Фото: Новости

Памтићемо Светско првенство омладинаца по милион детаља, али остаће заувек у сећању сузе и шајкача Вукашина Јовановића. Млади штопер био је планетарна звезда пошто га је ТВ камера „уловила“ уплаканог од среће после финала са Бразилом.

После се на слављу појавио са шајкачом, коју није скидао ни на балкону Старог двора.

– Та шајкача ме пратила од Окленда до Београда. Још пре поласка на пут, деда Душко ми је рекао да је ставим на главу када се буде славила титула. Деда као да је предосетио славље. Међутим, ја сам заборавио да је спакујем на поласку из Србије. Тек када смо се преселили из Динедина у Окленд и били гости Српског културног центра, сетио сам се да треба да је ставим на главу. Ево, донео сам је у Београд и она ми је поред златне медаље један од најдражих сувенира са Новог Зеланда – каже Јовановић, који је јуче био гост редакције „Спорта“.

Еуфорија после финала, вишедневно славље и оне сузе… Незаборавно.

– Сузе дођу спонтано. Емоције су ме скроз савладале. Али чињеница да су коначно и фудбалери Србије успели да освоје злато и попну се на чувени балкон је заиста непроцењива. Доказали смо навијачима у Србији да коначно требају да мењају слику о својим фудбалерима које су повезивали искључиво са лошим стварима. Драго ми је да смо обрадовали нацију – закључује Јовановић.

СЛАВЉЕ И НА „РИВЕРУ“

ОСМОРИЦА фудбалера Србије опустили су се после славља на балкону Старог двора и на београдском сплаву „Ривер“. Вукашин Јовановић, Предраг Рајковић, Марко Грујић, Андрија Живковоић, Филип Манојловић, Саша Здјелар, Иван Шапоњић и Миладин Стевановић залили су шампањцем уз песму светско злато.

Осморица фудбалера имаће још три или четири дана одмора и одмах по повратку својих клубова са припрема на Тари, у Словенији и у Аустрији наставиће са обавезама, јер квалификације за европска такмичења за неке од њих почињу већ за десетак дана.

Чланак ЈОВАНОВИЋ: Испунио дедину жељу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Његова емотивна реакција и сузе које су натопиле траву стадиона у Окленду, обишле су свет, а Вукашин Јовановић не крије да није имао лепши осећај у животу. О сузама радосницама причало се и у кући светских првака у Старој Пазови…

– Сузе су биле нешто што се једноставно десило после утакмице – искрен је дефанзивац „орлића”. – Када освојиш Светско првенство, то се просто догоди. То је нешто што ћемо памтити целог живота. Показали смо млађим генерацијама којим путем треба да иду, да прате оно што смо ми урадили.

Момак који има огромно срце не крије да је снага ове генерације у глави…

– Били смо јаки, били смо чврсти, хвала свим људима који су били уз нас, веровали у нас и знали да ћемо ово да направимо. Важно је да смо освојили злато и да то сада прославимо како треба. Ово је феноменално колико је људи дошло у Пазову, ова генерација је сјајна за наш фудбал.

Јовановић сматра да то поређење са „Чилеанцима” није на месту…

– Сматрам да наша генерација нема никакве везе са „Чилеанцима”. То је била велика Југославија, ово је Србија, са седам милиона становника, која је требало да победи Бразил. Видите, оно што је САД у баскету, то је Бразил у фудбалу. Ушли смо у финале како треба, Бог нас је наградио…

Јовановић је објаснио шта му је прво прошло кроз главу после финала и велике победе…

– Пао сам на колена, нису ми одмах пошле сузе, него сам помислио „Ј…., шампион си света”. Цео живот ми је прошао пред очима у тим моментима. Добио сам доказ да се снови остварују.

Ово није крај већ почетак бајке српског фудбала…

– Народ Србије је ово заслужио. Донели смо светско злато и треба сви да уживамо, али мислим да се ова генерација неће зауставити на овом успеху – каже Вукашин Јовановић.

Чланак ЈОВАНОВИЋ: Цео живот ми прошао пред очима се појављује прво на ИСКРА.