Фото: Срна

Културна манифестација „Вишеградска стаза“ затворена је у Андрићграду наступом Градског тамбурашког оркестра из Бањалуке.

Професор са београдског универзитета Јован Делић је током синоћње бесједе рекао да је Иво Андрић са двије године донијет овдје, гдје је стасавао, учио се причању и ћутању, загледајући и испитујући стазе, лица и предјеле.

„Овдје је пронашао своју вишеградску стазу, која га је одвела у свијет и свјетску књижевност, највећу и најзначајнију стазу свога живота и српске књижевности“, рекао је Делић.

Фото: С. Гарић

Он је истакао да је „Вишеградска стаза“ она која се рађала за Ивом Андрићем, коју је познати писац просјецао, стварао и нама оставио да њоме идемо.

„Око ње је поставио своје знакове поред пута и своје светионике – Петра Петровића Његоша и Вука Караџића“, нагласио је Делић.

Одломак из свог романа „Арзамас“ говорила је Ивана Димић, која је за ово дјело добила НИН-ову награду за књижевност за 2017. годину.

Предсједник Градског тамбурашког оркестра из Бањалуке Споменко Гузијан рекао је да је изузетна част доћи на манифестацију као што је „Вишеградска стаза“.

Фото: С. Гарић

„Самим уласком у Андрићград осјети се струјање и енергија, а чланови хора су радост и љепоту живљења покушали пренијети публици у Вишеграду“, додао је Гузијан.

Организатор и покровитељ ове манифестације је општина Вишеград.

Чланак АНДРИЋГРАД: Затворена „Вишеградска стаза“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

На вишеградској ћуприји вечерас је у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“ одржано књижевно вече на којем су своје стихове говорили пјесници из Републике Српске и Србије.
Пјесник Љубивоје Ршумовић рекао је да је увијек лијепо искуство бити са колегама на овако лијепом и инспиративном мјесту.

„Оно чиме се деца фасцинирају у најранијем детињству јесу књиге и та фасцинација остаје до краја живота. Предложио бих, али и законом озваничио, да свака кућа у којој се рађају деца мора да купи књиге, а ако нема зато новца да држава купи књиге“, додао је Ршумовић.

Он је додао да ће дјеца читати књиге ако се буду играла са њима у најранијем дјетињству.

Пјесникиња Мирјана Булатовић рекла је да је ова манифестација велика борба за културу, очување, опстанак у којој радо учествују.

„Сви предели који су доживели критично доба, схватили су да је култура питање опстанка и питање самоодржања“, додала је Булатовићева.

Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић рекла је да је свим књижевницима заједничко то да исказују своје мисли и осјећања, жеље и наде писаном ријечју.

„На ‘Вишеградску стазу’ закорачили су велики пјесници Љубивоје Ршумовић, Мирјана Булатовић, Дејан Алексић, Моша Одаловић, Миленко Јевђевић, као и пјесници из Вишеграда Драгица Грбић и Петроније Шимшић“, додала је Милошевићева.

Он је истакла да „Вишеградска стаза“ доприноси културном развоју града. „Ово су сјајни дани у нашем граду који окупљају културне раднике из различитих крајева свијета“, рекла је Милошевићева.

Чланак КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ НА ЋУПРИЈИ: Предложио бих, законом озваничио, да свака кућа у којој се рађају деца мора да купи књиге се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

На препуном Византијском тргу у Андрићграду, уз присуство бројних званица, богат културни програм, вечерас је свечано, у склопу „Видовданских свечаности“, отворена 40. по реду „Вишградска стаза“, културна манифестација посвећена делу Иве Андрића. Вишеград и Андрићград од вечерас су културна престоница и културни центар Србије и Републике Српске, а „Видовданске свечаности“ у Андрићграду и Вишеграду настављају се сутра, на Видовдан, отварањем Сајма књига у Андрићграду.

На Византијском тргу вечерас су најпре интониране химне Србије и Републике Српске. Присутнима се обратио Дане Малешевић, министар просвете у Влади РС, а начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

Министар  Малешевић рекао је да му је задовољство што присуствује свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“, која већ 40 година његује сјећање на богато стваралаштво нобеловца Иве Андрића.

