<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Загађење Архиве - ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/tag/zagadjenje/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/tag/zagadjenje/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Mon, 18 Jan 2016 07:50:57 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.2</generator>
	<item>
		<title>ИЗВЕШТАЈ СЗО: Загађење ваздуха смртоносније од ХИВ-а и маларије заједно</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/izvestaj-szo-zagadjenje-vazduha-smrtonosnije-od-hiv-a-i-malarije-zajedno/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 18 Jan 2016 07:50:57 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Ваздух]]></category>
		<category><![CDATA[Загађење]]></category>
		<category><![CDATA[СЗО]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=41098</guid>

					<description><![CDATA[<p>Милиони људи широм света умиру због загађења ваздуха, наводе СЗО, УН, Европска агенција за животну средину и стручњаци. Најугроженији су Кина, Индија и Пакистан, али загађење расте и у осталим деловима света. Најновија истраживања указују да данас више људи умире од загађења него од ХИВ-а и маларије заједно. Само један од осам становника света живи...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/izvestaj-szo-zagadjenje-vazduha-smrtonosnije-od-hiv-a-i-malarije-zajedno/">ИЗВЕШТАЈ СЗО: Загађење ваздуха смртоносније од ХИВ-а и маларије заједно</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_41099" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-41099" class="size-vijest wp-image-41099" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/01/Kina-750x500.jpg" alt="Фото: РТС" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/01/Kina.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/01/Kina-300x200.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-41099" class="wp-caption-text">Фото: РТС</p></div>
<p>Милиони људи широм света умиру због загађења ваздуха, наводе СЗО, УН, Европска агенција за животну средину и стручњаци. Најугроженији су Кина, Индија и Пакистан, али загађење расте и у осталим деловима света. Најновија истраживања указују да данас више људи умире од загађења него од ХИВ-а и маларије заједно. Само један од осам становника света живи у месту које има препоручени ниво загађења. Због тога, светски лидери ће морати да се суоче са тим проблемом који већ сада утиче на доношење важних политичких одлука.</p>
<p>Светска здравствена организација издала је ново упозорење о смртоносним нивоима загађења ваздуха у неколико највећих градова на свету. СЗО тврди да низак квалитет ваздуха убија милионе људи и прети да преоптерети здравствене установе широм света.</p>
<p>Загађење ваздуха је узнапредовало од 2014. године у урбаним срединама а СЗО упозорава да је потребно хитно реаговати, што ће имати и финансијске импликације за владе широм света.</p>
<p>Последњи подаци из 2.000 градова широм света показују већи степен загађења у многим местима где је популација порасла. Велика подручја налазе се под облацима смога, што је резултат издувних гасова, отровних гасова из електрана, прашине и сагоревања дрвета.</p>
<p>Градови покривени отровним слојевима виде се и из међународне свемирске станице.</p>
<p>Прошле недеље је откривено и да је неколико улица у Лондону премашило годишњи ниво емисије нитроген-диоксида за само неколико дана у 2016. години.</p>
<p>&#8222;Имамо хитну ситуацију у многим земљама које се суочавају са загађењем. Ситуација је драматична, реч је о једном од највећих проблема са којима се свет суочава, и можемо платити велику цену у будућности&#8220;, наводи Мариа Неира из СЗО.</p>
<p>Истиче да загађење ваздуха узрокује хроничне болести које захтевају болничко лечење.</p>
<p>&#8222;Пре је било познато да загађење негативно утиче на упалу плућа и астму. Сада знамо да негативно утиче на крвоток, срце и да узрокује кардиоваскуларне болести. То су болести које захтевају хоспитализацију. Трошкови ће бити огромни&#8220;, упозорава Неира.</p>
<p>Прошле недеље је британски премијер Дејвид Камерон, чија се влада суочава са оптужбама да одуговлачи са решавањем проблема загађења, признао да ти проблеми утичу на неке од важних одлука, као што је проширење аеродрома &#8222;Хитроу&#8220;.</p>
