Фото: РТРС

Почиње Брегзит, Холандија гласа, САД пријети банкротство. У наредним данима свијет може много да се промијени, пише њемачки лист Велт.

О Брегзиту се говори још од јуна прошле године, али до сада није почео. Постоји само воља народа, изражена на референдуму. Званични захтјев за излазак из ЕУ, према члану 50. Лисабонског споразума, још није поднијет. Међутим, ситуација постаје озбиљна. Процес почиње. Јуче је Парламент Велике Британије усвојио закон о Брегзиту, по којем Влада може да започне излазак из ЕУ. Када краљица Елизабета одобри закон, премијерка Тереза Меј може да поднесе захтјев Савјету ЕУ. Већина експерата прогнозира да ће Мејова почети званичне преговоре о изласку тек крајем марта.

Нестабилна Холандија

Гласање у Холандији је почетак године избора у Европи. Резултат ће одредити тон за наредне недјеље и мјесеце. Недавно је премијер Марк Руте био у малој предности у односу на десничара Герта Вилдерса са својом Партијом слободе која је имала користи од отвореног конфликта са Турском.

Чак и ако Вилдерс побиједи и, како се очекује, не успије да оформи Владу, у ЕУ се плаше домино ефекта. Идеја да Марин ле Пен постане предсједница Француске мање ће плашити људе.

Проклетство америчких државних резерви

Сутра увече Џенет Јелен ће урадити нешто што се можда неће допасти свијету: она ће повећати каматне стопе. Пропратни материјал свјетске економије је јефтини новац. Ако најважнија централна банка на свијету подигне цијену најважније свјетске валуте нису искључени индиректни ефекти.

Финансијско тржиште ово назива проклетством Федералних резерви САД, сјећајући се како се уочи сваког краха на берзи дешавало повећање камата. Године 1974, 1987, 2000. или 2008, када су Федералне резерве повећавале камате, прије или касније, дешавале су се интензивније распродаје. Данас је ризик посебно велики. Прије свега, америчко тржиште се након финансијске кризе увијек суочавало са растом цијена.

Русија ће повући новац из САД

Инвеститори се тјеше илузијама. Индекс страха „викс“ приближава се свом вишегодишњем максимуму.

Ово може онемогућити политичке планове предсједника Доналда Трампа који се у значајном степену заснивају на буму хартија од вриједности. Програм стимулације економије билион долара, којим углавном треба да се финансира подизањем кредита, може бити реализован само уз помоћ јефтиног новца.

Забрана дуговања у Америци

Од четвртка Трамп више неће моћи да се задужује. Данас истиче важан рок. На снагу ће ступити званична дужничка граница која у овом тренутку износи 18 билиона долара, а дефицит ће износити скоро 30 билиона долара. Подсјетимо, увођење дужничке границе одложено је у октобру 2015. до 15. марта 2017. године.

Од сутра амерички трезор неће моћи више да продаје нове хартије од вриједности, тј. власт ће морати да се задовољи текућим дохоцима. То неће бити први пут када се граница не подиже на вријеме. Дужничка граница и њено повећање је увијек политичко питање.