– Можемо бити поносни на ову величанствену културну манифестацију која чува стихове, записе и животне мудрости Андрића, али и савремених књижевних стваралаца који слиједе његов пут. `Вишеградска стаза` је прави празник умјетности који оплемењује културну сцену овог краја, али и Републике Српске у цјелини“, рекао је он.

Малешевић је истакао да је Андрић у наслеђе оставио немјерљиво културно богатство, што обавезује да се од заборава чувају та непроцењива дела и да усмеравају младе генерације да читају Андрића како би стасали у поклонике истинских културних вриједности.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

– Посебно се вечерас овде захваљујемо Андрићу и свим људима који су се у његово име придружили нашим настојањима да Стаза буде вечна као што је вечно и дело нашег нобеловца. Целог живота, ма где био, Андрић је свакодневно у својим мислима прелазио вишеградску стазу која лечи бол и потире свако страдање. У духу источњачке пословице да је човјек дужан свом завичају, Андрић је свом завичају посветио значајан део свог књижевног опуса. Вишеград је доживљавао као свој завичај. Долазећи, не тако често, проналазио је времена да оживи слике из детињства и да прошета ћупријом, да види одсјај сунца на Дрини, да обиђе школу, сокаке и авлије и да се састане са некадашњим друговима – рекао је Ђуревић.

Вишеградску стазу беседом је отворио Душан Ковачевић, истичући да „овим скромним обраћањем упућује захвалност великом писцу и добром човеку који је својим свеукупним делом и посебно једним романом упознао цео свет са овом плаховитом реком“.

– И, Дрина би остала заувек ту где је од памтивека, помињала би се међу људима и народима са леве и десне обале као крива да би тек овде код Вишеграда била примећена по старом каменом мосту. То би било тако да је велики писац није именовао за један од најпознатијих неживих јунака, ликова своје књиге која у наслову мост назива ћупријом, каменим луком као човеком који је својим телом премостио реку па преко његових плећа прелазе народи, војске и векови – рекао је Ковачевић.

– Усудићу се да данас, на овом месту, допишем неколико реченица посвећених овом скупу и прослави на месту које нико жив није могао ни да замисли пре двадесетак година. Реч је о Андрићграду, живом споменику, подигнутом у знак захвалности, вољом, инатом и радом, руком задужбинара, професора Емира Кустурице, човека старог неколико стотина година, који се у различитим вековима појављује у разноразним митовима. Данас је то човек познат као један од најзначајнијих филмских режисера, са даровима за глуму, музику и литературу, и са, кад погледамо ово прелепо чудо, даром за архитектуру – рекао је Ковачевић.

О књижевном лику Андрића говорио је и Емир Кустурица.

– Ако већ треба да говорим о Иви Андрићу, почећу од краја. Андрић је написао тестамент у коме је захтевао да буде сахрањен поред жене са којом је живео, а завршио је у загрљају Родољуба Чолаковића. Због тога је за живота говорио да на Балкану постоји закон да се мртвом вуку у зубе гледа. А до тог краја док се дође постоји опасност кроз коју је и Вишеградска стаза пролазила и мислим да је ово прави тренутак да се обједини оно што наш народ зна о музици, о литаратури, о свим видовима уметности – рекао је Кустурица.

– Од Матије сам сазнао да је Андрић сахрањен тамо где није хтео. Држава Србија није га се одрицала, али се врло често дистанцирала од Андрића, посебно после Титове смрти, где се показивало да је Андрић, како се то данас каже, био контраверзни лик. Дакле био је неко ко је у политици деловао како није одговарало Титу, али је ипак на крају био како ваља. У тренутку кад је требало да почине и да се упокоји он је остао тамо где није желио. У таквој ситуацији где постоји један град где је он код своје тетке провео свој школски век и где је кроз тај прозор створена највећа слика света, а зато имам и потврду једног немачког писца који ми је на једну стару тему – да ли је Андрић већи од Гетеа, рекао – можда није од Гетеа али од Томаса Мана сигурно јесте. Да ли је било довољно да се не услиши последња жеља једном таквом аутору па да се после тога, што рече Душко, из ината сконцентрише енергија и као дар од Бога се врати на оно место где је он гледао на мост и да се ту направи град који је посвећен њему уз једну малу турбуленцију која се развијала неко време и којој је данас, чини ми се, дошао крај – Андрићград је пришао Вишеграду, а Вишеград је пришао Андрићграду и то је сад једна целина и то ће Вишеградска стаза да потврди – закључио је Кустурица.

