Весли Кларк (Фото: Спутњик, AFP 2016/ TIM SLOAN)

Није непознато да су сви са Запада који су били на овај или онај начин уплетени у политику деведесетих на Балкану, посебно на Косову, и приватно профитирали, да не кажемо да су се обогатили, али јесте мучно знати да то још раде.

Весли Кларк се вратио на Балкан после 18 година, не као војник, већ као банкар. Угошћен у Црној Гори, најмлађој чланици НАТО-а, овај некада бивши НАТО командант за Балкан, који је командовао у бомбардовању СРЈ 1999. године, а данас генерал у пензији, обилато користи везе стечене током рата на Балкану.

Тако се обрео и у Црној Гори као власник приватне банке која ће помоћи развоју те земље. Кларк нема само приватну развојну банку. Члан је и неколико комисија у Америци, што државних, што приватних, које су задужене за енергетику, из чега му, мимо годишње зараде од 3,1 милиона долара, капне и који милион више.

Међутим, све ово је мање важно од онога што је Кларк открио током свог боравка у Црној Гори о бомбардовању СР Југославије, али и о разлозима за пријем Црне Горе у НАТО.

Превише Руса у Црној Гори

Према његовим речима пријем Црне Горе у НАТО имао је два разлога. Ево и која:

„Црна Гора је била једина земља на јадранској обали која је била „пукотина“ за НАТО. У Црној Гори је било много руских инвестиција. Оно што знамо о руском новцу јесте да је његов највећи део повезан са државним компанијама Русије које се баве нафтом и гасом. А када имате посла са руским бизнисменима, веома богатим бизнисменима, знате да они морају да ослушкују шта господин Путин жели. Придруживањем НАТО-у, Црна Гора је одлучила да јој је важније да се прикључи Западним вредностима и Европи, него да прихвати милијарду долара будућих руских инвестиција“, рекао је Кларк у интервјуу за један црногорски лист.

Употребљен минимум војне силе

О Бомбардовању Србије Кларк се пожалио да та војна операција заправо и није била потпуно војна, јер је била, да га парафразирамо, млака.

„Знате ли да смо одступили скоро од сваког правила ратне стратегије у операцијама на Косову? Ако баците поглед на оно што зовемо ратним стратегијама, војним принципима, онда се подразумева стварање нереда, коришћење фактора изненађења, муњевити напад да се постигне зацртани циљ. Дакле, постоји више универзалних принципа ратовања које сви војници разумеју. Ми смо заобишли многе. Уместо силине првог удара, почели смо са најмањом силом; нисмо користили фактор изненађења, били смо потпуно транспарентни у нашим намерама и циљевима; нисмо довели копнене снаге са циљем постизања одлучујуће победе. И коначно: крајњи резултат је остварен путем дипломатије, која је потпомогнута кампањом напада из ваздуха“, објаснио је Кларк.

Кларк је и за одлуку НАТО-а да бомбардује СРЈ окривио Русију. Говорећи о преговорима са Слободаном Милошевићем пред НАТО агресију, рекао је да је Милошевић примио једну руску делегацију у посету у децембру 1998. године, за коју верује да је Милошевића охрабрила поруком да не брину око ваздушних напада и да НАТО никада неће бити способан да тако нешто уради.

Теорија неисправних бомби

Кларк каже да зна да је било цивилних жртава, тврди негде око 500. Имао је грозан осећај када је добио писмо од деде девојчице коју су убиле НАТО бомбе.

„Одговорио сам да нам циљ није било школско двориште, да је бомба била неисправна. Молио сам се сваке вечери да не страдају невини људи“, рекaо је између осталог Кларк.

Овај човек који на души носи хиљаде убијених невиних жртава и сâм је деда. Његов циљ, како је говорио кад је отишао у пензију, био је да зарађује 40 милиона долара у пословном свету, да се бави филантропијом, постане допунски професор и професионални голфер.

Близак америчким демократама и Клинтоновима аутор је две књиге од којих је једна о модерном ратовању, где је као пример узето бомбардовање Србије. Дакле, ратни профитер који се на Балкан вратио по још.

Чланак НA МЕСТУ ЗЛОЧИНА: Банкар Кларк открива зашто је генерал Кларк разарао Србију се појављује прво на ИСКРА.

