Споменик Владимир Гаћиновић (Фото: РТРС)

Почетком августа обиљежена је стогодишњица смрти Владимира Гаћиновића, главног идеолога „Младе Босне“, једног од најистакнутијих националних бораца за ослобођење од окупације и уједињење српског народа.

Док је Гаћиновић неизоставан у дјелима историчара, а на њега подјсећају спомен-обиљежја, називи институција и улица, његова кућа и родно село Качањ, код Билеће, су заборављени.

Са пута Билећа-Берковићи, у село Качањ стиже се тешко проходним макадамом. У центру села, оронуло спомен-обиљежје страдалим у два свјетска рата, са бистом Владимира Гаћиновића, подигнути су прије тридесетак година. Рођаци су поносни на претка. Избјегао је хапшења, послије Сарајевског атентата, али је отрован почетком августа 1917. године, у Фрајбургу.

– Он је отрован вјероватно, зато што је учествовао у атентату и што је био главни вођа – сматра рођак Момчило Гаћиновић.

Сахрањен је у Лозани, а пренесен на сарајевско Кошево 1934. Будући да званично Сарајево за Младобосанце тврди да су терортисти, рођаци су га, у родном Качњу, трећи пут сахранили 2002.године. И ту је прича завршена.

– Овдје је било речено, још у социјалистичкој Југославији, да се изведе асфалт и да се направи маузолеј на његовој родној кући и споменик, али ништа нису урадили – рекао је Никола Гаћиновић.

До остатака темеља Гаћиновићеве родне куће, стиже се послије петнаестоминутног пјешачења. За њу знају само старији мјештани и сродници.

Овдје од Владимирове куће нема ништа,.не знам гдје је камен одвежен – каже Милан Гаћиновић.
Обећања, о уређењу локалитета, не сјећају се ни они који су их изговорили. Бисту најчувенијем Билећанину, Општина је подигла испред административног сједишта. Због буџетске дубиозе, дио новца за уређење пута, моћи ће планирати за наредну годину.

– Ми смо овдје излазили љетос, нас седам-осам, насипали пут, да то нисмо урадили, ви не бисте могли изићи, нисмо кадри, не можемо – додао је Никола Гаћиновић.

Да би новим генерацијама предали историју, и успомену на личност која је страдала за достојанство нације, Качањци очекују и помоћ републичких институција.

Чланак НЕЗАСЛУЖЕНО: Зашто је заборављен Владимир Гаћиновић – главни идеолог „Младе Босне“? се појављује прво на ИСКРА.

Билећа: Историјско поетски час (Фото: РТРС)

У Билећи је, историјско-поетским часом, обиљежена 100 година од смрти Владимира Гаћиновића, једног од најпозантијих и најзаслужнијих Билећана, књижевника и идејног зачетника „Младе Босне“.

У знак сјећања на Гаћиновићев лик и дјело установљена је књижевна награда са његовим именом, за родољубиву поезију. Овогодишњи добитник је бањалучки пјесник Петар Ђаковић, за сонет „Отаџбино српска“.

Владимир Гаћиновић био је грандиозна, слободарска личност српског народа са почетка двадесетог вијека, учен и образован на европским универзитетима, пјесник, књижевни критичар, који се залагао за ослобођење и уједињење српког народа.

Билећани не смију заборавити Гаћиновићеве заслуге и визионарске идеје, истакнуто је на историјско – поетском часу.

„Конкурс је расписан да се подсјетимо на његов лик и дјело, а био је Билећанин, а родољубива поезија се све више запоставља и одлучили смо да дамо шансу тој књижевности“, рекао је Шћепан Алексић, предсједник Жирија за додјелу награде „Владимир Гаћиновић“.

На овогодишњем књижевном конкурсу, који носи Гаћиновићево име, за најбољу, необјављену родољубиву пјесму изабран је сонет „Отаџбино српска“, аутора Петра Ђаковића. Друга награда додијељена је пјеснику Радојици Радовићу из Цетиња, а трећа Брану Ковачевићу из Билеће.

„Нисам пуно оечкивао, изненеађен сам, посебно што се ради о Билећи и Гаћиновићу, све то кад се споји био је угођај за праву ствар“, каже Петар Ђаковић, добитник прве награде.

На дан кад се обиљежава 100 година од Гаћиновићеве смрти не смије се заборавити ни чињенциа да је са свега 27 година умро под неразјашњеним околностима у швајцарском Фрајбургу.

Епископ захумско- херцеговачки и приморски Григорије истакао је да је Гаћиновићева слободарска визија обавезивала не само његове савременике, већ те ријечи и идеје неприкосновено одзвањају и данас.

Сјећање на Владимира Гаћиновића и књижевни конкурс, сваке године организују народна библиотека из Билеће, која носи његово име, и Културно-спортски центар из овог града.

Чланак БИЛЕЋА: Обиљежено 100 година од смрти Владимира Гаћиновића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: opstinabileca.com

Бобан Милетић из Фоче добитник је награде „Владимир Гаћиновић“ за најбољу необјављену пјесму родољубивог садржаја, потврдио је Срни директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ из Билеће Шћепан Алексић.

Награда коју чине плакета и 300 КМ Милетићу је додијељена за пјесму „Ту сам гдје јесам“ у оквиру анонимног конкурса који су расписали Културно-спортски центар и Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“.

На конкурсу су могли да учествују сви који пишу на српском језику.

Према одлуци жирија, чији је предсједник Шћепан Алексић, а чланови Јелена Михић и Мирјана Сворцан, друго мјесто, односно награда од 200 КМ, припало је Бори Граховцу из Билеће за пјесму „Епитафи на херцеговачком зиду плача“.

Треће мјесто и новчани износ од 100 марака припало је Анжелики Николини Кучинар из Невесиња за пјесму „Завјет сину“.

Награђеним пјесницима признања ће бити уручена на Видовдан, 28. јуна, када ће у читаоници Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи бити приређено поетско вече њима у част.

Чланак БИЛЕЋА: Бобану Милетићу награда „Владимир Гћиновић“ се појављује прво на ИСКРА.