Вилијам Вокер (Фото: intermagazin.rs)

Бивши амерички дипломата и шеф ОЕБС на КиМ Вилијам Вокер, један од главних криваца за бомбардовање Србије 1999. године, не одустаје од идеје стварања „велике Албаније“, а сада је отишао толико далеко да је чак затражио хапшење начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића за наводне злочине почињене на Косову!

О овај осведочени албански лобиста увелико тражи политичку и финансијску помоћ светских моћника и спонзора како би остварио свој „паклени план“ и новим ударом покушао да дестабилизује Србију.

Албанци не одустају

– Албанци не одустаје од стварања „велике Албаније“, која би укључила и Косово, па су тако поново затражили помоћ од Вокера. Он је њихов пријатељ још од деведесетих, па се сада радо одазвао позиву и већ је у току прављење детаљне стратегије и плана како кренути у реализацију овог подухвата. Намеравају да најпре крену у медијску кампању, па да онда пређу на директно уцењивање Србије. Главни пик им је Диковић – открива извор и додаје:

– Тражиће његово хапшење због, како они тврде, злочина на Косову током 1998. и 1999, али и испоручење Приштини, где би му се судило.

Такође, саговорник наглашава да је за Вокерову „операцију“ стварања „велике Албаније“ планирано да се потроши више милиона долара.

Ово, иначе, није први пут да косовски Албанци потражују Диковића, а последњи пут је о овој теми било речи почетком прошле године, кад се овај српски генерал нашао на списку 57 Срба за којима је Приштина издала црвене Интерполове потернице због наводних ратних злочина почињених на Косову.

Коментаришући поновни Вокеров ангажман у прављењу „велике Албаније“, председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун каже за Курир да Србија никад неће пристати ни на чије уцене, а камоли на захтеве самопроглашене државе Косово.

Без контроле

– То су будалаштине. Коме Србија да изручи генерала Диковића?! Непризнатој држави? Тај Вокер је саучесник у етничком чишћењу на Косову и неко ко је одговоран за бомбардовање Србије. Он би и даље да нам наноси штету, али неће моћи! Диковић је частан официр и многима је трн у оку зато што је са својом јединицом задао ударац најекстремнијем крилу терористичке ОВК, такозваним црнокошуљашима – наводи Дрецун.

Орхан Драгаш, директор Међународног института за безбедност, тврди да Вокер ради по принципу џубокса – ко убаци новац, добија песму по жељи.

– Чињеница да косовски Албанци ангажују људе из нафталина да им помажу у реализацији циљева говори да не стоје добро на међународном плану и да и озбиљни људи из света схватају да се, кад је Косово у питању, ради о територији која је без контроле, а не о држави са утемељеним правилима и поштовањем закона. Сви схватају и да таква творевина представља буре барута не само за регион него и за Европу – каже Драгаш и закључује да Вокерове речи више немају велику тежину као некад.

Диковић није одговарао на поруке.

Зликовац нас коштао бомби

Србија је 1999. бомбардована после „случаја Рачак“, где су пронађена тела 45 Албанаца, а за чије убиство је ОЕБС, који је водио Вокер, оптужио српске снаге безбедности. Србија је, међутим, тврдила да су у Рачку погинули албански терористи, али је на Западу тај догађај оквалификован као злочин над цивилима, што је утицало на доношење одлуке НАТО о бомбардовању. Неколико година касније је финска форензичарка Хелена Ранта признала да јој је Вокер „диктирао“ како да састави извештај о обдукцији страдалих Албанаца у Рачку. Поједини српски политичари су тврдили и да су тела мртвих Албанаца довезена у Рачак са стране.

Чињенице

Вокер 1998. именован за шефа косовске мисије ОЕБС

Влада СРЈ 18. јануара 1999. донела одлуку о проглашењу Вокера „персоном нон грата“

недељу дана касније, на захтев ЕУ и на интервенцију председника и премијера Русије, влада СРЈ замрзла ту одлуку

Вокера 24. новембра 2008. албански председник Бамир Топи именовао за почасног грађанина Албаније

на 10-годишњицу „случаја Рачак“ 2009. косовски премијер и председник Хашим Тачи и Фатмир Сејдију одликовали га Златном медаљом за услуге човечанству

јануара 2012. учествовао на протесту Самоопредељења којим су блокирани административни прелази ка Србији

марта 2017. присуствовао протесту у Приштини због привођења Рамуша Харадинаја у Француској, по потерници из Србије

отворено се противио оснивању Специјалног суда за злочине ОВК

Немој више да нам претиш!

Вокер је још маја 2017. изјавио да има пројекат за „уједињење Албанаца у Албанији, на Косову, али и у дијаспори“, што је изазвало бурне реакције.

– На страну што је сарађивао са Албанијом, на страну што га је ангажовала америчка обавештајна агенција. Је ли могуће да се ти, човече, који си нам говорио да си неутралан и објективан, данас залажеш за „велику Албанију“? Још кажеш да имаш решење! Да ли нам то опет претиш? Немој више да нам претиш! – рекао је Александар Вучић, који је тада био на месту премијера.

Чланак ВУЦИБАТИНА ПОНОВО У АКЦИЈИ: Нови план за дестабилизацију Србије, тражи хапшење генерала Диковића се појављује прво на ИСКРА.

Вилијам Вокер (Фото: Спутњик/ AP Photo/ Visar Kryeziu)

Пометња у Приштини током конституисања парламента на видело је изнела и ствари које су се досад биле само кулоарске приче. Харадинај нема већину за владу, а његови посланици нису гласали за Тачијев кадар на место председника парламента. Мандати посланика су верификовани, а седница се наставља сутра.

„Отац“ независног Косова Вилијам Вокер, бивши шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, појавио се данас међу првима у косовском парламенту на специјалној седници на којој су верификовани мандати посланика, али ниjе изабран и председник парламента.

Како поједини медији на Косову пишу, Вокер је дошао на позив Аљбина Куртија, бившег лидера покрета „Самопредељење“, чију политику, иначе, и јавно подржава. О његовом доласку у Скупштину Косова нису били обавештени у коалицији коју предводи Рамуш Харадинај, ПАН, због чега су наводно посланици ове коалиције и каснили на почетак седнице.

Приштина је на ивици са роковима за избор владе, а још се не зна да ли неко има већину за састав исте. И Харадинај и Курти тврде да имају, али ни један ни други нису обавестили јавност ко их подржава. Једина разлика је што то Харадинај понавља из дана у дан, док Курти мудро ћути. Очекивало се да ће се на конститутивној седници осим верификације мандата изабрати и председник парламента у чију фотељу је требало да заседне Кадри Весељи, лидер Демократске партије Косова (странка Хашима Тачија), а да би се затим огласио и такозвани председник Косова Хашим Тачи и обелоданио ко има већину за састав владе. Међутим, по скупштинским кулоарима у Приштини већ се навелико шушка да је Вокер разговарао са Тачијем без знања Харадинаја, што је изазвало жестоку реакцију потенцијалног мандатара за састав владе. Отуда и ситуација да Кадри Весељи, бар у првом делу седнице, није добио подршку 61 посланика, како се очекивало.

Упућени у ситуацију тврде да ако Весељи којим случајем буде изабран за председника парламента у наставку седнице, то неће неминовно значити да ће Харадинај добити мандат за састав владе.

„Ловорике на којима је Хардинај спавао и на којима је добио ове изборе због хапшења у Фрацуској по српској потерници осушиле су се оног момента кад је било извесно да ће Харадинај морати да одреши кесу (читај министарства) ако жели да га подрже Срби. С друге стране, Курти Косову нуди владу која не би зависила од гласова Срба у парламенту. Према незваничним информацијама (Спутњик је о томе писао) Харадинај је Србима понудио четири министарства у замену за подршку“, каже наш саговорник.

Вокер, који и у међународној заједници лобира да Курти буде премијер, на своју страну добио је изгледа и прагматичног Тачија, који је, како се тврди, као једину гаранцију тражио место председника парламента за своју странку, то јест, Кадрија Весељија, и обећање да нова влада и парламент неће тражити његов опозив са места председника такозване државе Косово.

