Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Сваки завојевач који је кроз историју хтео да покори било Русију било Србију, на првом месту ударао је на веру, каже протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске православне цркве у Београду.

Увек се ударало на веру и на оне који су је представљали, био то неки московски митрополит, или владика Николај Велимировић, који је био у концентрационом логору, подсећа отац Виталиј. Гостујући у васкршњем издању емисије Свет са Спутњиком, Тарасјев упозорава да се то дешава и у последњих двадесетак година.„Српска црква и дан-данас трпи велике нападе и то раде смишљено они људи који желе духовно, па последично и на сваки други начин да поробе Србију и српски народ.

Није то нека политичка парола, него је заиста суштина онога кроз шта ми пролазимо сваки дан — читамо новине, гледамо телевизију, то је увек тако. Да ли се то ради на мало отворенији, баналнији начин или суптилно, то је друго питање, али да се ради — ради се свакодневно“, констатује отац Виталиј.

Притиске на Србе и српску цркву на Косову и Метохији, па и у Хрватској где је, како каже, присутан „распомамљени фашизам и усташтво“, види као ситуацију у којој „неко жели физички да вас уништи“, али скреће пажњу да поред те претње и угрожавања православља постоје и напади на православну цркву који су се догађали у последњих 18 година кроз медије у Србији.

„То је та нит да ако хоћеш да поробиш Србију или Русију, онда удараш на цркву“, наводи наш саговорник.

Према мишљењу оца Виталија, постоји синергија између религиозне припадности и нације.

„То не можемо негирати, без обзира на све савремене филозофске декларације које можемо да чујемо у наше време. Мислим да је позитивно да се припадност нацији идентификује кроз религију зато што је религија нешто што је дубље, трајније и глобалније“, објашњава он, напомињући истовремено да је хришћанство као и ислам глобална религиозна мисао и убеђење која не подразумева припадност некој нацији.

Отац Виталиј за себе каже да је Рус, али „мало, или мало више Србин“ јер се овде родио и провео читав свој живот.

„Све оно што сам доживео и кроз шта сам пролазио као дете, младић, све је то било овде у Србији. Породица, на првом месту родитељи, заслужна је што имам велику дозу нечег руског, то је кућно васпитање, то је црквено васпитање. Али наравно да нисам само Рус него имам и неких српских одлика, и у менталитету и у начину размишљања“, каже наш гост додајући да се никада није непријатно осетио због чињенице да је из руске породице, да је Рус који се родио у Србији.

Руско и српско православље је, додаје, потпуно једнако и по учењу и по богослужењу и црквеном животу, а једино их разликује фолклор, али то не може да буде сметња њиховом јединству.

Отац Виталиј је испричао и како се определио за свештенички позив. Делом је за то заслужна чињеница да је седмо колено у породици Тарасјев свештеника по мушкој линији, делом породично васпитање, а делом га је животни пут спонтано довео до тога.

„Родитељи ме нису држали под стакленим звоном, растао сам у Титовој Југославији и прошао васпитање у друштву играјући фудбал са децом у парку, у школи, као и сваки други Београђанин. Са друге стране, био сам свестан своје породичне традиције“, присећа се он. Уписао је прво Филолошки факултет, али, како је паралелно завршио и музичку школу, са 14 и по година постаје хоровођа код оца у цркви, а касније преко музике иде ка свештеничком позиву. Постаје диригент хора жичких свештеника с којим је и снимао, и учествовао у прославама важних црквених догађаја као што су осам векова Студенице, шест векова Косовске битке…

„Али то није била само музика, за мене лично то је био и боравак у манастиру Жичи и осталим манастирима. И тај сегмент мог живота је ипак дао неку своју духовну последицу по мене, тако да сам сваким даном био све ближи свештеничком позиву“, открива отац Виталиј.

Након што је једно време предавао теорију музике у Карловачкој богословији, светом месту за сваког Руса јер је то град где је био митрополит Антоније Храповицки, духовни предводник руских у избеглиштву и Синод руске заграничне цркве, Тарасјев је 1990. рукоположен од стране владике Стефана жичког и уз благослов руског патријарха у чин ђакона.

Отац Виталиј се осврнуо и на значај Васкрса као највећег хришћанског празника, који је победа љубави над мржњом и живота над смрћу. Ту, по његовим речима, посебан значај има пост, који треба да буде пре свега духовни, што подразумева одбацивање грешних мисли, речи и дела, па тиме и неког злог односа, не само према себи самом него и према ближњима.

