Владика Григорије (Фото: Срна)

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ изабрао је досадашњег епископа захумско – херцеговачког Григорија за епископа франкфуртског и све Њемачке, а за епископа захумско – херцеговачког јеромонаха Димитрија Рађеновића, настојатеља манастира Дужи, објављено је на сајту СПЦ.

У саопштењу са редовног засиједања, одржаног од 29. априла до 10. маја, у Пећкој патријаршији и Београду, наводи се да је Сабор одликовао епископа бањалучког Јефрема орденом Светог краља Милутина.

Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао игумана Херувима /Ђермановића/, настојатеља манастира Даљска Водица, а за епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког изабран је досадашњи викарни епископ диоклијски епископ Кирило /Бојовић/.

За викара Његове светости патријарха Иринеја изабран је архимандрит Стефан /Шарић/, настојатељ Храма Светог Саве на Врачару, са титулом „епископ ремезијански“, а за викара митрополита црногорско-приморског изабран је архимандрит Методије /Остојић/, игуман Манастира цетињског, са титулом епископ диоклијски, док је за викара епископа бачког изабран архимандрит Исихије /Рогић/, намесник манастира Ковиља, са титулом „епископ мохачки“.

У Светом Синоду је престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови замјеници, а за нове чланове су, на приједлог патријарха српског Иринеја, изабрани епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Сабор је на редовном засиједању констатовао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспријекорни, у духу јединства и љубави, „уз жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве“ и „бесмислене иницијативе Бугарске Патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке `Македонске православне цркве`“.

У овом контесту, Сабор је изразио своју пуну солидарност, у „састрадалној братској љубави, са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од стране садашњег режима у Кијеву“.

„Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком Црквом, Црквама Реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупâ неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике“, наводи се у саопштењу.

Сабор је изразио наду „да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вернике него ови други“.

На засиједању је одлучено да се, у оквиру припрема за прославу 800-годишњице самосталности СПЦ, ове године обиљежи и хиљадугодишњица оснивања Охридске Архиепископије.

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вјере и савјести одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију.

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становникâ у сеоским срединама, па тако и број вјерникâ, да „бела куга хара свугде тако да нам прети демографска катастрофа“.

Констатује се са су албански екстремисти и даље, све провокативније, да дјелују не само на Косову и Метохији него и у Епархији врањској /Прешево/, а да „румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској“.

„То чине у оквиру етнофилетистичког и политичког пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва Источне Србије, а на сличан начин поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској /Босиљград/“, наводи се у саопштењу.

Како се истиче, „особито је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет“.

На заседању, на којем су учествовали сви епархијски архијереји СПЦ,
Сабор је размотрио приспјеле приједлоге, примједбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ.

Сабор је одлучио да све архијереје умоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра текуће године како би их саборска Комисија за Устав размотрила и како би Сабор идуће године могао да се изјасни на ту тему.

Чланак ЗВАНИЧНА ПОТВРДА: Владика Григорије епископ франкфуртски и све Њемачке се појављује прво на ИСКРА.

Владика Григорије (Фото:sputniknews.com)

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије изјавио је да је много када неко направи кућу, а камоли када неко направи и оживи умрли град какав је био Вишеград, као што је то учинио прослављени српски режисер Емир Кустурица.

„Да поред тог моста направи Институт и да је то препознатљиво свакоме ко ту сада прође, сигурно је необично важно“, рекао је владика Григорије.

Владика Григорије је истакао оно што је урадио Кустурица може да буде добар примјер, а да је сваки добар примјер важан.

„Проблематично је када ствари не доведемо на чистину, када не кажемо јасно ово је добро, а ово није. Стално се прави неки микс између добра и зла. Моја омиљена реченица код Флоровског гласи: Зло и добро функционишу заједно у свијету, али синтеза између њих је немогућа“, рекао је владика Григорије за данашњи „Блиц“.

Он је нагласио да Ђаво „стално покушава да упетља зло и добро“, па су нам стога потребни људи који то стварно знају да разграниче.

На питање шта треба да буде нова саборност у српском народу, владика Григорије је истакао да мисли да у српску саборност треба укључивати разумност, рационалност и словесност.

Када је ријеч о духовном миру и како га сачувати, владика Григорије је рекао да на дневном нивоу треба да нам буде подсјетник да ће зло проћи и да зло нема способност да траје вјечно, а да ће добро остати.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: „Оно што је урадио Кустурица у Вишеграду може да буде добар примјер“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да све људе, и када спавају и када су будни, чува Бог или анђели, али да је битно да их чува и неко ко је на земљи, да постоји нека сила земаљска, јер има злих људи.
Поводом обиљежавања крсне славе МУП-а Републике Српске, Аранђеловдана, владика је на пригодној свечаности у Центру јавне безбједности ЦЈБ Требиње истакао да је врло тешко и захтјевно бити полицајац и увијек будно пратити сва дешавања да би били на висини задатка ризикујући некада и своје животе у служби грађана и њихове безбједности.

„Ти људи су на страшном мјесту, јер увијек постоји зло и они који чине страшна дјела као што су убиства, а које треба спријечити, јер у супротном ће се намножити. Када се ти починиоци открију то је једна велика препрека онима који помишљају на такве ствари“, истакао је владика Григорије.

Хвалећи рад припадника требињског центра, владика је истакао да је врло важно да на челу такве једне организационе јединице налази човјек као што је Жарко Лакета, који има искуство, знање и храброст која је праћена разумношћу.

„Иако је Херцеговина опасана границама евидентно је да је стање много боље него у неким ранијим годинама које памтимо“, рекао је владика Григорије.

Он је подсјетио и на храбре полицајце који су своју крв пролили за слободу, истичући да се никада не смије поновити та ратна страхота.

Његово преосвештенство владика Грогорије је поводом обиљежавања крсне славе МУП-а Републике Српске, Аранђеловдана, служио помен за погинуле припаднике Центра у Цркви посвећеној Светом кнезу Лазару у кругу некадашње касарне у Требињу.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Осим Бога и анђела битно да нас чува и земаљска сила се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Светом архијерејском литургијом данас је у Вучијем долу почело обиљежавање 140 година од Вучедолске битке када су црногорски и херцеговачки устаници извојевали побједу над Османским царством.

Свету архијерејску литургију у новосаграђеном храму служе митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско херцеговачки и приморски Григорије, епископ диоклијски Кирило, умировљени епископ Атанасије и владика будимљанско-никшићи Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархија.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће данас у Вучијем долу освештању храма Светог свештеномученика Атиногена и обиљежавању 140 година од Вучедолске битке.

Литургији присуствују велики број званица из Републике Српске, Црне Горе и других крајева.

На приједлог Одбора за изградњу храма, Епархија будимљанско-никшићка уручиће медаљу Светог Георгија предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Медаља ће бити уручена и начелнику општине Билећа Миљану Алкесићу, те другим заслужним појединцима из Херцеговине и Црне Горе.

На Вучијем долу, заравни око шест километара источно од Билеће у општини Никшић, 1876. године водила се одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

Мухтар-паша повукао се пре него да је ступио у бој, а његова војска имала је огромне губитке, преко 3.500 погинулих и рањених.

У бици је погинуо велики број високих османских официра и подофицира.

Књаз Никола, који је предводио црногорску и херцеговачку војску, послије битке је добио народа надимак „цар јунак“.

Према његовој наредби било је забрањено одрубљивање глава непријатељских војника.

Чланак ЦРНА ГОРА: Почело обиљежавање 140 година од Вучедолске битке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Светом архијерејском литургијом, коју је у Храму Светог Саве служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, у Фочи је почело обиљежавање Покрова Пресвете Богородице, који је у овом граду саборни дан.
У обраћању бројним вјерницима, епископ Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, истакао је да је Покров један од чудесних догађаја када је Богородица својим покровом заштитила оне који су стајали у храму.

„Тако и ми данас, са истим осјећањима, увјерењима, стрпљењем и смирењем треба да се склонимо под покров Мајке Божије. И онда, без обзира какви смо, што смо грешни, слаби, маловјерни, од тог покрова надахнућемо се, напојићемо се, заштитићемо се, умићемо се, обрисаћемо се, опраћемо се и како каже њен предак по крви пророк цар Давид, бићемо бјељи од снијега“, рекао је владика Григорије.

У току литургије обављена су и два рукоположења – за свештеника и ђакона.

Владика Григорије је рекао новинарима да је то знак да се Митрополија стално подмлађује.

„Сви ти младићи изникли су у нашим школама, у овој митрополији и то значи да је она плодна и да доноси добре плодове“, навео је епископ Григорије.

Новорукоположени ђакон Ранко Ковач истакао је да му се остварила жеља из дјетињства.

„Осјећај је прелијеп, о овоме сам маштао још од раног дјетињства. То ми је била жеља када сам 1994. године уписао Богословију у Сремским Карловцима“, рекао је Ковач, који ће као парохијски ђакон службовати у Фочи.

