Помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију Викторија Нуланд (Фото: Sputnik/ AFP 2018/ Ivan Sekretarev)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров негирао је гласине да је током преговора доводио до суза бившу помоћницу државног секретара САД Викторију Нуланд.

„Не, то се није десило. То су лажи“, рекао је Лавров у интервјуу телевизији „Русија 1“.

На питање по чему се разликују преговори са дипломатима и дипломаткињама, министар је навео да „женама не може попуштати јер би то било политички некоректно“.

„Ми поштујемо жене исто као и мушкарце. То је бољи део човечанства“, додао је Лавров.

Лавров и Климкин

Одговарајући на питање на којем језику разговара са украјинским колегом Павелом Климкином, Лавров је подсетио да је Климкин рођен у Русији и да зна руски језик.

„Он је родом из Курска“, објаснио је Лавров.

Чланак ГОСПОДИН: Лавров открива да ли је због њега Викторија Нуланд плакала се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Предсједник Владе Србије Александар Вучић и помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд разговарали су данас о економским и политичким односима.

Премијер је том приликом изразио захвалност САД на подршци европском путу Србије, а било је ријечи и о потреби пуне политичке сигурности у региону и о другим билатералним и политичким питањима.

„Односи САД и Србије су добри, могу бити још бољи“, рекао је Вучић.

„Ова посјета је правовремена јер су у Србији били избори и можемо да разговарамо о томе куда се Србија креће“, истакла је Нуланд.

Како је рекла, САД ће увек бити ту и подржати Србију на европском путу.

„Веома цијенимо улогу Србије у региону, у свим регионалним иницијативама и у помирењу у региону, те сматрамо важним и наставак дијалога с Приштином“, рекла је Нуланд.

Она је истакла да су САД поносне јер могу да имају Србију за партнера.

„Ми разумијемо да Србија има традиционално чврсте везе са Русијом. Не видимо контрадикцију у томе да Србија има добре односе и са Русијом и са САД“, рекла је Нуланд и додала да од партнера не траже да бира страну.

Чланак ВУЧИЋ – НУЛАНД: Србија партнер, од партнера не тражимо да бира стране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд, која данас стиже у Београд, тражиће од српских власти да се одлучно дистанцирају од руског утицаја.

Чланак ВИКТОРИЈА НУЛАНД У БЕОГРАДУ: Тражиће од Србије дистанцирање од руског утицаја се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ VANO SHLAMOV

У комитету за спољне послове Сената САД почела је расправа о политици Русије. Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд оштро је критиковала акције Москве и такозвану руску пропаганду, укључујући и ону коју, према њеним речима, спроводи телевизијски канал РТ.

Да би то потврдила Нуландова се окренула бројкама. Истина, она је у овом случају значајно смањила обим буџетских средстава које издваја Вашингтон на борбу против „руске пропаганде“.

Након говора Викторије Нуланд један од сенатора одлучио је да дотакне тему информативне борбе против Русије. Он је скренуо пажњу Нуландовој на акције које предузима руска страна за одбрану своје позиције на међународној сцени и истакао да Москва „шири своје ставове у Источној Европи помоћу телевизијског канала РТ и многим другим медијима.“ Сенатор је упитао какве мере предузима Вашингтон да би се супротставио „руској пропаганди“?

Нуландова му се у одговору пожалила да САД недостају ресурси за борбу против руских медија.

„Обим наших буџетских средстава за борбу против руске пропаганде, где спадају Стејт департмент САД, америчка Агенција за међународни развој и Управни савет за радиодифузију, чини око 100 милиона долара. То не може да се пореди са средствима које издваја Русија од најмање 400 милиона долара. Наш ниво финансирања медија чак је нижи него у периоду Хладног рата“, одговорила је сенатору Нуландова.

Није сасвим јасно одакле је помоћница америчког државног секретара узела цифру од 100 милиона долара, јер буџет поменутог Управног савета за радиодифузију износи 752 милиона долара. Тај савет представља федералну установу која се бави контролом медија, међу којима су „Глас Америке“ и „Радио слобода“, и коју финансирају власти САД. Буџет РТ износи око 250 милиона долара.

Шта год да је у питању, Нуландова, изгледа, сматра да би повећање финансијског улагања помогло Сједињеним Државама да постану убедљивије. Она је говорила о начинима развијања антируске агитације у свету.