<p>Када га је торијевка Тања Матијас упитала да обећа да неће бити проширења аеродрома док год је ниво азот-диоксида ризичан по здравље милиона људи, Камерон је рекао да се влада суочава са тим проблемом.</p>
<p>Камерон је после упозорења организација за заштиту животне средине одложио одлуку о проширењу аеродрома за најмање шест месеци. Извори из британске владе кажу да Камерон и остатак кабинета сада са много више пажње прилазе проблему загађења.</p>
<p>Како наводе Уједињене нације, 3,3 милиона превремених смртних случајева годишње узроковано је загађењем ваздуха. Три четвртине трагичних случајева изазвано је шлоговима и срчаним ударима.</p>
<p>Са скоро 1,4 смртних случајева годишње, Кина има највише жртава загађења. На другом месту је Индија са 645.000, а на трећем Пакистан са 111.000.</p>
<p>У Великој Британији, где према последњим подацима 29.000 људи умре од загађења ваздуха, Влада се суочава и са судским тужбама да одлажу решавање проблема загађења.</p>
<p>Невладина организација &#8222;ClientEarth&#8220;, која је лобирала за увођење нелегалних степена загађења у градовима, захтева судски поступак против Владе, јер је за мере које су предложене потребно много времена како би животна средина била здравија.</p>
<p>Према новом извештају Европске агенције за животну средину, загађење ваздуха изазвало је 430.000 смртних случајева у Европи. Наводи се да оно доводи до озбиљних болести, као што су болести срца, респираторни проблеми и канцер.</p>
<p>Како истиче агенција, ту су и озбиљни економски ефекти, као што су повећање медицинских трошкова и редуковање продуктивности.</p>
<p>Стручњаци упозоравају и да је загађење ваздуха важан фактор у промени климе.</p>
<p>&#8222;Загађење ваздуха је од фундаменталне важности. Знамо да у Кини много људи умире од загађења. И у Индији је лоша ситуација. Ово је дубок, дубок проблем&#8220;, наводи економиста Лорд Стерн.</p>
<p>Најновија научна истраживања објављена у новинама Nature, указују на то да загађење данас убија више људи него маларија и ХИВ заједно. У многим земљама, 10 пута више људи умире од загађења ваздуха него што страда у саобраћајним несрећама.</p>
<p>Судећи према СЗО, квалитет ваздуха се погоршава. У свету само један од осам људи живи у местима која имају препоручени ниво загађења.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/izvestaj-szo-zagadjenje-vazduha-smrtonosnije-od-hiv-a-i-malarije-zajedno/">ИЗВЕШТАЈ СЗО: Загађење ваздуха смртоносније од ХИВ-а и маларије заједно</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТЕШКО СЕ ДИШЕ: Највеће невоље с ваздухом имају Ужице, Ваљево и Лозница</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/tesko-se-dise-najvece-nevolje-s-vazduhom-imaju-uzice-valjevo-i-loznica/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 08 Oct 2015 06:47:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Ваздух]]></category>
		<category><![CDATA[Ваљево]]></category>
		<category><![CDATA[Загађење]]></category>
		<category><![CDATA[Лозница]]></category>
		<category><![CDATA[Ужице]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=29299</guid>

					<description><![CDATA[<p>У Србији је у последњих десетак година у области заштите животне средине донето безмало 40 закона. Што се тиче законодавства, дакле, не стојимо тако лоше. Међутим, стојимо лоше кад је у питању примена тих закона. Из њиховог непримењивања проистичу сви еколошки проблеми у којима се налазимо. А највећи такав данас у Србији јесу девастиране јавне...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/tesko-se-dise-najvece-nevolje-s-vazduhom-imaju-uzice-valjevo-i-loznica/">ТЕШКО СЕ ДИШЕ: Највеће невоље с ваздухом имају Ужице, Ваљево и Лозница</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_29300" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-29300" class="size-vijest wp-image-29300" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Uzice-750x577.jpg" alt="Фото: Политика" width="750" height="577" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Uzice.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Uzice-300x231.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-29300" class="wp-caption-text">Фото: Политика</p></div>