У другом делу програма, Андрићеве записе из „Знакова поред пута“ говорио је глумац Небојша Дугалић, а наступио је и хор „Србадија“ из Бијељине. Публика у Андрићграду нарочито топло поздравила је извођење руских композиција.

Чланак КУСТУРИЦА НА ОТВАРАЊУ ВИШЕГРАДСКЕ СТАЗЕ: Андрићград је пришао Вишеграду, Вишеград Андрићграду и то је сад целина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У оквиру „Видовданских свечаности“ данас је положено цвијеће на споменик нобеловцу Иви Андрићу код моста Мехмед-паше Соколовића, на споменик погинулим борцима и Андрићев споменик у Андрићграду, уз пригодан програм „Вријеме и мостови“ који су припремили ученици Средње школе „Иво Андрић“.

Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић рекла је да су ученици говорили мисли из дјела славног писца.

Фото: С. Гарић

„Ријеч о програму `Вријеме и мостови`, односно избору из Андрићевих умјетничких текстова прилагођених данашњем времену. Симболичног је назива, као подсјећање на прво обиљежавање успомене на дјело Иве Андрића које је тада носило управо тај назив“, истакла је Милошевићева.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће Вишеград наредних неколико дана бити центар регије са свим културним дешавањима.

Фото: С. Гарић

У оквиру „Видовданских свечаности“ вечерас ће бити свечано отворена манифестација посвећена животу и дјелу нобеловца Иве Андрића – „Вишеградска стаза“, а сутра Други сајам књига.

Свечано отварање „Вишеградске стазе“ заказано је вечерас у 20.00 часова на Византијском тргу у Андрићграду, а одломке из Андрићеве књиге „Знакови поред пута“ говориће академик и драмски писац Душко Ковачевић и глумац Небојша Дугалић.

Фото: С. Гарић

Други сајам књига сутра ће званично отворити министар науке и културе Републике Српске Јасмин Комић, у 17.00 часова на Тргу Николе Тесле у Андрићграду, а посјете штандовима могуће су већ данас од 10.00 часова.

Сајам књига за посјетиоце ће бити отворен радним данима од 12.00 до 21.00 час, викендом од 10.00 до 21.00 час, а улаз је слободан.

Чланак ЦВЕЋЕ НА СПОМЕНИК АНДРИЋУ: Почеле „Видовданске свечаности“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Уторак, 27.06.2017.

12.00 Трх палих бораца и Андрићград

Полагање цвијећа:

– Андрићев споменик код вишеградске ћуприје

– Споменик палим борцима

– Споменик Андрићу у Андрићграду

Пригодан програм драмске секције ЈУ Средњошколског центра „Иво Андрић“ под називом „Вријеме и мостови“

18.00 Дом културе – Градска галерија

Изложба слика са Међународних ликовних саборовања у организацији Градске галерије Вишеград

20.00 Андрићград – Византијски трг

Свечано отварање „Вишеградске стазе 2017.“

Документарни филм „40 – година Вишеградске стазе“

Поздравна ријеч начелника општине Вишеград, Младена Ђуревића

Поздравна ријеч предсједника Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“,Душана Јовановића

Поздравна ријеч министра просвјете и културе у Влади Републике Српске, др Дана Малешевића

Поздравна ријеч режисера Емира Кустурице

Проглашење – отварања „Вишеградске стазе“; О Андрићу говори академик Душан Ковачевић из Београда

Поетски колаж из Андрићевих текстова говори Небојша Дугалић, умјетник из Београда

Наступ хора „Србадија“ из Бијељине

Друштво библиотекара Републике Српске – Додјела признања „Ђорђе Пејановић“

Изложба „Српски просвјетитељи“ и „Најљепши ћирилични рукописи“

Сриједа, 28.06.2017.

9.00 Храм светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду

Обиљежавање славе храма

11.00 Градска кућа у Андрићграду

Освјештање општинске управе

16.00 Улица Друге подрињске бригаде

Откривање споменика Мехмед – паши Соколовићу

Поздравна ријеч академика Матије Бећковића и Слободана Павловића

17.00 Андрићград

Отварање Сајма књига

19.00 Андрићград

Позоришна представа „Прах“ – глумци Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић

21.00 Андрићград

Музички концерт „Бајага и инструктори“

Четвртак, 29.06.2017.