На Вокера се гледа као на новог мецену Косова, јер осим што је на истој линији са Куртијем, озбиљно лобира и за уједињење Албанаца у региону. Недавно је, подсећања ради, са таквим готовим пројектом чак и стигао на Косово и са њим упознао косовске политичаре. Вокеров план о уједињењу албанског корпуса веома личи на специјалне односе Србије са Републиком Српском, што би временом прерасло у односе у којима не би постојале границе између Југа Србије и Косова, Косова и Албаније, албанског дела Македоније са Косовом и Албанијом, Црном Гором и тако даље. Другим речима, матица Албанија са придруженим албанским аутономијама које територијално припадају другим државама, са могућношћу изјашњавања за уједињење на референдуму.

Оваква план Харадинај не може да понуди својим суграђанима, посебно што ни Запад не гледа благонаклоно на чињеницу да влада на Косову буде бивши „ОВК у малом“ јер је као таква увек под сумњом да је не само корумпирана већ и да контролише паравојне групе које могу да изазову немире.

„Европа хоће чист почетак са Косовом, који није оптерећен прошлошћу нити лицима који су на потерницама за ратне злочине. То би било добро и за Србију, јер би дијалог био вођен у другачијим условима, а до решења би се дошло много лакше“, додаје наш саговорник.

Могуће да Вилијам Вокер није случајно јутрос поранио у косовски парламент, а све су гласнији они који кажу да лако може да се деси и да Косово оде на нове изборе, уколико Вокерова мисија не успе.

Чланак ПОМЕТЊА У ПРИШТИНИ: Вилијам Вокер покварио Харадинајев и Тачијев „дил“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Ове седмице лажне вести су напросто преплавиле Вашингтон. Након што је Доналд Трамп у Овалној примио руског Министра спољних послова Сергеја Лаврова и друге америчке и руске званичнике, изгледало је као да је још увек нова америчка администрација најзад ухватила корак и почела да се усредсређује на налажење могућности сарадње са Москвом против радикалног исламског тероризма, поготово у Сирији.

А онда је стигао контранапад Дубоке државе и мејнстрим медија (МСМ). Прво су поставили питање зашто је фотографу руског ТАСС-а дозвољен приступ састанку, док америчким сејачима лажних вести није. Затим су почели да изражавају сумње да су можда Лавров или руски амбасадор Сергеј Кисљак поставили прислушни уређај у председникову канцеларију. Онда су оптужили Трампа да је компромитовао осетљиве обавештајне податке (добијене од Израела) тако што их је открио Русима. На крају су оптужили Трампа за опструисање правде – што је подложно импичменту – зато што је наводно сугерирао недавно отпуштеном директору Еф-Би-Ај-а Џејмсу Комију да треба да одустане од истраге против његовог првог Саветника за националну безбедност Мајкла Флина, чији је скалп био први који су Дубока држава и МСМ скинули и окачили о зид.

Читава анти-трамповска кампања се заснива на криминалним цурењима поверљивих или привилегованих државних докумената. Међутим, још увек нема наговештаја противнапада. Постоји могућност да је Министар правосуђа Џеф Сешнс тајно сазвао велику пороту и увелико спрема оптужнице против извора неовлашћених цурења. Но, пре ће бити да се он више бави приземнијим стварима, попут тога да ли тужиоци траже преблаге казне за тешка кривична дела или да ли савезне државе адекватно спроводе савезне законе о марихуани.

Једини предах који је Трамп добио је када је лансирао крстареће ракете против Сирије у знак одмазде за напад хемијским оружјем који су под лажном заставом извели џихадисти у Идлибу – и добио аплаузе од МСМ и Дубоких држављана. Стога постоји основана забринутост да ће Трамп, под утицајем саветника чије се политичке тежње не разликују од тежњи његових критичара, можда одабрати пут мањег отпора и повући сличне ратоборне потезе – у Кореји, против Русије (нпр. у Украјини) или негде на Блиском истоку. А најављено је да ће током предстојеће посете Саудијској Арабији – коју је, помало надреално, Саветник за националну безбедност Х.Р. Мекмастер, јавно истакао као пример умереног, толерантног и мирољубивог исламског савезника – Трамп објавити коалицију против Ирана, која ће бити окарактерисана као „арапски НАТО“. Као да нам није преко главе ни овај један НАТО што постоји.

Шлаг на торти представља најновија неоснована оптужба по којој сиријска влада управља крематоријумом одмах поред затвора Сајднаја северно од Дамаска, у ком се, према званичнику Стејт департмента Стјуарту Џоунсу, спаљује до 50 тела затвореника дневно. Но, чак и Џоунс признаје да не може да потврди да је постројење о којем је реч уопште крематоријум. А које је „доказе“ понудио за своју претпоставку? То да се на сателитским снимцима снег брже топио на крову тог здања него на околним крововима…

Но, то је било довољно за нови талас „холокаустовске“ реторике и порнографије исконструисаних зверстава. Претраживањем Гуглових вести помоћу кључних речи Syria, crematorium, Holocaust добија се преко 6.000 резултата. Америчка амбасадорка у УН Ники Хејли је ову недоказану оптужбу одмах окарактерисала као нешто што „подсећа на најгоре злочине против човечности из 20. века“. А један израелски министар је чак позвао на атентат против сиријског председника Башара ел Асада.

Што нас све води на Балкан и Вилијама Вокера.

Онима који имају довољно година да се сете, ово што чују у вези Сирије није ништа ново. Уметност и наука манипулације догађајима и сликама ради „оправдавања“ напада на друге земље су можда имале своје ватрено крштење у Првом заливском рату („бебе из инкубатора“ у Кувајту), али су оне достигле највиши ниво софистицираности током распада Југославије: имали смо „логор смрти“ у Омарској који то није био, „геноцид“ у Сребреници, „вагоне“ који превозе албанске цивиле (али не у логоре смрти већ изван зоне борбених дејстава), лажни извештај о десетинама хиљада албанских мушкараца затворених на стадијуму у Приштини…

Један од најупечатљивијих случајева ове врсте је био, наравно, „масакр у Рачку“ који су наводно починиле југословенске полицијске снаге над албанским цивилима у јануару 1999. Као што сам написао у једној анализи за руководство Републиканаца у америчком Сенату пет месеци пре догађаја у Рачку, администрација Била Клинтона је већ била донела одлуку за напад и само је чекала одговарајући „окидач“:

„У време писања ове анализе, планирање за амерички предвођену НАТО интервенције на Косову је углавном завршено, иако се Клинтонова администрација из недеље у недељу још увек јавно колеба. Изгледа да једино још недостаје неки догађај – праћен одговарајућим, упечатљивим медијским извештавањем – који би интервенцију учинио политички проходном, па чак и императивном, на исти начин на који је неодлучна администрација коначно одлучила да интервенише у Босни 1995. после серије ‘српских минобацачких напада’ у којима је страдало више десетина цивила – напада који су, кад се ближе испитају, могли заправо да буду дело муслиманског режима у Сарајеву, коме је интервенција највише и одговарала… Све је очигледније да ова администрација чека на сличан ‘окидач’ на Косову, што се види из цитата из Вашингтон поста од 4.8.1998: ‘Један виши званичник америчког Министарства одбране који је брифовао новинаре 15. јула је рекао да „још увек нисмо ни близу одлуке о било каквој војној интервенцији на Косову“. Међутим он је навео једну ствар која би послужила као окидач за промену политике: „Мислим да би, ако би злочини достигли одређени ниво, то вероватно представљало окидач.“ Недавне, међусобно супротстављене извештаје о наводној масовној гробници која садржи (зависно од извештаја) више стотина убијених албанских цивила или више десетина бораца ОВК убијених у борбама, треба посматрати управо у том светлу.“ („Босна II: Клинтонова администрација на правцу НАТО интервенције на Косову“, анализа Републиканског политичког комитета америчког Сената, август 1998.)

Кључна фигура у јавном промовисању окидача у Рачку био је, наравно, Вилијам Вокер, водећи кандидат за награду „Најгори покушај да не личиш на шпијуна“. Како су све то описали Марк Ејмс и Мет Таиби у свом чланку „Упознајте господина Масакр“ („Meet Mr. Massacre“), објављеном у некадашњем часопису The Exile 10.2. 2000:

„Много година пошто се рат у Србији буде завршио и прашина се слегла, историчари ће означити 15. јануар 1999. као дан када је америчка Звезда смрти (свемирска станица и галактичко супероружје које се појављује у популарном филмском научно-фантастичном серијалу „Ратови звезда“, која је могла да уништи целу планету једним пуцњем из свог супер-ласера – прим. прев.) коначно постала у потпуности оперативна.