„Ми у Европи спроводимо обуку за новинаре који су побегли и оне који се спремају да се врате у своју отаџбину. Подржавамо низ новинских организација на руском језику у балтичким државама и другим земљама које се граниче са Русијом. Ти медији се окрећу говорницима руског језика у тим земљама и противе се руској пропаганди. Осим тога, подржавамо емитовање на руском језику у Украјини, што производи неке ефекте и у Русији“, рекла је помоћница америчког државног секретара.

Чланак НУЛАНДОВА: Мало новца за борбу против „руске пропаганде“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Стејт департмент ће размотрити какве би још санкције могле бити уведене против Русије због „анексије Крима“, саопштила је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд.

„Ми ћемо да размотримо шта још можемо учинити у том правцу“, рекла је Нуландова говорећи у америчком Сенату.

Она је подсетила да тренутне санкције САД и ЕУ у потпуности блокирају инвестиције у том региону.

Русија и Донбас да испуне обавезе пре Украјине

Русија и самопроглашене републике Донбаса морају да испуне своје безбедносне обавезе сходно споразуму из Минска пре него што Кијев започне спровођење обавеза из политичке сфере, изјавила је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд.

„Ни Москва, ни самопроглашене републике Донбаса не треба да чекају да Кијев донесе било какве политичке одлуке из Минског споразума, укључујући одржавање избора и измене Устава“, рекла је она.

Русија је у више наврата говорила да су оптужбе упућене Москви апсурдне будући да Русија није учесница конфликта на југоистоку Украјине.

И руски председник Владимир Путин је говорио да је апсурдно очекивати од Москве испуњење услова Минског споразума с обзиром да то лежи на властима у Кијеву.

„Не треба захтевати од Москве оно што Кијев треба да учини“, рекао је својевремено Путин.

Питање Крима нема везе са питањем Донбаса

Вашингтон сматра да питање Крима нема везе са проналаском решења за ситуацију на Донбасу, изјавила је Нуландова.

„Питања везана за Крим се не тичу Минског споразума. Ми смо јасно изнели свој став да никада нећемо признати окупацију Крима и улазак полуострва у састав Русије. Због тога ће санкције остати на снази“, рекла је она.

Нуландова је подвукла да по том питању економске санкције које су увеле САД и ЕУ и даље остају окосница притисака на Русију.

Поред тога, она је изразила забринутост због кршења људских права на Криму, посебно када је реч о мањинама, као и због милитаризације полуострва.

Чланак ВАШИНГТОН ПРЕТИ: САД разматра увођење додатних санкција Русији због Крима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд која је посетила Београд саопштила је неколико ставова САД у односу на Србију и регион, те потврдила интерес ширења НАТО-а.

„Ми верујемо да, уколико желите да учите из историје, морате прво да је признате и назовете правим именом“, рекла је Нуландова, одговарајући на питање да ли помирење и пружање руке може да успе док год део међународне заједнице упире прстом у једну страну у протеклим сукобима као на искључивог кривца, а другу страну сматра жртвом.

„Ми смо зато подржали британску резолуцију и жао нам је што није прошла. Јер, важно је научити лекције да се исте ствари не би понављале“, рекла је она.

„То је, по нама, такође, део процеса окретања новог листа историје, одговорности и правде“, рекла је Нуландова.

Према њеним речима, САД желе да свака земља у овом региону „расте, напредује и остварује своје евроатлантске тежње“.

Чланак ЖАО ЈОЈ БРИТАНСКЕ РЕЗУЛУЦИЈЕ: Нуландова учи Србију шта је историја и правда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Дрска, директна, груба – тако у европским министарствима спољних послова описују главну Обамину дипломаткињу за Европу и гошћу српског премијера следећег месеца у Београду.

Викторија Нуланд, помоћница Џона Керија за Европу и Евроазију, нимало не увија када колегама са Старог континента поручује да треба да наоружају Украјинце, па Александар Вучић не треба да очекује да ће га висока гошћа из Стејт департмента потапшати по рамену и исказати разумевање за његову политику према Москви. Пре ће му отворено ставити до знања да треба Русији да уведе санкције као што је Ангела Меркел својевремено издиктирала Борису Тадићу шта се од њега очекује поводом Косова.

