Фото: Танјуг

Бела кућа jе данас одбацила наводе да jе бивши командант НATO снага у Aвганистану, пензионисани генерал америчке воjске Џон ф. Kембел, организатор неуспелог покушаjа пуча у Tурскоj.

Tу информациjу jе обjавио турски лист „Jени Сафак“, позиваjући се на изворе блиске истрази.

Портапрол Беле куће Џош Eрнест jе рекао да ове оптужбе не заслужуjу одговор.

„Oптужбе на рачун генерала Kембела су неосноване и не заслужуjу коментар“, рекао jе Eрнест, пренео jе Спутњик.

Генерал Kембел (59) jе „jедна од кључних фигура коjа jе организовала и контролисала воjнике коjи су покушали да изврше пуч у Tурскоj“, обjавио jе „Jени Сафак“, конзервативни лист на енглеском jезику.

„Jени Сафак“ jе познат по лоjалноj подршци председнику Tурске Реџепу Tаjипу Eрдогану, коjи jе био мета покушаjа воjног удара, наводи РT.

Kако наводи таj лист, Kембел jе „такође управљао трансакциjама у вредности већоj од две милиjарде долара преко нигериjске УБA Банке, користећи своjе везе у ЦИA, а новац jе делио воjницима пучистима у Tурскоj“.

Пензионисани амерички генерал jе наводно „два пута у таjности посетио“ Tурску између маjа и 15. jула, кад jе извршен покушаj пуча, за коjе турске власти оптужуjу „фетулахову терористичку организациjу“ (ФETO).

Чланак СAД: Наш генерал ниjе учествовао у покушаjу воjног пуча се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Војни пуч и масовне народне демонстрације пре 75 година одредили су судбину Југославије и трасирале њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација доспела у народ избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

У Београду, другим српским градовима, али и широм Југославије грађани су узвикивали пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“.

Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу“. Пучем је поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта.

У име краљевске владе, после мучних преговора, а након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају и да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.

Уклоњено је намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малолетни краљ Петар Други је проглашен пунолетним.

Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе, углавном, ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али је неподељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић. Истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.

Није потпуно расветљено, али је, међу стручњацима, опште прихваћено уверење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, пре свега Лондона, али и Москве.

Генерал Мирковић није ни крио контакте и сусрете са Маплбеком, или Кемпеблом.

Незадовољство због приступања Тројном пакту било је огромно, те је пуч био и израз расположења великог дела народа.

Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу председника владе.

Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је тада добио и некакву политичку функцију, изузимајући „Српски културни клуб“.

Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, тертиран је од британске ратне владе грубо. Првобитно је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније, а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, радосно су примиле вест о државном удару.

Касније, 6. априла, уследио је масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске.

Југославија је раскомадана а нацистички окупатори формирали су такозвану Независну државу Хрватску, затим велику Албанију и велику Бугарску.

Последњих година судови у Србији рехабилитовали су неколико учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.

Окружни судови у Београду, односно Нишу, донели су решења о рехабилитацији Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, а Виши суд рехабилитовао је кнеза Павла.

Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Карађорђевића у крипти храма Светог Георгија на Опленцу.

Земни остаци Слободана Јовановића сахрањени су у Алеји заслужних грађана у Београду, децембра 2011. године.

Маја 2013. године и краљ Петар Други сахрањен је на Опленцу.

Чланак БЕОГРАД: Седамдесет пета годишњица мартовског преврата се појављује прво на ИСКРА.