у Паризу. Филм је, констатовали су новинари у првом разговору са Одијаром, рађен у тренутку када избегличка криза у Европи ни изблиза није била толико актуелна као данас.

– Већ четири пет година бавим се проблемом избеглица, чини се да сам препознао шта ће бити актуелно. Као уметник стално се преиспитујем, сам себи постављам питање којим ћу се бавити у наредном филму, увек се питам које ћу метафоре користити касније, шта ће бити актуелно – рекао је Одијар, додајући да се после терористичких напада у Паризу – „не само као Француз, него као грађанин света осећа јако лоше, несигурно“.

„Мислим да уметност не може ту ништа да уради, то није улога уметности. Мој глас се чује исто колико и ваш”, рекао је Одијар новинарима.
После пројекција „Дипана“ Одијар је разговарао са публиком, испричао да је дуго времена желео да сними имигрантску причу.
Главног глумца је, каже, нашао у другом кругу кастинга.

– Када сам почео да радим са глумцем, намеравао сам да му објасним шта од њега очекујем, а глумац је то одбио, рекавши да је прича филма „његова животна прича“. Глумац је заиста био припадник Тамилских тигрова, и као остатак етничке заједнице којој припада, на почетку је био прилично сумњичав спрам филма, а на крају су били задовољни чињеницом да се неко бави њиховим проблемима – испричао је Одиијар. .

Говорећи о теми филма, режисер је рекао да је то „кобајаги породица“. Истакао је да се „љубав дешава због правог разлога, започиње као лаж, непријатељство, без љубави, а када мушкарац и жена открију да нешто деле – лаж постаје стварност.“

Чланак ЖАК ОДИЈАР НА КУСТЕНДОРФУ: После Париза, не само као Француз, него као грађанин света, осећам се јако лоше, несигурно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org, Слободан Пикула

Француском режисеру Жаку Одијару вечерас је у Дрвенграду уручена Награда за будуће филмове, уз кратак омаж приређен у биоскопу “Проклета авлија”, након чега је славни синеаста одржао одлично посећену радионицу за студенте и младе ауторе.

Уручујући Одијару награду, редитељ Емир Кустурица истакао је да је Одијар на истој линији борбе за ауторски филм као и фестивал “Кустендорф”.

Одијар је захвалио на награди, дирнут јединственим признањем, које је “специјално јер долази од Кустурице”.

“Видели смо много добрих филмова од овог човек. Узгред, чиме се бавиш ових дана”, упитао је Одијар Кустурицу.

“Сви овде волимо филм. Имам осећај да аутори комуницирају кроз своје филмове. Верујем да овде има највише студената. Надам се да ћете справити добре филмове”, рекао је Одијар након уручења награде.

Током радионице говорио је о свом филму “Дипан”, награђеном прошле године Златном палмом у Кану, о раду са натуршчицима, музици, политичким порукама својих остварења, римејцима које би волео да сними.

Идеју за “Дипан” добио је пре четири-пет година током снимања “Пророка” и желео је да сними нешто другачије, са глумцима који нису Французи, јер када погледа кроз прозор свог стана у Паризу, не види само белце.

Одлучио се за причу о некадашње војнику, младој жени и девојчици који се претварају да су породица, како би побегли из грађанског рата у Шри Ланки и завршавају у стамбеном блоку надомак Париза.

“Питао сам се како ћу снимати са њима када не говорим тамилски, али сам схватио да није потрено да их разумем да бих снимио филм. Требало је само да им верујем, да верујем њиховом погледу”, рекао је Одијар, додавши да му је главни “глумац” у једним тренутку рекао да је “прича филма заправо прича његовог живота”.

Заједница из Шри Ланке која живи у Паризу је на почетку била неповерљива према Одијару и филму, али заправо су касније били захвални што је испричао њихову причу.

Одијар је рекао да воли филмове у којима тишина говори више од речи, када човек и жена комуницирају без речи.

На питање ком жанру припада “Дипан”, Одијар је одговорио да не зна.

“Као гледалац могу да препознам какав ће филм бити, па онда променим реплике и направим од њих нешто друго. Играо сам се са жанром, филм почиње као ратни, онда се претвара у документарни филм о имигрантима, па у гето филм, а затим постаје љубавна прича”, објаснио је Одијар.

Режисер каже да када почиње рад на филму, не креће од социјалних и политичких елемента, јер они не дају форму, потребно му је нешто реално, као сценариста размишља првенствено о типу јунака, а затим и томе шта ће њега направити јунаком у очима гледаоца.

Одијар је рекао и да би волео да сними римејк филмова “Фингер” и “Хонеyмоон Киллерс”, додавши да у САД раде римејк његовог остварења “Пророк”, али да га то не занима.

Чланак ЖАКУ ОДИЈАРУ НА КУСТЕНДОРФУ „НАГРАДА ЗА БУДУЋЕ ФИЛМОВЕ“: „Ово признање за мене је спeцијално јер долази од Кустурице“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Три Златне палме у једној вечери на Мећавнику! Две Емира Кустурице и једна Жака Одијара!

Добитник Златне палме 2015. године за најбољи филм Канског фестивала, француски режисер Жак Одијар стигао је вечерас на Мећавник, где је одмах затим приказан његов у Кану награђени филм „Дипан“. После пројекције Одијар је  студентима филма одржао радионицу на којој је говорио о свом филмском стваралаштву.