Нуландова је каријерни дипломата, али без дипломатског такта, пише „Форин полиси” подсећајући да је она први званичник САД који је ситуацију у Украјини описао као руску „инвазију”. Оптужила је Москву за „терор” на Криму и у источној Украјини, обрушивши се на „Русију и њене сепаратистичке марионете” због „неописивог насиља и пљачкања”. Заклела се да ће Путин платити ако се конфликт у Украјини буде погоршао. Све ово је изрекла јавно, док јој се највећи гаф, онај када је опсовала ЕУ, омакао у телефонском разговору са амбасадором САД у Кијеву, позиву који је требало да остане између њих двоје, али који је процурио на „Јутјуб”. Иако она није једини агресивни глас у Обамином окружењу, поводом сукоба у Украјини била је најгласнија па је зато и зарадила епитет председниковог „јастреба”.

Њен анимозитет према Русији толико је велики да јој је обезбедио похвале „јастреба над јастребовима” америчке спољне политике републиканског сенатора Џона Мекејна. „Веома је ценим. Она је врло, врло паметна”, изјавио је Мекејн, иако је она у влади њему мрског председника Барака Обаме.

„Мрзе је многи Европљани и наравно Москва, што је један од разлога зашто је њена политичка база на Капитол хилу обожава”, оцењује један вашингтонски инсајдер.

Велика је иронија, пише даље поменути магазин, да је Нуландова звезда на Капитол хилу из истих оних разлога због којих је непожељан саговорник у ЕУ – притиска да Европа уједињено осуди Путинову политику и Кијеву пошаље оружје. Њена моћ превазилази њено звање помоћнице државног секретара јер инсистира на наоружавању украјинске војске иако то (још) није политика председника Обаме. Светски медији нису обратили пажњу на писање немачког „Билда” који је јавио да је Нуландова на безбедносној конференцији у Минхену убеђивала америчке конгресмене и европске партнере да подрже наоружавање Украјине и омаловажавала дипломатске напоре Ангеле Меркел и Франсоа Оланда да смире страсти у региону. Новинар немачког листа ушуњао се у просторију где је требало да буду само политичари и дипломате и био једини међу извештачима који је чуо инструкције које је Нуландова давала: „Позивам вас да користите израз ’одбрамбено оружје’ за оно што ћемо ми слати (Украјини) насупрот Путиновом ’нападачком оружју’”. Према истом извору, слудела је Европљане јер они нису схватали да ли се Американци играју доброг и лошег полицајца или Нуландова води сопствену политику независно од онога што говори Обама.

Супруга је утицајног неоконзервативног теоретичара међународних односа Роберта Кагана, који је свесрдно подржавао инвазију на Ирак и поручио да, када је реч о војној моћи, „Американци су са Марса, а Европљани са Венере”.

„Не понаша се као остале дипломате. Наступа врло идеолошки”, казао је један европски дипломата, не скривајући да су Европљани фрустрирани што је за њихов део света задужен баш „јастреб” у Обаминој администрацији. Врло је блиско сарађивала са републиканцима попут потпредседника Дика Чејнија, кога је саветовала о државној безбедности, и са демократама попут Хилари Клинтон, којој је у Стејт департменту била гласноговорник. Чак је и Кери изјавио да му је импресивно како је Нуландова могла да буде особа од поверења и Чејнију, неоконзервативцу, и Клинтоновој, либералној демократкињи. Вучић ће угостити веома моћну званичницу којој је свеједно ко ће победити на следећим председничким изборима, после којих би врло лако могла да постане још моћнија.

Чланак ПРЕМИЈЕР НА МУКАМА: Погоди ко Вучићу долази на вечеру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник/АФП

Недавна посета помоћник америчке државне секретарке за европске послове Викторијe Нуланд Москви сигналзирала је спремност Вашингтона да се придружи разговорима о Украјини у „нормандијском формату“, пише америчка организација за геополитичке и стратешке анализе „Стратфор“.

Према извештају организације, посета Нуландове је „најновији показатељ“ да је став Вашингтона о Украјини, као и његова улога у будућности те земље „подложна променама“.

„Иако су амерички званичници током сукоба учествовали у разговорима са руским и украјинским колегама, недавне посете и преговори на високом нивоу, без учешћа европских лидера, показују да Вашингтон жели већу и директнију улогу у разговорима о Украјини“, истиче један од аналитичара „Стратфора“.

Организација подсећа да су током протекле недеље високи амерички званичници одржали низ састанака са руским и украјинским лидерима.

Нуландова се прошле недеље састала са председником и премијером Украјине Петром Порошенком и Арсенијем Јацењуком, а нешто раније, у пратњи државног секретара Џона Керија, разговарала је и са највишим руским званичницима у руском граду Сочију.