<p>У Србији је у последњих десетак година у области заштите животне средине донето безмало 40 закона. Што се тиче законодавства, дакле, не стојимо тако лоше. Међутим, стојимо лоше кад је у питању примена тих закона. Из њиховог непримењивања проистичу сви еколошки проблеми у којима се налазимо. А највећи такав данас у Србији јесу девастиране јавне површине. Наше реке, језера, саобраћајнице, наша села су практично затрпани комуналним отпадом. Ту се праве извесни напреци, чине продори, али нису довољни.</p>
<p>Овим речима проф. др Бранимир Јованчићевић, декан Хемијског факултета у Београду, говорио је у Ужицу, свом завичају, о еколошким приликама код нас. Овде је одржан округли сто „Стање животне средине у ужичким школама”, с намером да просветари, вртићи, градске власти уз стручну помоћ Јованчићевића учине искорак у односу најмлађих Ужичана према животној средини. Да нови нараштаји у граду пуном еколошких проблема (невоље с водоснабдевањем, загађен ваздух зими и других) од малих ногу схватају значај екологије и здравог живљења.</p>
<p>Професор Јованчићевић је у свету признат стручњак у овој области. Хемичар по струци, у Немачкој је завршио постдокторске студије као Хумболтов стипендиста. Члан је научног одбора Европске асоцијације за хемију животне средине, сарађује са иностраним институцијама. Последњих шест година декан је Хемијског факултета у Београду. Бави се превасходно органском геохемијом, као и хемијом животне средине. Током јула боравио је у Јапану у оквиру једног пројекта и упознао се с високим еколошким стандардима заступљеним у тој земљи. Посвећен је, како каже, животној средини са жељом да наша држава, па и град Ужице буду здрави. Али стање у тој области код нас није добро.</p>
<p>– Кад говоримо о животној средини мисли се на квалитет воде, ваздуха и земљишта. Ужице је имало проблем с пијаћом водом, као последицу лошег односа према животној средини деценијама, и решава га према могућностима. Он, међутим, није само проблем Ужица. Овде се једино показао, али ни однос житеља других средина у Србији према водоакумулацијама није бољи – истиче Јованчићевић и наставља:</p>
<p>– Кад је у питању ваздух, највеће проблеме имају Ужице, Ваљево, Лозница и други котлински градови где је концентрација загађујућих супстанци зими екстремно висока. Постоје значајни проблеми и са квалитетом земљишта. Навешћу супротан пример: у Немачкој је и у сопственом дворишту строго забрањено прање аутомобила детерџентом, ризикујете да будете осуђени на затворску казну. И то због нарушавања односа азота и фосфора, који онда проузрокује поремећај еко-хемијских равнотежа.</p>
<p>Декан Хемијског факултета напомиње да је ужички искорак ка младима осмишљен да би се кренуло од основе, вртића и школа. А образовање на универзитетском нивоу треба да произведе стручњака о животној средини.</p>
<p>– Прво је можда значајније, али ни стручњака немамо довољно. Ако знамо да је 30 процената свих проблема које Србија има да би ушла у ЕУ из области животне средине, онда је јасно да је број стручњака за решавање тих проблема мали. Нису лоши студијски програми на нашим универзитетима, али не производе довољно стручњака за ову комплексну област.</p>
<p>По њему, добро је да Ужице буде покретач тих позитивних промена у Србији будући да је ово туристички крај.</p>
<p>– Имамо предлоге и идеје да бисмо позитивне резултате овде осетили већ до Нове године. С просветарима смо се договорили да се у кратким роковима предузимају конкретне активности у школама, вртићима, граду, да о постигнутим резултатима градску управу редовно извештавају – додао је.</p>
<p>Јованчићевић истиче пример Јапана, као земље која је по односу према животној средини данас сигурно прва у свету.</p>
<p>– У Јапану се 50 одсто свих школских програма у основним и средњим школама односи на животну средину, а половина на све остало. Од вртића па надаље деца се о њој образују, она живе с њом и схватају да им је најзначајније каква ће им бити животна средина. Немогуће је у било ком граду у Јапану видети папир на улици. Та свест, грађена вековима у земљи где на невеликој површини живи 130 милиона становника, кулминирала је у последње три-четири деценије.</p>