За несебичну љубав, доброчинство, братску хришћанску помоћ и велики допринос Српској православној цркви, епископ Григорије је додијелио два златна ордена Светог Петра Дабробосанског – један општини Фоча који је уручен начелнику Радисаву Машићу, а други љекару Вељку Марићу.

Машић је захвалио за признање и рекао да је црква сабиралиште српског народа, те да су сви грађани који су учествовали у подизању храма дали допринос за велику част која је указана општини.

Прослава Покрова Пресвете Богородице у Фочи биће настављена традиционалним црквено-народним сабором испред Храма Светог Саве.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Богородичин Покров умива гријехе и брише сузе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима прославио је данас своју прву славу након освештања храма, а свету литургију служили су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ Атанасије.

Владика Григорије рекао је данас да је велика радост што је васкрсао живот у Пребиловцима, што има све више дјеце и што се овдје крштавају. Он је додао да постоји нада да ће бити још обновљених домова у овом мјесту.

„Да смо остали да тугујемо, а да ништа не предузмемо никад не бисмо доживјели васкрсење, а васкрсење је циљ свега, а кроз крст се мора проћи“, нагласио је владика Григорије.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници у овом мјесту.

Остаци који су пронађени сахрањени су у крипти храма, а Српска православна црква канонизовала је свете пребиловачке мученике који се прослављају 6. августа.

Храм је у августу прошле године освештао Његова светост патријарх српски Иринеј.

У Културно-духовном центру „Свети Милутин“ у Пребиловцима данас је отворена библиотека која носи назив „Света Стана Арнаут“ по учитељици која је убијена заједно са својим ученицима у школи у Пребиловцима.

Пригодну бесједу одржао је владика Атанасије који је указао на значај библиотеке и присјетио се пребиловачких мученика.

„Хвала Богу, Пребиловци се обнављају, а оно што ја молим преко вас јесте да савремене мајке уче дјецу као што их је Стана учила“, рекао је владика Атанасије.

Парох чапљински Мрако Гојачић рекао је да је су прикупљање књига иницирали студенти Филилошког факултета из Београда и Црквена општина Чапљина и да је прикупљено око 5.000 књига.

„Библиотека је универзалног типа од школских лектира, теолошких књига до класика великих писаца домаћих и страних“, рекао је Гојачић.

Гојачић је потврдио да ће у овој години почети обнова старе школе у Пребиловцима и изградња парохијске куће, за шта су пројекти већ урађени.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Велика је радост што је васкрсао живот у Пребиловцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије упоредио је Америку са римском империјом, која има утисак да може да контролише читав свијет, те оцијенио да је политички једино уравнотежење у кризи која влада свијетом – Европа са Русијом, иако то звучи илузорно.
„Нисам сигуран да Русија то може сама да избалансира. А сигуран сам да Европа не може“, рекао је владика Григорије за „Спутњик“, наводећи да је у том смислу и занимљив сусрет папе Фрања и патријарха московског и све Русије Кирила, који схватају да је потребан баланс у свијету.

Говорећи о Блиском истоку, владика Григорије је оцијенио да се историја на тим просторима понавља.

„Кроз четврти, пети и шести вијек водио се рат између персијске и римске империје, управо на простору данашње Сирије“, каже владика Григорије.

Коментаришући нападе на предсједника Републике Српске Милорада Додика, владика Григорије је рекао да харанга која је покренута против Додика иде из личних фрустрација, које су погонско гориво да се сруши нешто што је направљено на великој жртви људи који су гинули и свих лидера који су од почетка покушавали да спасу неку врсту слободе за Србе у БиХ.

„Онима који руше Додика покушавам да објасним да неће тако што сруше Додика они бити Додик. Можемо да изгубимо све што имамо“, каже владика Григорије.

Према његовим ријечима, позиција предсједника у Републици Српској је свакако угрожена због уставног поретка и окружења, као и ситуације у којој се налази Србија, због Косова, Црне Горе, Хрватске, али и због Федерације која је пријетња зато што се стално инсистира на унитаризацији, централизацији у Сарајеву које припада бошњачком дијелу БиХ.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Рушењем Додика можемо да изгубимо све што имамо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је синоћ да је Свети Сава личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља, и то када год стане пред његову икону, пред његово лице.

„Стојећи пред његовом иконом као пред огледалом, у њему можемо видјети нашу прошлост, нашу историју, у њему се огледамо и онакви какви јесмо сада, у овом часу, док стојимо пред његовим ликом“, рекао је владика Григорије у бесједи на Светосавској академији Епархије дабробосанске, одржаној на Палама.

Он је истакао да нас то огледање пред лицем Светог Саве упућује ка будућности, јер он није постојао и ишчезао, него он јесте и биће.

Подсјећајући на Житије Светог Саве, епископ Григорије је рекао да се о њему може говорити и као о организатору, а да ријеч организација долази из истог коријена од којег и ријеч организам. „Многе органе треба усагласити да би организам функционисао. Управо то је са црквом урадио Свети Сава“, нагласио је владика Григорије.

„Као племић он се спустио до посљедњег човјека, до посљедњег земљодјелца, пастира. Његово друговање са њима није њега умањивало, него је њих подизало. Он је њих учио да постану племство, царско свештенство, свети род. То је он народ хришћански изводио из таме у свјетлост, из незнања у знање, од примитивизма до културе. Зато је Свети Сава просвјетитељ, али то је он у свом народу могао постати само зато што је схватио да је тај народ, заједно са њим, заправо један организам“, рекао је владика.

Нико у том народу, у том организму, поручио је епископ Григорије, није ни мањи ни већи, јер нико није ни мање нити више важан – важан је свако појединачно.

Према његовим ријечима, Свети Сава је унио духовну свјетлост међу свој народ, дао му идентитет, идентификујући га са Христом и укључујући га у организам, у породицу хришћанског народа.

Послије толико вијекова, каже владика Григорије, било би добро да се данас запитамо – угледамо ли се на Светог Саву, учимо ли, радимо ли, волимо ли један другога, јесмо ли организовани, осјећамо ли се као да смо дио организма једног тијела, једног народа.

Фото: Срна

„Јесмо ли спремни склонити се неком са пута? Јесмо ли спремни показати пажњу један према другоме? Јесмо ли и на шта спремни од свега онога на шта нас Свети Сава, као најсвјетлији лик и најсвјетлоносније огледало упућује“, упитао је он.

Слободно замислимо како нам је ум отворен за свјетлост и добро, замислимо како су нам срца отворена за љубав, за Бога, за другога и ма ко да смо, велики и мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојња. Имаћемо утисак као да смо харфа у рукама Божијим или једноставније – да смо харфа у рукама Светог Саве који доноси најљепшу музику, рекао је владика Григорије у својој бесједи.

„Треба нам што више таквих тренутака, не сјећајући се само оног што је некад било, него ходећи напријед у сусрет Светом Сави и Христу. Тада ћемо схватити да, ма каква нас невоља срела у овом свијету, овај живот има смисла“, нагласио је епископ.

Скуп у част Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског, одржан је на паљанском Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Светосавској академији присуствовали су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, те представници политичког, културног и јавног живота града Источно Сарајево.

У музичком дијелу учествовали су солисти на клавиру Маја Аранђеловић Ђого која је извела композиције „Хиландар“ и „Грачаницу“, хор Богословије из Фоче је отпјевао химну Светом Сави, те глумац Љубо Божовић који је говорио стихове посвећене првом српском архиепископу.

Многобројној публици представила се и Етно групе „Захумље“ из Требиња.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Држимо се ријечи Светог Саве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ЦДМ

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је данас у Билећи да треба научити од Светог Саве да ништа није једноставно, нити лако, али да је све могуће уколико човјек жели добро.

Владика Григорије је, након Свете архијерејске литургије коју је служио са свештенством Епархије поводом крсне славе општине Билећа – Савиндана, истакао да је Свети Сава наш највећи залог у историји, у садашњости и у будућности.

„Нека Свети Сава буде увијек наш учитељ као што нам је показао својим дјелом, науком, вјером и животом, јер му је било најважније да буде учитељ и први примјер народу, а не властодржац и самодржац. Био је свима слуга и тако постао отац“, поручио је владика Григорије.

Он је истакао да је Свети Сава све поучавао.

„Свети Сава је организовао православну цркву у Срба. Мирио са ким год је било могуће наш народ, учио, како читамо у нашим књигама, а то није без смисла, како да се оре њива, како да се зида кућа, како да се сије брашно. Иако му је по свему припадало да буде међу елитом, он је ишао међу људе и међу народ и зато је његов траг толико велики“, истакао је владика Григорије у бесједи.

Владика је поручио да морамо размислити колико смо слични Светом Сави и колико смо способни за организацију.

„Ако смо било шта или на било ком мјесту морамо да се организујемо. То је слично организму. Неће пуно значити ако један орган функционише, а неки други је сасвим и у свему болестан. Треба многе органе усагласити да функционише организам. То је урадио Свети Сава“, навео је владика Григорије.

Он је као примјер добре организације навео општину Билећа.