Оваква иницијатива Вашингтона усмерена је на укључивање Америке директно у компликоване преговоре у Украјини.

Оно што је необично јесте да је и Обамина администрација показала да би могла да промени став у вези са Русијом. За разлику од претходне реторике, која је била усмерена против Русије, Кери и Нуландова, током посете Русији, нису помињали питање статуса Крима, као ни подршку Русије источној Украјини, већ је разматрано питање неопходности присуства ОЕБС-а на украјинској граници.

Према аналитичарима „Стратфора“, руско руководство жели да од Вашингтона измами низ кључних уступака. Москва је, пре свега, забринута због америчке војне подршке Украјини, укључујући и разне војне мисије америчких трупа у тој земљи и због могућих залиха оружја у Кијеву. Стратфор тврди да Русија жели да се осигура да Пентагон неће продужити или проширити своју мисију у Украјини.

Како тврде аналитичари, Кремљ истовремено „вероватно приморава“ САД да обуздају своје војне активности у бившим совјетским републикама, у близини руских граница, као што су активности у Грузији и балтичким државама, с обзиром на то да је Москва у више наврата изразила дубоку забринутост у вези са нагомилавањем НАТО војске у тим подручјима.

„Америка вероватно неће пристати на компромис да престане да обучава украјинске војнике, али би њена администрација могла да избегне снабдевање те земље оружјем“, истичу аналитичари „Стратфора“.

У сваком случају, као кажу аналитичари, што се санкција тиче, Вашингтон би могао да буде спреман на компромис.

„Вашингтон ће укинути санкције Русији када америчка администрација то буде одлучила, док санкције од стране ЕУ могу бити укинуте само уколико се све чланице Уније сложе са тим“, истичу аналтичари.

„Стратфор“ сматра да ће се, уколико Вашингтон одлучи да укине санкције Русији, то десити постепено, почев од најблажих, као што су укидање забране путовања појединцима, истичући да интензитет састанака америчке и руске стране вероватно неће означити крај кризе, али да би веће непосредно учешће САД у преговорима могло променити динамику разговора.

С друге стране, као што је рекао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, оваква иницијатива Обамине администрације јасно показује да су покушаји Вашингтона да „изолује Русију“ пропали.

У међувремену, Москва и Вашингтон су саопштиле да подржавају пуну имплементацију Минског споразума, у циљу помирења зараћених страна.

Чланак „СТРАТФОР“: Америка мења политику према Русији? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Дневне

Где лежи данас моћ Србије у одвраћању од било каквих и било чијих политичких, економских и свих других врста притисака? Јер, стално се сами себи жалимо како смо изложени страним притисцима. Свако мало неко дође у Београд и притиска нас. Од тих силних притисака ја, као појединац и грађанин ове земље, осећам се тужно и понижено. Притиска нас ето, и Маја Коцијанчић, не знам како одолети њеном притиску. Када је пре неки дан помоћница државног секретара САД за Европу Викторија Нуланд рекла „да је у Донбасу велики број руских војника, око 12.000”, Руси су јој одговорили да она воли „велике бројеве војника”.

Исто то и ја мислим, односно, великим притисцима на Србију можемо се одупрети само великим бројем војника Србије. Без обзира шта о томе мислила Маја у Бриселу, и све остале Маје у Србији. Дакле, одакле почети? Од доласка на власт ДОС-а 2000. године када почиње процес урушавања борбене моћи оружаних снага Србије? Или од распада Југославије и Милошевићевог форсирања полиције на рачун војске? Ко је смањио бројно стање војске од 105.000 припадника 2000. године на 77.000 официра, подофицира и војника на почетку 2002. године? Где нестаде око 800 тенкова Т-55, колико смо имали на крају НАТО агресије 1999. године? Ко је све те тенкове ставио на ливаде да труну пуних 15 година на отвореном простору, да би сада били обична гомила железа? Шта је било с аферама са сателитом и куповином електронске опреме, која и данас чами у складиштима војске? Ко је за то одговарао и зашто грађани Србије и данас својим парама плаћају грешке политичара у афери са сателитом? Ко је узео провизију у тој афери са сателитом, а зна се ко је потписао тај фамозни уговор.

Ко је својевремено доводио стране генерале као саветнике у министарство одбране Србије? Да ли су то холандски генерали бољи стручњаци од српских официра? У којем су се то рату доказали холандски генерали? У Индонезији, на Источном Тимору? Јесу ли они, и британски генерал били саветници, или, заправо, контролори у „реформи” војске?