<p>За Србију је поређење с Јапаном у том погледу непримерено. – Ми треба да се упоредимо са земљама у окружењу. А ту смо при дну. Испред нас су не само Мађарска, Хрватска и Румунија већ и други: напредак су направиле Црна Гора и БиХ. Република Српска је у неупоредиво бољем стању од нас, не рачунајући неке друге аспекте загађења од НАТО бомбардовања – навео је у Ужицу декан Хемијског факултета.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/tesko-se-dise-najvece-nevolje-s-vazduhom-imaju-uzice-valjevo-i-loznica/">ТЕШКО СЕ ДИШЕ: Највеће невоље с ваздухом имају Ужице, Ваљево и Лозница</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПАРИЗ: Смог сакрио Ајфелову кулу</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/pariz-smog-sakrio-ajfelovu-kulu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 19 Mar 2015 07:06:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Загађење]]></category>
		<category><![CDATA[Париз]]></category>
		<category><![CDATA[Смог]]></category>
		<category><![CDATA[Француска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=7185</guid>

					<description><![CDATA[<p>Висок ниво загађености ваздуха на сјеверу Француске довео је до &#8222;нестанка&#8220; париске Ајфелове куле с видика пролазника због смога браон боје у њеној околини. Власти у Паризу зато су јутрос увеле ванредне мјере, којима се ограничава дужина вожње аутомобила на аутопутевима у околини Париза на 20 километара, јер је саобраћај један од главних узрока загађености...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/pariz-smog-sakrio-ajfelovu-kulu/">ПАРИЗ: Смог сакрио Ајфелову кулу</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_7187" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-7187" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Smog-u-Parizu-750x482.jpg" alt="Фото: РТРС/Бета/АП" width="750" height="482" class="size-vijest wp-image-7187" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Smog-u-Parizu.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Smog-u-Parizu-300x193.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-7187" class="wp-caption-text">Фото: РТРС/Бета/АП</p></div>
<p>Висок ниво загађености ваздуха на сјеверу Француске довео је до &#8222;нестанка&#8220; париске Ајфелове куле с видика пролазника због смога браон боје у њеној околини.</p>
<p>Власти у Паризу зато су јутрос увеле ванредне мјере, којима се ограничава дужина вожње аутомобила на аутопутевима у околини Париза на 20 километара, јер је саобраћај један од главних узрока загађености ваздуха у том граду.</p>
<p>Јуче су уведене и ванредне мјере, којима се сваком другом аутомобилу допушта улазак у француску престоницу, док је јавни превоз бесплатан.</p>
<p>У Паризу, ниво загађености ваздуха мјери се концентрацијом честица ПМ 10, које су пречника испод 10 микрона и до чијег развоја доводе саобраћајна возила, загријевање и тешка индустрија.</p>
<p>Најопасније честице су величине испод 2,5 микрона у пречнику јер могу да захвате плућа и крвни систем што доводи до канцерогених обољења, преноси АФП.</p>
<p>Безбједносна граница ПМ 10 износи 80 микрограма по метру кубном ваздуха.</p>
<p>Према извјештају Свјетске здравствене организације из 2011. године, најзагађенији град на свету је Ахваз у Ирану са просјеком од 372 мцг/м3, док је у Пекингу ниво загађености 121 мцг/м3, а у Паризу 38 мцг/м3.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/pariz-smog-sakrio-ajfelovu-kulu/">ПАРИЗ: Смог сакрио Ајфелову кулу</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>УГЉЕН ДИОКСИД ЗАГАЂУЈЕ СВЕТСКА МОРА: Ови сателитски снимци океана су нова ноћна мора човечанства</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/ugljen-dioksid-zagadjuje-svetska-mora/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 18 Feb 2015 07:15:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Загађење]]></category>
		<category><![CDATA[Море]]></category>
		<category><![CDATA[Океан]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=4294</guid>