Весли Кларк (Фото: Спутњик, AFP 2016/ TIM SLOAN)

Пензионисани НАТО генерал који нас је бомбардовао 1999. године очекује да му такозвана влада Косова омогући веома уносан бизнис. У Црној Гори одржани су протести због његовог доласка.

Весли Кларк, пензионисани генерал НАТО-а, сада представник компаније „Енвидити“, изјавио је, како преносе косовски медији, да чека на одлуку косовских институција за дозволу за улагање у област енергетских минерала.

Он је ту изјаву дао током посете Црној Гори где је присуствовао састанку који је организовао Форум глобалних грађана. Кларк је рекао да су на Косову започете инвестиције у области ресурса угља, али још нема одлуке институција, пише косовски портал „Коха“.

„У сваком случају, влада мора да има заједнички став. Требало би створити консензус, понудити прилике. А ако не дође до тога, ако се не постигне консензус и не пружи прилика — до приватних улагања неће доћи. Дакле, та улагања се нису догодила на Косову због реакције у парламенту у вези са дозволом за експлоатацију ресурса угља“, рекао је пензионисани генерал, који је предводио ваздушну кампању НАТО-а против српских и црногорских циљева 1999. године.

Он је подсетио да већ инвестира у Румунији и Бугарској, као и да су са тамошњим људима разговарали у вези са неким од послова, те да у оквиру тога траже прилику за улагања у Црну Гору.

Подсећања ради, крајем септембра 2016. године, скупштина Косова је одложила одобрење захтева владе Косова да компанији „Енвидити“ обезбеди лиценцу за испитивање енергетских минерала на Косову.

„Енвидити енерџи Косово“ је фирма коју води генерал Весли Кларк, а компанија је заинтересована за подземну гасификацију угља на Косову и производњу синтетичког гаса, дизела и керозина. Првобитни захтев за дозволу компанија је поднела 2013. године, за три лиценце, укупне површине од преко 3.400 километара. Пројекат укључује гасификацију подземног угља технолошким методама које омогућавају производњу синтетичке нафте (дизела), хемијским процесом гасификације угља, кроз употребу напредних технологија. „Енвидити“ очекује да повећа почетну производњу од 1.200 барела горива дневно на 20.000 барела, првобитним инвестирањем 15 милиона долара, да би инвестиција достигла пет милијарди долара.

Иначе, због Кларковог доласка у Црну Гору грађани су у близини Светог Стефана, где се одржавао форум на којем је Кларк био учесник, протествовали уз подсећање да је Кларк ратни злочинац. Иначе, Весли Кларк је 1999. године у Црној Гори осуђен на 25 година затвора, а учесници протеста су навели да су они „представници већинске Црне Горе која не заборавља шта се десило 1999. године“ и поручили су да они који су у томе учествовали нису добродошли.

Чланак ЗЛОЧИНАЦ НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА: Весли Кларк на Косову копа 15 милиона долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Да ли је случај „Трепча“ компензација за пропале послове тандема Весли Кларк–Мадлен Олбрајт на Косову?

У превеликој бури која се у Србији са правом дигла поводом отимања „Трепче“, остало је замагљено питање правог мотива владе и скупштине Косова за такву одлуку, као и питање: зашто баш сада?

Ако оставимо по страни политичке одговоре на горе постављена питања, који се крећу у распону од „може им се“, до „то смо потписали у Бриселу“, и ако мало загребемо политичку површину приче, која се мање–више неупућеној јавности сервира по моделу теорија завере, поставља се кључно, економско питање: ко добија?

А влада и скупштина Косова, као и „држава“ сигурно нису добитници у било којој економској игри, што показују сви параметри од стицања „независности“. О степену колонијализма тзв. државе Косово, узалудно је трошити речи.

Прво (ако не и једино) правило англосаксонског истраживачког новинарства гласи: следи траг новца.

Тешко да би и Елиот Нес и његови „Несаломиви“ могли успешно да прате траг новца у колонији у којој имамо, малтене, институционалну анархију, међутим, у 21. веку не мора човек бити финансијски форензичар да би схватио „ко добија, шта и колико“. Чак и просечном лаику, ако сабере два и два, биће јасно ко и колико добија.

Подсећамо, пре нешто мање од месец дана, медији из јужне српске покрајине јавили су да је Влада Косова дала дозволу компанији Веслија Кларка „Енвидити“ за лиценцу за ископавање лигнита (слабокалоричног угља) за производњу течног горива и гаса на целом Косову и Метохији.