То је био дан када је амерички дипломата Вилијам Вокер довео свој тим ОЕБС-а за верификацију ратних злочина у мало косоварско село Рачак ради истраживања наводног српског масакра над етничким албанским сељацима. Пошто је кратко прегледао тих 40-ак изрешетаних лешева, Вокер се обратио најближој телевизијској камери и суштински опалио стартни пиштољ за рат.

‘На основу оног што сам видео, не устежем се да опишем овај злочин као масакр, злочин против човечности,’ рекао је он, ‘нити се устежем да оптужим владине снаге безбедности за одговорност.’

Сви знамо како је Вашингтон реаговао на Вокерову пресуду; врло брзо је покренуо своју војну машинерију и кренуо да шаље претеће позивнице својим НАТО пријатељима да се придруже предстојећој ратној журци.“ (НАПОМЕНА: за све оне који мисле да је све што је на интернету ту заувек, изгледа да је уложен организован труд да се чланак о „господину Масакру“ пошаље у Меморијску рупу. Још увек се може наћи овде.)

Вокер се недавно вратио на место свог ручног рада из 1999. године, да би промовисао оно што би свако иоле разуман схватио као позив на стварање Велике Албаније:

„Пројекат на којем радим је намењен свим Албанцима, на Косову, у дијаспори, у Албанији. Радим на заједничком пројекту, на њиховом уједињењу. Албанци у свету су били уједињени деведесетих искључиво у сврху ослобађања Косова. Био сам са њима када су прогласили независност. Албанци су победили и дошли су заједно да славимо, сада је време после независности, за последњи корак, да сви будемо заједно, да остваримо ово достигнуће.“

Вокерове речи су чак изнудиле гласну реакцију иначе пасивних власти у Београду. Српски премијер и изабрани председник Александар Вучић је осудио Вокерове речи и лажно представљање дешавања у Рачку:

„То је био повод за рат. Све је кренуло од лажи Вилијама Вокера. То је тај човек који данас отворено показује да је он у ствари великоалбански лобиста. То је исти човек због кога су (НАТО) спровели агресију на Републику Србију. То је исти човек! То је тај човек који се сада залаже за ‘Велику Албанију’ и то отворено каже. Он то више и не крије.“

Вокер, чији споменик данас столује над Рачком, тврди да он ни на који начин није проповедао Велику Албанију, с тим што се његов деманти једнако могао протумачити и као потврда: „Хтео сам рећи да би Албанци на Косову, у Албанији и Македонији били у далеко бољем положају када би заједнички радили.“ Он је такође основао „Вокерову фондацију“ на Косову, „да помогне грађанима Косова да остваре бољу будућност“. Ако је судити по броју миграната који са Косова (и из Албаније) надиру у Европску унију, заједно са људима из ратом захваћених подручја попут Сирије, Ирака и Авганистана, пред њим је тежак задатак.

У исто време, „Звезда смрти“ на чије су активирање на Косову 1999. упозорили Ејмс и Таиби је и даље у потпуности оперативна. Њени медији и чувари из Дубоке државе посматрају Трампа као претњу, и настоје да га прво укроте а затим и уклоне. Како ствари тренутно стоје, чини се да су у предности.

Чланак ЏЕЈМС ЏОРЏ ЏАТРАС: Вилијам Вокер, уметност и наука манипулације догађајима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Према подацима српских служби, шеф верификационе мисије Вилијам Вокер добио је од ЦИА 14 милиона немачких марака (око 7 милиона евра) за сатанизацију државе Србије у свету, која је резултирала бомбардовањем 1999. године.

Вокеру је овај новац исплаћен након што је легитимну полицијску акцију у селу Рачак његова мисија прогласила масакром над цивилима, након чега су ЦНН и „Њујорк тајмс” Србију прогласили за земљу која убија и масакрира своје грађане.

– Вокер је све ово урадио у пуној координацији са тадашњим командантима ОВК, међу којима је и Рустем Мустафа, звани командант Реми, а постоје чак и звучни записи њихових разговора. Два дана након тога (17. 1. 2017. године) амерички дипломата Шон Барнс разговарао је са Рамушем Харадинајем и обавестио га да је све готово и да су светски медији прихватили да су Срби злочинци, због чега ОВК у наредном периоду треба да остане уздржана – каже добро обавештени извор „Ало!”.

Све ово доказује да је случај „Рачак” био инсцениран и само се тражио начин да се реализује. Оно што је одлучујуће утицало да се овај план оствари јесте што српске полицијске снаге из страха за сопствену безбедност нису успеле да обезбеде место на којем се десио окршај са терористима. Припадници ОВК су због тога успели да лешеве донесу у локалну џамију и пресвуку их у цивилне униформе, а по свему судећи, допремљено је и неколико тела са другог места.

Сада, Вокер је, како сазнаје наш лист, након неколико промашених инвестиција током година поново остао кратак с новцем, па је тако „васкрсао” на Космету и почео да заговара идеју велике Албаније, за шта је овога пута добио одређени новац од Приштине, али је далеко скромније прошао, са „свега неколико стотина хиљада евра”, откривају наши саговорници.

Међутим, за разлику од 1999. године, Вилијам Вокер овога пута нема сагласност Вашингтона за овакво понашање, па је убрзо након поменуте изјаве коју је дао на митингу партије Рамуша Харадинаја стигла пацка с друге стране Атлантика, а некадашњи дипломата је брже-боље променио причу и сада тврди да није био добро схваћен и да никада није заговарао идеју велике Албаније.

– Нису ме добро схватили, јер никада нисам поменуо велику Албанију. Само сам рекао да би Албанци са Косова, из Албаније и Македоније били у далеко бољој позицији уколико би радили заједно. Био сам у Македонији недавно и видео сам да су тамо Албанци подељени, и да би зато политичке несугласице требало да оставе по страни. Исто мислим и када је реч о албанским политичарима на Косову, оставите несугласице по страни и крените да радите заједно – навео је Вокер, а пренела „Газетаекспрес”.

САД: Нема промена граница на Балкану

Заменик америчког амбасадора у Београду Курт Донели навео је јуче да Сједињене Америчке Државе не подржавају мењање граница на Балкану.

– Изјаве о промени граница на Балкану представљају рецепт за сукоб, а помирење је једини пут за напредак региона – оценио је Донели на Факултету безбедности током трибине „Билатерална сарадња између Србије и САД”. Подсетимо, лидер Алијансе за будућност Косова и некадашњи командант Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај затражио је да се Вашингтон врати на Балкан.

– Брисел мора да одлучи, да нам каже да ли може да заврши посао између Косова и Србије. Ја верујем да то не могу, зато тражим од Вашингтона да се врати на Балкан. Вашингтон је добар у завршавању ствари између Косова и Србије. Ако они не дођу да нам помогну, онда би требало не да једноставно чекамо, већ да одрадимо своје послове. Немамо луксуз да чекамо ко зна колико – рекао је Харадинај.

Љајић: Харадинај је европски проблем

„Рамуш Харадинај није проблем Србије, већ Европске уније и међународне заједнице, која мора реаговати на овакву врсту радикализма, која се свакодневно појављује”, навео је министар Расим Љајић. Он је и додао да се плаши да овакве изјаве неће остати само на њему, „него да ће и други политички актери са Косова користити популизам у предстојећој кампањи”.

Чланак ЦИА ИЗБРОЈАЛА МИЛИОНЕ: Ево колико је новца добио Вокер да режира Рачак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Бивши начелник Генералштаба и хашки осуђеник Драгољуб Ојданић рекао је за „Ало!“ да ће „истина о дешавањима на КиМ кад-тад изаћи на видело“ и да је сада читавом свету јасно да је Вилијам Вокер плаћеник.

Чланак ГЕНЕРАЛ ОЈДАНИЋ: Ми који смо бранили Србију, увек смо били криви за све, па и за Рачак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У наредном периоду биће доста ријечи о улози Вилијама Вокера и посљедицама његовог извјештаја, рекао је премијер Србије Александар Вучић.