					<description><![CDATA[<p>Сателитски снимци се користе за праћење промене киселости у морима и океанима. Први пут научници су стекли глобалну слику о томе колико повећање нивоа угљен-диоксида у атмосфери утиче на загађење океана. Помоћу термалних камера и микроталасних сензора причвршћених за сателите који круже око Земље на удаљености од 700 километара, научници су проценили које области океана...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/ugljen-dioksid-zagadjuje-svetska-mora/">УГЉЕН ДИОКСИД ЗАГАЂУЈЕ СВЕТСКА МОРА: Ови сателитски снимци океана су нова ноћна мора човечанства</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_4295" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-4295" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-750x571.jpg" alt="Фото: Блиц" width="750" height="571" class="size-vijest wp-image-4295" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-300x228.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-150x113.jpg 150w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-4295" class="wp-caption-text">Фото: Блиц</p></div>
<p>Сателитски снимци се користе за праћење промене киселости у морима и океанима. Први пут научници су стекли глобалну слику о томе колико повећање нивоа угљен-диоксида у атмосфери утиче на загађење океана.</p>
<p>Помоћу термалних камера и микроталасних сензора причвршћених за сателите који круже око Земље на удаљености од 700 километара, научници су проценили које области океана су изложене највећој опасности од претераног повећања киселости.</p>
<p>Са повећањем киселости морске воде, могуће су и промене хемијског састава океана, које би, како се очекује, могле битно да утичу на морски животињски свет.</p>
<p>Неће бити довољно минерала неопходних љускарима за њихов оклоп, а последице ће трпети и рибе које се њима хране.</p>
<p>Научници су се до сада ослањали на мерења која су обављали инструменти у океанима и истраживачка пловила широм света да би стекли слику о повећању киселости океана. Помоћу сателитских података, научници сада уживо добијају информације о променама у океану.</p>
<div id="attachment_4296" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-4296" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-2-750x385.jpg" alt="Фото: Блиц" width="750" height="385" class="size-vijest wp-image-4296" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Satelitski-snimci-zagadjenja-okeana-2-300x154.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-4296" class="wp-caption-text">Фото: Блиц</p></div>
<p>У тексту објављеном у часопису “Енвиронментал Сциенце анд Тецхнологy Леттерс”, они објашњавају да су комбиновали податке неколико сателита да би утврдили како пораст нивоа угљен-диоксида утиче на океане.</p>
<p>Они су користили Европски Сензор за мерење влажности земље и салинитета океана (СМОС), који је лансиран 2009, и Насин сателит “Акваријус”, лансиран 2011. године.</p>
<p>Процењује се да око четвртину угљен-диоксида који доспе у атмосферу апсорбују океани, а недавна студија Европске уније је, на пример, показала да повећање киселости океана већ битно угрожава харинге у Балтичком мору.</p>
<p>Руководилац студије др Питер Ланд из Лабораторије за истраживање мора у Плимуту каже да нове сателитске технике омогућавају научницима да истовремено прате критична подручја попут арктичких мора, Бенгалског залива и Кариба.</p>
<p>“Последњих година остварен је велики напредак у припремању сателита за прикупљање података на лицу места”, каже овај стручњак. “Сада је време да испитамо како да на најбољи начин искористимо нове изворе података како бисмо пратили повећање киселости океана и утврдили где су нам сателитски подаци од највећег значаја.”</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/ugljen-dioksid-zagadjuje-svetska-mora/">УГЉЕН ДИОКСИД ЗАГАЂУЈЕ СВЕТСКА МОРА: Ови сателитски снимци океана су нова ноћна мора човечанства</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Object Caching 25/59 objects using Memcached
Page Caching using Disk: Enhanced 
Database Caching 6/30 queries in 0.020 seconds using Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-09-22 22:12:27 by W3 Total Cache
-->