Фото: Sputnik/ Дмитрий Астахов

Председник Русије Владимир Путин уручује данас у Кремљу државне награде за достигнућа у уметности, науци и технологији.

Међу добитницима су композитор Едуард Артемјев, кореограф Јуриј Григорович и оријенталиста генерални директор Ермитажа Михаил Пиотровски.

Државна награда Руске Федерације је највише признање за заслуге у области науке и културе у друштву и држави. Церемонија доделе одвија се за Дан Русије у Кремљу.

Као што је рекао је Путин, уручивање награда је увек посебан догађај, јер су лауреати необични, изванредни људи, чија достигнућа су донела велику корист Русији.

Уручујући награде, руски председник је цитирао цара Петра Великог: „Ограђујући отаџбину од непријатеља безбедношћу, потребно је да се слава државе пронађе кроз уметност и науку“. „Наши данашњи лауреати успели су да у потпуности реализују свој дар, способности, таленте и потврде високу мисију у служби народа“, рекао је Путин.

Председник Русије рекао је да су Русија „и наш народ преживели не само нагли продор ка новом, без чега је немогућ развој, већ и изузетно опасно и немирно време слабљења државности и осетљивости друштвених темеља“.

У свом говору на пријему у Кремљу у част Дана Русије, председник је истакао да су „све ове тешкоће превазиђене“. „Из године у годину упоредо са развојем демократских институција подизао се ниво отворености друштва и долазило сазнање о значају сопствених корена и традиције, разумевање да је неопходно да се иде напред само као јака аутономна и независна држава“, рекао је шеф државе.

Он је истакао да се „снага државе обезбеђује политичком стабилношћу, јединством циљева и консолидацијом друштва“. „Сви заједно смо успели да сачувамо и обезбедимо суверенитет своје земље, јединствену разноликост народа Русије и спречимо девалвацију и занемаривање принципа грађанског патриотизма“.

Он је истакао да је Русија успела јасно да дефинише национални интерес. „Научили смо да чврсто да стојимо ослањајући се, између осталог, на историјском искуству“, нагласио је Путин.

Државни празник Руске Федерације — Дан Русије — слави се сваке године од 1994, на дан усвајања Декларације о државном суверенитету РСФСР (12. јуна 1990). Дан усвајања Декларације је почетак формирања руске државности засноване на принципима уставног федерализма, једнакости и партнерства.

У оквиру обележавања Дана Русије у Москви је организован низ догађаја.

У московском парку „Ермитаж“ у току је празник руског гостопримства „Самоварфест“. На фестивалу је постављен два метра висок месингани самовар, а на бини се дају концерти и позоришне представе.

На Пушкиновом тргу организован је фестивал „Мултиетничка Русија“. Отворен је специјалан градић са шаторима „Земља цртаних филмова“ (цртани филмови о различитим народима и градовима), интерактивна „Држава заната“ (ковачница са чекићем и наковњем) и луткарска радионица „Земља лутака“.

Осим у Москви, Дан Русије обележава се широм земље. Око 500 учесника параде мотоцикала пронело је десет метара дугу заставу Русије у Новосибирску.

Овај празник прослављен је и у Грозном.​

Чланак ДАН РУСИЈЕ: Путин речима Петра Великог описао снагу државе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Русија и Кина ће проширити употребу националних валута у међусобним трансакцијама ради смањења зависности од спољних фактора, изјавио је председник Русије Владимир Путин у Пекингу.

„Ради смањења зависности од спољних фактора ми проширујемо употребу националних валута у међусобним плаћањима. Удео руске рубље у таквим плаћањима је 3 одсто, док је кинеског јуана много већи — 9 одсто. Притом, последњи показатељи треба осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији“, изјавио је руски председник на крају руско-кинеских разговора.

Председник Русије је саопштио да је разговарао са кинеским колегом о заједничким напорима у борби против међународног тероризма, о Сирији и о нуклеарном проблему Северне Кореје.

„Разговарали смо о последњим акцијама у решавању најважнијих светских и регионалних проблема, заједничким напорима у борби против међународног тероризма, јачању безбедности у Пацифичком региону, осигурању ненуклеарног статуса Корејског полуострва“, рекао је Путин.

„Међу заједничким спољнополитичким задацима су помагање у решавању сиријске кризе и подршка миру и стабилности у Јужнокинеском мору и у Централној Азији“, додао је председник Русије.

Руски председник је саопштио да су се Москва и Пекинг договорили о сарадњи и по питању развоја нуклеарне енергије у трећим земљама.

„Развија се сарадња у сфери коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Радимо на томе да до 2018. године у Тјангванској нуклеарној централи прораде још два енергетска блока која су изграђена по руским технологијама. Договарамо се да активније радимо и на тржиштима трећих земаља“, рекао је Путин.

Путин је нагласио да је Кина водећи трговински партнер Русије. У 2015. години трговински обрт две земље износио је 63,5 милијарди долара. Позитивна динамика се може видети и почетком 2016. године, навео је руски председник.

Према Путиновим речима, енергетика остаје локомотива пословне сарадње две земље.

