Фото: Новости

Трансфер Вељка Марића из српског у хрватски затвор 2. јуна била је вест дана у целом региону, посебно у Хрватској, где му је ХРТ тога дана посветио првих петнаестак минута централног дневника, а многи хрватски политичари су се хвалили да су и они допринели таквом решењу, које може да поправи односе између две државе. Хрватски премијер је изјављивао да је о „тој теми неколико пута претходних седмица у тајности разговарао са српским премијером“.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјављује да његова установа „оцењује екстрадицију Вељка Марића као притисак извршне власти на рад правосудних тела и из тог разлога ће поднети захтев за заштиту законитости пред Врховним касационим судом због битне повреде поступка и повреде права жртава ратног злочина“.

И Марићев бранилац, београдски адвокат Ђорђе Дозет, изјављује да је исти овај поступак покренут и 2012, али да је тада одбијен, иако се у међувремену ништа није променило уз коментар: „Овај пут је из неког разлога прошло, а ја не желим да оцењујем који је то разлог“.

Ко је Вељко Марић? Реч је о 64-годишњем хрватском ветерану („бранитељу“) из Грубишног Поља којег је Веће за ратне злочине у Београду огласило кривим због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. у селу Растовац у општини Грубишно Поље хицима из ватреног оружја убио 65-годишњег Србина Петра Слијепчевића у породичној кући и осудили га на казну затвора од 12 година, коју је од 2010, када је ухапшен у Србији, издржавао у српским затворима.

И са једне и са друге стране могло се чути да је овај трансфер обављен у складу са Европском конвенцијом о трансферу осуђених лица (1983), коју је СРЈ ратификовала 2001. и по којој је Хрватска протеклих година више десетина осуђеника пребацила у Србију, док је ово први случај да се осуђеник из Србије пребацује у Хрватску.

Почев од 2005. године, заиста су, према „Веритасовој“ евиденцији, 32 осуђеника за ратне злочине српске националности трансферисана из хрватских у затворе у Србији, а још тројица и у затворе у РС. Њима се може додати и пилот бивше ЈНА Емир Шишић, који је у јануару 1992, на подручју Вараждина, оборио хеликоптер Посматрачке мисије европске заједнице (ПМЕЗ), кад је погинуло петоро припадника, због чега је у Хрватској у одсуству осуђен на 20 година затвора. Ухапшен је по Интерполовој потерници у мају 2001. у Мађарској, одакле је у јулу 2002. изручен у Италију, пошто је међу погинулима било највише њених држављана, где је био најпре осуђен на доживотну робију, а након што је та пресуда укинута од стране ВС Италије, на поновном суђењу на 15 година затвора. У новембру 2006. из Италије је екстрадиран у Србију пошто је био њен држављанин.

Према Европској конвенцији о трансферу осуђених, осуђеници могу бити трансферисани из државе која их је осудила у другу државу само ако су држављани те друге државе и ако им је пресуда постала правоснажна. Ова процедура је поштована у свим поменутим случајевима, али не и у случају Вељка Марића.

Наиме, против Марића је у међувремену у Србији отворена још једна истрага због сумње да је током септембра 1991. у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те мучио Звјездана Мачка, сви Срби. Истрага није завршена зато што хрватско правосуђе није хтело да поступи по вишеструким замолницама из Србије (испитивање сведока из Грубишног Поља), јер би удовољењем, објашњавали су, признали регионалну надлежност српског правосуђа за ратне злочине, против које су се побунили и хрватски посланици у Европском парламенту, који је у марту ове године, на њихов предлог, у резолуцију о Србији додао амандман којим се Србија позива да „у духу помирења и добросуседских односа преиспита спорни закон“.

Оног момента кад се реши питање истраге, сви услови су испуњени да Марић буде трансферисан на територију Хрватске, поручивали су из правосуђа Србије, уз објашњење да спорни закон неће бити измењен, јер се заснива на принципу универзалне надлежности по којем свака држава може да кривично гони починиоца ратног злочина, геноцида или злочина против човечности, без обзира чији је држављанин жртва, односно, починилац и где је дело извршено.

Након три месеца српско правосуђе је „одобрило“ трансфер Вељка Марића, иако се у међувремену ништа није променило по питању поменуте истраге.

Остаје нам да се надамо да „преиспитивање спорног закона“ неће доживети исту судбину.

Тренутно се у хрватским затворима налази 30 особа српске националности, процесуираних за ратне злочине, од којих су 10 правоснажно осуђени (петорица на по 20 година затвора). Осим њихових породица, за њих мало ко зна. После трансфера Вељка Марића, у српским затворима нема више припадника хрватских оружаних снага.