Након ломљења славског колача услиједио је културно-умјетнички програм на платоу испред Храма Светог Саве.

Начелник општине Билећа Миљан Алексић уручио је Повељу општине Билећа у категорији заслужног колектива мљекари „Пађени“ за одличне резултате постигнуте у привреди, а у категорији појединаца највеће признање општине припало је Милораду Самарџићу, који већ годинама дарује лаптоп ученику генерације Средњошколског центра „Голуб Куреш“ у овој херцеговачкој општини.

Светосавка признања додијељена су и најбољим спортистима са подручја општине.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Све је лако уколико желимо добро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије одржао је вечерас у Андрићграду предавање о теми „Други као извор мог живота“.

Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, навео је да је циљ овог предавања да се покаже људима да свако од нас треба да буде различит и сачува посебност, али да можемо да постојимо као личност само ако смо у заједници са другима.

„Најважнија ствар је да је неко други извор нашег постојања и да је он конститутивни елемент у нашем постојању. Ако нема другога, односно некога у односу на мене, онда не постојим ни ја. То је оно што треба људима објаснити, а то није нимало једноставно“, рекао је владика Григорије новинарима.

Фото: С. Гарић

Он каже да настоји да говори језиком који људи разумију и да понекад прочита нешто од веома умних филозофа, али да је важно говорити на основу примјера које људи осјећају.

„Примјери о којима говорим су однос између мајке и сина, пријатеља, младића и дјевојке, који најбоље показују шта значи бити у односу са неким и шта значи то да неко други јесте извор нашег постојања“, истиче владика Григорије.

Он је рекао да му је драго што се увјерио да су људи у Вишеграду веома пажљиви слушаоци.

Епископ Григорије ће сутра са свештенством служити Свету архијерејску литургију у Храму Светог цара Лазара и свих српских мученика у Андрићграду са почетком у 9.00 часова.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Други су извор нашег постојања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Завала у Поповом пољу поводом Светог Ваведења – крсне славе ове светиње.

Владика Григорије је у данашњој пригодној бесједи истакао да је смирење спасење и да је веома битно за људски род.

Он је нагласио да су Богородици „слични само они људи који се у слави и богатству не хвале, не горде, и они који у сиромаштву и слабости не понижавају и не потцјењују лик Божији у себи сакривен и саткан“.

„Богородица је образац наше среће и живљења. Њено живљење је у смирењу, неосуђивању, трпљењу, а трпјети не може нико ко нема наду, а наду не може нико да има ко нема вјеру, а вјера и нада, као што каже апостол Павле, нису ништа ако нема љубави“, рекао је владика Григорије.

Он је истакао да би сваки хришћанин требало да испита своје срце и да погледа да ли је уперио прст на неког свога, пријатеља, рођака, сусједа, говорећи да не ваља, наглашавајући да би само тако показао да он сам не ваља.

Говорећи о манастиру Завала и његовом обнављању, владика Григорије је подсјетио да је први пут у Завалу дошао са умировљеним владиком Атанасијем Јевтићем 1996. године, када је све било минирано, као и да је те године отац Василије постао игуман.

„Овај манастир је био разрушен и пријетила је велика опасност да се потпуно разори и онда сам сасвим случајно упознао неке људе из Шведске и они су дали велики новац да се манастир спаси“, напоменуо је владика, истичући да је отац Василије био добар домаћин и да су га брзо сви завољели, што је и доказао правећи од манастира Завала „радионицу молитве“.

Манастир Завала налази се у истоименом селу у источном дијелу Поповог поља, 50 километара од Требиња. Уз манастире Житомислић и Тврдош, спада у најзначајније средиште културног живота Херцеговине.

Према народном предању, постанак Цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се за првог хришћанског цара Константина, који је након изградње велике цркве у Сланом стигао у Завалу, па видјевши да је становништво побожно одлучио да и ту сагради храм.

Током Другог свјетског рата манастир је претрпио велику штету, као и у посљедњем рату, када је оштећен и напуштен, исто као и српско село Завала.

Након рата црква и конак су обновљени, извршена је рестаурација фресака, а братство се вратило.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Смирење је спасење се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Његово преосвештенство епископ захумско – херцеговачки и приморски Григорије одржаће у суботу, 5. децембра, у Андрићграду предавање о теми „Други као извор мог живота“.

Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, предавање ће одржати у великој биоскопској сали са почетком у 19.00 часова.

У недјељу, 6. децембра, епископ Григорије ће са свештенством служити свету архијерејску литургију у Храму Светог цара Лазара и свих српских мученика у Андрићграду са почетком у 9.00 часова.

Чланак „ДРУГИ КАО ИЗВОР МОГ ЖИВОТА“: У суботу предавање владике Григорија у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да су се Срби у Републици Српској изборили за своју слободу, коју не дају ни за шта на свијету јер је то њихова тековина.

– Ако не буде Косова и Метохије међу српским земљама, онда ће бити веома тешко и Србима у Републици Српској, а ако не буде Републике Српске, онда је питање хоће ли бити Србије и уопште Срба – рекао је владика Григорије у манастиру Високи Дечани, гдје је присуствовао Светој архијерејској литургији служеној поводом крсне славе овог манастира – Светог Стефана Дечанског.

Владика Григорије поручио је да Србима не остаје ништа друго него да вјерују и боре се за правду и истину.

– Морамо да схватимо да не можемо и не смијемо напустити оно што су нам дједови оставили, а то је пут правде – пут истине – нагласио владика Григорије.

Владика Григорије рекао је да монахе који живе у манастиру Високи Дечани под заштитом Унеска, колико год чували војници и висока жица, чува и сам Свевишњи.

– Људи морају имати вјере да се, попут монаха који обнављају светиње, врате на своја огњишта, да не дају своја гробља, своју дједовину – рекао је владика Григорије.

Преносећи искуства Срба и Српске православне цркве у БиХ као поуку Србима на Космету, он је рекао да је Србе у БиХ било веома тешко побиједити када год су се држали заједно и били јединствени.

– Научили смо да је најважније имати вјере у борби за правду и истину, без жеље да икога угрозимо, али не можемо бити слабићи који узмичу са своје дједовине – нагласио је владика Григорије.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Срби у Српској су се изборили за своју слободу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ЦДМ

Светом архијерејском литургијом у Невесињу данас су настављене Митровданске свечаности у оквиру којих се обиљежавају сјећање на митровданске битке 1992. и 1994. године, као и крсна слава Борачке организације Републике Српске и Дан општине Невесиње.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије након службе у Храму Вазнесења Господњег подсјетио је на херојске подвиге Невесињаца током митровданских борби и поручио њиховим породицама да не тугују већ да подигну „срца горе“ и да своју тугу и муку претворе у славу јер то је, како је рекао, прави пут и истина.

„На овој Божанској литургији изговорили смо управу ту, једну чудесну ријеч –`горе имајмо срца` и данас на Светог Димитрија када се сјећамо пострадалих војника, војсковођа, људи, медицинских сестара, љекара, када се сјећамо сваке жртве нема бољег усклика од тога“, рекао је владика Григорије.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски је поручио да су сви они који подигну „срца горе“ побједници, макар, како је рекао, били и убијени јер су срцем живим живјели живот.

„Помолили смо се за упокојење свих пострадалих за нас и нашу слободу, за слободу овога града, Херцеговине и цијеле Републике Српске“, рекао је владика Григорије и додао да су сви они који су умрли носили своја „срца горе“.

Након службе, код Спомен-обиљежја на Гвозду биће служен помен погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата, послије чега ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу.

Бранећи своја огњишта у Митровданским офанзивама погинула су 64 српска борца.

Обиљежавању сјећања на митровданске битке на невесињском ратишту присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, еминентни београдски хирург Предраг Пешко, породице погинулих, ратни команданти, саборци, народни посланици из Херцеговине, те представници привредног и политичког живота Републике Српске.

Организатор Митровданских свечаности су Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачки ратова, Борачка организација Републике Српске и општина Невесиње.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Тугу и муку претворимо у славу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Празник Покров Пресвете Богородице свечано се обиљежава и у Фочи.

Славље је почело молитвено-духовним сабрањем бројних вјерника у Светосавском храму на Светој архијерејској литургију, коју је уз саслужење свештеника и ђакона предводио владика захумско-херцеговачки и замјеник митрополита дабросанког Григорије.

Прије девет година на Покров Пресвете Богородице освештани су темељи храма у центру Фоче, 2012.укровљен је и служена Света архијерејска литургија, а од Васкрса 2013.године редовна су богослужења.

У порти храма подиже се чесма према пројекту Предрага Ристића који је пројектовао и храм. У току је и унутрашње уређење.

„Тренутно завршамо припрату који је иначе најкомпликованији изведбени архитектонски дио храма то су крстасти сводови кој ће убрзо бити завршени омалтерисани и окречени“, каже протојереј-ставрофор Ненад Тупеша старјешина Светосавског храма.

Овај храм је чудесан и Фочу чини посебном. Радује да је све више младих чему доприноси и постојање Богословског факултета и Богословије – поручио је владика Григорије.