11.00 Дом културе

Промоција издања СПКД „Просвјета“

13.00 Андрићград

Промоција књижевних часописа СПКД „Просвјета“

18.00 Бикавац

Пјесничко вече Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда на простору хладњака

20.00 Вишеградска ћуприја

Књижевно вече на ћуприји

Учествују истакнути књижевни ствараоци из Републике Српске и Србије

21.00 Андрићград – Византијски трг

Вече са Миланом Гутовићем

Петак, 30.06.2017.

18.00 Спомен учионица Иве Андрића – Дом културе

Промоција књиге „Тајна црвеног замка“ Вула Журића, добитника Андрићеве награде

19.00 Спомен учионица Иве Андрића – Дом културе

Промоција „Трагика Петра Кочића“, др Милорада Ђоковића, добитника награде за најбољи фељтон

Субота, 01.07.2017.

Андрићев институт

17.00 Промоција књиге „Арзамас“ Иване Димић, добитнице Нинове награде

20.00 Андрићград

Концерт Градског тамбурашког оркестра из Бања Луке

Затварање манифестације

Додатне информације можете добити од Славка Хелете ( Моб: 0038765536386) и Јоване Боровчанин ( Моб: 0038765870286).

Очекујемо Ваш долазак,

ПРЕС СЛУЖБА

„Вишеградске стазе 2017“

Чланак ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ: Програм Вишеградске стазе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Вишеграду ће од 27. јуна до 1. јула бити одржана културна манифестација „Вишеградске стазе“ посвећена животу и дјелу нобеловца Иве Андрића.

Предсједник организационог одбора „Вишеградске стазе“ Младен Ђуревић рекао је да се ове године манифестација одржава 40. пут, што, како каже, представља додатни мотив да буде једна од најбољих до сада.

Ђуревић је захвалио предсједнику Републике Српске Милораду Додику и идејном творцу Андрићграда Емиру Кустурици, који су пружили подршку приликом организовања манифестације.

Он је најавио да ће ове године заједно са Андрићградом и Андрићевим институтом бити организован и Сајам књига, чиме ће „Вишеградска стаза“ попримити шири карактер у оквиру видовданских свечаности.

Члан организационог одбора Дивна Васић рекла је да је манифестација „Вишеградска стаза“ установљена 1977. године, те да је добила име по Андрићевом есеју „Стаза“.

Она је навела да је ова манифестација на југословенском нивоу имала велики публицитет у медијима.

„За 40 година постојања учесници `Вишеградске стазе` били су најбољи умјетници, ствараоци, академици – од Београда, Скопља, преко Сарајева, Загреба до Љубљане“, додала је Васићева.

Члан Организационог одбора Славко Хелета рекао је да ће на манифестацији учествовати више од 300 гостију и исто толико волонтера.

„Ове године манифестација се одржава на више локација, а ријеч је о вишеградској ћуприји, Андрићграду, Дому културе, Градској галерији и Јонџи“, навео је Хелета.

Суорганизатор манифестације је вишеградско Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, чији предсједник Данка Митровић каже да им је част да буду дио тима једне од најзначајнијих културних манифестација у земљи и региону.

„Вишеградску стазу“ свечано ће отворити 27. јуна на Византијском тргу у Андрићграду српски академик и писац Душан Ковачевић.

Првог дана манифестације, предвиђено је полагање цвијећа на Андрићев споменик, уз ћуприју на Дрини, гдје ће вишеградски средњошколци извести пригодан програм под називом „Вријеме и мостови“, након чега ће бити положено цвијеће на споменик палим борцима и Андрићев споменик у Андрићграду.

Истог дана у Градској галерији Вишеград биће отворена изложба слика насталих на Међународном ликовном саборовању.

Другог дана манифестације 28. јуна биће освјештана Градска кућа, обиљежена крсна слава Храма Светог цара Лазара и свих српских мученика у Андрићграду, те откривен споменик Мехмед-паши Соколовићу у Улици Друге подрињске бригаде.

Истог дана биће отворен Сајам књига у Андрићграду, те одиграна представа „Прах“, а потом ће концерт одржати група „Бајага и инструктори“.