Чланак САВО ШТРБАЦ: Трансфер ратног злочинца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Апелациони суд у Београду правоснажно је одлучио да хрватског држављанин Вељко Марић, који је у Београду осуђен на 12 година затвора због ратног злочина у хрватском селу Растовац 31. октобра 1991, може да настави издржавање казне у Хрватској.

Апелациони суд је преиначио решење Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је била одбијена молба хрватског Министарства правосуђа за премештај осуђеног у Хрватску ради даљег издржавања казне, рекла је Тањугу секретар Апелационог суда Весна Баратовић.

Она је навела да је Апелациони суд одлучивао о жалби министарства правосуђа Хрватске на решење Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду.

Марић је у Србији издржавао казну од 12 година затвора на коју је осуђен због убиства цивила Петра Слијепчевића у селу Растовац у Хрватској 31. октобра 1991.

Хрватски медији наводе да су српске власти око 16 сати изручиле Марића Хрватској, што је потврдио и министар правде те земље Орсат Миљенић.

Марић је осуђен јер је као припадник хрватских оружаних формација – 77. самосталног батаљона Грубишно Поље, приликом акције „чишћења“ села Растовац, 31. октобра 1991. године, униформисан и наоружан ушао у кућу Петра Слијепчевића и у њега испалио више хитаца из аутоматске пушке, у присуству његове супруге Ане.

Током оружаних сукоба на подучју Грубишног Поља између хрватских оружаних формација и припадника Територијалне одбране Грубишног Поља, септембра и октобра 1991, у акцији „Откос“припадници хрватских оружаних формација извршили су више организованих напада током којих је опљачкано и попаљено више од 30 села.

Тужилаштво за ратне злочине је 19. априла 2010. године поднело захтев за спровођење истраге против Марића, који је дан раније по налогу Тужилаштва ухапшен у Димитровграду на граничном прелазу са Бугарском.

Чланак БЕОГРАД: Ратном злочинцу дозвољено да служи казну у Хрватској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

И поред фијаска у Европском парламенту, Загреб не одустаје од покушаја да нас саплете на путу ка ЕУ. Не пристају да њихов држављанин Вељко Марић служи казну у Србији.

Само дан након што су у Европском парламенту одбијени захтеви Загреба да европски пут Београда услови читавом листом нових задатака, из Хрватске су стигле нове претње да ће саплитати Србију.

Пошто су убедљивом већином од 50:4 у Спољнополитичком комитету ЕП и званично одбијени њихови амандмани на резолуцију о напретку Србије известиоца Дејвида Мекалистера, хрватски посланици најавили су још јачу дипломатску офанзиву да се српском тужилаштву оспори право да истражује и подиже оптужнице за злочине на подручју бивше Југославије.

Они ће у свим институцијама ЕУ наставити да траже да Србија промени Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине. Покушаће ово питање да ставе на дневни ред пленарне седнице ЕП у марту. За Хрвате је пропис споран јер је њихов грађанин Вељко Марић осуђен у Србији због ратних злочина и служи казну у једном од наших затвора.

У Министарству правде „Новостима“ је речено да Србија остаје при томе да се закон неће променити, без обзира на уцене и претње.

Мекалистер је поручио да се противи томе да се европске интеграције Србије услове решавањем отворених питања које имамо са Хрватском.

Министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић тврди да је закон у складу са принципима универзалне јурисдикције за ратне злочине који су усвојиле и неке друге државе у ЕУ. То је потврдио и Сајмон Морђу, један од директора у ЕК.

За Александра Сенића, шефа скупштинског Одбора за ЕУ, било је очекивано да амандмани хрватских посланика буду у највећој мери одбијени:

– Резолуција је остала избалансирана и уравнотежена.

Од 222 амандмана, колико је поднето на Мекалистерову резолуцију, у нови текст уграђен је 21 компромисни амандман. Ту се од врха ЕУ тражи да отвори преговоре са Србијом, а наша земља добила је похвале за реформе, напредак у дијалогу о нормализацији са Приштином и развој добросуседских односа.

ШОПРАД: НЕМА СРБА

У Европском парламенту јуче је усвојен и Нацрт резолуције о Косову, против које је био француски посланик Емерик Шопрад. Он је објаснио да се у документу не помиње да је „ова провинција одговорна за етничко чишћење Срба, пошто је од 1999. до 2004. године протерано њих 235.000“. Шопард је навео и да се противи логици интеграције Косова у ЕУ, када унутар Уније нема консензуса око његовог статуса, и истакао је да сви знају да је Косово легло међународног криминала трговине дроге и људи.

Чланак САПЛИТАЊЕ СРБИЈЕ: Нове хрватске рампе за Београд се појављује прво на ИСКРА.