У најкраћем, бивши командант НАТО-а, који је 1999. године бомбардовао Србију због „хуманитарне катастрофе“ на Косову, од владе Косова добио је на тацни монопол за експлоатацију главног ресурса, али је „запело“ зато што комисија за економски развој у скупштини Косова није одобрила тај колонијални поклон заслужном колонизатору.

Ако оставимо по страни игранке на самом Косову и чињеницу да је Кларкова фирма годинама чекала и још увек није дочекала дозволу за ископавање лигнита, па чак и ако претпоставимо да „Енвидити“ никад неће добити ту дозволу, поставља се питање компензације.

Оно што је општепознато, а о чему се много не прича и не пише ни у Србији, ни у региону, неки од главних креатора НАТО-а иживљавања над Србијом и Црном Гором по повлачењу из политике, посветили су се бизнису и то управо на Косову.

Државна секретарка САД из 1999. године Медлин Олбрајт преко своје компаније АЦМ била је заинтересована за куповину Поште и телекомуникација“ (ПТК), које у свом систему „баштине“ инфраструктуру „Телекома Србије“, али је због притиска јавности одустала од куповине. Олбрајтова је, међутим, нашла начин како да заради на Косову.

Њене послове, то јест, послове њене фирме на Косову води брат Хашима Тачија — Гануп Тачи. Он са капиталом Олбрајтове под капом „турско-америчког“ конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева. На челу тог конзорцијума се налази Американац Џон Кови, бивши заменик шефа Унмика на Косову. Тај конзорцијум, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје.

Као што се из претходног види, тандем Медлин Олбрајт–Весли Кларк заинтересован је за енергетику и телекомуникације, управо две области у којима је „запело“ у преговорима Београда и Приштине. У конкретном случају, проблем тандема није у томе што је „запело“ на релацији Београд–Приштина, већ што су њихови послови „запели“ у институцијама тзв. државе Косово.

О цени „независности“ Косова смо већ писали, као и о пословима који су „угледни“ западни политичари добили због свог ангажмана.

Оно што је сад важно, то је правило да се, када у било којем бизнис односу једна страна не испуни своје обавезе, поставља питање компензације. А „Трепча“ изгледа као идеална компензација за пропале послове наведеног тандема.

Чланак КОМПЕНЗАЦИЈА ЗА ПРОПАЛЕ ПОСЛОВЕ ТАНДЕМА: Случај „Трепча“ – траг новца води до… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

ПЕНЗИОНИСАНИ генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, ускоро би могао да добије дозволу за градњу термоелектране на Косову, сазнају „Новости“. Ова електрана бавила би се експлоатацијом угља, односно, производњом синтетичке нафте и гасова.

Кларково предузеће „Енвидити“ покренуло је процедуру за реализацију инвестиције вредне око 500 милиона евра, а на седници Владе Косова 25. августа захтев је – одобрен, о чему су писали и косовски медији. Још се само чека да одлуку Владе потврди Скупштина. Захтев за дозволу за реализацију овог пројекта фирма је поднела још 2012. године. Парламентарна комисија за економски развој јуче је одложила гласање да ли да пошаље Влади одлуку да одобри дозволу за истраживање угља Кларковој компанији. Као један од аргумената истакнуто је да би пре такве одлуке требало обезбедити јавну дебату међу житељима подручја у којима би се истраживања обављала.

– За мене је новост да иза поменуте фирме стоји генерал Весли Кларк, али свакако ћемо се у наредном периоду више информисати око планова поменутог предузећа – рекао је јуче за наш лист Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера из листе „Српска“.

Наводе да иза фирме „Ендивити“ стоји Весли Кларк, генерал америчке војске који је најавио почетак бомбардовања СРЈ 1999. године, пренели су приштински електронски медији.

Пре неколико месеци, представници Одбора за економски развој Скупштине Косова, саопштили су да је компанија „Енвид“ затражила дозволу за експлоатацију угља понудивши притом Влади Косова 30 одсто од свог профита који би према плановима компаније, требало да достигне до два милиона литара нафте дневно. Како су медији на албанском језику пренели наводе представника компаније иза које стоји амерички генерал, далекосежни планови, који би требало да се остваре у року од шест до седам године, били су да компанија оснује транспортни систем за снабдевање авиона горивом. Такође, планирано је да упосли најмање хиљаду људи у производњи а више стотина њих укључи у процес рада.