„Русија повећава обиме испорука преко руско-кинеског гасовода, наставља се реализација пројеката изградње рафинерије нафте ’Тјанцзински‘, строго и по плану се гради гасовод ’Сила Сибира‘ који треба да проради пуном снагом 2020. године. У току је усаглашавање услова за испоруку руског гаса западном трасом у Кину“, рекао је Путин.

Кинески партнери повећавају своје учешће у „Јамалу“, највећем руском пројекту за производњу течног гаса, додао је председник Русије.

Русија и Кина ће до краја године усагласити и питања о изградњи брзе пруге Москва-Казањ. Према речима руског председника, ради се о трансевропској магистрали која треба да унапреди саобраћај на огромном континенту.

Си Ђинпинг позвао Путина на самит Г20

Кинески председник је позвао руског председника на самит Г20 који се на јесен одржава у Кини.

„Руска страна ће пружити неопходну подршку кинеским пријатељима током њиховог председавања групом ’двадесет‘ и у припреми самита ’двадесеторице‘ који ће бити одржан 4. и 5. септембра у Ханџоу, пошто смо ми већ председавали том организацијом. Знамо да кинески партнери веома озбиљно прилазе припреми тог догађаја“, рекао је руски председник.

Чланак ПУТИН И ЂИНПИНГ: Русија и Кина за већу употребу јуана и рубље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Наступивши на Међународном економском форуму у Сант Петербургу, Владимир Путин је најавио да ће његова земља, заједно са својим партнерима из Евроазијске економске уније, са Кином радити на још ширем економском интеграционом оквиру „Велике Евроазије“.

Руски лидер је истовремено позвао Европску унију да се на том путу прикључи Русији, Кини и њиховим партнерима и другим заинтересоавним земљама.

„Ми сматрамо да Евроазијска економска унија може да постане један од центара формирања још ширег интеграционог оквира у којем бисмо могли да решавамо и велике технолошке задатке. Недавно смо у Астани о томе разговарали и предлажемо да се формира велико Евроазијско партнерство са учешћем Евроазијске економске уније и земаља са којима имамо блиске односе: Кине, Индије, Пакистана и Ирана. Наравно, имам у виду и наше партнере из ЗНД и друге заинтересоаване државе и асоцијације.“

Путин је открио да ће Москва већ крајем јуна са Пекингом започети официјелне преговоре о „свеобухватном трговинско-економском партнерству у Евроазији са учешћем Евроазијске економске уније и Кине. Нагласио је да рачуна да ће то бити корак ка формирању „Великог евроазијског партнерства“.

У наставку је поновио да је пројекат „Велике Евроазије“ отворен и за Европу. Па указао: „Европска унија је наш најближи сусед и није нам свеједно шта се код наших суседа догађа. За ЕУ изазов нове технолошке револуције и структурних промена није мање актуелан него за Русију. Добро разумем наше европске партнере кад говоре да за њих нису лаке одлуке о формирању трансатлантског партнерства. Европа има огроман потенцијал и оријентација на само једну регионалну асоцијацију несумњиво сужава њене могућности, а и теже јој је да сачува повољан простор за маневрисање“.

Руски лидер је објавио да његова земља има амбицију да наредних година има економски раст од 4 одсто.

Изнова је упозорио да једнострано деловање Запада доводи до хаоса у свету и да су потребни дијалог и трагање за решењима прихватљивим за све предуслов да се избегне нови хладни рат.

„Не желим да тако мислим, али као да идемо некаквом хладном рату. А уверен сам – додао је – да то нико не жели. Колико нам год изгледала драматичном, логика развоја међународних односа није логика конфронтације“, казао је он.

Председник РФ је у овом контексту навео да се Русија суочава са проблемом ширења НАТО и поменуо Црну Гору:

„Ко угрожава Црну Гору? Зашто се развија противракетна одбрана и након што је постигнут споразум о иранском атомском програму?“ нагласио је Путин.

Подсетивши да Запад и даље подржава обојене револуције по свету, оценио је да државни преврат у Украјини подржава да би оправдао постојање НАТО. У наставку је подвукао:
„После арапског пролећа су се примакли и нашим границама. Зашто је дата подршка државном преврату у Украјини? Опозиција, која је сада тамо на власти, вероватно би дошла на власт преко избора и демократским путем. Вероватно зато им је преврат био потребан да би само постојање НАТО имало неко оправдање. Био им је потребан спољни противник, спољни непријатељ. Јер, иначе: за шта је та алијанса потребна?“

Путин је поздравио изјаву Доналда Трампа да је спреман да обнови односе са Русијом:

„Поздрављам изјаву господина Трампа да је спреман за пуни формат руско-америчких односа. Шта у томе може да буде лоше? Ми ћемо, наравно, имати односе са оним ко буде изабран за председника САД. Једино се надам да ће то бити човек који жели развој руско-америчких односа“.

Овоме је придодао да се Русија никада није мешала у унутрашње ствари других земаља:

„А они (Сједињене Државе) све уче како да живе. И демократији уче друге. Зар Американци верују да имају демократске изборе председника? Два пута су САД добиле председника који је имао већину гласова делегата који одлучују, а иза њих је стајало мање бирача. Зар је то демократија?“

Путин је апеловао на Француску да има једнак однос према свим навијачима.

Чланак ПУТИН: Ко угрожава Црну Гору? се појављује прво на ИСКРА.