„Ја сам један од оних који је мислио да то није добро мјесто за студенте али када видим овај храм и ове људе видим да нисам био у праву мислим да је за нашу Републику Српспку права ствар да имамо што више градова у којима има живота“, рекао је владика захумско-херцеговачки и замјеник митрополита дабробосанског.

4 У порти Светосавског храма, чију су иградњу осим вјерника помогли општина Фоча, Влада Српске и привредници, одржава се и Покровски црквено-народни сабор.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У ФОЧИ: Светосавски храм је чудесан храм се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Председник Републике Српске Милорад Додик и епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије најавили су скори почетак изградње пројекта „Град на Црквини“ у Требињу, посвећен културном и духовном опоравку Срба.

Додик је новинарима у Требињу, након састанка са епископом Григоријем и режисером Емиром Кустурицом, изјавио да ће реализација овог пројекта почети на пролеће и да ће га подржати и Република Српска.

– Важно је да почнемо јер смо тако почињали и многе друге пројекте и завршавали их – рекао је Додик и нагласио да ће уследити сређивање пројектне документације и добијање дозвола, након чега ће се анимирати они који су заинтересовани за комерцијални део.

Додик је истакао да су за учествовање у градњи заинтересоване и локалпатриоте јер се Требиње на неки начин доживљава као „мека српске културе и српске баштине“.

– Све те заинтересоване инвеститоре окупићемо на једном месту у Требињу у наредним месецима и конкретно са њима разговарати – рекао је Додик.

Додик је, осврћући се на пројекат аеродрома „Зупци“ код Требиња, нагласио да се, упркос томе што су многи скептични, никада није одустало од те идеје, наглашавајући да конкретни договори следе наредних седмица са једном заинтересованом компанијом која жели да буде партнер у реализацији.

– Уколико се договоримо, ми ћемо тај посао и прихватити“ – рекао је председник Додик.

Он је истакао да је веома важно што владика Григорије исказује заинтересованост да буду завршени сви започети пројекти у Херцеговини.

Према Додиковим речима, да није било упорности владике Григорија многи од тих послова не би били завршени – од пута према Херцег Новом, према Чемерну и слично.

– Уверен сам да ћемо завршити и пројекат `Града на Црквини` и храм у Мостару, као нешто што није ни упитно – рекао је Додик и изразио задовољство што је само после једног договора завршен за годину дана храм у Пребиловцима.

Говорећи о пројекту „Града на Црквини“, владика Григорије је рекао да је жеља и идеал да се направи град посвећен културном и духовном опоравку свих Срба.

– Град на Црквини почели су да граде Јован Дучић, те Бранко Тупањац са којим сам недавно био у Америци и који има жељу да настави градњу, али не можемо без помоћи Републике Српске и председника Додика, од којих имамо подршку – рекао је владика Григорије.

Чланак ДОДИК: Са Кустурицом од пролећа градимо „Град на Црквини“ у Требињу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ЦДМ

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије истиче да је оно што је проблематично са „нашим национализмима, нашим политикама, а чега у вјери не би смјело бити ни у примјесама – идеологија“.

„Ако најсвјетлију идеологију присвојите само за себе и своју заједницу, ви сте у проблему да неког другог повриједите“, рекао је владика Григорије у разговору са филозофом Елисом Бекташем, објављеном на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Владика Григорије сматра да за цркву идеологија мора бити страно тијело, нешто што ни по чему не смије бити органско и да сваки идеолошки набој мора бити одстрањен, те да једино тада можемо да говоримо, а да то не буде опасност за нове сукобе.

Говорећи о односима између Исламске заједнице и Српске православне цркве, владика Григорије истиче да су односи „добри у оној мјери у којој ми заиста вјерујемо у оно што проповиједамо“.

„Неко ми је причао да постоји некакав запис гдје чувени Бењамин Калај упозорава неке људе да би требало да спријече врло интензивно и опасно дружење и приближавање православних и муслимана у БиХ, као и то да се мора радити на њиховом разједињавању јер се они понашају као да су и даље један народ.

Тај запис ваљда постоји иако га ја нисам читао, већ ми га је неко цитирао. Ако не постоји, онда ми је жао, али знам да постоје људи који тако мисле и раде и да је то врло опасно“, рекао је владика Григорије.

Он сматра да је једна несигурност у тим односима поштена и праведна и да они управо на том основу добро функционишу.

„Ми ходамо као дјеца чији је корак још увијек несигуран. И у том смислу то је добро јер не глумимо неке људе који су превазишли све разлике, али у односу на друге наше различитости, помаже то што ми имамо јасније дефинисане те вјерске идентитете“, додао је владика Григорије.

Он наводи да је код политичара то сасвим флуидно, зависи од године до године, од избора до избора, те да се мијењају правци кретања, идеје о животу и смрти, као и оне о дневнополитичким питањима.

„То понекад зависи чак и од коалиционих партнера, а не само од унутрашњих кретања унутар једне политике. Ту је зато још проблематичније да говоримо о неком јасном, истинском помирењу“, нагласио је владика Григорије.

На питање шта данас значе Пребиловци и одакле идеја да се Пребиловци обиљеже на другачији начин и да се одступи од начина на који се протеклих деценија говорило о стратиштима и мјестима покоља, владика Григорије је истакао да идеја извире из саме суштине предања историје мучеништва.

„Све источне религије имају један нарочит однос према мученицима, чак би се могло рећи да су утемељене на мучеништву. Међутим, оно што сам примијетио, јесте да мученици никада нису имали осветнички карактер и да никада нису тражили освету.

Само захваљујући томе било је могуће да мучеништво постане славно. У сваком другом случају, оно би било извор нових сукоба“, рекао је владика Григорије.

Он је нагласио да давање значаја ономе ко је био против живота и ко га је уништавао, не доприноси животу.

Тиме смо се водили када смо хтјели показати да је у Пребиловцима важна слава, а не освета. То није било лако, јер је људској природи – боље рећи слабости људске природе, осветнички менталитет просто урођен и у њу уграђен“, рекао је владика и истакао да се против тога борило архитектуром, сликарством и ријечима којима су се обраћали људима.

Владика Григорије је нагласио да се до те мјере пазило о свакој ријечи, па је, како каже, било чак и идејних и вербалних сукоба са онима који су покушали да их скрену са тог пута.

„Ми смо били захвални Богу, а што је најважније, имам утисак да су нам и сами мученици били захвални зато што нису поново претворени у штап у нечијим рукама, него су били оно што јесу – мученици који су својом вјером у живот побиједили оне који су били против живота и који су их убијали.

И то је тај узвишени смисао и та тајна – да је побједа у рукама оних који су били слабији и да се Божија моћ показала у немоћи“, рекао је Григорије.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије сматра да би било одлично уколико би велики српски редитељ Емир Кустурица постао градоначелник Требиња, али да је велики ризик предвиђати годину дана унапријед шта ће урадити славни редитељ.
Григорије објашњава да је Емир Кустурица, као изузетна личност, непредвидив, те да о томе разговарају већ дуже вријеме. „Он је, као и ја и многи други људи који дођу у овај град, заволио Требиње“, наводи владика Григорије.

„Људи заволе ово сунце, климу, положај, архитектуру, неку естетику која јесте мало нарушена, па може и мора да се обнови, али је и сачувана као ријетко гдје“, рекао је владика Григорије, додајући да је чињеница да немамо много оваквих градића не само у БиХ већ и у бившој Југославији и да јесте изазов стати на чело једног оваквог града.

Владика Григорије сматра да би Требиње добило отворену онтологију тако да би читав свијет, који зна за Кустурицу, чуо и за једно мало Требиње, и да би то био један од највећих добитака, али да су и други добици занимљиви.

„Његово бављење филмом и умјетношћу усмјерено је на слику и стога је способан да формира слику тог града, односно да га естетски учини бољим. Друга ствар, његово познавање социјалних прилика, од `Сјећаш ли се, Доли Бел`, преко `Црне мачке, белог мачора`, па до „Живот је чудо“, показују да он познаје тај народ, што је, такође, битно.

И трећи важан моменат, који је на неки начин више посљедица нашег западњаштва, него нашег источњаштва, јесте тај менаџерски дух“, сматра владика Григорије.

Он каже да је, можда, на крају најважније и постављено као главни циљ – да његово кандидовање не буде посљедица било које партијске активности, него да то буде узроковано дејством цијелог народа.

„Да народ каже – свака вама част, партије, показали сте у посљедњих 20 година шта можете, а ми сад хоћемо себи да изаберемо градоначелника који ће, заједно са нама, уредити град онако како ми желимо. Вама нико не брани да гласате за овога или онога, али ми предлажемо да гласате за Кустурицу“, истакао је Григорије и додао да би се на тај начин добило једно присилно помирење.

Он сматра да за мале народе и за мале земље оволики број партија значи буквално завађање народа.