То, како каже, суштински мења човека који кад прође макар један делић пута који је описан у свим текстовима и химнама које читамо и певамо за време великог поста доживи лични духовни препород.

Наш саговорник истиче да на изазове с којима је суочено хришћанство, па и православље, треба одговорити — милосрђем.

„Ми заиста живимо у атмосфери отуђености човека од човека, а у таквој атмосфери нема ни М од милосрђа, не зато што је човек толико зао него зато што је несвесно упао у колотечину која суштински не припада хришћанском организму. Говорити о постојању милосрђа, то су нажалост неке мале оазе које су створене на неким местима као што су цркве, манастири, где постоје свештенослужитељи који су смогли снаге да окупе неки број верника. Једна од последица јесте да имамо много топлији однос према другом човеку“, поручује отац Виталиј.

Говорећи о улози Руске православне цркве на Балкану, Тарасјев истиче да су руска и српска православна црква, без обзира на неповољне околности у којима живимо већ дуже време, не само сачувале дубину и квалитет својих веза него их чак и развиле.

„Не ради се само о добротворном аспекту помоћи, рецимо, манастирима на КиМ од стране руских верника, РПЦ и руске државе него се ради о томе да сведочећи Христа ми заиста јесмо једно, како се каже у Јеванђељу“, напомиње он, додајући да када смо сложнији онда смо међусобно у већој љубави и много јачи.

То је суштина мисије РПЦ свуда па и на овим просторима, каже и илуструје примером руске духовне мисије у Јерусалиму која је је успела да изгради добре односе не само са Јерусалимском патријаршијом него и као руска црква, и као Русија и са државом Израел, и са Палестином.

„Увек наступамо са аспекта Јеванђеља, и наши саговорници увек знају које су нам намере, да немамо никакве сакривене жеље да учинимо неком зло или неког да преваримо. Зато и имамо успеха у тим контактима без обзира што је на Светој земљи и на Блиском истоку увек било превруће“, констатује наш саговорник, а на питање како то изгледа на Балкану, кратко примећује:

„На Балкану последњих 200 година ништа ново, и никад нам није досадно“.

Чланак ПРОТОЈЕРЕЈ ВИТАЛИЈ ТАРАСЈЕВ: Ако хоћеш да поробиш Србију или Русију, прво удараш на веру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/ Н.Jовановић

Његова светост патријарх српски Иринеј и старјешина Подворја Руске православне цркве у Србији Виталиј Тарасјев служили су данас у Храму Свете Тојице у Београду парастос страдалим у несрећи руског авиона изнад Црног мора.

Патријарх Иринеј рекао је да српски народ дијели бол руског народа и породица страдалих.

„Трагедија која је задесила руски православни народ и Руску православну цркву је трагедија свих нас“, истакао је патријарх Иринеј.

Српски патријарх наводи да су у авионској несрећи страдали чланови ансамбла Александров, који је уносио љепоту и радост у живот оних који су имали прилике да га слушају, преноси „Спутњик“.

„И ми Срби смо имали ту велику част, не једанпут, већ више пута, да чујемо изузетни хор Александров, са њиховом чудесном песмом“, подсјетио је патријарх српски.

Старјешина Подворја Руске православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев у име патријарха московског и цијеле Русије Кирила пренио је патријарху Иринеју изразе благодарности за то што је у овом трагичном моменту за Русију, Руску православну цркву и руски народ „пригрлио топло, братски и хришћански, као што су то чинили и његови славни претходници“.

Парастосу у Храму Свете Тројице, који је познат и као Руска црква, присуствовали су амбасадори Русије и Бјелорусије у Београду Александар Чепурин и Владимир Чушев.

Чланак БЕОГРАД: Патријарх Иринеј служио парастос страдалима у несрећи руског авиона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/ФОНЕТ

Старјешина Подворја Московске патријаршије у Београду, протојереј Виталиј Тарасјев демантовао је да Руска православна црква негативно сагледава одлуку Сабора Српске православне цркве о оснивању канцеларије СПЦ у Бриселу.

Он је истакао да није тачно да је патријарх московски и цијеле Русије Кирил упутио писмо патријарху српском Иринеју, у којем наводно критикује СПЦ због недавне одлуке о отварању канцеларије у Бриселу.

– Такво писмо не постоји, нити би патријарх Кирил нешто таквог садржаја потписао – рекао је отац Виталиј за црквени Радио „Слово љубве“.

Он је рекао да Руска црква и сама већ двије деценија има канцеларију у Бриселу и да ће радо сарађивати са канцеларијом СПЦ-а.

