Фото: РТРС/Танјуг

Епископ рашко-призренски Теодосије изјавио је да ће Епархија рашко-призренска СПЦ наставити да брине о Храму Христа Спаса, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да је подвиг то што су духовници предвођени Теодосијем послије 16 година и послије безброј скрнављења, разарање и рушења приступили чишћењу храма.

Епископ Теодосије је након службе у Грачаници изјавио новинарима да је за СПЦ храм Христа Спаса светиња и да је намјера да својим дјеловањем учине да тај храм буде као и други храмови молитвено мјесто и запитао коме смета молитва у Приштини.

„Ми ћемо наставити да бринемо о храму Христа Спаса, не желимо сукобе на политичком нивоу, ни са студентима, мада смо три дана радили и споља и изнутра и нико апсолутно није подигао глас против тога, чак шта више, многи су посматрајући дивили се ономе што радимо“, рекао је епископ рашко-призренски.

Епископ Теодосије је казао да никоме није сметало што је унутар храма, који се налази у центру Приштине, било смећа и сваке нечистоте, али да када су показали одлучност и грађанску дужност да брину о сопственој имовини онда је то некоме засметало.

„Не знам коме сметају храмови, коме смета молитва и у Приштини и на другом мјесту. Тај би требало да се жапита гдје је и уопште каквих је настројења схватања и каква је будућност његова. Онај коме смета молитва и благослов онда свакако је опредијељен за оно супротно, што никоме на свијету не чини добро и нико то не можете одобрити“, поручио је Теодосије.

На проблеме са којим се суочава СПЦ везано за недовршени храм Христа Спаса у Приштини осврнуо се и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић који је изнио мишљење да је велика храброст, која се граничи са подвигом, то што су наши духовници предвођени Теодосијем послије 16 година и послије безброј скрнављења, разарање и рушења приступили чишћењу храма.

„Мислим да се према сваком храму не треба односити као према предмету политичких игара и манипулација, већ да се према сваком сакралном објекту, било православном или неком другом треба односити са дужним поштовањем“, рекао је Ђурић.

Мислим да су нажалост на овом подручју православни објекти били дискриминисани у третману појединих политичара и институција, рекао је Ђурић и нагласио да очекује, нада се и да захтјева да се такав однос промијени.

Недовршена црква Христа Спаса у Приштини више пута је оскрнављена у претходних 17 година а починиоци нису откривени.

У цркву су 1999. године постављане и експлозивне направе, а касније је то мјесто претворено у јавни тоилет.

Недавно је у цркви подметнут пожар а након тога је и покренута акција чишћења и сређивања овог објекта чему се успротивио један мањи број албанских студената Приштинског универзитета али и општинске власти града Приштине.

Чланак ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Коме смета молитва у Приштини се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Епископ Рашко-призренски Теодосије најоштрије је осудио јутрошњи терористички напад на српско село Гораждевац, поред Пећи, истичући да то показује да безбједносна ситуација на Косову и Метохији измиче контроли локалних институција које нису у стању да пруже сигурност грађанима.

У овом селу, у коме живи неколико стотина Срба, у раним јутарњим часовима непозната лица су напала рафалном паљбом неколико српских кућа и демолирала споменик жртвама рата и послијератног терора.

Само прије шест мјесеци овај споменик је такође нападнут Молотовљевим коктелом, али нападачи још нису пронађени.

Јутрошњи напад је изазвао велику забринутост житеља овог села, које је једино српско село које није уништено и етнички очишћено од стране албанских екстремиста након завршетка оружаног конфликта 1999. године у овом дијелу Метохије, саопштила је Епархија Раско-призренска.

Након напада екстремиста 2003. године, када је отворена рафална паљба, у којој је страдало двоје српске дјеце на ријеци Бистрици, а више њих рањено, овај терористички напад, у коме на сву срећу нико није страдао, показује да преостали Срби у Метохији и даље остају мета екстремиста.