„Није нико од нас противник демократије, али није исто када у једној Америци од 350 милиона становника имате три партије, од којих су двије велике, а трећа безначајна, и када у једном Требињу или једној Зеници имате дванаест партија. То лудило онда улази у куће, завађа породице, уноси немир“, истиче Григорије.

Он додаје да је тренутно стање такво да „једна партија узме власт, па запошљава своје, онда дође друга партија па и она запошљава своје, па, умјесто напретка, стално слушамо међусобна оптуживања“.

„Овдје не би било могућности за такве изговоре, просто би се повукла једна црта, на чело града би дошао један човјек који има ауторитет, а и умјетнички, менаџерски и свјетски глас.

Наравно, ја га сваки дан храбрим, али сам и неко ко му говори какве све опасности и искушења ту постоје. Тако да је рано говорити да ли ће се то десити, али ако се деси, било би одлично“, сматра владика Григорије.

Говорећи о враћању епархија у Мостар и о животу у том граду, владика Григорије је рекао да, ако људи не буду узели ствар у своје руке и ако не почну озбиљно да раде – Мостар се може упропастити.

„Ми живимо у једној средини свакодневно и не видимо како се она урушава. Понекад се уплашим како они људи који сједе око Старог моста не виде да то све није баш тако сјајно.

С друге стране, Хрвати имају ту тенденцију да говоре о стоном граду, хрватском граду, међутим, и ту се појављује једна немоћ која потврђује да се не може градњом великих трговачких центара и сличним чиновима дати додатна снага Мостару“, каже Григорије.

Он истиче да снагу једном граду увијек дају људи.

„Ако људи не буду људи, ако човјек човјеку не буде човјек, биће много тешко да се извучемо када је ријеч о Мостару.

У сваком случају, некако сам више апсолвирао Требиње и источну Херцеговину, а у Мостару сам још увијек на `првој години факултета и не знам да ли ћу успјети да је положим`“, наглашава владика Григорије у разговору са филозофом Елисом Бекташем, објављеном на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Одлично би било да Кустурица постане градоначелник Требиња, али, велики је ризик предвиђати шта ће урадити славни режисер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Више хиљада вјерника учествовало је синоћ у Требињу у свечаној литији која је кренула од Саборног храма и прошла улицама до градског трга, одакле су упућене честитке за славу града и Саборног храма – Преображење Господње.

Литију су предводили Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени владика Атанасије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Честитајући славу, владика будимљанско-никшићки Јоаникије је истакао да је празник Светог Преображења – празник свјетлости, Божије истине и правде, Божијег милосрђа које се излива почевши од момента када се Господ преобразио на гори Таворској па кроз сву историју до данас.

„Данас нас је у Требињу сабрала Божија свјетлост и Божија милост и Божија љубав, утврдила нас у заједништво у међусобној љубави и у радости“, рекао је владика Јоаникије.

Он је напоменуо да су вечерас вјерници са духовним пастирима ишли на свети и свештени ход кроз град да пронесу славу празника и радост до сваког срца и сваке живе хришћанске боголике душе, да их окријепи, сједини, обрадује и преобрази.

„Нека Господ излије своју милост и свјетлост, нека нас просвијетли својом истином, оснажи својом благодаћу, укријепи наше руке да чинимо добро, да излије своју љубав у наша срца, да би те Божије љубави, правде истине и свјетлости било што више у нама, да би смо процвјетали љубављу, добрим дјелима и милосрђем“, поручио је владика Јоаникије.

Фото: Срна

Обраћајући се окупљеним грађанима и гостима, градоначелник Требиња Славко Вучуревић је рекао да је сигуран да Свето Преображење није случајно одабрано за крсну славу Требиња, те да су се преци водили мишљу да је Преображење дар који је стигао са Неба.

„С Преображењем је стигла и мисао да човјек није вјенчан ни за добро ни за зло, већ за избор и за моралну потребу да одабере оно што подржава и истиче живот“, истакао је Вучуревић.

Он је додао да, када се говори о преображају, треба гледати у себе, око себе и изнад себе.

„Истичем нашу заједничку жељу да се сви и у свему преобразимо и пред својим ближим и пред лицем Божијим“, рекао је Вучуревић.

У литији су учествовали и славни режисер Емир Кустурица, народни посланици из Херцеговине, представници источно-херцеговачких општина, те многобројне угледне званице. Литији је претходило празнично вечерње у Саборном храму.

Чланак ПРАЗНИК: Требињце сабрала преобажењска свјетлост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Јевремовић

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је након освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима да су пребиловачки страдалници сада заштитници који својом молитвом преклињу да се никада и никоме слично злодјело не би више поновило.

„Ово је дан који је Господ створио. Након 75 година лутања и страдања који су трајали и послије њихове страшне – мученичке смрти, њихово присуство прекрива данас Пребиловце, Доњу Неретву и све нас. Стога вас љубазно молим, браћо и сестре, удишите ваздух пажљиво и ступајте обазриво, јер сте на земљи светој, наквашеној крвљу, сузама и прахом мученика који нам постадоше вјечни заступници пред Господом у Царству Небеском“, истакао је владика Григорије у обраћању окупљенима.

У овом дану у молитвеном скрушењу, каже владика, приклањамо главе пред њиховом светом жртвом.

„Ако ослушнете трепет овог дана чућете хорове анђела са којима пјевају пострадала дјеца, жене, старци и људи мушкарци из Пребиловаца и из свих херцеговачких јама. Радујемо се и славимо са њима овај свети дан у којем мир и смирај налазе сви мученици херцеговачки. Они чије кости данас спустисмо у свету земљу, али и они чији остаци и сада почивају на дну јама безданица и безименица. И они се једнако радују данашњем дану и догађају несвакидашњем и славе овај празник са нама“, нагласио је владика захумско-херцеговачки.

Владика Григорије је вјерницима поручио да ће, ако пажљиво ослушну, чути молитву којом их мученици преклињу да испуне душе своје праштањем и смирењем.

„Да изагнате сваку злу и задњу мисао, да земљу на којој стојите гледате с љубављу и добротом како се никада и никоме слично злодјело не би више поновило“, рекао је владика Григорије.

Он је у бесједи истакао да је сјећање дивно и памћење похвално, а да је злопамћење највећи гријех, који у смрт води.

„У дну своје душе ослушните глас новомученика како славе Господа у данашњем празнику, благодарни за све и за ваше сјећање, са захвалношћу што им ово небо спуштено на земљу, ову љествицу која иде од земље до неба, овај небоземни дом саградисте, који ће се бранити љепотом, као што је лице старца Вукашина љепотом поразило зло и злочинца“, каже владика Григорије.

Владика је у обраћању окупљенима напоменуо да пребиловачки мученици гледају из Божијег наручја.

„Тиху молитву вам у срце спуштају, чине вас да са овог светог мјеста одете без трунке мржње и жеље за осветом. Моле вас да одете одавде радосно и достојанствено, славећи побједу љубави над мржњом, доброте над злошћу, побједу Васкрсења, живота над смрћу. Спуштају свету молитву у ваша срца и душе и преклињу вас да овај простор засијете животом и добротом“, нагласио је епископ захумско-херцеговачки.

Он је додао да је њихова света молитва за нас заповијест и аманет који неизоставно треба да испунимо и на који се обавезујемо пред њиховим светим мученичким костима, толико пута страдалим.

„Побједа њихова је побједа Христова. Њихова побједа данас је објава да је зло немоћно на дуге стазе, поготово за вјечност“, поручио је владика Григорије.

У Пребиловцима је данас Његова светост патријарх српски Иринеј освештао Храм Васкрсења Хрисовог посвећен страдању око четири хиљаде Срба из Доње Херцеговине, међу којима и 826 Пребиловчана, које су усташе на звјерски начин побиле и бациле у херцеговачке јаме.

Њихове кости су 1991. повађене из јама и сахрањене у спомен-костурници у Пребиловцима, али је 1992. Хрватска војска минирала костурницу и уништила кости.

По повртаку Срба у Пребиловце сакупљени су остаци костију који су данас сахрањени у крипти новог Храма.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Славимо свети дан у којем мир и смирај налазе сви мученици херцеговачки се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Као што памћење може да будевелика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Оно води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути.

„Српско и хрватско виђење „Олује“ једва да се могу помирити и тешко да ће се то десити у скорој будућности. Све док политичари диктирају темпо и креирају истину, а то је одувек тако било и биће, постојаће две стране медаље и виђења овог догађаја, док ће истина таворити негде у запећку“, рекао је владика хумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Причајући о томе како се треба сећати, али не и злопамтити, Григорије истиче да, као што памћење може бити велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства, које води само у зло.