Чланак „ВЕЛТ“: Сљедећих 48 сати ће промијенити свијет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Премиjер Словениjе Mиро Церар упозорава, у интервjуу немачком дневнику „Велт“, да би следећи талас избеглица могао изазвати конфликт на Балкану.
„Tребало би на европским спољним границама учинити све како би Балкан био заштићен од конфликата и Шенген од распада“, указао jе он додаjући да би, ако се балканска рута поново отвори, избио конфликт у региону – централноj Eвропи и на западном Балкану.
Према његовим речима, ако превише илегалних миграната буде дошло онда ће све земље затворити своjе границе, што води ка свађама, пошто затварање граница значи истовремено да се не прихватаjу више људи из суседних земаља.
„Tако настаjе домино ефекат. Tо би екстремно штетило нашоj привреди и туризму. Aко поново буде долазило више миграната онда морамо jош стриктниjе контролисати шенгенску границу. Aко Aустриjа затвори своjу границу онда би сви мигранти остали у Словениjи. Већ сада jе jасно да се Aустриjа припрема за затварање граница“, одговорио jе Церар на питање шта ако не успе споразум са Tурском и Aустриjа примени мере поводом достизања горње границе утврђене за приjем тражзилаца азила.
Oн сматра да би до тога могло доћи већ у септембру или октобру, додаjући да би одлука Aустриjе значила затварање границе унутар шенгенског простора.
„Tо, међутим, ниjе идеjа шенгенске зоне. Tребало би да учинимо све на европским спољним границама како би Балкан заштитили од конфликта, а Шенген од распада. Aко не успемо да оваj миграциони проблем решимо заjеднички у EУ и са земљама западног Балкана онда немамо заjедничку будућност“, уверен jе Церар додаjући да ниjе сигуран ни да ли би Словениjа била у стању да кризу сразмера од прошле године поново савлада.
Kада jе реч о споразуму са Tурском он jе нагласио да jе он део више мера, коjе нису довољне.
Подсетио jе на његову инициjативу да се помогне Грчкоj и успостави друга контролна линиjа на граници са Mакедониjом, што jе имало одмах ефекте.
Према његовим речима, када су Mакедонци затворили границе су Грци били принуђенид а нешто предузму.
„Будимо искрени Грци не обезбеђуjу довољно шенгенске границе. Понекад само даље транспортуjу мигранте. Наравно jе њихова ситуациjа веома компликована, али добиjаjу финансиjску подршку и помоћ у раду полициjе, али Грци не користе сву ту помоћ“; критиковао jе Церар.
Aко се Грчка и даље не буде понашала одговорно и солидарно онда ће, сматра он, остале чланице Шенгена веома брзо размотрити све опциjе коjе имаjу на располагању, jер се ради о опстанку.
Упитан шта би се десило ако би Mакедониjа отворила границе Церар jе казао да ће уследити домино ефекат, jер ће Aустриjа затворити своjе међе, Словениjа своjе, а потом и Хрвати и Срби своjе, те ће морати Скопjе поново затворити своjе границе, jер би у супротном превише миграната доспело у сваку од те земље.
Oн се, истовремено, заложио за то да Mакедониjа и Бугарска буду боље финансиjски подржане.
Што се тиче ограде постављене између Словениjе и Хрватске Церар jе казао да jе она морала бити постављена, не због миграната, већ зато што jе хрватска влада избеглице стално, на различита места границе, довозила.
„Oни нам нису говорили где и када. Tа ограда штети туризму. Mи смо неке делове ограде уклонили када више ниjе била потребна, али смо неке И оставили jер морамо рачунати на већи броj миграната, због чега смо обазриви на граници”, поручуjе он.

Чланак ЦЕРАР: Следећи талас избеглица изазваће конфликт на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Турска тражи пет милијарди евра од Европске уније за решавање проблема мигрантске кризе, пише „Велт“.

„Анкара жели пет милијарди евра, док ми желимо да дамо само обећане три милијарде“, цитира немачки лист неименованог дипломату у ЕУ.

ЕУ је раније одобрила издвајање три милијарде евра за помоћ више од два милиона сиријских избеглица у Турској. Ипак, исплата још увек није почела, јер је блокира Италија. Европска унија намерава да плати Анкари само за конкретне пројекте, пошто се Брисел плаши да неће сав новац који шаље ЕУ отићи на решавање мигрантске кризе.

Турска је закључила договор да ће ограничити прилив избеглица у ЕУ у замену за три милијарде евра.

Чланак „ВЕЛТ“: Турска сад тражи пет милијарди евра за решавање проблема избеглица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Њемачке федералне покрајине планирају да потроше око 17 милијарди евра на збрињавање избјеглица у 2016. години, пише данас лист „Велт“, позивајући се на покрајинске министре финансија.