Видјећемо све наше правне могућности да поставимо питање легитимитета и легалитета одлука које су доношене по том питању, па ћемо онда да видимо и колика је штета Србији нанета на такав начин, истакао је премијер Вучић.

О проблемима у дијалогу с Приштином, европском путу Србије и подршци Европске уније Србији у области економије премијер Александар Вучић разговарао је са европском комесарком Елжбијетом Бјенковском. Уз констатацију да је Србија кредибилан партнер Уније, премијер Србије јој је пренијео забирнутост да ће поруке и идеје о стварању такозване „Велике Албаније“, које долазе из Приштине, угрозити регионалну стабилност.

Поновно активирање Вилијама Вокера, овога пута, са отвореним залагањем за такозвану „Велику Албанију“, за предсједника српске Владе није највећи разлог за страх, јер, сматра, та идеја не може да буде реализована. Ипак, оцјењује да таква неодговорна изјава може да изазове нестабилност, што би могло да доведе и до трагичних исхода. Много теже посљедице по Србију, напомиње, Вокер је изазвао извјештајем о Рачку прије 18 година.

„На основу његове одлуке, што људи заборављају, донесена је одлука, диркетна одлука о агресији и нападу на СРЈ, дакле, прије свега на Србију, мањим дијелом на Црну Гору, и истовремено као посљедица резултата агресије, у 2008. години донесена је одлука о признању од великог броја земаља у свијету тзв. независности Косова. То су двије страшне последице које су резулатат рада Вилајама Вокера“, рекао је Вучић.

Подсјећа на улогу Вокера крајем 90-их на Косову и Метохији, коју је, оцјењује, његова посљедња изјава у потпуности разјаснила.

„Дакле, некадашњег агента ЦИА који је доведен за шефа верификационе комисије ОЕБС-а. Организација за европску безбједност и сарадњу је довела човјека који је имао јасне планове стварања великоалбанске државе и који се служио неистинама, лажима и фалсификатима да би се тај политички циљ остварио. Данас је то послије ове његове изјаве потпуно јасно. И није питање да ли је он данас пензионер или није, баш ме брига шта је он данас и шта ће он да буде сутра, он је овим показао шта је био прије 20 година“, истакао је премијер Србије.

О улози Вилијама Вокера и посљедицама његовог извјештаја, поручује премијер, биће доста ријечи у наредном периоду. Обраћање министарке правде пред Уједињеним нацијама сљедеће недјеље је, каже, тек почетак.

Вучић каже да ће се о овоме говорити и пред многим међународним форумима.

„Видјећемо све наше правне могућности да поставимо питање легитимитета и легалитета одлука које су доношене по том питању, па ћемо онда да видимо и колика је штета Србији нанесена на такав начин, материјална штета, и штета у животима људи, па неко за то мора да буде крив, неко мора да одгвоара, да ли ћемо на то да чекамо годину или десет, потпуно је свеједно. Увјерен сам да ће у будућности бити прилика да нешто добијемо заузврат што ће моћи колико толико да зацијели наше веома, веома тешке ране које су настале на основу стравичних лажи“, рекао је премијер Србије.

Чланак ВУЧИЋ: Страшне посљедице рада Вилијама Вокера, некадашњег агента ЦИА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да ће Србија проучити све могућности како може најбоље правно да дјелује поводом изјаве бившег шефа верификационе мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији Вилијама Вокера да ради на пројекту „велике Албаније“.

„Ми ћемо проучити све могућности како можемо најбоље правно да делујемо, да ли можемо некога да тужимо, да ли можемо политички да протестујемо, пре свега у ОЕБС-у“, рекао је Дачић новинарима у Јагодини.

Дачић је навео да Вокерова изјава показује да догађаји на Косову и Метохији и бомбардовање СР Југославије 1999. године, које је услиједило, нису били случајни, већ да је то била припрема за стварање такозване независне државе Косово, те да Вокер данас, након завршетка свог политичког мандата, и даље ради за остварење циљева „велике Албаније“.

Он је подсјетио на то да је Вокер прије бомбардовања без било какве истраге и мишљења стручњака дао изјаву да су припадници српске војске и полиције убили цивиле у селу Рачак, што је послужило као основа за одлуку о Нато бомбардовању Србије.

Дачић каже да ће Србија искористити сва правна и политичка средства како би упутила протест због Вокерове изјаве, те да ће то бити и тема обраћања министра правде Србије Неле Кубуровић на сједници Савјета безбједности УН.

Он истиче да неки политичари из Европе и Америке говоре да је теорија о „великој Албанији“ српски изум, али да се може видјети да о томе сада говоре албански премијер Еди Рама, предсједник самопроглашеног Косова Хашим Тачи, предсједник Националног савјета Албанаца Јонуз Муслију, као и сам Вокер.

„Србија треба да искористи сва правна и политичка средства да свима то стави до знања. Вокер није једини политичар или дипломата из тог времена који користи то што је радио за Косово у том периоду“, рекао је Дачић.

Он каже да ће Министарство спољних послова предложити Влади Србије да се размотре све могућности како би се према Вокеру примијениле одређене мјере, као што је забрана уласка на територију Србије.

Чланак ДАЧИЋ: Размотрићемо забрану уласка Вокеру у Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/AFP 2016/ Visar Kryeziu

Недавна посета Вилијама Вокeра, бившег шефа Косoвске верификационе мисије на Косову и режисера „Рачка“, није била случајна. Сведочио је о масовном убиству албанских цивила од стране српске војске и полиције, али и Срба, грађана КиМ. Приштина не може да тужи Србију јер није чланица УН.

Списак са именима 57 Срба који су наводно починили ратне злочине на Косову и Метохији над албанским цивилима у Ђаковици, Рачку, Дреници, а за којима је косовско Специјално тужилаштво издало налоге за хапшење, део је ширег плана Хашима Тачија који није одустао од замисли да Србију тужи за — геноцид.

Наиме, како Спутњик сазнаје од извора блиских Приштини, недавна посета Вилијама Вокера, бившег шефа Косовске верификационе мисије на Косову, није била случајна. Вокер је том приликом у својству сведока дао изјаву пред косовским судом, где је посведочио о масовном убиству албанских цивила од стране српске војске и полиције, али и Срба, грађана Космета.

Ово је смо врх леденог брега јер главни актери против којих је Приштина припремила оптужнице које нису обелодањене, јесу генерали, официри и командати српске војске и полиције који су током рата на Косову командовали операцијама. И ту није крај.

Приштина, наиме, намерава да подигне оптужнице по командној одговорности, које сежу до одговорних у Београду. У том поступку користиће све хашке пресуде изречене Србима, а циљ јој је и да доказе које је суд у Хагу прикупио у процесу против Слободана Милошевића употреби у правном контексту како би поткрепила своје тврдње — да су наредбе за ликвидирање албанских цивила стизале из Београда.

Извор Спутњика тврди да је Приштина ангажовала тим правних стручњака и да ће Специјални суд за злочине почињене на Косову искористити као „одскочну даску“ за своје намере.

„Оснивање суда се ослања на извештај Дика Мартија и на злочине које је починила терористичка ОВК над Србима, али се у самом имену Суда не помиње експлицитно ОВК, већ се зове Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову и Метохији. То значи да није искључено да би се и оптужбе против Срба могле наћи на том суду. Јер суд се декларисао за ратне злочине почињене на Косову, што, дакле, оставља могућност да се на том суду нађу и Срби“, тврди наш саговорник.

Исти саговорник, међутим, каже да Косово сâмо не би могло да тужи Србију за геноцид, јер није чланица УН, али додаје да се „разматра могућност да то уместо Косова уради држава Албанија“.

Дејан Мировић, професор међународног права из Косовске Митровице, каже за Спутњик да је немогуће судити мртвом човеку који је умро неосуђен, али додаје да је могуће да се све Хашке пресуде против српских војних и полицијских званичника употребе. Он подсећа да је Међународни суд правде изразито антисрпски, и као пример наводи да је својевремено прихватио босанску тужбу у којој се разматра наводни геноцид над Мађарима у Војводини, што по њему само говори да је све могуће.

„Ево где је опасност. Наши генерали су осуђени у Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Ту мислим на Лазаревића, Павковића и тако даље. Пошто Међународни суд правде преузима пресуде тог суда, Приштина може на то да се позове“, каже он.