Трећег дана манифестације 29. јуна биће промовисана издања „Просвјете“ и одржано пјесничко вече Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“, као и књижевно вече на вишеградској ћуприји, док ће на Византијском тргу у Андрићграду бити организовано „Вече са Ланетом Гутовићем“.

У оквиру манифестације, 30. јуна у Спомен-учионици Иве Андрића биће промовисане књиге „Тајна црвеног замка“ Вулета Журића и „Трагика Петра Кочића“ Милорада Ђоковића.

Овогодишња „Вишеградска стаза“ биће завршена 1. јула концертом Градског тамбурашког оркестра из Бањалуке.

Чланак ПОДРШКА ДОДИКА И КУСТУРИЦЕ: „Вишеградска стаза“ од 27. јуна до 1.јула, низ културних програма од Андрићграда до ћуприје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У оквиру Видовданских свечаности које се традиционално одржавају у Андрићграду, ове године у каменом граду на Дрини, на Видовдан биће отворен други по реду „Сајам књига у Андрићграду“. Поред осталих, као гост Сајма најављен је и познати руски књижевник Захар Прилепин. Сајам на коме ће се представити бројни издавачи из Републике Српске и Србије, и који ће трајати од 27. јуна до 12. јула, 28. јуна, на Видовдан, у 17 сати отвориће министар науке и технологије у Влади Републике Српске професор др Јасмин Комић. Током 15 сајамских дана предвиђен је богат културни програм, од књижевних вечери, сусрета са писцима до промоција књига и представљања издавачких делатности излагача, позоришних представа…

После отварања Сајма књига, у Андрићграду ће бити одржана и радионица на којој ће на тему „Савремена литература и кинематографија“ говорити оснивач и домаћин Андрићграда Емир Кустурица као и италијански филмски стручњаци и писци Андреа Гамбета, Ђанкарло Де Каталдо и Лоренцо Мигљиоли.

После радионице, на Византијском тргу биће изведена представа „Прах“, по драми Ђерђа Шпира, копродукција Народног позоришта у Београду и Шабачког позоришта, играју Зоран Цвијановић и Наташа Нинковић.

Пред поноћ на стадиону у Андрићграду је концерт Бајаге и инструктора.

„Вишеградска стаза“, културна мaнифестација која се већ 40 година одржава у Вишеграду, ове године, по први пут биће отворена у оквиру Видовданских свечаности, 27. јуна увече на Византијском тргу у Андрићграду.

Током трајања „Вишеградске стазе“ Андрићград и Вишеград биће ове године домаћини више него богатог културног програма.

Чланак СВЕЧАНОСТИ У СЛАВУ ВИДОВДАНА: Вишеградском стазом до Андрићграда… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/СРНА

Књижевнику Срђану Милићевићу је на манифестацији Вишеградске стазе додијељена награда „Андрићевом стазом“ за најбољу књигу приповједака.

Милићевић је изјавио да се књижевна награда цијени и по значају писца чије име носи.

– Андрић је нама писцима српског језика светионик, оријентир, утјеха и дар, али на извјестан начин проклетство и ноћна мора – рекао је Милићевић.

Он је додао да Андрић није само знао да каже и запише, већ и да у том писању наговијести како испод сваког говора и живе ријечи лежи непрегледно море ћутње много садржајније и значајније од ријечи.

Милићевић је истакао да за њега писање представља утјеху и пут на којем се на извјестан начин помирио са собом, свијетом и његовим правилима.

У оквиру овогодишње Вишеградске стазе, СПКД Просвјета представило је „Споменицу 1914-2014“ академика Војислава Максимовића и најновије календаре Просвјете и Нове Зоре.

Промовисана је и постхумно објављена књига Бојана Максимовића „Неко путује ноћас“, о којој је говорила професор српског језика Миљана Пецикоза. Она је рекла да је књига на основу пронађених пјесама овог аутора, подијељена у десет циклуса, углавном поштујући тематски опус, али и пратећи хронолошку нит настајања текстова.

– Пјесник Бојан Максимовић није био роб неке задате форме, али је нагласак ставио на суштину онога о чему говори, рефлексивне, родољубиве, социјалне, па и љубавне пјесме нашле су своје мјесто у овом расаднику талента – рекла је Пецикоза.

Она је додала да се читањем збирке „Неко путује ноћас“ може препознати пјесникова тежња да прикаже колико је слободан ум стијешњен слијепим оквирима свакодневице.