Овај износ већи је од 15,3 милијарди евра који је централна влада у Берлину планирала да издвоји за министарства образовања и истраживања у 2015. години.

Њемачка је пожељна дестинација за многе од стотина хиљада избјеглица које бјеже од сукоба и сиромаштва на Блиском истоку и у Африци, дјелимично због великих бенефиција у тој земљи.

Њемачке покрајине пожалиле су се централној влади да тешко подносе избјегличку кризу, а политика отворених врата коју према избјеглицама води канцелар Ангела Меркел изазвала је тензије у њеном конзервативном блоку.

„Велт“ пише да ће за трошкове избјегличке кризе бити издвојено укупно 16,5 милијарди евра, без података за мали град-покрајину Бремен.

Лист наводи да ће стварни трошкови вјероватно бити још већи јер су процјене покрајинских министарстава финансија биле засноване на очекивању да ће у земљу ове године ући 800.000 избјеглица.

До краја новембра у Њемачку је већ ушло 965.000 азиланата.

Чланак ЊЕМАЧКА: Наредне године 17 милијарди евра за збрињавање избјеглица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Европска унија изложена је ризику да се распадне и њене присталице морају да се боре да је сачувају, изјавио је предсједник Европског парламента Мартин Шулц.

Шулц је рекао у интервјуу њемачком листу „Велт“ да је ЕУ у опасности и да постоје снаге које желе да је разбију.

Он је одговорио на недавно упозорење луксембуршког министра спољних послова Жана Аселборна да би ЕУ могла да се распадне.

„Нико не може да каже да ли ће ЕУ постојати у овом облику за десет година. Ако то желимо, потребно је да се жестоко боримо за то“, рекао је Шулц.

Он није прецизирао на какве пријетње мисли, али већи дио интервјуа био је фокусиран на мигрантску кризу, која је ове године оптеретила Европу и њено јединство.

Шулц је рекао да ЕУ није без алтернатива и би једна од опција била Европа у којој преовладавају национализам, границе и зидови.

„То би било кобно зато што је то у прошлости више пута водило наш континент у катастрофу“, додао је предсједник Европског парламента.

Подјеле унутар ЕУ нарочито су изражене између Њемачке и источних чланица европског блока, чији се лидери противе плану о равноправном прихватању избјеглица.

Чланак ШУЛЦ: Унија може да се распадне, постоје снаге које желе да је разбију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Конгрес и администрација председника САД Барака Обаме донели су одлуку о почетку продаје нафте из државних резерви, наводећи као разлог потребу да се буџет стабилизује, мада се, заправо, иза тога крије тежња Вашингтона да покрене рат за ресурсе, пише лист „Велт“.

Планирано је да се стратешке нафтне резерве користе само у случају ванредне ситуације: у време кризе, ратова и непогода, као на пример, 2005. године, када је ураган „Катрина“ порушио на десетине нафтних платформи. Нафта је увек била последње средство у ванредној ситуацији, заштитна мера. Међутим, сада, по свему судећи, она се користи за напад, наводи аутор чланак.

Бела кућа и Конгрес су се договорили о продаји 8 одсто стратешких резерви нафте, које чине 695 милиона барела. Према закону, само у периоду од 2018. до 2023. године биће продато 58 милиона барела. У 2025. години профит од продаје скоро 60 милиона барела отићи ће у заједнички фонд Министарства финансија.

Према званичним подацима, добијена средства биће потрошена за „стабилизацију буџета“. Међутим, са економске тачке гледишта, такав корак је веома споран. Продаја нафте по тренутним ценама донеће само 3 милијарде долара и тешко да ће помоћи земљи да врати дугове од 18 билиона долара, пише лист.

Цена нафте је за годину дана пала дупло. Ако је средином 2014. године један барел америчке нафте коштао око 100 долара, сада његова цена не прелази 50 долара и купци ће у том случају добити јефтин бензин.