– Два експлицитна и дијаметрално супротна примера у случају културе сећања јесу јеврејски и српски народ. Јевреји већ деценијама, од завршетка Другог светског рата, граде и негују културу сећања, подсећајући себе, али и читав свет, на све страхоте и страдања које је претрпео јеврејски народ у холокаусту. Јад Вашем је познат у целом свету као симбол настојања и истрајности једног народа да се константно сећа своје прошлости како му се она, не дај боже, још једанпут не би поновила. С друге стране, Србима се догодио Јасеновац, догодили су се Пребиловци и многе јаме безданице на чијем дну лежи безброј костију српских страдалника из Другог светског рата, али ко је о томе и како говорио у последњих 75 година? Ако спомен на јасеновачке и пребиловачке мученике није ишао у прилог комунистичкој идеалогији и исфорсираном братству и јединству народа бивше СФРЈ, у чему је проблем последњих 25 година, када се опет бледо и једва сећамо, рецимо, јасеновачких жртава? Да ли смо из свега тога научили лекцију, да ли смо били на опрезу када је започео нови рат? Мислим да су одговори јасни као и то шта овим, заправо, желим да кажем. Управо захваљујући култури сећања и памћења, јеврејском народу страдање попут оног у Другом светском рату више не би могло да се понови, бар не у истом интензитету. Дакле, то је један од битних разлога зашто је заправо нужно неговати културу сећања.

А шта је са сећањем на сопствене злочине?

– Исто тако, тамо где смо ми чинили злочине треба да погледамо том злочину у очи. Више пута сам о томе говорио. Ја не могу да гледам ствари из угла ми и они, или ми и ви, већ из угла доброте, то јест да ли је нешто добро и лепо или није.

Нажалост, често се дешава да се, када не дође до међусобног слагања, разговора и признања с обе стране, памћење користи као изговор за освету. Жртве постају џелати. Где изнаћи излаз?

– У случају Срба било би добро да је тако и у случају свих других народа, важно је памтити, али не злопамтити. Сећати се, приклањајући главу пред жртвама и њиховим страдању, али не са жељом за осветом, то нипошто. Јер као што памћење може да буде велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Злопамћење води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути и који нема никаквог, ама баш никаквог смисла, нити пружа истинску утеху. А код нас су људи на свим странама гајили чешће злопамћење него памћење. Дакле неизмерно је важно сведочити истину, али се ослободити терета озлојађености и потребе за осветом, усмеравајући се ка праштању.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ О ОЛУЈИ: Злочине памтити, а не злопамтити! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, saransak

На Ублима, на мјесту гдје је 1852. године војвода Лука Вукаловић одржао скупштину херцеговачких и црногорских старјешина, након чега је подигнут устанак против отоманске власти, откривен је и освештан споменик чувеном херцеговачком војводи.

Лука Вукаловић био је вођа неколико устанака против Турака у периоду од 1852. до 1862, када је оставши без подршке, морао да емигрира у Русију гдје је и умро.

Споменик су открили градоначелници Требиња, Херцег – Новог и Никшића, а освештао владика Григорије.

Бронзана статуа дјело је академског вајара из Новог Сада, Живојина Лазића.

Чланак ВОЂА УСТАНАКА ПРОТИВ ТУРАКА: На Зубачким Ублима код Требиња, подигнут споменик војводи Луки Вукаловићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије посјетили су екипу филма „На млијечном путу“, режисера Емира Кустурице, која снима посљедње сетове у Хутовом блату код Чапљине.

Додик је рекао да је у филм уложено пуно енергије и да ће то бити вриједан пројекат који ће бити примијећен у свијету.

Кустурица је изјавио да се снима трећина филма који би требало да буде први филм Републике Српске који је урађен на основу искуства посљедњег рата и свих бајки којих се он сјећа, а претворене су у једну веома драматичну причу.

Фото: Срна

Кустурица је додао да ће снимање бити завршено између 15. и 25. септембра а да ће до краја године филм бити измонтиран.

Према његовим ријечима, филм „На млијечном путу“ појавиће се идуће године на једном од великих свјетских фестивала.

Кустурица је додао да је предсједник Додик у том пројекту од почетка у сваком погледу.

Чланак ДОДИК И ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ СА ЕКИПОМ ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Филм од рата и бајки претворених у драматичну причу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да је најважнија порука ових дана да су Пребиловци живи, да живи успомена на оне који су страдали и да треба да заживи живот у овом страдалничком мјесту.

Додик је истакао да би Пребиловци могли и требало да буду мјесто помирења и мјесто у коме би почела да се пише једна нова историја.

„Неколицини нас остало је да својим ентузијазмом направимо храм који ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и цијелог овог краја. Желимо да заокружимо спиралу злочина“, рекао је Додик новинарима у Пребиловцима поводом освештања Храма Васкрсења Христовог у овом мјесту које ће бити обављено 8. августа.

Он је подсјетио да су људи овђе убијени само зато што су били Срби, а да су њихове кости уништене због истог разлога.

„Ово радимо да бисмо подсјећали и на први, и на други, и на сваки злочин који је почињен над српским народом“, поручио је предсједник Републике Српске.

Он је рекао да је овај храм грађен са посебним односом и љубављу свих који су радили на овом пројекту – од пројектанта до Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

„Иза нас ће остати овај споменик који ће вијековима свједочити да овђе није престао живот, без обзира на то што су га безброј пута покушали прекинути“, нагласио је Додик.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да су Пребиловци постали свето мјесто.

„Овдје у Пребиловцима желимо да завршимо круг страдања и круг мржње, али и да се наш народ усправи и да упркос свим понижењима која нас сналазе покажемо ко у ствари јесмо. Пребиловци не могу да се униште без обзира на многе покушаје у историји 19. и 20. вијека“, поручио је владика Григорије.

Он је позвао све Србе којима је стало до опстанка српског народа да дођу у Пребиловце 8. августа у 8.00 часова када ће Његова светост патријарх српски Иринеј освештати Храм Васкрсења Христовог уз саслужење двадесетак владика и око 200 свештеника.

Владика Григорије нагласио је да је то велики догађај. „Пресрећни смо што се радови приводе крају и што велики број људи најављује да ће доћи на освештање храма“, рекао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.

У Пребиловцима ће 8. августа Његова светост патријарх српски Иринеј, уз саслужење бројних владика и свештенства Српске православне цркве, освештати Храм Васкрсења Христовог саграђен у спомен на 4.000 Срба који су у Другом свјетском рату страдали од усташких злочинаца на подручју доње Херцеговине и бачени у јаме.

Међу њима је 826 становника Пребиловаца, које је једно од четири села у свијету која су највише страдала у Другом свјетском рату.

У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. године страдало 85 одсто житеља, махом жена, дјеце и старих.

Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице у којој су њихове кости, након 50 година, 1991. године нашле смирај. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен-костурницу миниарала је хрватска војска, а мошти уништила.

По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију су сакупљени.
Стали су у седам ковчега и биће сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота.

Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке, који се обиљежавају 6. августа.

Чланак ДОДИК: Живот треба да се врати у Пребиловце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је данас Свету архијерејску литургију у Петропавловом манастиру код Требиња и са свештенством Епархије освештао новоизграђену капелу у близини манастира.

Владика Григорије поручио је на прослави славе манастира да је врхунац, смисао и циљ хришћанског живота када волимо онога који нас не воли, када један другог чинимо чашћу већим од себе и када не завидимо један другом.

„Ако заволимо Христа свим својим бићем, ако заволимо доброту и милост његову, ако пустимо да у нама буде дух свети и животворни, онда ћемо благосиљати оне који нас куну и нећемо клети“, рекао је владика Григорије у бесједи пред више стотина вјерника.

Владика Григорије је подсјетио на учење Светог апостола Павла, истичући да би било најдивније када би се сваког тренутка свог живота сјећали његових поука.

„Апостол Павле нас учи да ако неко даје нека даје искрено, љубав ваша да не буде лицемјерне ни дволична већ искрена и да једино што можемо да мрзимо на овој земљи зло, а да се држимо добра“, истакао је владика Григорије.

Он је нагласио да се посебно треба сјећати апостолових ријечи – „да у братољубљу будемо њежни и да чашћу чинимо једни друге већима од себе“, истичући да су ове ријечи сасвим јасне, али да их је тешко претворити у дјело.

Владика Григорије је указао и на ријечи свеца да помажемо онима који су у потребама и да будемо гостољубиви, јер је гостољубље велика врлина коју треба да гајимо и у којој треба да узрастамо, те на оне, за које је рекао да су најтеже -„Благосиљајте оне који вас куну, благосиљајте и не куните“.

Након службе вјерници, међу којима велики број дјеце, приступили су светој тајни причешћа.

Владика Григорије са свештенством Епархије данас је освештао новоизграђену капелу у близини Патропавловог манастира.

Поред цркве посвећене Светом Петру, обновљене 1906. на темељима много старије богомоље из четвртог вијека, у оквиру манастирског комплекса налази се раније обновљена и друга црква, посвећена Светом апостолу Павлу, која датира из петог вијека, а још раније је на том мјесту била крстионица.

За потребе манастирског сестринства, предвођеног игуманијом, сестром Павлом, саграђен је и конак.

У близини манастира налази се Павлова пећина у коју је, према предању, долазио Свети апостол Павле, који је кријући се од римске власти у овој пећини покрштавао народ.