Иначе, компанија је захтевала дозволу за експлоатацију угља на подручју Метохије, где до сада није било експлоатације угља, док би се радови према незваничним сазнањима финансирали из кредита неке од америчких банака.

Независна комисија за руднике и минерале је објавила да је Кларкова компанија поднела три захтева у 2013. години за истраживања на једној трећини територије, али и да су исти одбачени због недостатка докумената.

МЕДЛИН ОЛБРАЈТ РАЗВИЈАЛА БИЗНИС

ПОРЕД Веслија Кларка, и бивша државна секретарка САД Медлин Олбрајт и бивши заменик шефа Унмика Џон Кови остали су на Косову.

Друга по величини америчка компанија АЦМ која послује, што званично што незванично, на Косову, а чија је власница Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација (ПТК), али је због притиска јавности одустала од те куповине. Олбрајтова је, међутим, формирала конзорцијум који улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.

На челу тог конзорцијума се налази бивши заменик шефа Унмика на Косову, Американац Џон Кови.

ЗАЛИХЕ

У јужној српској покрајини се налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година. Резерве руде цинка и олова процењене су на 46 милиона тона.

Чланак УНОВЧИО ОТИМАЊЕ НАШЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Кларк гради електрану на Косову се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Влада самопроглашеног Косова дала је дозволу за рад компанији Веслија Кларка, некадашњег команданта западне Алијансе током агресије на Савезну Републику Југославију.

Његова компанија „Енвидити“ почела је да остварује планове у вези са инвестицијом вриједном више милиона долара, наводе портали.

Та компанија годинама је чекала одговор у вези са производњом синтетичке нафте и неких гасова који се производе од угља.

Након што је компанија одустала од инвестиције, албански политичари мјесецима су убјеђивали руководство да се врати у реализацију пројекта, преноси портал „Косев“.

Независна комисија за руднике и минерале објавила је да је компанија поднијела три захтјева у 2013. години за истраживања на једној трећини територије самопроглашеног Косова, али да су они одбачени због недостатка докумената.

Цивилно друштво противи се инвестицији, наводећи да је реализација штетна по околину и да ће знатно оштетити обрадиво земљиште. Бизнисмени, пак, кажу да ће употреба великих ресурса утицати на економски раст и запошљавање на самопроглашеном Косову.

У вријеме када је захтјев упућен албанским властима Кларков „Енвидити“ најавио је планове према којима би производни капацитети могли достићи и до два милиона литара нафте у једном дану.

Кларкова компанија понудила је Влади самопроглашеног Косова 30 одсто профита своје укупне добити, што би могло да буде петина прихода самопроглашеног Косова у једној години.

У року од шест до седам година могао би да буде спреман транспортни систем за снабдијевање авиона горивом, наводи „Спутник“.

Чланак ЗНАО ШТА РАДИ: Кларк командовао уништавањем Србије, а сада ће узети профит на КиМ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ TIM SLOAN

Бивши високи државни званичник и генерал НАТО-а Весли Кларк изјавио је да Русија прети нуклеарним нападом на НАТО како би приморала Алијансу на капитулацију.

Према његовим речима, Москва рачуна на капитулацију Алијансе претњом нуклеарним нападом на, рецимо, Варшаву, након чега би челници НАТО-а узвикнули: „О Боже! Нама је жао, нисмо знали да сте озбиљни, али ако сте већ искористили нуклеарно оружје против нас, ево предајемо се. Узмите је“.

„Они су уложили у апсолутно нову гарнитуру војне технике и имају нову доктрину“, рекао је Кларк оценивши да слаба обавештеност САД највероватније неће бити разлог непланираног напада од стране Русије.

Кларк је додао да чак и да такав ризик постоји, напад неће уследити у скоријој будућности.

Истовремено, генерал у пензији је упозорио да је коришћење нуклеарног наоружања као начин за деескалацију конфликта погрешан приступ и да ће такав механизам донети саcвим супротне резултате.

Чланак КЛАРК: Русија прети нуклеарним нападом на НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши амерички званичници згрнули су од 1999. године милијарде евра послујући на Косову у области инфраструктуре, рудних богатстава, осигуравајућих друштава, али и енергетике – објавио је „Спутњик“.

Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт и бивши замјеник шефа Унмикове администрације Џон Кови, нису ни послије рата „отишли“ са Косова.

Према подацима које је, како наводи „Спутњик“, тешко потврдити, кроз директна или индиректна улагања у ове области, они су заједно зарадили милијарде долара, а с друге стране Србија, са чијом се имовином у ствари на Косову тргује, изгубила је десетине милијарди евра.

Од свих америчких званичника на Косову „најотвореније“ послује Весли Кларк који преко своје фирме „Енвидити“ из Канаде на Косову држи у рукама готово све што има везе са енергетиком и жели да добије право за неограничено истраживање залиха лигнита, али и прављење синтетичког горива од угља.

Друга по величини америчка компанија АЦМ која послује, што званично, што незванично, на Косову, а чији је власник Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација која у свом систему има српску инфраструктуру „Телекома Србије“, али је због притиска јавности одустала од те куповине.

Олбрајтова је ипак нашла начин како да заради који долар преко Косова, па послове њене фирме на Косову води Гануп Тачи, брат шефа дипломатије самопроглашеног Косова Хашима Тачија, који са капиталом Олбрајтове под капом „турско-америчког“ конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.

Овај конзорцијум на чијем челу је бивши замјеник шефа Унмика на Косову Американац Џон Кови, дијелом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје.

Осим тога, ангажовани су на изградњи аутопута од границе са Албанијом до Мердара, чија градња је готово при крају. Олбрајтова послује и са још једним од Тачијевих преко фирме „Одетељон“ чија је главна дјелатност трговина грађевинским материјалом.

Другим ријечима, ова фирма снабдијева све фирме које граде путеве или зграде, односно, насеља по Косову.

Фирма „Билдинг Илирије“ бави се изградњом стамбених комплекса широм Косова, партнер јој је америчко-турска компанија „Бехтел-Енка“ која такође има везе са Олбрајтовом.

Компанија Идриза Тачија „Гео минерали“, која се бави екстракцијом минерала, уско је повезана са фирмом Веслија Кларка, а једна од дјелатности којима се бави је и извоз старог гвожђа, махом за Италију, што је једно од најуноснијих занимања на Косову.

Већина стамбеног простора гради се на грађевинском земљишту које је било друштвена имовина Србије, као и на узурпираном земљишту које је било у приватној својини Срба, која досеже вриједност од око десетине милијарди евра.

Уредбом специјалног изасланика УН на Косову, узурпирано земљиште послије 10 година постаје „државна имовина“, што је омогућило да ове фирме развију своју дјелатност а тиме и профит у овој области.

Маркетиншка кућа бившег британског премијера Тонија Блера, којом руководи Алистер Кембел, задужена је за „промоцију Косова“, а иста компанија такође руководи и већином осигуравајућих друштава на Косову.

„Која сума новца се заиста обрће у свим овим пословима немогуће је стварно утврдити“, закључује „Спутњик“.

Чланак „СПУТЊИК“: Бивши амерички званичници на Косову згрћу милијарде евра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Украјинским војницима је потребна обука слична оној која је хрватским војницима у рату на простору бивше Југославије повећала борбену способност, изјавио је бивши генерал војске САД Весли Кларк.

„Ми обучавамо јединице Оружаних снага Украјине на нивоу батаљона. Украјинци су се показали као добри ратници на том пољу, али бих хтео да видим обуку и на другим нивоима — као на пример, обуку команде и особља“, рекао је Кларк, наводећи као пример обучавање хрватске војске пре почетка операције „Олуја“.

Кларк је истако и да актуелна ситуација у Украјини веома подсећа на ситауцију на Балкану 90-их година прошлог века.

„Сукоб у Украјини створен је на исти начин као сукоб на Балкану“, наводи Кларк, истичући да догађаји у источној Украјини пре свега подсећају на дешавања у источној Пољској 1939. године, након потписивања споразума СССР-а и Немачке о ненападању, познатијег као Молотов-Рибентроп споразум.

„Догађаји у Криму и Донбасу подсећају на оно што се догодило пре 70 година“, закључио је Кларк.

Чланак ВЕСЛИ КЛАРК: Украјинце обучавати као Хрвате за „Олују“ се појављује прво на ИСКРА.