„Зашто је Вашингтон објавио планове о продаји резерви управо сада, када су цене тако ниско пале? Можда зато што није у питању само новац, већ и политика. Одлука о продаји стратешких нафтних резерви усмерена је на то да се вештачки изврши притисак на тржиште и да се ослабе све државе за које је производња нафте основно средство за попуњавање буџета. На овај начин, САД изазивају Русију, Саудијску Арабију и Иран, покрећући глобални рат за ресурсе“, закључио је лист.

Чланак „ВЕЛТ“: Америка покренула глобални рат за ресурсе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Санкције ЕУ против Русије и реципрочне мере Москве могу коштати европске земље око 100 милијарди евра и ставити под знак питања више од два милиона радних мјеста, преноси њемачки лист „Велт“, позивајући се на аустријски Институт за економска истраживања.

„Пад извоза који ми видимо у његовом најгорем облику у јесен прошле године у овом тренутку је реалност. Ако се ситуација значајно не промени, изгледа да ћемо се суочити са најпесимистичнијим сценаријем“, навео је један од аутора Оливер Фриц.

„Велт“ подсећа да је председник Руске Федерације Владимир Путин стално упозоравао да санкције против Русије наносе штету самој Европи.

Од последњих санкције против Москве, према подацима истраживања, највише је страдала Немачка, где под знак питања може доћи скоро пола милиона радних мјеста.

Губици Немачке од санкција према Русији, према мишљењу експерата, могу износити 27 милијарди евра, а БДП земље у наредним годинама може пасти за један проценат.

Италија ће, према проценама, изгубити више од 200.000 радних мјеста и 0,9 одсто БДП-а, а Француска 150.000 мјеста и 0,5 одсто БДП-а.

Лист наводи да су закључци аустријских експерата у супротности са последњим подацима Европске комисије која сматра „релативно малим и подношљивим“ посљедице трговинских ограничења, уведених Москви и из Москве, преноси „Спутњик“.

„Међутим, Европска комисија разматра кратак период и полази од тога да ће негативни ефекти слабити. Сценарио аустријског института скреће пажњу да се ситуација која се види у првом кварталу ове године неће измијенити“, указује „Велт“.

Лист истиче да Европска комисија избегава да износи податке о штети коју су санкције нанеле ЕУ.

Чланак ВЕЛТ: Због руских санкција ЕУ губи 100 милијарди евра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: dan.co.me

Запаној Европи све више се приближава “Исламска држава”, пише немачки „Велт”.

Према информацијама које је тај лист пренео у свом недељном издању, а које је добио из безбедносних кругова, западни Балкан постао је нека врста „улазних врата” за исламистичке борце.

„Немачка тајна служба већ неколико месеци уочава тренд да исламисти на Балкану све више формирају мреже како би прокријумчарили борце у ратна подручја, наводи лист, како је пренео радио „Дојче веле”.

„Салафистички проповедници на Косову, у Босни и Херцеговини, Албанији и Македонији”, каже се даље у тексту, „навелико регрутују борце за сукобе у Сирији и на северу Ирака. Само са Косова у те кризне регионе отишло је више од 250 људи – у поређењу са бројем становника Косово је тако рекордер у Европи.

Регион важи за омиљену транзитну руту џихадистичких бораца. Ту је и својеврсна међустаница за исламисте из Немачке, Француске, Белгије, Аустрије и Холандије када одлазе на ратишта на Блиском истоку. ‘Полазимо од тога да се тамо врши и нека врста обуке џихадиста’, каже један представник безбедносних служби.„

„Такође, балканске земље се више не користе само за регрутовање бораца – оне постају места у која се борци са ратишта враћају и на којима се можда припремају терористички напади”, пише „Велт” и притом подсећа на напад који се у априлу ове године догодио у Зворнику.

Чланак ВЕЛТ: ИД се инфилтрира на Балкану се појављује прво на ИСКРА.