Јутрошњи напад је и најозбиљнији етнички мотивисани напад на Србе посљедњих мјесеци и показује да безбједносна ситуација на Косову и Метохији измиче контроли локалних институција које нису у стању да пруже сигурност грађанима.

Неспремност полиције и локалног судства да разријеши бројне инциденте и нападе на малобројне српске повратнике претходних година, створила је атмосферу безакоња која ствара простор за нове нападе и наставак терора над преосталим Србима на Косову и Метохији.

Епископ Теодосије упутио је захтјев Косовској полицији и КФОР-у да учине све како би се предуприједили нови напади на Србе.

Све учесталији етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији угрожавају будућност не само Срба на овом простору, већ и свих грађана без обзира на њихово поријекло, те свједоче о забрињавајућој ситуацији која пријети да ескалира, наведено је у саопштењу.

Чланак ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Безбједност на КиМ измиче контроли се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Његово преосвештенство владика рашко-призренски Теодосије поново је данас апеловао на Србе на Косову и Метохији да не продају имовину и да остану вјерни светињама које оживљавају у јужној српској покрајини.

Поводом великог православног празника Светих Врача, владика Теодосије служио је данас у Манастиру Светих Козме и Дамјана у Зочишту свету архијерејску литургију, којој је присуствовало 200 Срба из Ораховца и Велике Хоче.

Подсјетивши да је манастир Светих Врача у три наврата миниран, а 2004. године до темеља срушен и спаљен, владика Теодосије је рекао да је овај храм „васркрснуо љепши него што је био“.

„Ова светиња посвећена бесребреницима Козми и Дамјану је васкрсла. Поново је оживела и у њој Срби и не само они траже Божију милост и излечење“, рекао је владика Теодосије.

Прослави манастирске славе присуствовало је 30 Срба из Прибоја на Лиму, који су поручили да су дошли да би Србима на Космету пренијели подршку братске љубави и наде да ће Срби истрајати у Хочи и Ораховцу.

Предсједник Привременог вијећа општине Ораховац Голуб Кујунџић рекао је Срни да Србима у Ораховцу и Ораховачој жупи пријети истрјебљење јер продаја имовине под уцјенама и пријетњама узима данак.

Он каже да је ораховачкој Горњој Махали остало је само 280 Срба, од којих је 70 одсто старије доби, док је протјерано скоро 5.000 Срба из Ораховца.

„Уз нас у Горњој Махали, остало је нешто мање од 800 Срба у Великој Хочи“, рекао је Кујунџић и апеловао на сународнике да не продају имовину јер тиме испуњавају жељу Албанаца да очисте Ораховац од Срба.

Подсјећајући да је у Великој Хочи забрањена градња и да је то мјесто због 14 цркава под заштитом Савјета Европе, Кујунџић је истакао да се Закон о забрани градње не примјењује и да Албанци у атару Велике Хоче настављају да граде дивље индустријске објекте.

Министар за заједнице и повратак самопроглашенг Косова Далибор Јевтић рекао је новинарима да су међународна заједница и косовске институције пале на испиту повратка када је ријеч о Зочишту, гдје је прије 1999. године живјело 400 Срба.

„Обновљено је 36 српских кућа, али се до данас ни један Србин није вратио“, рекао је Јевтић и додао да Српска листа и представници Срба у косовским институцијама настоје да се спроводи политика одрживог опстанка и повратка.

Чланак КОСОВО И МЕТОХИЈА: Владика Теодосије апелује на Србе да не продају имовину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије позвао је да под покровитељством ЕУ што прије буде отворен дијалог о српској баштини на Косову и Метохији и да се заустави процес уласка самопроглашеног Косова у Унеско, те најавио суспензију директних контаката са косовским званичницима.

Епископ Теодосије у обраћању јавности напомиње да је Српска православна црква /СПЦ/ спремна да своју забринутост због одбијања дијалога Приштине отворено потврди још једном пред свим чланицама Унеска.

Он је упозорио да ће евентуалним пријемом самопроглашеног Косова у Унеско, посебно у оваквој ситуацији, српским светињама које су и једини објекти Унеска на том подручју, бити наметнута отворена окупација, преноси „Блиц“.