Докле више тај наш комплекс инфериорности према странцима, пре свега према страним политичарима са Запада? Је ли то генски остатак 500 година живота под Турцима? Зашто су владе ДОС-а пензионисале скоро све генерале, истакнуте ратне команданте из рата 1999. године? Ко је дао Американцима шему како је оборен Ф-117? Или како смо видели Б-2?

Зашто су расформиране армије као најкрупније самосталне стратешке формације војске ове земље? Због смањене територије државе? Ма хајде, Краљевина Србија је ушла у Први светски рат с армијама и са мањом територијом од ове данашње. Зашто је, затим, укинут и корпусни систем и прешло се на бригадни систем организације војске, где само једна бригада копнене војске покрива целу територију Војводине? При чему је познато да у условима савременог рата бригада не може да реши ниједан стратешки задатак. Зашто од границе са БиХ па све до Ваљева немамо ниједну оперативну јединицу војске? Уосталом, зашто оружане снаге Србије данас броје само 28.150 припадника од чега је у копненој војсци 13.250 људи, што је, заправо, само једна дивизија по западним мерилима, у Ратном ваздухопловству и ПВО-у имамо 5.100 припадника, 3.000 људи је у Команди за обуку, 1.600 у Гарди и 5.200 у Министарству одбране. Резервна армија Србије броји само 50.150 људи, док резервна армија Бугарске, на пример, броји 303.000 припадника.

Неки кажу да немамо пара за више људи у систему одбране? То су фантазмагорије, како ето, економски проблеми спречавају Србију да има јаче и бројније оружане снаге. То су подједнако луцкаста објашњења, као и некада ставови да ће Америка победити у Вијетнаму зато што је богатије друштво, или да ће богатији Атињани поразити сиромашније Спартанце. Богатство није у директној вези са војном моћи, пример Русије, Наполеона и Хитлера сасвим је довољан.

О садашњем стању оружаних снага Србије већ је доста и писано и речено. Оно је углавном наслеђено, али за мене је и даље загонетка зашто после избора 2012. године није дошло и до заокрета у размишљању када је одбрана у питању? Где су приоритети у изградњи војске? Хоће ли се појавити неки убедљив, вишеструко аргументован смео и обавезно ауторски документ, у којем би било изложено, на пример, „Доктрина министра Гашића”, „Десет тачака генерала Диковића”, „Пет теза генерала Драганића”. Таквог документа још нема. Истина, министар одбране Гашић је најавио да ће приоритет у годинама које долазе добити РВ и ПВО, набавкама нових авиона и у модернизацији авиона Г-4. Копнена војска би требало да добије 12 оклопних возила „лазар-2” и шест самоходних хаубица „нора Б-52”, домаће производње.

У принципу стање у војсци се не може поправити за кратко време. Специфичност изградње савремене армије огледа се у томе што творац квалитетно нових оружаних снага може да види неке конкретне резултате свог рада тек за 10 до 15 година. Односно, нереално је очекивати да било ко заради брз политички капитал у систему одбране Србије. Односно, у садашњој ситуацији сваком министру одбране Србије врло је лако да пропадне, а врло је тешко да уђе у историју као оснивач модерне српске војске…

Чланак МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Доктрина министра Гашића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Помоћник америчког државног секретара за европске послове Викторија Нуланд истиче да је удвостручен буџет за финансирање пропагандних програма на руском језику од почетка сукоба у Украјини.Дио новца за борбу против руског утицаја биће кориштен за „размјену студената и подршку групама за надзирање људских права“.

Такође, добар дио издвојених средстава биће искориштен за „контра-руску пропаганду кроз обуку новинара са руског говорног подручја“.

Нуландова је пред Комитетом за спољне послове прецизирала да је ове године Одбор гувернера потрошио 23,2 милиона долара за те сврхе, што је повећање од 49 одсто у односу на 2014. годину.

И Стејт департмент тражи додатних 20 милиона долара да би, како је навела Нуландова, „појачао напоре у борби истине против лажи“.

Викторија Нуланд тврди да се Запад и САД морају борити против „продорне пропаганде Кремља и тровања умова у Русији, на периферији Русије и широм Европе“.

Чланак МИЛИОНИ ДОЛАРА ЗА “БОРБУ ИСТИНЕ ПРОТИВ ЛАЖИ”: Руски новинари биће кориштени за контра-руску пропаганду се појављује прво на ИСКРА.