Он као још једн пример наводи и да је Међународни суд правде својевремено пресудио да Србија не може да тужи земље НАТО-а јер 1999. није била чланица УН. Али, када је нас тужила Босна и када смо изнели приговор да нисмо били чланица УН, они су рекли да то нема везе. Мировић напомиње да Приштина самостално не може овако нешто да уради, посебно не Хашим Тачи, „који је криминалац и коме вероватно помаже неко са стране“.

Он такође сматра да би лако могло да се деси да се Албанија нађе као заступник Косова пред међународним судовима.

Већина српских политичара на Косову верује да је објављивање ових спискова нови притисак на Србе, што због Рамуша Хардинаја што због непристанка Срба да дају свој глас за формирање Војске Косова.

Са овим се слаже и адвокат Небојша Влајић, који је за Танјуг рекао да је циљ оптужница застрашивање српске заједнице на Косову и расељених Срба.

„Нисам изненађен наводима да постоје оптужнице против Срба, јер се такве истраге и воде тајно. То раде сви тужиоци на свету, истрагу спроводе тајно, не обавештавају окривљене јер не желе да им дају предност и могућност да евентуално ометају истрагу, доказе, утичу на сведоке, побегну или буду недоступни“, рекао је Влајић.

Он је навео да су то генерални разлози, али и да на Косову постоје и специфични разлози за подизање таквих оптужница.

„Специфични разлози су да се застрашује и у страху држи читав један народ, да се отежа повратак расељених лица, јер нико не сме да се врати уколико има разлога да верује да се против њега води неки тајни поступак, као и да се спречи слободно кретање људи“, истакао је Влајић.

Чланак ВОКЕР НИЈЕ СЛУЧАЈНО БИО НА КОСОВУ: Албанија у Тачијево име тужи Србију за геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/AP Photo/ Visar Kryeziu

Кад би Тачи имао бар мало државничке мудрости, онда би према Вокеру, вишегодишњем лобисти екстремистичког покрета „Самопредељење“, поступио на исти начин као што је и Момир Булатовић 1999. године.

Да није Косово добило „државност“, Јосип Броз Тито био би једина личност са подручја бивше Југославије која је за живота добила споменик. После крвавог распада Брозове творевине, осим доживотног председника и троструког народног хероја, споменик је за живота добио и бивши председник Сједињених Држава Бил Клинтон, који је имао ту част да у Приштини свечано открије свој споменик.

На страну што је, у најмању руку, непристојно свечано откривати сопствени споменик и што је, према злонамерним тумачењима, Клинтон тим чином сахранио себе за живота, тек власти Косова наставиле су са новоуспостављеном споменичарском културом тако што је у Рачку и нижеразредни амерички дипломата Вилијам Вокер свечано открио свој споменик.

Ако је Бил Клинтон функцијом заслужио да му се подигне споменик, поставља се питање чиме је нижеразредни дипломата заслужио такву част да га „захвални народ Косова“ канонизује за живота.

Како дипломата зонске лиге дисциплинује стручњаке

Ако не функцијом, овај чиновник „зонске лиге“ америчке дипломатије заслужио је споменик колико и Клинтон. Јер да није било Вокеровог извештаја о „случају Рачак“, због кога га је Влада СРЈ прогласила за персону нон грата, ни Бил Клинтон не би имао изговор да покрене „хуманитарно бомбардовање“ СРЈ 1999. године.

Подсећамо, за „случај Рачак“, који је Вокер свету представио као хуманитарну катастрофу, где су, наводно, српска војска и полиција масакрирале 45 недужних албанских цивила, касније се испоставило да је потпуна лаж.

Хелена Ранта, финска форензичарка која је била члан међународне комисије која је истраживала догађај у селу Рачак, годину дана после бомбардовања СРЈ изјавила је да је извештаје са обдукције тела писала под притиском Вокера и Министарства спољних послова Финске.

Она је у својој биографији написала да је њу Вокер гађао оловком јер није у свом извештају користила довољно убедљив језик како би описала овај наводни злочин Срба. Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима изражава сумњу у број испаљених метака, као и колико их је заиста било смртоносно.

Како „пресвлачи“ Холбруков „мали од палубе“

Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналан извештај из Рачка, према коме је закључено да тела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.

Фински новинар Ари Русила, експерт за Балкан, после Рантиног иступања је у једном тексту написао да је Вокер радио за ОВК, те да је његова улога на Косову била да им помогне у креирању масакра, како би се нашао довољно јак разлог за почетак бомбардовања.

Он је написао, на основу сведочења Ранте, да је ОВК сакупила своје погинуле борце и обукла их у цивилну одећу, после чега их је преместила у раније ископане ровове да би изгледало као да су стрељани.

Захваљујући таквом ангажману, овај нижеразредни дипломата, кога је Ричард Холбрук „прогурао“ на функцију шефа Верификационе мисије ОЕБС на Косову, пре него што је за живота добио споменик у Рачку, од косовских власти заслужио је и „Награду народног хероја Шкељзена Харадинаја“ и „Златну медаљу за услуге човечанству“. Бивши председник Албаније Бамир Топи именовао га је 2008. за почасног грађанина Републике Албаније.

Од Аргентине до Источне Славоније

Пре него што је постао један од ретких „великана“ који је за живота добио споменик, Вокер је имао мање значајну дипломатску улогу у Хрватској. Наиме, после одласка Жака Клајна из Вуковара 1996, постао је шеф прелазне управе за Источну Славонију, где се задржао до „коначне реинтеграције“ овог дела Републике Српске Крајине у Републику Хрватску.

Срби из Источне Славоније замерили су Вокеру да после одласка Жака Клајна није довољно учинио за њих.

Пре него што се обрео на развалинама бивше Југославије, овај тренутно 82-годишњак готово четири деценије био је ситни службеник у Латинској и Централној Америци.

Врхунац његове каријере представљао је троипогодишњи стаж изванредног и опуномоћеног амбасадора у Салвадору (од 1988. до 1992. године) у време док је овој најмањој и најгушће насељеној централноамеричкој држави на обали Пацифика трајао грађански рат „ниског интензитета“.

После тога, био је предложен за амбасадора у Аргентини, али је амерички Сенат спречио његово именовање.

Да је Тачи ка Момо Булатовић…

Подаци о службовању у Салвадору и блокади Сената о именовању у Аргентини, једини су који се могу наћи на званичном сајту Стејт департмента о Вилијаму Грејму Вокеру и најбоље показују о каквој је дипломатској „величини“ реч.

Као што су многи приметили, за велике силе, укључујући САД, земље бивше Југославије биле су после пада Берлинског зида од најнижег значаја и због тога су овде службовали (и још службују) најгори дипломатски кадрови.

А биографија Вилијама Вокера, који је у време Рачка имао 64 године и био на заласку не баш сјајне дипломатске каријере, то најбоље показује. Истине ради, и злогласни Дик Холбрук, који је био надређени Вилијаму Вокеру тешко да је икад био крем америчке дипломатије (увек је био ближи „зонској лиги“), што нам додатно показује колики су „габарити“ човека који је инсценирао Рачак.

А тај и такав Вокер, који је данас добро загазио у девету деценију живота, успео је да злоупотреби указану част откривања његовог споменика да би изјавио да је актуелни премијер Косова Хашим Тачи — прошлост.

Кад би Тачи имао бар мало државничке мудрости, онда би према Вокеру, вишегодишњем лобисти екстремистичког покрета „Самопредељење“, поступио на исти начин као што је и Момир Булатовић 1999 године. Прогласио би га за персону нон грата и из истих стопа протерао са Косова. Ма колико заслужан грађанин био.

Чланак ПРЕВАРАНТ: Режисеру Рачка споменик за живота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

У селу Рачак на Косову у суботу је откривена статуа некадашњем шефу Косовске верификационе мисије ОЕБС Вилијаму Вокеру. Откривању споменика присуствовао је сам Вокер, заједно косовским председником Хашимом Тачијем и бившим косовским председником Беџетом Пацолијем, пренели су приштински медији.

РТК на албанском језику пренела је недавно да се споменик америчком дипломати открива у меморијалном комплексу, „на 18. годишњицу масакра у Рачку“.

Косовски Албанци на овај начин желе, како је наведено, да изразе „захвалност и поштовање Вокеру за његов допринос у доказивању да су у Рачку убијени албански цивили, а не екстремисти“.