На служби за Патровдан традиционално се сваке године у овој пећини окупља велики број вјерника.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Врхунац, смисао и циљ хришћанског живота је када волимо онога који нас не воли се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Заједнички живот народа у БиХ може постојати само у истини, али суживот у миру и поштовању након последњег рата у БиХ још није сасвим постигнут.

Ово је оцена владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија коју је изнео на сусрету чланова Међурелигијског већа БиХ са папом Фрањом.

– Баш у томе очекујемо вашу подршку. Желимо да нас учврстите у нашем уверењу да се човека достојни односи између различитих нација и вера морају заснивати на узајамном поштовању и искреном саосећању – поручио је владика Григорије.

Подсетивши да је БиХ пре 20 година изашла из рата, владика Григорије је указао да се о њему још прича као да је јуче завршен, што је разумљиво јер рат доноси несрећу, свирепости и убиства најнедужнијих људи, те да убица има на свим странама.

– Међутим, нас децу цркве Божије посебно треба да брине и срамоти чињеница да су код нас хришћани убијали хришћане и нехришћане, па је стога ова земља још од Другог светског рата пуна гробова, јама, порушених цркава и манастира, подсетио је владика Григорије.

Он је истакао да је долазак папе Фрање у Сарајево велико охрабрење и утеха католицима у БиХ којима долази као архипастир.

– Ми православни хришћани у сусрету са вама осетимо не мању радост што као поглавар сестринске нам цркве и епископ Рима посећујете нашу земљу. Доносите нам благослов Римске катедре, једне од најдревнијих и најславнијих цркава једнако са оном из Јерусалима и оним на истоку – рекао је владика Григорије.

Обраћајући се представницима четири велике конфесије у БиХ, поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања је рекао да је међурелигијски дијалог у БиХ, као и у свим деловима света, неопходан услов за мир, те да је као такав обавеза верника.

Чланак ШТА ЈЕ ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ПОРУЧИО ПАПИ ФРАЊИ: Суживот могућ само без лажи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

У Цркви нема подјела, тврди владика захумско-херцеговачки Григорије али је, како каже, тачно да је на редовном мајском засједању Светог архијерејског Сабора било различитих мишљења, погледа и ставова с обзиром на то да се разговарало о комплексним темама.

Увјерен је да су различитости добре, а подјеле лоше. Различита мишљења, према његовим ријечима, значајно доприносе да се, у заједништво у вјери, боље управља „бродом Српске цркве“.

Као посебно деликатне теме, владика Григорије је издвојио разрјешење двојице епископа, о будућем великом сабору у Јасеновцу, формирању комисије за дијалог са Римокатоличком црквом о намјери да канонизује кардинала Алојзија Степинца и Косову и Метохији.

“Учесници Сабора су људи који знају да је свака ријеч скупа, тако да се тешке ријечи не изговарају олако нити се иде у правцу личног вријеђања. Но, ако дође до размимоилажења током разговора, ипак сви настоје да већ у току дана или сутрадан поправе међусобне односе и да их држе на хришћанском нивоу“, рекао је епископ захумско-херцеговачкиу интервјуу Политици.

Смјене епископа су, каже, свакако потрес за СПЦ и то је нешто чему се, увјерен је, нико на Сабору није обрадовао.

Одлуке о промјенама у Цркви нису, како каже, ничија жеља да се неко понизи или просто смијени, већ су оне изнуђене и настале су након „дугогодишњег трпљења, ишчекивања и надања да ће се смијењени епископи повратити с пута који је неприхватљив“.

Сабор је истовремено „и тајфун и тихи лахор“ јер је у њему Дух свети, објашњава владика и додаје да је најважније да су у мишљењима током засједања превазиђене на најбољи начин самим тим што није било никаквог тријумфализма, него „смиреног сјећања на крст Христов и његово страдање у љубави према свима па чак и онима који су га распели“.

Према његовим ријечима, дијалогу са неканонском МПЦ је посвећена дужна пажња тако што је одређена делегација СПЦ која ће на томе убрзано радити. О канонизацији Степинца, владика Григорије каже да то питање захтјева озбиљну анализу и детаљније разговоре с римокатолицима.

“Очигледно је и да ова канонизација уноси зебњу и немир у ионако комплексне српско – хрватске односе“, рекао је епископ захумско-херцеговачки.

Упитан мијеша ли се политика у вјеру више него вјера у политику, владика је истакао да је одувијек мислио и вјеровао да су то два сасвим различита колосјека, али да се и један и други у великој мјери често односе на исти народ о коме брину.

Има, каже, утисак да су вјера и вјерско лидерство одувијек имали улогу коректива политичара, али да с болом у срцу мора да призна да већ дуги низ година има утисак да се та димензија код вјерских лидера губи или барем слаби на интезитету.

“С друге стране имам утисак да политичари понекад покушавају да се наметну и покажу надлежнима и за вјерска питања. Међутим, увјерен сам да то бива само тамо гдје им управо вјерски лидери отварају простор и могућност за то“, закључио је епископ захумско-херцеговачки.

Чланак ГРИГОРИЈЕ: На Сабору различита мишљења, али не и подјела се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, у бесједи у цркви на Велечеву код Фоче поводом прославе Светог Василија Острошког, поручио је вјерницима, а поготово онима који су на функцијама, да бити први не значи владати над неким, него то прије свега значи бити слуга свима.

Вадика Григорије је нагласио да је пастир онај који служи, те да би сваки пастир у Цркви требало да буде слуга и да полаже душу своју за све.

„Христос каже, ако неко од вас хоће да буде први, нека буде свима слуга. Е, такав пастир добри је био Свети Василије Острошки и зато га и славимо и волимо, зато му хрлимо и желимо да га цјеливамо, да га загрлимо. Тако и ми да се научимо да није бити први да будемо владари и владаоци над неким, него је први бити то да будемо слуге и служитељи и саслужитељи на њиви Господњој“, рекао је владика Григорије.

Исту поруку упутио је и онима који се налазе на било којој функцији, истакавши да се заборавља да ријеч министар у преводу значи слуга.

„Тако и наши земаљски првенствујући људи, било да је то градоначелник, предсједник, било да је министар, јер замислите, министри су ова дјеца што служе у олтару. Буквално преведено министар је слуга.

Шта се деси са нама кад постанемо владике, министри, свештеници? Одједном заборавимо да треба да служимо, него хоћемо да нама служе и онда се деси да се све обрне наопако – нико никоме више не служи и сви су на свакога љути и сви свима приговарају. Али, када бисмо као што су наше мајке, баке, дједови били спремни да служимо другима, онда бисмо били бољи људи“, рекао је владика Григорије.

Он је истакао да је слуга Божији онај који је кротак, смирен духом, милосрдан и који воли ближњега свога као самога себе.

„Да и ви као народ Божији свако на своме мјесту, било да сте отац, мајка, брат, сестра, начелник, професор, министар, љекар било да си шта на овој земљи, пробај да будеш слуга и биће ти живот лакши“, поручио је владика Григорије.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Бити први не значи владати над неким, него бити слуга свима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије синоћ је у Епархијском дому у Требињу отворио Центар руског језика и културе „Возрожденије“, јединствен на подручју Републике Српске.

Владика Григорије пожелио је да ова школа буде успјешна и да полазници руског језика прошире знање о Русији, руском језику и руској култури.

„Желим да се наше, ионако велико, пријатељство са руским народом још више продубљује и да новоотворена школа буде на корист свима који овдје буду учили и стицали нова, корисна знања“, истакао је владика Григорије и додао да је то и од великог значаја за град Требиње.

Један од иницијатора отварања Центра ђакон Владимир Вукановић рекао је да је основна мисија школе промоција језика, стварање нових и учвршћивање постојећих образовно-културних веза између Русије, града Требиња и Републике Српске.

Он је напоменуо да су конкретне активности Центра организовање сертификованих курсева руског језика /конверзацијски ниво, пословни руски, руски за област туризма и угоститељство/, према програмима државног института за руски језик „А.С. Пушкин“ Москва.

„Центар ће се бавити и организовањем рада библиотеке књига на руском језику, те културно-образовних манифестација с циљем промоције руског језика, студентских пракси, као и организовањем часова српског језика за странце и слично“, нагласио је Вукановић.

Он је подсјетио да су отварање Центра руског језика и културе подржали Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Друштво пријатеља Русије из Требиња, дугогодишњи партнери „Возрожденија“центра – Фонд Руски мир и Државни институт за руски језик „А.С. Пушкин“.

Директор Центра у Требињу Госпава Баковић истакла је да је сједиште Центра у Москви и да већ 10 година успјешно постоји и у Будви.

Она је напомнула да ће курсеви руског језика у Требињу бити рађени по програмима московског Института „А.С. Пушкин“, те да је пријава већ у току и да су изузетно задовољни бројем зантересованих полазника.

„До 5. маја планирамо да завршимо са пријавама и да почнемо са курсом који ће трајати четири мјесеца“, рекла је Баковићева и напоменула да ће кандидати на крају курса моћи да добију сертификат „А.С. Пушкин“.