Пјесник Слободан Ристовић рекао је да је књига суочавање са визијама и да је то процес кроз двострука огледала која дају могућност за виђење себе испод оне глеђи која чува од нагризања разних терета.

У оквиру програма Вишеградске стазе, вишеградски пјесници Друштва „Мост“ говориће на Бикавцу, а у порти манастира Добрун биће одржано традиционално пјесничко вече.

Сутра, трећег дана Стазе, биће промовисан роман Мирка Демића „По(в)ратнички реквијем“, а потом и нова издања Издавачке куће Чигоја штампе из Београда.Манифестација се завршава сутра монодрамом „Последња шанса“ Фави театра из Београда.

Чланак ВИШЕГРАД: Награда „Андрићевом стазом“ Срђану Милићевићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Мудрост и вриједност приповиједања Иве Андрића од непроцјењивог су значаја, а његова дјела у којима је причао о прошлости, људима и судбинама са нашег тла постала су темељ нашег сазријевања и формирања личности, изјавио је вечерас у Вишеграду министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Малешевић је на свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“ рекао да се о вриједности и квалитету Андрићевог дјела не треба пуно говорити, јер дјело говори само за себе, и то на више од тридесет свјетских језика.

„Поред великог броја манифестација са којима су се ови значајни датуми обиљежавали у Републици Српској, а у којима су учествовале бројне институције и организације, те културни, јавни и научни радници, отпочела је реализација великог пројекта Андрићграда који је доказао не само оправдано улагање, него је превазишао сва очекивања“, рекао је Малешевић.

Фото: Срна

Он је додао да би стазу требало уцртати на мапе свих карата да би добронамјерни путници што лакше стигли до народа који шири руке свакоме и да би га што боље упознали.

Јелена Новаковић из Београда у бесједи о Андрићу је рекла да је он био страствени читалац кога је занимала цјелокупна свјетска литература и познавалац више страних језика, што му је омогућавало да чита дјела страних аутора.

„У бележницама је записао мисли других књижевника које су му се чиниле истинитим“, рекла је Новаковићева и додала да је лектира за њега била прилика за сусрете са различитим писцима у којима је често проналазио своје сроднике.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Слободан Савић рекао је да „Вишеградска стаза“ постаје лијепа традиција у оквиру које се окупљаји бројни ствараоци културе који доприносе овој манифестацији.

Начелник општине Вишеград Славиша Мишковић рекао је да је „Вишеградска стаза“ стаза којом сваке године долазе нове идеје и писане ријечи, „гдје се покушава оживјети Андрић и његово дјело“.

„Ова стаза је мост између прошлих и генерација које долазе и које ће, надам се, донијети још неког нобеловца, а ми смо дужни да градимо нове мостове и отварамо врата новим умовима“, истакао је Мишковић.

У оквиру програма, предсједник Друштва библиотекара Републике Српске Стојка Мијатовић додијелила је повељу „Ђорђе Пејановић“ Народној библиотеци „Ћирило и Методије“ из Приједора, као и најбољим библиотекарима Српске Радмили Велимир из Народне Библиотеке „Бранко Радичевић“ Дервента и Биљани Пајић из Народне библиотеке Милићи, те најбољем менаџеру у библиотекарству Озренки Ђурић из Народне библиотеке „Бранко Чучак“ Хан Пијесак.

Одломке из Андрићевих дјела говорио је глумац Владимир Чукурбић, а у умјетничком програму наступио је црквено-градски хор „Свети кнез Лазар“ из Прибоја и Игњат Миличевић.

Првог дана „Вишеградске стазе“ отворена је изложба књига „Чигоја штампе“ из Београда и „Дабра“ из Добрунске Ријеке.

У Градској галерији Вишеград отворена је изложба дјела насталих на прошлогодишњем међународном ликовном саборовању, а у холу Дома културе постављена је изложба „Језик и писменост“ Народне библиотеке Крагујевац.

Овогодишња „Вишеградска стаза“ биће завршена у недјељу, 7. јуна, монодрамом „Последња шанса“ Фави театра из Београда.

Организатори ове традиционалне културне манифестације су општина Вишеград, Дом културе и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Вишеград.

Генерални спонзор „Вишеградске стазе“ је предузеће „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград.