У селу Рачак су почетком 1999. године, пронађена тела 45 Албанаца, за чије убиство је тадашња мисија ОЕБС, на челу са Вокером, без доказа оптужила српске снаге безбедности, а овај догађај – иако никад није утврђено да се ради о масакру над цивилима – пресудно је утицао на доношење одлуке НАТО-а о бомбардовању бивше СР Југославије.

Сви извештаји српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи, али на западу је тај догађај оквалификован као злочин над цивилима, који је послужио као изговор за НАТО бомбардовање које је почело крајем марта 1999.

Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.

Према речима истражног судије Данице Маринковић, која је својевремено обавила увиђај у Рачку, тада је утврђено да није било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници ОВК, а о томе постоји обиман доказни материјал са фотографијама, укључујући и гомилу оружја која је пронађена у селу.

„Случај Рачак“ исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер власти у Београду нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом.

У томе је кључну улогу одиграо тадашњи шеф верификатора мисије ОЕБС-а, амерички дипломата Вилијем Вокер који је, не чекајући извештај истраге, ни тима финских патолога, пред камерама светских медија одмах оптужио српске снаге за „масакр 45 недужних албанских цивила“.

Циљ је био да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.

Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине. На шакама 37 од 40 тела методом парафинске рукавице откривене су барутне честице, што је доказ да су погинули непосредно пре смрти руковали ватреним оружјем, односно да су учествовали у борби.

После изношења доказа Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.

Чланак ОБЕЛЕЖЈЕ ВУЦИБАТИНИ: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЗАСЛУЖАН ЗА БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ добио споменик на Косову се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Kосовске власти завршаваjу припреме за подизање споменика шефу Kосовске верификационе мисиjе OEБС Вилиjаму Вокеру, 15. jануара наредне године у селу Рачак.

РTK на албанском jезику пренела jе да ће споменик америчком дипломати бити откривен у мемориjалном комплексу „на 18. годишњицу масакра у Рачку“.
Kосовски Aлбанци на оваj начин желе, како се наводи, да изразе „захвалност и поштовање Вокеру за његов допринос у доказивању да су у Рачку убиjени албански цивили, а не екстремисти.

У селу Рачак, наиме, пронађена су тела 45 Aлбанаца, за чиjе убиство jе тадашња мисиjа OEБС, на челу са Вокером, без доказа оптужила српске снаге безбедности, а оваj догађаj – иако никад ниjе утврђено да се ради о масакру над цивилима – пресудно jе утицао на доношење одлуке о бомбардовању бивше СР Jугославиjе.

Сви извештаjи српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи, али на западу jе таj догађаj оквалификован као злочин над цивилима , коjи jе послужио као изговор за НATO бомбардовање коjе jе почело краjем марта 1999.

Истина о Рачку остала jе скривена од светске jавности пре свега зато што комплетан извештаj експертског тима Eвропске униjе, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада ниjе jавно обjављен.

Према речима истражног судиjе Данице Mаринковић, коjа jе своjевремено обавила увиђаj у Рачку, тада jе утврђено да ниjе било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници OВK, а о томе постоjи обиман доказни материjал са фотографиjама, укључуjући и гомилу оружjа коjа jе пронађена у селу.

„Случаj Рачак“ исфабрикован jе у време када су преговори у Рамбуjеу запали у кризу, jер власти у Београду нису пристале на завођење jедне врсте протектората западне воjне алиjансе над целом земљом.

У томе jе кључну улогу одиграо тадашњи шеф верификатора мисиjе OEБС-а, амерички дипломата Вилиjем Вокер коjи jе, не чекаjући извештаj истраге, ни тима финских патолога, пред камерама светских медиjа одмах оптужио српске снаге за „масакр 45 недужних албанских цивила“.

Циљ jе био да се обезбеди разумевање светске jавности, а jош неодлучне западне владе придобиjу за агресиjу на Jугославиjу, коjа jе почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.

Насупрот томе, три екипе форензичара – jугословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружjа, и то из даљине. На шакама 37 од 40 тела методом парафинске рукавице откривене су барутне честице, што jе доказ да су погинули непосредно пре смрти руковали ватреним оружjем, односно да су учествовали у борби.

После изношења доказа Слободана Mилошевића пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне OВK, из оптужбе против генерала Небоjше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, оваj случаj jе избрисан.

Чланак РTK: Aлбанци дижу споменик Вилиjаму Вокеру 15. jануара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

(Вилијам Вокер, некадашњи изасланик верификационе мисије ОЕБС–а на Косову, који је фингирао хуманитарну катастрофу у селу Рачак, због чега је и бомбардована СРЈ, поново је на Косову. Овај пут у својству госта и то у Дечанима где су му поводом 17 година од догађаја у Рачку (15. јануар 1999.) албанске власти уручиле две награде — „Награду народног хероја Шкељзена Харадинаја“ и „Награду захвалности града“.

„Искра“  данас објављује текст новинарке и писца, стручњака за Балкан Џулије Горин о позадини инсценираног догађаја у селу Рачак 1999. године који је био повод за бомбардовање Србије неколико месеци касније. Текст је објављен 2009. годину на  сајту Епархије рашко – призренске и косовско – метохијске.)

Када се 16. јануара 1999. године дознало да је у селу Рачак на Косову пронађено 45 мртвих Албанаца – наводно цивила, хладнокрвно масакрираних од стране „Милошевићевих снага“ – западни медији су побеснели.Џулија Горин[1].

Шеф ОЕБС-ове Верификационе мисије на Косову, амерички дипломата Вилијам Вокер, одмах је изјавио да су кривци Срби: „Судећи по ономе што сам видео, без имало оклевања тврдим да је ово покољ, злочин против човечности. Исто тако без имало оклевања оптужујем владине снаге безбедности као одговорне за ово дело“. Тврдње Београда да су убијени заправо борци ОВК погинули у борбама у околини с презиром су одбачене као „српска пропаганда“. Овај догађај био један од кључних разлога за напад од стране НАТО-а два месеца потом.

На десетогодишњицу „масакра у Рачку“, 15. јануара 2009. године, „премијер Косова” Хашим Тачи и „председник Косова“ Фатмир Сејдиу одликовали су г. Вокера Златном медаљом за услуге човечанству. Лидери су искористили ову церемонију посвећену „мученицима покоља у Рачку“ да истакну да „српски злочини никада неће бити заборављени“.

Тешко је замислити трагикомичније обележавање 2009. године, када се навршава и десет година НАТО-вог рата. Церемонија је одржана девет година пошто је сâм Тачи признао годину дана после догађаја у Рачку да му је смицалица добро успела. У изјави коју је дао Фондацији „Лорд Бајрон“, Луис Мекензи, канадски генерал у пензији и бивши командант Заштитних снага УН у Босни, цитирао је признање бившег лидера ОВК:

[Тачи] је признао да је цео сраман „масакр“ у Рачку инсценирала ОВК која је пресвукла лешеве у цивилна одела, изрешетала их митраљезима и бацила у ров, да би после тврдила да су Срби масакрирали цивиле. НАТО је прихватио подвалу, и у потрази за новом улогом у свету после хладног рата, на дан педесетогодишњице свог постојања, постао је ваздухопловство ОВК: безбедно, са висине од око 3000 метара, бомбардовао је једну суверену државу.

У јануару 1999. године Тачи је рекао на Би-Би-Сију: „Једна наша кључна јединица је била у региону. Битка је била жестока. Нажалост, имали смо много жртава. Али и многи Срби су изгинули.“ У фебруару 2000. године, у истом духу али безобзирније, хвалисао се пред просторијом пуном страних новинара. Већина је задржала за себе оно што је могло бити прича деценије. Једино је руски национални радио пренео оно што је Тачи рекао репортерима:

[Говорећи] о методима демонизације Срба, тј. како су његови терористи из ОВК вршили злочине у циљу изазивања хитне војне интервенције Запада у Југославији… [он] је признао да је ОВК убила четири српска полицајца у Рачку. И стварно, полиција је реаговала, али то није била казнена експедиција српских специјалних јединица против албанских сељака, већ легитимна операција против албанских екстремиста који су имали упориште у Рачку… Упркос томе, НАТО је са водећим западним земљама оптужио Београд за убијање албанских сељака у Рачку. То је била прва у низу оптужби у оквиру већ разрађеног сценарија за обману међународне јавности, тј. за припрему НАТО агресије на Југославију.