Према њеним ријечима, два часа седмично водиће предавач из Требиња, а један час говорне праксе професор из Русије који већ предаје у Будви.

„Уџбеници су конципирани тако да странци могу да науче и овладају основама руског језика и да говоре, а оно што је интересантно за ово подручје, због близине приморја, имамо веома интересантне уџбенике из туризма помоћу којих млади могу за врло кратко вријеме да савладају основне термине и да се баве овим послом“, навела је Баковићева.

Центар ради по благослову Његовог преосвештенства владике Григорија у сарадњи са Друштвом пријатеља Русије које у Требињу постоји од 2007. године.

Отварању Центра присуствовали су и представници Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори, Центра руског језика и културе из Москве и из Будве, те многобројни гости.

Чланак ТРЕБИЊЕ: Отворен Центар руског језика и културе „Возрожденије“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна, РТРС

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је у Сарајеву да је вријеме да се, послије страдања, „појави нова нада и нови живот за наш народ у овом граду“.

„Вјерујемо да је то, уз наш заједнички напор, могуће и неопходно“, истакао је владика Григорије на Васкршњем пријему који је у сједишту Митрополије дабробосанске уприличио за представнике цркава и вјерских заједница у БиХ, дипломатског кора и међународних организација, те јавног и политичког живота БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ.

Он је нагласио да етос Васкрса упућује да је пуноћа и смисао сваког празника у заједништву у радости са свим људима добре воље.

„Васкрсење Христово испуњава нас свјетлошћу и осмишљава наше постојање, а овим пријемом желимо да бар дио те свјетлости и смисла подијелимо са свима вама, будући да цијенимо ваш допринос нашем постојању и опстанку у овом граду и на овим просторима у цјелини“, рекао је владика Григорије.

Он је напоменуо да је Васкрсење Христово „основа свега хришћанског, те је оно као такво у темељу идентитета Сарајева и БиХ“.

„Васкрсом бивамо поучени нади, животној и историјској лекцији зрна пшеничног које и преко границе смрти даје многоструки плод“, истакао је владика Григорије.

Пријему су присуствовали надбискуп врхбосански Винко Пуљић, предсједник Јерврејске заједнице Јакоб Финци и делегације других цркава и вјерских заједница у БиХ, посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ, предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић, министри и замјеници министара БиХ, представници власти Републике Српске и Федерације БиХ, те остали представници политичког и јавног живота.

Пријему су присуствовали и амбасадори Русије Петар Иванцов, САД Морин Кормак, Велике Британије Едвард Фергусон, Француске Клер Бодони, те други чланови дипломатског кора у БиХ.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Послије страдања, вријеме за нови живот се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Јевремовић

У дјетињству нисам волио гробља. Ниједно дијете их не воли. Увијек би ме обузимала блага језа када бих пролазио поред њих. Прво које сам видио било је оно у нестварном мјесту мог рођења. Кажем нестварном, јер и данас, када год некога одведем на Планиницу – имам утисак да сам га извео из стварности, а чини ми се да и тај неко осјећа исто. И ви који читате ово, када бисте случајно отишли тамо, све што би обухватио ваш поглед чинило би вам се управо тако – нестварно.

Једина сурова реалност било је гробље. Смјештено на једној греди, као да је неко хтио да уштеди плодно тло. У њему су били различити гробови, међу њима и очев. Највише је било бијелих камених крстова. А пошто смо живјели поред градића богатог жељезном рудом, било је и неколико прекрасних крстова од кованог жељеза, који су нестали. Нема их више. Некако у наше вријеме почеле су се појављивати и страшне црне гранитне плоче. Њих сам се највише плашио. Било је и неколико воћки у нашем гробљу и никоме од нас није падало на ум да једе њихове плодове. Ако би било које лудо дијете у селу, за њега би се причало да једе крушке из гробља. Много пута сам пожелио да одем сам на очев гроб, да разговарам са њим као да је жив. О свему. Да му испричам све оно што се дешавало изван зидина гробља и подијелим са њим дјетиње муке и бриге. Нисам отишао. Било ме је страх и стид да тај страх било коме признам.

Када сам мало порастао и пошао у основну школу, пролазили смо сваки дан поред Трифковића гробља. Оно се налазило усред јелове шуме, крај Трифковића потока, у подножју зелене ливаде која се, ваљда због многих борова који су расли уоколо – звала Борје. Дању нам није падао тешко пролазак поред Трифковића гробља, али ноћу, када бисмо се, каснећи, враћали кући, тада је све изгледало савладиво: и поток и шума и Борје и Велики и Мали до и Гај и Смиљево брдо и Зидина и Пријека њива – све сем Трифковића гробља. Оно је дјеловало сабласно. Још страшнија је била помисао да ће сваког трена нека бијела утвара устати из своје тамне хумке и уплашити нас.

Виђао сам и друга гробља, али само из даљине. Дуго сам на њих гледао са језом и зазором. Када сам одрастао, та нелагода је, на чудноватан начин, прерасла у своју супротност. Тако сам, за студентских дана, заволио дуге шетње по Новом гробљу у Београду. Чак сам уживао у њима.

Послије, у рату, наизглед заборављена одбојност из дјетињства се вратила – опет сам почео да зазирем од гробља и гробова. Али сада из других разлога: сахрањивао сам у тужне раке младе људе чија је младост била неприродно, насилно прекинута. Њихови гробови били су неприпремљени, неочекивано отварани, као да се и земља бунила. И све је изгледало као ти гробови: бетонирано, замрзнуто, тужно, жалосно. Најчешће се сјећам таме, иловаче и ријечи: „Земља си и земљи ћеш отићи.” И тако четири године, од гроба до гроба, с гробља на гробље, скамењеног срца и залеђеног мозга, у шоку, са стиском зуба. Од Требиња, Оровца и Зубаца, до билећких и гатачких гробаља, све до Борака. И све с једном те истом мишљу: како је страшно мјесто гробље и како је хладан стан гроб. А онда се опет све почело расвјетљавати, најчешће и највише од сусрета са старим гробовима, који што су били старији – све су бивали свјетлији. Чудесни гробови, с предивним херцеговачким крстовима, у Завали и Орашју, Пребиловцима и Мостару. Крстови камени и стамени, скромни и господствени и напосљетку сусрет са десетинама прастарих, лијепих и једноставних крстова у старом житомислићком гробљу, који као да су засађени под стољетним огромним боровима и витим небопарним чемпресима. Ту се потпуно изгубио страх од гробља и нетрагом је нестала она добро знана нелагода.

Данас живим поред гробља. Старог гробља на Бјелушинама, у Мостару. Прво што угледам сваког јутра када се пробудим су дуговјеки сиви гробови, обрасли маховином и стопљени с окружењем, готово до непрепознавања. Као да су ту одувијек. Сваки пут, када угледам тај призор, у души ми одјекну они пророчки Шантићеви стихови: „И када нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама”. Пјесници, као и обично, виде даље и дубље од осталих. Захваљујући старом гробљу на Бјелушинама, имали смо гдје и коме да се вратимо послије рата.

Постоје три гроба, три бијела крста којима врло ријетко одлазим, али која никада не одлазе из мојих очију и сјећања. На тим крстовима су уклесана имена Лазара, Анастасије и Ање. Испод њихових имена пише да су умрли са надом на Васкрсење и Живот Вјечни. Ријетко идем на гробове, али када год искрсну преда мном ова три бијела гроба, као да се сусретнем са вјечношћу, са сазнањем да нико никада, ни за један тренутак, не умире.

Гробови су уистину тачке које нас одређују, они су све и једино што имамо у овом животу. Ако желите да сазнате прошлост било ког мјеста – идите на гробља. На њима је исписана историја. Они памте најдуже и највише.

Центар свијета, сила осовине, стожер око кога се окреће универзум јесте један гроб – Христов гроб. Он се налази у самој сржи, центру најважнијег града на свијету и можда у свим свјетовима – Јерусалиму. У Херцеговини свако гробље у свом центру има цркву, црквицу. Однедавно свака јама, масовна гробница, а таквих је много, има цркву са куполом, симболом одваљеног камена са Гроба над којим нема власт свијет, него му је небо отворено и загрљен је са Животом. Вјерујем да су сви гробови овога свијета усмјерени, упућени ка ономе гробу у Јерусалиму из кога је засијала свјетлост Васкрсења Живота.

Ових дана завршавамо градњу храма сазданог по узору на онај храм саграђен на Голготи, на Христовом гробу – Храм Васкрсења. Вјерујем да су сви гробови у Херцеговини, све јаме безданице усмјерене ка том храму, гробу херцеговачких новомученика, које су два пута убијали, али су се они увијек поново као свјетлост живота појављивали. Као што се у Пребиловце сливају све наше ријеке, Неретва, Требишњица, Брегава, а у њих све друге воде, тако се у овај храм сливају све наше сузе, надања и радовања. Храм Васкрсења у Пребиловцима постаје темељ наше вјере, нада пуна радости, љубав испуњена смислом.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Херцеговачке реке и херцеговачке сузе се појављује прво на ИСКРА.