Чланак МИНИСТАР МАЛЕШЕВИЋ: Андрићград је доказао не само оправданост улагања, него је превазишао сва очекивања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Хелета

Почела 36. „Вишеградска стаза“ – Цвијеће и рецитал за нобеловца

Полагањем цвијећа ученика вишеградске Средње школе „Иво Андрић“ на бијели мермерни обелиск крај ћуприје на Дрини, озваничен је почетак овогодишње 36. „Вишеградска стаза“, 23-ће по реду у Републици Српској, културне манифестације посвећене успомени на живот и дјело књижевника и нобеловца Ива Андрића.

Простор око Андрићевог споменбика, специјално за ову прилику очистили су вишеградски комуналци, а капије градилишта око ћуприје биле су отворене.

Вишеградски средњошколци су за ову прилику, на доњој башти поред ћуприје, приредили рецитал под називом „Андрић у Вишеграду и о Вишеграду“, који је приредила професор Дијана Инђић Милошевић.

Фото: С. Хелета

19. Сусрет библиотекара РС

На овогодишњем 19. сусрету библиотекара Републике Српске, који су одржани у Вишеграду у оквиру културне манифестације „Вишеградска стаза“, повеља „Ђорђе Пејановић“ додјељена је Народној библиотеци „Ђирило и Методије“ из Приједора.

Повеља „Ђорђе Пејановић“ додјељена је и најбољим библиотекарима Српске, Радмили Велимир из Народне Библиотеке „Бранко Радичевић“ Дервента и Биљани Пајић из Народне библиотеке Милићи, те најбољем менаџеру у библиотекарству, Озренки Ђурић, из Народне библиотеке „Бранко Чучак“ Хан Пијесак.

Повеље награђенима ће уручити Стојка Мијатовић, предсједник Друштва библиотекара Републике Српске, на свечаној Академији, у склопу овогодишње „Вишеградске стазе“.

Фото: С. Хелета

Свечана академија

Традиционалну бесједу о Андрићу, на свечаној Академији вечерас у великој сали Дома културе, која почиње у 20,00 часова, говориће професор др Јелена Новаковић из Београда.

Учеснике свечане академије поздравиће начелник општине Вишеград, Славиша Мишковић, а Стазу ће отворити министар просвјете и културе РС Дане Малешевић.

Одломке из Андрићевих дјела говориће глумац Владимир Чукурбић, а у умјетничком програму наступиће Црквено-градски хор „Свети кнез Лазар“ из Прибоја и Игњат Миличевић.

Првог дана „Вишеградске стазе“ биће отворена изложба књига „Чигоја штампе“ из Београда и „Дабра“ из Добрунске Ријеке.

У Градској галерији Вишеград је изложба дјела насталих на прошлогодишњем међународном ликовном саборовању, а у холу Дома културе постављена је изложба „Језик и писменост“, Народне библиотеке Крагујевац.

Фото: С. Хелета

Просвјетине промоције

У оквиру овогодишње „Вишеградске стазе“ Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, у суботу, 6. јуна у 12,00 часова, представља „Споменицу 1914-2014“, Академика Војислава Максимовића и најновије календаре Просвјете и Нове Зоре, а биће додјељена и Просвјетина књижевна награда „Андрићевим стазама“.

Предвиђена је и промоција постхумно објављене књиге Бојана Максимовића „Неко путује ноћас“.

За суботу су најављене и двије пјесничке вечери. Вишеградски пјесници Друштва „Мост“ у 17,00 часова своје стихове говориће поред хладњака на Бикавцу у оквиру програма под називом „Пјеснички поглед на Вишеград“, а потом у 20,00 часова у порти манастира Добрун је традиционално пјесничко вече.

У недељу, 7. јуна, трећег дана „Вишеградске стазе“ у 11,00 часова је промоција романа Мирка Демића, „По(в)ратнички реквијем“, а потом и нових издања Издавачке куће „Чигоја штампе“ из Београда.

Овогодишња „Вишеградска стаза“ завршава се 7. јуна монодрамом „Последња шанса“, Фави театра из Београда.

Организатори ове традиционалне културне манифестације су општина Вишеград, Дом културе и „Просвјета“ Вишеград. Генерални спонзор „Вишеградске стазе“ је Зависно предузеће „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград.

Чланак У ЧАСТ НОБЕЛОВЦА: Почела 36. „Вишеградска стаза“ се појављује прво на ИСКРА.