Фото: Срна

Свечаном академијом у Културном центру Бански двор у Бањалуци синоћ је обиљежено 400 година од оснивања Богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка.

Његово преосвештенсво епископ далматински Фотије рекао је да је ово велики јубилеј не само за Епархију далматинску, него и за цијелу Српску православну цркву, посебно за црквену просвјету.

Према његовим ријечима, овај јубилеј показује да православни Срби у Далмацији имају дубоке коријене и да су српске светиње тамо још од 14. вијека.

„У Богословији имамо дивне светиње које и данас чувају српски православни народ на тим просторима“, истакао је владика Фотије.

Фото: Срна

Он је рекао да светиње, као што су манастири Крка, Драговић и Крупа, чувају и окупљају српски народ, а посебно Богословија, из које излазе млади људи, свештеници који ће живјети са народом у Далмацији, али и у другим мјестима гдје је Српска православна црква.

„То је заједништво и јединство које представља благослов за све нас“, нагласио је владика Фотије.

Владика Фотије захвалио је епископу бањалучком Јефрему за благослов да данас у Бањалуци буде одржана ова свечана академија поводом великог јубилеја Богословије у Крки.

Свештеник у Дрнишу Драган Зорица, који предаје црквено појање на Богословији, сматра да је ова свечана академија одржана на правом мјесту јер је већина ђака са подручја Бањалуке.

„Због тога смо и одабрали овај град да ту прославимо овај значајан јубилеј“, рекао је свештеник Зорица.

Ученик трећег разреда Богословије „Света Три Јерарха“ Душко Живанић из Приједора каже да је живот у манастиру лијеп за онога ко се опредијели за тај пут.

Он је испричао да је од малена ишао у цркву, те да је то био разлог зашто се одлучио да живот посвети Богу и вјери.

Богословија „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка је најстарија српска богословија. Основао је 1615. године Митрополит дабробосански Теодор, чије је сједиште у то вријеме било у манастиру Рмњу. Богата историја манастира Крке је уједно и историја Богословије.

Чланак 400 ГОДИНА БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКА: Срби у Далмацији имају дубоке коријене, српске светиње су тамо од 14. вијека се појављује прво на ИСКРА.

Фото: privrednik.net

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије рекао је да православне иконе и духовну баштину Српске православне цркве /СПЦ/ треба вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избјегли српски народ.

Владика Фотије каже да су 20 година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархији далматинској у Хрватској и даље мета изгредника, додајући да је ријеч о појединачним инцидентима.

„Безбедније су светиње где има нашег народа. Из ове чињенице јасно се види да проблем обнове цркава и манастира Епархије далматинске као и евентуално враћање културног блага из Србије није могуће одвојити од повратка Срба на просторе Далмације“, рекао је владика Фотије за „Политику“.

Према његовим ријечима, то мора бити паралелан простор, јер би другачије могло изгледати да је будућност Срба у Далмацији „у музејима“.

„Ми смо овде вековима живели и желимо и даље да живимо као православни хришћани и Срби, поштујући и уважавајући како државне законе, тако и све народе који живе и који ће живети на овим просторима“, поручио је владика Фотије.

Његово преосвештенство је напоменуо да на подручју ове епархије има још десетак до темеља срушених цркава и да је за њихову обнову потребно „тројно јединство“, односно помоћ и Хрватске и Србије, али и српске дијаспоре.

„Оно што као Црква не можемо да прихватимо јесте било какав облик гетоизације и грађанства другог реда, јер би тада и враћање нашег духовног блага имало другоразредни значај и не би могло да изврши ону духовну и културну мисију која му је намењена“, рекао је владика Фотије.

Владика далматински је навео да су мјешовите комисије Србије и Хрватске недавно посјетиле просторије ризнице у манастиру Крка и епархијске у Шибенику и да је на основу те посјете свима било јасно да тренутно не постоје ни елементарни услови за повратак духовног и културног блага.

Он је истакао да се покушава у други план ставити питање значајног културног блага СПЦ, које је у вријеме рата остало у црквама и манастирима, а потом нестало, што је за Цркву неприхватљиво.

Епархија далматинска једна је од оних које су највише страдале у ратовима деведесетих година 20. вијека.

Чланак ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Иконе и духовну баштину СПЦ вратити у Хрватску кад се тамо врати и избјегли српски народ се појављује прво на ИСКРА.