Владика Теодосије истакао је да послије свега Епархија рашко-призренска не може да има повјерења у косовске институције и да ће до почетка дијалога о културној и духовној баштини бити принуђена да суспендује директне контакте са косовским званичницима.

Он је додао да ће Епархија наставити да своје проблеме са Приштином рјешава уз посредовање међународних представника на Косову и Метохији, уколико они покажу за то спремност.

„У оваквој ситуацији, у којој наша баштина нема адекватно међународно гарантовану заштиту, апсолутно је јасно да би улазак Косова у Унеско био отворени акт културне репресије над српском баштином на Косову и Метохији, која је у току 15 година више пута страдала управо од албанских екстремиста, због чега су, уосталом, наше светиње већ годинама на листи Светске културне баштине у опасности“, истиче владика Теодосије.

Он наводи да српски манастири и цркве нису и не могу бити музеји, већ су богослужбени објекти, те да ће сваки покушај Приштине да примијени насиље, било институционалним путем или подстицањем антиправославног расположења, бити додатни показатељ стварних намјера које воде албанизацији цјелокупне културне и духовне баштине на Косову и Метохији.

„У ситуацији када Врховни суд Косова практично одузима манастиру Високи Дечани 50 одсто своје имовине и када се понављају вандалски акти, као недавно каменовање цркве у Ораховцу уз сталне претње рушења храма Христа Спаса у Приштини, можемо само да кажемо да на овај начин косовске институције све више угрожавају наш живот и опстанак на Косову и Метохији“, упозорио је владика Теодосије.

Изјаве које се из Приштине пласирају у свијет да су српске цркве на Косову наводно заштићене, каже владика Теодосије, у свјетлу свих изјава и догађаја потпуно падају у воду пред чињеницом да су то једини хришћански објекти у Европи под оваквим безбједносним режимом полиције и НАТО снага, што је директна посљедица вишегодишњег албанског вандализма, етничке и вјерске нетолеранције.

Он истиче да овај став није политички мотивисан, што је СПЦ најбоље показала вишегодишњом спремношћу да ради са свим људима добре воље и у свему што води очувању српског народа, баштине и светиња.

„Зато се и надамо се да ће међународна заједница помоћи да се овај проблем превазиђе отварањем што скоријег дијалога о нашој баштини у Бриселу и да српска православна духовна и културна баштина на Косову и Метохији у будуће не буде камен спотицања, већ мост за помирење свих људи добре воље на овим просторима“, истакао је владика Теодосије.

Чланак ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Пријем Косова у УНЕСКО за српске светиње је наметање отворене окупације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Владика рашко-призренски Теодосије поручио је, поводом захтева Косова за пријем у Унеско, да српске светиње на Косову и Метохији припадају српском народу и да су их подигли српски владари.

„То најбоље говори чије је то духовно и културно наслеђе“, рекао је Теодосије у Нишу, где је служио Свету литургију поводом почетка нове школске академске године и додао да многи имају планове и жеље, а да ће се тек видети колико ће се то некоме остварити.

Владика Тодосије, који замењује нишког епископа Јована, рекао је новинарима да је велика дипломатска активност Србије, поводом захтева за пријем Косова у Унеско, као и да Црква чини оно што је могуће.

„Сила Бога не моли, ако неко нешто и уради и донесе некакву одлуку која нама сада није по вољи и није корисна, то не значи да ће тако бити свагда“ , казао је Теодосије.

Према његовим речима, од свега је најважније да православни Срби имају Косово и Метохију у свом срцу, јер Косово и Метохија није само географски појам.

Напоменувши да је СПЦ, свештенство, монаштво и „преостали верни народ, остао да живи на простору Косова и Метохије“, Теодосије је рекао да су цркве и храмови, а нарочито они под заштитом Унеска, као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, у литургијској функцији.

„То нису само споменици културе да би неко могао сада да их присвоји и каже – сад је то моје. Врло је битно да су они у функцији, врло је битно да смо ми молитвено присутни и најбитније од свега је да смо решени да истрајемо и да опстанемо на тим просторима“, рекао је Теодосије.