Из биографије финског патолога Хелене Ранте, објављене октобра 2008. године види се да је њен извештај о масакру, у коме се заобилази идентитет жртава, био изнуђен. Лист Хелсингин саномат, чији је оперативни уредник аутор биографије, извештава да су извршени јаки званични притисци на Ранту пошто је од стране Европске Уније постављена да води истрагу о догађајима у Рачку.

„Три службеника Министарства спољних послова електронском поштом тражила су далекосежније закључке“ рекла је Ранта. „Сачувала сам те поруке“… Радна група, која је под Рантом обављала истрагу, била је у врло напетом стању од самог почетка. Сви су претпостављали да су Срби извршили масакр… По Рантиним речима, у зиму 1999. године Вилијам Вокер, шеф ОЕБС-ове Верификационе мисије на Косову, сломио је оловку на два дела и њима гађао Ранту када је одбила да за Србе употреби претерано оштре речи.

Вокер и дан данас тврди да је почињен масакр и да су Срби кривци, „али ја то никад нисам рекла. Никад нисам поменула ко су починиоци злочина“, рекла је Ранта новинарима кад је њена биографија била објављена. „Никада нисам ни једном речју поменула ко стоји иза онога што се догодило у Рачку. О томе одлучују судије, а ми патолози само обављамо истраживања“. Оптужила је Вокера да је покушавао да је наведе на одређену врсту изјаве. „Оно што га је највише љутило је то је што сам одбијала да употребим реч „масакр“ и кажем ко је одговоран за догађаје у Рачку“.

По завршетку истраге Рантин извештај није био објављен у целости. У то време је сазвала конференцију за штампу на којој је била врло неодређена, али је признала да није било трагова мучења и касапљења и да су југословенске власти биле кооперативне. Али је догађај назвала „злочином против човечности“, што је на Западу одмах протумачено као да је догађај у Рачку био масакр с предумишљајем.

Треба обратити пажњу на чињеницу да је 2003. године Ранта била један од сведока на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу. Године 2004, изјавила је за Берлинер цајтунг да је било „негативно“ то што су у оптужници против Милошевића поменути и догађаји у Рачку углавном засновани на Вокеровој верзији. Овај немачки дневни лист је имао увид у све налазе финског патолога на основу којих је закључио „да масакра у Рачку највероватније није ни било“.

Одмах после догађаја у Рачку Весли Кларк, командант НАТО-а је Милошевићу предочио фотографије жртава „То није масакр“, рекао је Милошевић. „То је намештено“.

Њујорк Тајмс је објавио овај разговор 18. априла 1999. године, три месеца пошто се водио, али је пропустио да дода да је Милошевић вероватно био у праву. У то време већ се озбиљно сумњало у веродостојност наводног масакра.

Само неколико дана после „масакра“, 21. јануара 1999. године, Ле Монд је забележио да су Вилијам Вокер и Албанци дали верзију догађаја после које су ти догађаји били још мање јасни него пре. „Зар није масакр у Рачку некако исувише савршен,“ упитао је овај француски лист.

Како су српски полицајци успели да покупе групу људи и нечујно их одведу на место погубљења док су били под сталном паљбом од стране ОВК? Како житељи тог њима врло познатог места нису приметили ров на крају села пре него што је пао мрак?И како се догодило да ни посматрачи који су провели читава два сата у овом врло малом селу нису приметили ров?Зашто има тако мало чаура око лешева и мало крви у том шанцу где су 23 човека наводно убијена сваки са по неколико хитаца у главу?Нису ли тела Албанаца убијених у борбама са српском полицијом бачена заједно у ров да би се створила слика ужаса и да би се изазвао сасвим предвидљив гнев јавног мњења?

Као што су судски истражитељи потом приметили, изгледало је да су на тела навучена цивилна одела, да је у свако испаљено по неколико хитаца и да су потом избодена ножевима неколико часова после смрти да би се симулирао брутални масакр. Па ипак је Мадлен Олбрајт на ЦБС-овом програму „Пред лицем народа“ (Фаце тхе Натион) рекла да су нађене десетине „закланих“ људи и да су „хуманитарни напади из ваздуха“ једино решење.

Вилијаму Волкеру је ОВК допустила да уђе у Рачак што није било дозвољено судским истражитељима. Уместо да предузме мере да се обезбеди место на коме је почињен злочин, Волкер је довео новинаре до рова и пустио их да га изгазе. Један од тих новинара био је немачки репортер Франц Јосеф Хуч. Према његовом каснијем сведочењу, Вокер је мирно стајао по страни док су новинари премештали тела тамо-амо да би их боље сликали. Хуч је, на пример, рекао да су тела „постављали у усправан положај уз руб падине како би се велике озледе на глави нашле у сенци и не би биле видне на фотографијама. Тела су померена с места на коме су првобитно лежала“.

Хелена Ранта још није отворено порекла нејасне изјаве које је дала 1999. године. Али значајно је да су тужиоци у Хагу избацили делове који се односе на Рачак из оптужница против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и против бившег председника Србије Милана Милутиновића (који је ослобођен свих оптужби у фебруару 2009), као и против још петорице југословенских и српских званичника.

Пет дана пре него што су почели напади из ваздуха Клинтон је грмео: „Не смемо заборавити шта се догодило у Рачку… невини мушкарци, жене и деца изведени су из својих домова, одведени у јаругу, где су били натерани да клекну на земљу да би били покошени ватреним оружјем”. Лондон Тајмс је био још маштовитији тврдећи да су „жртвама биле ископане очи, главе размрскане, лица разнета хицима с малог растојања“. Жртве су били „сељаци, радници, житељи села старости од 12 до 74 године – мушкарци, жене и деца“.

Рено Жирар, извештач француског листа Ле Фигаро сасвим другачије описује оно што је видео:

Пред зору интервентне снаге српске полиције су прво опколиле а онда напале село Рачак, познато као упориште сепаратистичких герилаца. Полиција очигледно није имала ништа да крије јер је у 8 ч. и 30 м. позвала екипу телевизије (два новинара из АП ТВ) да снима целу операцију. Обавестили су и ОЕБС, који је послао на место збивања двоје кола са америчким дипломатским таблицама. Посматрачи су провели цео дан на брду одакле су могли да виде село.

У 15 ч. Међународни центар за штампу у Приштини добио је саопштење полиције да је убијено 15 „терориста“ у борби у Рачку и да је заплењена велика количина оружја. У 15 ч. 30 м. полицијске снаге су напустиле село, а за њима је пошла и екипа АП ТВ. У 16 ч. и 40 м. један француски новинар је прошао колима кроз село и сусрео се са три ОЕБС-ова возила наранџасте боје. Међународни посматрачи су мирно разговарали са тројицом средовечних Албанаца у цивилу. Трагали су за [евентуалним] цивилима међу жртвама. По повратку у село у 18. ч. новинар је видео како посматрачи одводе два лако рањена старца и две жене.

Призор албанских лешева у цивилном оделу поређаних у рову, који је касније шокирао свет, био је откривен тек сутрадан око 9 ч. изјутра. Открили су га новинари за којима су ускоро дошли посматрачи ОЕБС-а. Тада су село поново заузели наоружани војници ОВК који су повели странце, чим су ови дошли, ка месту на коме се догодио наводни масакр. Око подне је дошао и Вилијам Вокер лично и изразио своје згражавање.

Сви албански сведоци су дали исту изјаву: у подне је дошла полиција, силом је ушла у домове, одвојила жене од мушкараца и ове одвела у брда где их је без оклевања погубила.

Слике које је снимила екипа АП ТВ – у које је Ле Фигаро имао увид пре него што је објавио свој извештај – у потпуности су порицале ову верзију. У ствари, када је ујутро полиција ушла у село, држећи се зидова, оно је било празно. Полиција је била под жестоком паљбом јер је ОВК пуцала из ровова са околних брда.

На брдима изнад села битка је постајала све жешћа. Новинари АП ТВ, који су се налазили у селу поред џамије и одатле посматрали битку, схватили су да су герилци ОВК опкољени и да се очајнички боре да се извуку из обруча. Њих двадесетак је у томе и успело, што је и сама полиција признала.