– РПЦ то има већ 20 година и у Бриселу и Стразбуру и другим еворпским центрима гдје постоји адмистрација ЕУ. Имамо већ двије деценије своје сталне представнике које сарађују како са свим црквама у ЕУ, тако и са органима ЕУ – рекао је Тарасјев.

Он је писање појединих медија о наводном незадовољству РПЦ оцијенио као злоупотребу Цркве у дневно-политичке сврхе, изношењем нетачних информација, без икакве аргументације, нагласивши да су оваква писања „напад на цјелокупну православну цркву, а не само на руску или на њене поједине личности“.

Поједини медији у Србији су, прије два дана, објавили информацију да је руски патријарх упутио писмо патријарху српском Иринеју у којем наводно критикује СПЦ због одлуке о отварању канцеларије у Бриселу.

Чланак ПРОТОЈЕРЕЈ ТАРАСЈЕВ: Руска црква није против канцеларије СПЦ у Бриселу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, А. Васиљевић

Када се Швеђанима покварио компас, како у шали каже старешина подворја Руске православне цркве у Београду, Виталиј Тарасјев, па су кренули ка Русији, Александар Невски усрдно се молио Светом кнезу Владимиру Кијевском за помоћ.

Био је то 13. век, време крсташких ратова, али су шведски крсташи уместо пут Јерусалима, кренули ка Русији. С молитвама упућеним Светом кнезу Владимиру, Александар Невски успео је да одбије напад опремљеније шведске војске, прича отац Виталиј. Он препричава тај давни догађај у години када Руси славе хиљаду година од упокојења Светог кнеза Владимира, једног од најпоштованијих руских светитеља. Он је запамћен по томе што је крстио Русе, односно многобожачка словенска племена која су живела на простору који је данас канонска територија Руске православне цркве.

– Светог кнеза Владимира његова бака, кнегиња Олга, васпитала је у хришћанском духу. Када је дошао на власт имао је хришћанску духовну основу и када је требало да бира религију за себе и своје поданике, послао је емисаре у разне религиозне центре, између осталог и у Цариград. Управо емисари који су се из тог града вратили, били су одушевљени оним што су видели и доживели за време патријаршијске литургије у Храму Свете Софије. Тако је Свети кнез Владимир одлучио да се крсти и потом да организује крштење својих поданика. Он је крштен у древном грчком граду Херсонесу, који се налази у континенталном делу Крима. Затим је јавно позвао целокупан народ да приђе крштењу, јер је тада био обичај да које је вере владар, те вере буду и његови поданици. Историчари су чак записали да је изрекао да онај ко не дође на крштење постаје његов непријатељ. Имао је, дакле, јако убеђење да је то исправан чин – наводи отац Виталиј Тарасјев.

Како каже, данас готово да нема руског православног дома или цркве без иконе овог светитеља. Хиљадугодишњица његовог упокојења обележиће се и у Русији и у Србији. Руска православна црква организоваће у Москви тим поводом свечаност од 25. до 29. јула и на њу су позвани представници свих православних помесних цркава. У Подворју руске цркве у Београду, у храму посвећеном Светој Тројици, на Духовски понедељак после литургије биће служен молебан Светом кнезу Владимиру. Силазак Светог духа на апостоле је и слава ове цркве и по традицији, од када је основана Руска црква у Београду 1924. године, дан касније, на Духовски понедељак у њој служи српски патријарх, па ће тако бити и овог пута.

– У част Светог Владимира и његовог празника припремили смо и пригодна издања РПЦ као дар његовој светости патријарху Иринеју. Иначе, богослужења у Руској цркви су на црквенословенском језику, последња редакција је из 18. века, тако да ни богослужбени језик не представља препреку међу Русима и Србима. Тако и Срби долазе у ову цркву и моле се заједно са нама. Тек последњих година неки краћи делови службе, као што је читање Светог писма, читају се на руском савременом језику – објашњава отац Виталиј.

Јубилеј везан за великог руског светитеља обележиће Руска црква у Београду и објављивањем научног зборника у којем ће своје радове о Светом кнезу Владимиру сабрати научници из Русије и Србије, историчари, филозофи, археолози, као и теолози. Зборник, за чије објављивање отац Виталиј каже дугују посебну захвалност Дирекцији Владе Србије за односе са црквама и верским заједницама, биће представљен у октобру у Руском дому у Београду.

Чланак ХИЉАДУ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА СВЕТОГ КНЕЗА ВЛАДИМИРА: Светац крстио Русе се појављује прво на ИСКРА.