Он је напоменуо да му је јако драго да замењује епископа нишког Јована, да помогне и представља нишку епархију као суседну рашко-призренској.

Теодосије је рекао да је епископ Јован затражио одсуство и да је одлуку да он управља нишком епархијом до редовног заседања Сабора донео Синод.

Чланак ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Светиње на КиМ припадају српском народу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије апеловао је да расељени Срби са Косова и метохије не остављају своје домове, своје светиње и своју цркву у потрази за хљебом и срећом на другом мјесту.

Владика Теодосије је данас у Вучитрну, гдје је у цркви Светог Илије служио свету архијерејску литургију, подсјетио да је у овом славном граду до 1999. године живјело близу 2.000 Срба, а данас само локални парох Стево Чумбуровић са супругом и кћерком.

Епископ Теодосије је подсјетио да је црква Светог Илије спаљена, али полако почиње њена обнова и уздизање, као што ће се, с надом у Бога, то догодити и српском народу на Косову и Метохији.

„Црква је спаљена од руку људи који се противе свему што је добро, што је узвишено и чему људи стреме као идеалу. Данас, прослављајући Светог Илију у овом живом храму коме су ране нанете, као и скоро свим српским светињама и српском народу на Космету, те ране су огромне и видљиве“, рекао је владика Теодосије.

Он је истакао да су то учинили они људи које ће стићи Божија казна.

Владика Теодосије је рекао да су се грдно преварили они који су мислили да ће рушењем храмова срушти српски народ, јер „оно што је препуштено огњу у рукама злочинаца, поново ће бити подигнуто и обновљено“.

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је за Срну да су се грдно преварили сви они који су помислили да ће Србија дићи руке до српских светиња и духовне и културне баштине на Космету.

„Могу да поручим да ће Србија остати и заједно са својим народом опстати на Косову и Метохији, ма колико то некоме сметало и ма колико неко, као онај што је порушио 1.500 објеката духовне и верске културе на Космету, помислио да ће тиме протерати српство и нашу државу са простора јужне покрајине“, рекао је Ђурић.

Фото: Срна

Божидар Јовановић који је послије пуних 16 година посјетио родни град, кроз сузе је рекао да је вучитрнско безнађе потврда безвлашћа коме су Срби у Вучитрну били изложени током 1999. и 2000. године.

„Град је пуст. Ниједне српске душе нема, изузев пароха Симе и његове породице. Њему треба одати сваку почаст и славити га као светитеља јер бити у Вучитрну по мени значи исто као да сте стављени на жрвањ“, рекао је Јовановић за Срну.

Његов комшија Радојица Павић, који је послије 16 година упалио свијећу на гробљу у црквеној порти, каже да слика порушеног и уништеног гробља довољно говори о злочину који су Албанци починили, не само над живим, већ и над мртвим Србима.

„Ово је пораз цивилизације, пораз западних назови демократа“, рекао је Павић.

Парох Сима Чумбуровић рекао је Срни да је живот у Вучитрну исто што и живот испосника.

„Усамљени смо, али дао Бог дневно бар по једна српска душа сврати до цркве. Проговоримо по неку реч и то је слика која одражава живот моје породице у Вучитрну“, каже Чумбуровић, који са комшијама Албанцима нема каквог контакта.

Ипак, он се нада да ће доћи дан када ће се народ вратити у села попут Слатине и Гојбуља што би са око 2.500 преосталих Срба у Прилужју, удаљеном око пет километара од Вучитрна, дало наду да ће српство у Вучитрну истрпјети и преживјети.

Литругији служеној у цркви Светог Илије у центру Вучитрна, уз јако обезбјеђење припадника косовске полиције, присуствовали су представници власти из Београда и Приштине, те неколико стотина расељених Срба из града на Ситници.

Чланак ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Оне који су рушили српске светиње на Косову стићи ће Божија казна се појављује прво на ИСКРА.