Шта се заправо десило?Да ли је ОВК ноћу покупила тела оних који су пали под српским хицима и инсценирала масакр? Постоји једна забрињавајућа чињеница: у суботу ујутро новинари су нашли врло мали број чаура око рова где се масакр наводно догодио. Да ли је ОВК дошла на паметну идеју да покуша да војни пораз претвори у политичку победу?

Као што су многи приметили и на цивилним оделима, као и у рову, било је врло мало крви. А Вокер је одлучно тврдио да су „очигледно погубљени ту где су и нађени“. У његовом извештају за ОЕБС он је писао о „неселективним хапшењима, убијању и касапљењу цивила“ у Рачку.

Али све то није нимало пореметило план западних вођа.

* НАТО објављује да ће следећег дана одржати ванредну седницу како „би размотрио свој одговор на масакр 40 Албанаца на Косову”.
* Стејт департмент изјављује „да се не може сумњати у одлучност НАТО-а. Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана изјављује да Алијанса неће толерисати повратак на свеопшти рат и репресију на Косову.
* Међународни Суд за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу објављује да ће отпочети хитну истрагу.
* Државни секретар Олбрајт назива Рачак одлучујућим инцидентом који обесмишљава преговоре у Рамбујеу и да је „хуманитарно бомбардовање“ једино решење.
* Немачка, тадашњи председавајући Европске уније, каже „да су за међународну заједницу неприхватљиви такви прогони и убиства.
* У Паризу француско Министарство спољних послова изражава своје „згражање“ над овим масакром и сазива седницу ОЕБС-а на којој ће се утврдити ко је одговоран за њега.
* Министар спољних послова Уједињеног Краљевства, Робин Кук, каже: „Они који су одговорни за ове злочине биће изведени пред лице међународне правде“.
* Специјални изасланик Сједињених Америчких Држава, Ричард Холбрук, осуђује убиства називајући их „најтежим кршењем права од почетка насиља“ у покрајини.

Као што су данашњи сарадници часописа Ролинг Стоунс Марк Ејмс и Мет Таиби писали 1999. године, Вашингтон је врло брзо реаговао на Вокерову пресуду, сместа ставио у покрет своју војну машинерију и послао претеће позивнице својим НАТО пријатељима да му се придруже у предстојећој ратној забави.

Пре одласка на Косово, Вокер је готово целу своју каријеру провео у Латинској Америци. Није имао никакво знање о овом региону које би га квалификовало за дужност шефа верификационе мисије у Југославији… У Рачку је Вокерова улога била да помогне ОВК да измисли целу причу о српском масакру која би послужила као изговор за војну акцију… На крају је чак и Лос Анђелес прешао на другу страну и објавио чланак под насловом „Масакр у Рачку. Питања: Јесу ли злочини кривотворина­?“

Докази који већ десет година показују да догађаји у Рачку нису били масакр нису нимало обавезивали агенцију Ројтерс. Она је 30. септембра 2008 објавила фотографију са следећом легендом: „Породице жртава, за време празника Еид-ал-фитр, обилазе гробове убијених од стране српских снага у јануару 1999. у селу Рачак, јужно од Приштине, косовског главног града.“

Све ово је део сценарија у коме медији, политичари, војни кругови, невладине организације, музеји холокауста, филмски редитељи и уметници и даље понављају балканско-муслиманске митове из деведесетих година, чак и онда када и сами муслимани признају да је реч о фарси. (Приликом прошлогодишњег хапшења Караџића Ричард Холбрук је поменуо „300.000 убијених“ у босанском рату три године пошто је Истраживачки и документациони центар у Сарајеву снизио преувеличену бројку од 250.000 страдалих на мање од 100.000.) А нико се чак и не пита зашто би наводно секуларни балкански муслимани посећивали гробове у Рачку о верским празницима, поготову имајући у виду да је борба ОВК, као што нам стално понављају, била „национална“, а не верски рат. Вођство САД још није признало оно што је ОВК већ признала, и тиме се показало као већи поборник албанских идеала и од саме ОВК.

У међувремену, Тачи се још није извинио за злочине ОВК, док захтева, и добија, извињење за извињењем од српске стране за све што је учинила и што није учинила у одбрани од терористичких напада. А годину дана пре догађаја у Рачку – године 1998 – Тачи је убио 40 Срба и Албанаца, укључујући и неке своје помоћнике. Свет, наравно, то није видео као повод да се бомбардују Албанци.

С обзиром да су стварни или измишљени српски злочини над Албанцима били разлог због кога је опште мишљење било да је Србија изгубила право на Косово, логично би било закључити да су Албанци, који већ десет година тероришу неалбанско косовско становништво – да и не говоримо о претходним деценијама – изгубили свако право на Косово.

Награда за ревност Вилијама Вокера била је, између осталог, и почасно албанско држављанство. Као што је случај и са Билом Клинтоном, Бобом Долом, Елиотом Енгелом, Џорџом Бушом и Веслијем Кларком, постоји улица на Косову која носи и Вокерово име. Тако се он придружује многим другим члановима ОВК којима су никли споменици широм Косова. Плодови најславније мисије његове каријере још увек су с нама у облику косовског рата који сада улази у своју једанаесту годину.

[1] Џулија Горин је позната коментаторка и писац, специјалиста за Балкан. Приредила је хумористичну књигу Клинтонизми.

16. јул 2009. 11:48

Чланак ЏУЛИЈА ГОРИН: Рачак – обмана која је изазвала рат! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Режисер случаја „Рачак“ у Дечанима је на годишњицу тог догађаја поновио да је „масакр“ у том селу само један од примера окрутности и варварства српских снага на Косову 1999. године.

Вилијам Вокер, некадашњи изасланик верификационе мисије ОЕБС–а на Косову, који је фингирао хуманитарну катастрофу у селу Рачак, због чега је и бомбардована СРЈ, поново је на Косову. Овај пут у својству госта и то у Дечанима где су му поводом 17 година од догађаја у Рачку (15. јануар 1999.) албанске власти уручиле две награде — „Награду народног хероја Шкељзена Харадинаја“ и „Награду захвалности града“.

Вокер је поново говорио о догађају из Рачака, оценивши да је „масакр у том селу само један пример окрутности, убиства и варварства српских снага на Косову“, наводи портал „КосСев“.

Вокер данас има 81 годину и један је од ретких светских званичника који се противи оснивању суда за злочине ОВК. Прати га репутација да је велики фан косовских националиста, па се и ова његова посета везује за опозициона дешавања у Приштини.

Вилијам Вокер је својевремено на десетогодишњицу случаја „Рачак“, одликован златном повељом за допринос човечанству од стране тадашњих премијера и председника Косова Хашима Тачија и Фатмија Сејдијуа. Новембра 2008. године тадашњи председник Албаније Бамир Топи прогласио га је за почасног грађанина те државе.

Иначе, за случај „Рачак“, који је Вокер свету представио као хуманитарну катастрофу, где су, наводно, српска војска и полиција масакрирале 45 недужних албанских цивила, касније се испоставило да је потпуна лаж.

Наиме, Хелена Ранта, финска форензичарка која је била члан међународне комисије која је својевремено истраживала догађај у селу Рачак, 2000. године је изјавила да је извештаје са обдукције тела писала под притиском Вокера и Министарства спољних послова Финске.

Она је у својој биографији написала да је Вокер гађао оловком јер није у својим извештају користила довољно убедљив језик како би описала тај наводни злочин Срба. Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима изражава сумњу у број испаљених метака, као и колико је њих заиста било смртоносно.

Осим тога, Рента је пред камерама показала оригинални извештај из Рачка према коме је закључено да тела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.

Фински новинар Ари Русила, експерт за Балкан, после Рентиног иступања у једном свом тексту је написао да је Вокер радио за ОВК, те да је његова улога на Косову била да им помогне у креирању масакра, како би се нашао довољно јак разлог за сагласност за почетак бомбардовања.

Према његовом писању, а на основу речи Ренте, ОВК је сакупила своје погинуле после борбе и обукла их у цивилну одећу, после чега их је преместила у раније ископане ровове да би изгледало као да су стрељани.

Чланак ПОВРАТАК „РЕЖИСЕРА“: Креатор „Рачка“ поново на Косову се појављује прво на ИСКРА.