Одијара је на тргу испред испред цркве Светог Саве на Мећавнику дочекао домаћин Кустендорфа Емир Кустурица. Као и друге госте, уз хлеб, со и медовачу.

– Ово место је као магнет, привлачи Златне палме, и, оне су се овде вечерас сјатиле – рекао је Одијар новинарима, коментаришући чињеницу да су  се у сред Србије, у месту за које би се могло рећи да је нигде, среле три канске Златне палме.

Фото: З. Шапоњић

Који од својих филмова сматра најбољим, питали су још новинари француског режисера.

– Немам мишљење о својим филмовима, уствари, имам, док их правим, а када их завршим, они тада већ припадају другима – рекао је Одијар.

Спреман је каже за сва питања студената режије, филма, која ће добити током радионице и дружења на Мећавнику, па чак и ако студенти на њега баце неки камен.

Његов филм „Дипан“ који је прошле године победио у Кану, прављен је у време када избегличка криза у Европи није била ни из близа тако озбиљна као сада.

-Какво је моје мишљење у овом тешком тренутку? Као и ваше, као и свих људи. Лоше се осећам због свега – рекао је Одијар.

На Мећавник је вечерас стигла и француска глумица Мелани Лорон.

Фото: З. Шапоњић

Жак Одијар рођен је у Паризу 1952. године у породици филмских радника. Његов отац, Мишел Одијар, био је сценариста и режисер, а ујак продуцент. Жак Одијар испрва није желео да буде део филмског света и одлучио се за студије књижевности и филозофије на Сорбони. Прва искустава са филмом стекао је радећи као асистент монтажера на филму Романа Поланског Станар (1976) и адаптирајући савремене француске романе за позориште и филм.

Тако настаје сценариo за филм Професионалац (1982) Жоржа Лотнера,који је Одијар написао заједно са својим оцем. Заједно су написали и сценарио за Смртоносно коло (1983), запажени трилер Клода Милера.

Као режисер, дебитовао је филмом Погледајте како падају на дно (1994). У тој специфичној мешавини роуд и ноар филма главне улоге играју Матју Касовиц, Жан Луј Третињан и Жан Јан. Филм је освојио три награде Цезар, укључујући ону за најбољи дебитантски филм.

Фото: З. Шапоњић

Касовиц и Третињан играли су насловну улогу и у другом филму Жака Одијара. Дискретни херој (1996) је провокативно преиспитивање мита о Де Голу и француском Покрету отпора за време нацистичке окупације. За овај филм Одијар је на Канском фестивалу добио награду за најбољи сценарио. Читај ми са усана (1998) говори о усамљености и скрајнутости у друштву, а у средишту пажње је однос глувонеме жене и бившег робијаша. Добио је три награде Цезар, за најбољи сценарио, најбољу глумицу (Емануел Девос) и најбољи звук.

Следећи филм Жака Одијара Откуцај који је моје срце прескочило (2005) римејк је филма Прсти (1978) Џејмса Тобака. Протагониста филма је младић растрзан између света музике којем припада његова мајка и прљавог посла са некретнинама у који га је увео отац. Филм је добио награде Цезар у осам категорија, између осталог за најбољи филм, режију, оригинални сценарио и фотографију, али и друге значајне међународне награде.

Фото: З. Шапоњић

Пророк (2009), који прати успон младог, неписменог Арапина у суровом затворском окружењу добио је Цезар награде у девет категорија, Велику награду жирија на Канском фестивалу и бројне престижне међународне награде. По речима редитеља, ова драма из затворског живота није замишљена као друштвена критика, већ као „покушај да се направе сликовне представе за људе који их немају, за француске Арапе.“

Наредни Одијаров филм Рђа и кост (2012), о љубавној вези између самохраног оца и жене која дресира орке – китове убице, не потпада под жанровске стереотипе и без патетике и моралисања говори о необичним животним одлукама протагониста.

Најновији филм Жака Одијара, Дипан (2015), награђен је Златном палмом на прошлогодишњем филмском фестивалу у Кану.

Чланак ЖАК ОДИЈАР СТИГАО НА КУСТЕНДОРФ: Три Златне палме у једној вечери на Мећавнику! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

За најбоље остварење 68. Канског фестивала проглашен филм Жака Одијара „Dheepan“, а награда „Гран при“ припала је филму „Саулов син“ мађарског дебитанта Ласла Немеша.

„Хвала пуно. Веома сам дирнут. Знао сам да ћете ми направити нешто“, изјавио је Одијар примајући награду.

Он је захвалио својој екипи и продуцентима.

Филм „Убица“, тајванског редитеља Хуа Хсиао-Хсјена, добитник је награде за режију, а награда за сценарио припала је филму „Кроник“ мексичког редитеља Мишела Франка.

Почасна „Златна палма“ за животно дјело додијељена је ветерану Ањес Варди, која је /послије Клинта Иствуда, Бернарда Бертолучија, Вудија Алена/ прва жена са тим признањем.

Иако је овогодиша смотра у француском граду 68. фестивал по реду, „Златна палма“ ове године је додијељена 60. пут, јер је први пут уручена 1955. године.

Чланак КАН: Добитник Златне палме француски филм „Dheepan“ се појављује прво на ИСКРА.